61 |
Validação de um registro e caracterização de uma coorte de usuários com doença renal crônica pré-dialítica em um centro multiprofissional de atendimento em doenças crônicas não transmissíveisHuaira, Rosália Maria Nunes Henriques 20 April 2017 (has links)
Submitted by Renata Lopes (renatasil82@gmail.com) on 2017-08-09T14:18:47Z
No. of bitstreams: 1
rosaliamarianuneshenriqueshuaira.pdf: 2338300 bytes, checksum: bcb856eb45dfa5fd1d7f3007ad320c2b (MD5) / Approved for entry into archive by Adriana Oliveira (adriana.oliveira@ufjf.edu.br) on 2017-08-09T14:59:27Z (GMT) No. of bitstreams: 1
rosaliamarianuneshenriqueshuaira.pdf: 2338300 bytes, checksum: bcb856eb45dfa5fd1d7f3007ad320c2b (MD5) / Made available in DSpace on 2017-08-09T14:59:27Z (GMT). No. of bitstreams: 1
rosaliamarianuneshenriqueshuaira.pdf: 2338300 bytes, checksum: bcb856eb45dfa5fd1d7f3007ad320c2b (MD5)
Previous issue date: 2017-04-20 / Introdução: As doenças crônicas são responsáveis pela maioria dos óbitos no Brasil. Entre estas se destacam a hipertensão arterial e diabetes mellitus que são as principais causas da doença renal crônica (DRC). A DRC na sua fase dialítica no Brasil representa um alto custo financeiro e impacta na qualidade de vida dos usuários, o que justifica a necessidade de um diagnóstico mais precoce e um controle na fase pré-dialítica. Em 2010 foi inaugurado o Centro Hiperdia Juiz de Fora (CHJF), que ampliou o atendimento fornecido anteriormente pelo Preverim. Este programa acompanhava apenas os doentes renais em fase pré-dialítica. Com a criação CHJF ampliou o atendimento a usuários hipertensos e diabéticos com controle metabólico inadequado. Para isso foi criado um registro eletrônico onde são gravados estes atendimentos. O uso de registros eletrônicos tem sido ampliado no mundo todo visando o acompanhamento de usuários na diálise, no entanto registros em pré-diálise são raros. O objetivo deste trabalho foi validar os dados deste registro para a utilização em pesquisas e na gestão do programa. E ao final fazer a caracterização clínica da coorte em relação ao perfil demográfico e também aos indicadores clínicos de qualidade destas três enfermidades. Material e Métodos: Inicialmente foi realizada a validação do registro. A validação de um registro eletrônico de saúde é um procedimento contínuo na programação de qualquer sistema de dados. Sabemos que podem haver ocorrências que não foram previamente definidas e que impactam na qualidade dos dados. Após realizada esta padronização, avaliamos a coorte. Trabalhamos com 63.146 registros de atendimentos de usuários do CHJF de agosto de 2010 a dezembro de 2014. Foram incluídos os usuários com mais de 18 anos com pelo menos duas consultas no ambulatório da DRC. Analisamos as seguintes variáveis: sócio-demográficos, doença de base, principais medicações, principais indicadores clínicos de controle da DRC, hipertensão arterial (HAS), Diabetes mellitus (DM). Resultados: Foram exportados, convertidos e validados dados de 1.977 usuários com tempo de acompanhamento médio de 21 meses. Destes, 51,4% eram homens, 58% tinham idade >64 anos e 81,6% estavam acima do peso. As principais medicações em uso foram: diuréticos (82,9%), Bloqueador do receptor da angiotensina (BRAT) (62%), Estatina (60,7%) e Inibidor da enzima conversora de angiotensina (IECA) (49,9%). O percentual de usuários com declínio da taxa de filtração glomerular foi de 33,7%. Em relação à hemoglobina glicada, os usuários com DRC e DM, 36% estavam dentro da meta inicial e 52,1% da final. Em relação à pressão arterial, os usuários estavam na meta na admissão em 34,3% e 49,8% ao final do acompanhamento. Conclusão: Concluímos que dados validados são de vital importância para gestores em saúde e para monitorização dos usuários. Nossa população é predominantemente idosa, obesa, usuária de polifarmácia, tem pouca escolaridade, é de baixa renda sendo, portanto, uma população vulnerável, necessitando de cuidados multiprofissionais intensivos para retardar a progressão da doença e diminuir a morbimortalidade. Ressaltamos que a taxa de filtração glomerular (TFG) apresentar-se com um delta positivo nos informa que estamos atingindo a principal meta que é retardar o início da terapia renal substitutiva e, com isto melhorar a qualidade de vida e diminuir os custos. / Introduction: Chronic diseases are responsible today for the majority of deaths in Brazil. Among these, hypertension and diabetes mellitus are the main causes of chronic kidney disease (CKD). The CKD in its dialytic phase in Brazil represents a high financial cost and impacts the quality of life of the users, which justifies the need for an earlier diagnosis and a control in the pre-dialytic phase. In 2010, the Centro Hiperdia Juiz de Fora (CHJF) was inaugurated in Juiz de Fora, MG, Brazil, which expanded the service previously provided by Prevenrim. This program was only used for pre-dialytic renal patients. With the creation of CHJF, care was added to hypertensive and diabetic users with inadequate metabolic control. For this, an electronic record was created where these visits are recorded. The use of electronic records has been expanded worldwide to track dialysis users, however pre-dialysis registries are rare. The objective of this study was to validate the data from this registry for use in research and program management. Finally, the clinical characterization of the cohort in relation to the demographic profile and clinical quality indicators of these three diseases was done. Material and Methods: The registry was validated initially. The validation of an electronic health record is a continuous procedure in the programming of any data system. We know that there may be occurrences that have not been previously defined and that impact on data quality. After this standardization, we evaluated the cohort. We worked with 63,146 records of CHJF users' consultations from August 2010 to December 2014. Users 18 years old or older with at least two visits in the CKD outpatient clinic was included. We analyzed the following variables: sociodemographic, cause of kidney disease, main medications, main clinical indicators of CKD, systemic arterial hypertension (SAH), Diabetes mellitus (DM). Results: Data from 1,977 users with mean of follow-up time of 21 months were exported, converted and validated. Of these, 51.4% were men, 58% were> 64 years of age and 81.6% were overweight. The main medications used were diuretics (82.9%), angiotensin receptor blocker (ARB) (62%), Statin (60.7%) and ACE inhibitors (49.9%). The percentage of users with a decline in the glomerular filtration rate was 33.7%. Regarding glycated hemoglobin, users with CKD and DM, 36% were within the initial goal and 52.1% of the final. Regarding blood pressure, users were on target at admission at 34.3% and 49.8% at the end of follow-up. Conclusion: We conclude that the validated data is of vital importance for health managers to monitor users. We observed that our population is predominantly elderly, obese, polypharmacy patient, has a low level of education, is low income and therefore a vulnerable population, requiring intensive multi-professional care to delay the progression of the disease and reduce morbidity and mortality. It is important to highlight that since the glomerular filtration rate (GFR) presents a positive delta, it then indicates that we are achieving the main goal: to delay the onset of renal replacement therapy, thereby improving quality of life and lowering costs.
|
62 |
Waiting to die: staging of HIV positive people at the first HIV test - Region A, Nelson Mandela Metropole (January 1991-April 2000)Cupido, Ynoma January 2006 (has links)
Masters of Art / This project suggested that HIV people in Region A (Nelson Mandela Metropole, formerly Port Elizabeth) health district of the Eastern Cape, seek HIV testing when they are already in stages three (late disease) and four (AIDS) of HIV infection. Data had been obtained from the AIDS Training Information and Counselling Centre in the Nelson Mandela Metropole in 2000. The consequences of diagnoses only in the advanced stages of HIV infection will have a devastating impact on case management. Therefore, this paper yielded important data for South African policy makers to write health and welfare policies that might improve the quality of life of those terminally infected with HIV. / South Africa
|
63 |
Evolução do tempo de execução e dos movimentos compensatórios nas atividades de sentar e levantar da cadeira em crianças com distrofia muscular de Duchenne / Evolution of timed performance and compensatory movements of sitting and rising from a chair in children with Duchenne muscular dystrophyMariene Scaranello Simões 12 December 2016 (has links)
Contextualização: Devido ao aumento progressivo da fraqueza muscular na DMD, novos movimentos compensatórios e variação no tempo de execução de atividades funcionais são utilizados para prolongar a atividade funcional. Objetivos: Descrever a evolução dos movimentos compensatórios, observados nas atividades de sentar e de levantar da cadeira em crianças com DMD durante um ano. Comparar e correlacionar a evolução do tempo de execução dessas atividades com o número de movimentos compensatórios, e analisar a responsividade do tempo de execução dessa atividade em análise semestral, durante um ano. Método: Foram acompanhadas 23 crianças com DMD, deambulantes, com idade entre 5 e 12 anos, por um ano. Foram estudadas as atividades de sentar e de levantar da cadeira em 3 momentos (inicial, após seis e após doze meses) por meio da Escala de Avaliação Funcional para DMD (FES-DMD-D1). Utilizou-se ANOVAs para comparar a evolução do tempo de execução e do número movimentos compensatórios (escores das fases e subfases da FES-DMD-D1). O teste post hoc de Tukey foi utilizado quando identificado efeito principal significativo e o teste de Spearman, para correlacionar essas variáveis. A responsividade do tempo de execução foi analisada por meio do teste de tamanho do efeito (ES) e a média de resposta padronizada (MRP). Resultados: A evolução das atividades de sentar e de levantar da cadeira ao longo de 12 meses apresentou aumento significante do número dos movimentos compensatórios e do tempo de execução. Somente a atividade de levantar apresentou correlação de moderada a forte com o tempo de execução, e o tempo de execução desta atividade foi responsivo a partir de seis meses. Conclusão: Houve aumento progressivo do número dos movimentos compensatórios e do tempo de execução das atividades de sentar e levantar da cadeira, no período de um ano. Somente o levantar da cadeira apresentou correlação entre as variáveis estudadas. Para uma avaliação mais precisa da progressão da doença, sugerimos acompanhamento do tempo de execução da atividade de levantar da cadeira e, sempre que possível acompanhada da análise de presença de movimentos compensatórios / Background: With the progressive increase of muscle weakness in patients with DMD, new compensatory movements are employed to maintain the performance of functional activities. Objective: To describe the evolution of compensatory movements observed in sitting and rising from a chair in children with DMD. Compare and correlate the evolution of timed performance of these activities and the number of compensatory movements in one year. To analyze the responsiveness of timed performance in six-month and one year intervals. Method: Twenty-three ambulatory children with DMD, aged 5 to 12 years, were followed during one year. Sitting and rising from a chair were evaluated in three moments (initial assessment, after six and after twelve months) with the Functional Assessment Scale for DMD, domain 1 (FES-DMD-D1). Analyses of variance (ANOVA) compared the timed performances and numbers of compensatory movements (scores on the phases and subphases of FES-DMD-D1). Post hoc Tukey tests were used when a significant main effect was identified and the Spearman test was used to correlate these variables. Responsiveness of the timed performance was described by the effect size (ES) and the standardized response mean (SRM). Results: The progression of sitting and rising from a chair in one year resulted in a significant increase in FES-DMD-D1 scores and timed performance. Only rising from a chair showed moderate to strong correlation with timed performance. Timed performance was responsive in six months and one year reassessments. Conclusion: There was a progressive increase in the number of compensatory movements and timed performance of sitting and rising from a chair. Only rising from a chair showed correlation between compensatory movements and timed performance. For a more accurate assessment of DMD progression, we suggest monitoring the timed performance of rising from a chair and, whenever possible, scoring the compensatory movements
|
64 |
Novel pharmacometric methods to improve clinical drug development in progressive diseases / Place de nouvelles approches pharmacométriques pour optimiser le développement clinique des médicaments dans le secteur des maladies progressivesBuatois, Simon 26 November 2018 (has links)
Suite aux progrès techniques et méthodologiques dans le secteur de la modélisation, l’apport de ces approches est désormais reconnu par l’ensemble des acteurs de la recherche clinique et pourrait avoir un rôle clé dans la recherche sur les maladies progressives. Parmi celles-ci les études pharmacométriques (PMX) sont rarement utilisées pour répondre aux hypothèses posées dans le cadre d’études dites de confirmation. Parmi les raisons évoquées, les analyses PMX traditionnelles ignorent l'incertitude associée à la structure du modèle lors de la génération d'inférence statistique. Or, ignorer l’étape de sélection du modèle peut aboutir à des intervalles de confiance trop optimistes et à une inflation de l’erreur de type I. Pour y remédier, nous avons étudié l’apport d’approches PMX innovantes dans les études de choix de dose. Le « model averaging » couplée à un test du rapport de « vraisemblance combiné » a montré des résultats prometteurs et tend à promouvoir l’utilisation de la PMX dans les études de choix de dose. Pour les études dites d’apprentissage, les approches de modélisation sont utilisées pour accroitre les connaissances associées aux médicaments, aux mécanismes et aux maladies. Dans cette thèse, les mérites de l’analyse PMX ont été évalués dans le cadre de la maladie de Parkinson. En combinant la théorie des réponses aux items à un modèle longitudinal, l’analyse PMX a permis de caractériser adéquatement la progression de la maladie tout en tenant compte de la nature composite du biomarqueur. Pour conclure, cette thèse propose des méthodes d’analyses PMX innovantes pour faciliter le développement des médicaments et/ou les décisions des autorités réglementaires. / In the mid-1990, model-based approaches were mainly used as supporting tools for drug development. Restricted to the “rescue mode” in situations of drug development failure, the impact of model-based approaches was relatively limited. Nowadays, the merits of these approaches are widely recognised by stakeholders in healthcare and have a crucial role in drug development for progressive diseases. Despite their numerous advantages, model-based approaches present important drawbacks limiting their use in confirmatory trials. Traditional pharmacometric (PMX) analyses relies on model selection, and consequently ignores model structure uncertainty when generating statistical inference. The problem of model selection is potentially leading to over-optimistic confidence intervals and resulting in a type I error inflation. Two projects of this thesis aimed at investigating the value of innovative PMX approaches to address part of these shortcomings in a hypothetical dose-finding study for a progressive disorder. The model averaging approach coupled to a combined likelihood ratio test showed promising results and represents an additional step towards the use of PMX for primary analysis in dose-finding studies. In the learning phase, PMX is a key discipline with applications at every stage of drug development to gain insight into drug, mechanism and disease characteristics with the ultimate goal to aid efficient drug development. In this thesis, the merits of PMX analysis were evaluated, in the context of Parkinson’s disease. An item-response theory longitudinal model was successfully developed to precisely describe the disease progression of Parkinson’s disease patients while acknowledging the composite nature of a patient-reported outcome. To conclude, this thesis enhances the use of PMX to aid efficient drug development and/or regulatory decisions in drug development.
|
65 |
Three Essays on Analytical Models to Improve Early Detection of CancerGopalappa, Chaitra 04 May 2010 (has links)
Development of approaches for early detection of cancer requires a comprehensive understanding of the cellular functions that lead to cancer, as well as implementing strategies for population-wide early detection. Cell functions are supported by proteins that are produced by active or expressed genes. Identifying cancer biomarkers, i.e., the genes that are expressed and the corresponding proteins present only in a cancer state of the cell, can lead to its use for early detection of cancer and for developing drugs. There are approximately 30,000 genes in the human genome producing over 500,000 proteins, thereby posing significant analytical challenges in linking specific genes to proteins and subsequently to cancer. Along with developing diagnostic strategies, effective population-wide implementation of these strategies is dependent on the behavior and interaction between entities that comprise the cancer care system, like patients, physicians, and insurance policies. Hence, obtaining effective early cancer detection requires developing models for a systemic study of cancer care.
In this research, we develop models to address some of the analytical challenges in three distinct areas of early cancer detection, namely proteomics, genomics, and disease progression. The specific research topics (and models) are: 1) identification and quantification of proteins for obtaining biomarkers for early cancer detection (mixed integer-nonlinear programming (MINLP) and wavelet-based model), 2) denoising of gene values for use in identification of biomarkers (wavelet-based multiresolution denoising algorithm), and 3) estimation of disease progression time of colorectal cancer for developing early cancer intervention strategies (computational probability model and an agent-based simulation).
|
66 |
Anhörigas upplevelse av att vårda en närstående med KOL : En litteraturstudie / Relatives' Experiences of Caring for a Close Relative with COPD : A literature reviewFleischer, Matilda, Neubert, Jaqueline January 2021 (has links)
Bakgrund: Kroniskt obstruktiv lungsjukdom (KOL) orsakar inflammerade celler i luftrör och lungvävnad. Personer med KOL upplever att kroppen inte orkar och känner sig begränsade i vardagen. Syfte: Belysa anhörigas upplevelser att vårda en närstående med kroniskt obstruktiv lungsjukdom. Metod: Kvalitativa literaturstudier baserade på intervjuer av anhöriga till personer med kroniskt obstruktiv lungsjukdom. Resultat: Tolv artiklar användes, 183 personer deltog, 25 till 90 år. Artiklar från Sverige, Kanada, Portugal, Danmark, USA, Norge, Island, Nordirland England. Anhöriga till personer med KOL upplever stress, hopplöshet, oro och trötthet. Oron är kopplad till den närstående med KOL och deras försämring av sjukdom. Både anhöriga och närstående upplever brist på utbildning och kunskap från sjukvården. Slutsats: Att vårda en närstående tar mycket energi, för att hushållssysslor och omvårdnadsysslor tar långt tid och tar mycket kraft i vardagen. Vid försämring av den närståendes tillstånd upplever anhöriga en kraftig oro vilket ger en nedsatt omvårdnad till den närstående. Bristen av kontakt till sjukvården gör att anhöriga inte kan få tips och råd om den närståendes sjukdomsutveckling. Det framkommer även att anhöriga behöver stöd från sjukvården för att bibehålla en positiv roll som informell vårdare. / Background: Chronic obstructive pulmonary disease (COPD) causes inflamed cells in the trachea and lung tissue. People with COPD experience less body strength and feel limited in everyday life. Purpose: To shed light on relatives’ experiences of caring for related parties with chronic obstructive pulmonary disease. Method: Quantitative interview-based literature study of relatives experiences. Results: Includes twelve articles, 183 participants in age 25-90. Articles originate from Sweden, Canada, Portugal, Denmark, USA, Norway, Iceland, and Northern Ireland England. Relatives caring for related parties with COPD experience stress, hopelessness, anxiety, and fatigue. Anxiety is linked to worsening of the related parties COPD condition. Both parties experience lack of education from healthcare services. Conclusion: Caring for a close relative takes a lot of energy, because household chores and nursing chores take a long time. Furthermore, it takes a lot of energy in everyday life. In the event that the close relative condition deteriorates, experience the related caretaker severe anxiety, which results in reduced care of the close relative. Lack of healthcare contact can limit advice of the close relatives' illness development. It also emerged that relatives’ need support from healthcare services to maintain a positive role as an informal caretaker.
|
67 |
Symptom Experience and Treatment Delay during Acute Exacerbation of Chronic Obstructive Pulmonary Disease: A DissertationChin, Elizabeth D. 21 August 2012 (has links)
Chronic obstructive pulmonary disease (COPD) is a major health problem in the United States. Acute exacerbations of COPD are primarily responsible for the physical, psychological and economic burden of this disease. Early identification and treatment of exacerbations is important to improve patient and healthcare outcomes. Little is known about how patients with COPD recognize an impending exacerbation and subsequently decide to seek treatment. The purpose of this qualitative descriptive study was to explore and describe symptom recognition and treatment delay in individuals experiencing an acute exacerbation of chronic obstructive pulmonary disease (COPD). Leventhal’s Common Sense Model of illness representation undergirded this study. Using semi-structured interviews, adults hospitalized with an acute exacerbation of COPD were asked to describe their symptom experience and self care behaviors, including treatment seeking, in the days to weeks prior to hospitalization. Data analysis revealed one main theme: Recognizing, responding and reacting to change, and six subthemes: Something’s coming, Here we go again, Seeking urgent treatment, Riding it out, Not in charge anymore and My last day that richly described the COPD exacerbation experience. The study revealed that patients experience an illness prodrome prior to exacerbation and have a recurrent exacerbation symptom pattern that was self-recognized. Treatment seeking was most influenced by the speed and acuity of exacerbation onset, severity of breathlessness, fears of death, nature of patient-provider relationship and the perception of stigmatization during prior healthcare encounters. These findings are important for the development of interventions to improve patient recognition and management of COPD exacerbations in the future.
|
68 |
Recurrent mutations in the U2AF1 splicing factor in myelodysplastic syndromesGraubert, T.A., Shen, D., Ding, L., Okeyo-Owuor, T., Lunn, C.L., Shao, J., Krysiak, K., Harris, C.C., Koboldt, D.C., Larson, D.E., McLellan, M.D., Dooling, D.J., Abbott, R.M., Fulton, R.S., Schmidt, H., Kalicki-Veizer, J., O'Laughlin, M., Grillot, M., Baty, J., Heath, S., Frater, J.L., Nasim, Md. Talat, Link, D.C., Tomasson, M.H., Westervelt, P., DiPersio, J.F., Mardis, E.R., Ley, T.J., Wilson, R.K., Walter, M.J. January 2012 (has links)
No / Myelodysplastic syndromes (MDS) are hematopoietic stem cell disorders that often progress to chemotherapy-resistant secondary acute myeloid leukemia (sAML). We used whole-genome sequencing to perform an unbiased comprehensive screen to discover the somatic mutations in a sample from an individual with sAML and genotyped the loci containing these mutations in the matched MDS sample. Here we show that a missense mutation affecting the serine at codon 34 (Ser34) in U2AF1 was recurrently present in 13 out of 150 (8.7%) subjects with de novo MDS, and we found suggestive evidence of an increased risk of progression to sAML associated with this mutation. U2AF1 is a U2 auxiliary factor protein that recognizes the AG splice acceptor dinucleotide at the 3' end of introns, and the alterations in U2AF1 are located in highly conserved zinc fingers of this protein. Mutant U2AF1 promotes enhanced splicing and exon skipping in reporter assays in vitro. This previously unidentified, recurrent mutation in U2AF1 implicates altered pre-mRNA splicing as a potential mechanism for MDS pathogenesis.
|
69 |
Морфологија акутних плакова мултипле склерозе на секвенци протонске густине при магнетнорезонантном снимању ендокранијума: значај у процени развоја болести / Morfologija akutnih plakova multiple skleroze na sekvenci protonske gustine pri magnetnorezonantnom snimanju endokranijuma: značaj u proceni razvoja bolesti / Morphology of multiple sclerosis acute plaques on the proton density sequence in magnetic resonance imaging of the endocranium: significance in assessing the disease developmentKostić Dejan 20 April 2017 (has links)
<p>Увод: мултипла склероза (МС) је хронична, неуродегенеративна и аутоимуна болест у чијем дијагностиковању прегlед магнетном резонанцом (МР) има важну улогу.Утврђено је да МР параметри (повећање броја активних плакова и повећање укупном волумена Т2W лезија) дају само ограничене информације о природи и степену промена захваћеног ткива ЦНС, те не могу бити поуздани предиктори у процени развоја болести и клиничког исхода. Циљ: утврђивање применом PD секвенце, МР морфолошке параметре иницијално детектованих акутних плакова МС. Процена постојања разлике утврђених МР морфолошких параметара акутних плакова између испитаника са позитивним клиничким исходом болести у односу на испитанике са негативним клиничким исходом болести. Утврђивање применом PD секвенце, на сукцесивним МР праћењима у току краткорочног и дугорочног МР праћења, промене МР морфолошких параметара. Процена постојања разлике у промени МР морфологије акутних плакова МС у току краткорочног и дугорочног МР праћења између испитаника са позитивним клиничким исходом болести у односу на испитанике са негативним клиничким исходом болести. Материјал и методе: истраживање је било организовано као ретроспективно-проспективна студија и њиме је било обухваћено 29 испитаника ( 21 особа женског пола, 8 особа мушког пола; просечне старости 38.86 година; просечнедужине трајања болести 5.75 година) са РРМС, дијагностикованих и лечених униформним имуномодулаторним протоколом у трајању од 24 месеца почевши од иницијалног прегледа, у периоду од 2011. до 2016. Године. Свим испитаницима, непосредно по неуролошком прегледу, начињена су стандардна МР снимања главе апаратом јачине магнетног поља 3Т (General Electric, Signa HDxt 3Т, Милвоки, САД) коришћењем 8HR BRAIN калема за главу и применом стандардизованог МР протокола за снимање ендокранијума оболелих од МС. Сваки испитаник је урадио најмање три контролна прегледа поред иницијалног ). Проспективни део студије је обављен током 2016. године, упућивањем испитаника на завршну клиничко-радиолошку процену (неуролошки преглед и МР снимање главе). Испитивану групу сачињавало је 249 акутних плакова демијелинизације детектованих на МР снимцима начињеним у ретроспективном делу студије. Анализом PD секвенцe код испитаника евидентирано је присуство хиперинтензних демијелинационих лезија, након чега су на основу постојања интралезионог постконтрастног појачања интензитета сигнала означене лезије са знацима акутне инфламације. Мануелним путем су одређивани анатомски параметри лезија (локализација, артеријски и венски слив) као и морфолошки параметри лезија (димензије, површина и интензитет сигнала) на аксијалним пре и постконтрастним T1W скенограмима и PD скенограмима. У зависности од типа постконтрастног појачања интензитета сигнала (ПКПС) акутни плакови су груписани у три групе: а) акутни плакови са тачкастим-ексцентричним ПКПС б) акутни плакови са хомогеним ПКПС, и в) акутни плакови са прстенастим типом ПКПС. За сваку од њих евалуирана је морфологија на PD секвенцама: облик плака, дијаметри, површина, хомогеност лезије и интензитет сигнала. Поређењем морфолошких карактеристика на сукцесивним контролним МР снимањима испитивана је динамика промене МР одлика све три дефинисане групе плакова на Т1 преконтрастном и постконтрастном секвенцом као и на PD секвенци. Добијене морфолошке МР карактеристике и динамика њихове промене у времену праћења упоређивани су са клинички детерминисаним параметрима неуролошког исхода (степеном функционалне онеспособљености изражене ЕDSS скалом и брзином прогресије болести изражене МSSS скором). Испитаницима са повољним клиничким исходом болести сматрали су се они којима је вредност EDSS и MSSS у време завршног МР прегледа била иста или мања у односу на иницијални преглед, односно испитаницима са неповољним клиничким исходом болести сматрали су се они код којих су вредности EDSS и MSSS биле веће на завршном прегледу у односу на иницијални преглед. Резултати: од укупног броја приказаних акутних лезија половна је имала хомоген, 30% тачкасто-ексцентрични, а 20% прстенаст облик. Највеће дијаметре и површину на аксијалним PD скенграмима имале су прстенасте, а најмање хомогене лезије. Између свих група лезија постоји статистички значајна разлика. Такође, поређењем интензитета сигнала лезија утврђено је да највећу вредност имају прстенасти, а најмању тачкасто-ексцентрични плакови. Статистички значајна разлика по интензитету сигнала постоји између прстенастих плакова и остале две групе, а између тачкасто-ексцентричних и хомогених облика плакова разлика није статистички значајна. Анализом МР параметара иницијално детектованих акутних плакова код испитаника са позитивним и негативним клиничким током болести, нисмо добили статистички значајне разлике нити у јединственом узорку лезија нити између дефинисаних група лезија. Праћењем промена МР параметара током времена уочено је да се поједине лезије не прате до краја истраживања (нестају) и да је њихов проценат скоро једнак и у укупном броју лезија и у оквиру група облика и износи око 21%. Утврђено је и да постоји статистички значајна разлика у вредности површине нестајућих лезија у односу на перманентне. У групи перманентних плакова значајно више вредности ИС имају прстенасте лезије у односу на остала два облика као и у односу на сва три облика нестајућих плакова. Такође, у групи перманентних плакова, вредности површине су статистички значајне између сва три облика лезија, док у групи нестајућих плакова прстенасте лезије показују значајно већу површину у односу на остала два облика. Током времена долази до промене облика самих плакова као и флуктуација вредности МР параметара (површине и интензитета сигнала) на PD скенограмима. Праћењем промена на нативним Т1W скенограмима утврђена статистички значајна разлика између облика по настајању акутних и хроничних „црних рупа“. Статистичка анализа је показала да је промена вредности ИС плакова, на PD секвенци, током времена предиктор клиничког тока болести. Такође, анализа повезаности промена морфолошких параметара група акутних плакова према облику добијених применом PD секвенце током времена са клиничким параметрима болести показала је постојање статистички значајне разлике по интензитету сигнала за хомогене плакове током целог периода праћења за обаклиничка параметра, док је статистички значајна разлика по површини утврђена за хомогене плакове за период од 24 месеца код испитаника чији је исход тока болести одређен применом MSSS скора. Закључак: акутни плакови су у 91% локализовани супратенторијално, a у 9% случајева инфратенторијално. Супратенторијални плакови су скоро подједнако локализовани перивентрикуларно, субкортикално и у дубокој белој можданој маси. Највећи број сва три облика плака (54-60%) локализован је у територији коју иригира средња церебрална артерија (лат. arteria cerebri media, ACM). Истовремено, сва три облика акутног плака се у високом проценту (58-69%) налазе у регији која припада дубоком (медуларном) венском систему. Највеће просечне вредности дијаметара и површине има прстенаст, а најмање хомоген облик акутног плака. Између свих група облика постоји статистички значајна разлика. Такође, највећу просечну вредност интензитета сигнала на PD аксијалним скенограмима има прстенасти облик плакова и разлика је статистички значајна између прстенастих и остале две групе лезија. Проценат плакова који нестају током времена приближно је исти за све три групе облика плакова и креће се у распону од 20.5 до 23.9, просечно 21.3 процента за укупни број свих лезија. Површина нестајућих лезија статистички је значајно мања у односу на површину перманентних лезија, али без статистички значајне разлике у вредностима ИС. Вредности површине и ИС утичу на облик акутног плака. У групи перманентних плакова, вредности површине су статистички значајне између сва три облика лезија, док у групи нестајућих плакова прстенасте лезије показују значајно већу површину у односу на остала два облика.Током времена долази до промене облика самих плакова на PD скенограмима. Прстенасти плак има за 4,086 пута већу вероватноћу настанка акутне „црне рупе“ у односу на хомогени плак, а тачкасто-ексцентрични за 1,49 пута у односу на такође хомогени плак. Акутни плакови вишег ИС и веће површине имају већу склоност ка настанку акутних „црних рупа“ а касније и хроничних „црних рупа“ при чему је вредност ИС предиктор настанка „црних рупа“. Анализом промене ИС јединственог узорка плакова у односу на позитиван и негативан клинички ток болести утврђен помоћу оба клиничка параметра посебно, утврдили смо да је смањење његове вредности током времена праћења предиктор позитивног тока болести за оба клиничка параметра. Мања вредност ИС код хомогеног плака може бити предиктор позитивног клиничког тока по оба клиничка параметра, док мања вредност површине хомогеног плака може бити предиктор позитивног клиничког тока одређен применом MSSS скора за период од 24 месеца у односу на иницијални преглед.</p> / <p>Uvod: multipla skleroza (MS) je hronična, neurodegenerativna i autoimuna bolest u čijem dijagnostikovanju pregled magnetnom rezonancom (MR) ima važnu ulogu.Utvrđeno je da MR parametri (povećanje broja aktivnih plakova i povećanje ukupnom volumena T2W lezija) daju samo ograničene informacije o prirodi i stepenu promena zahvaćenog tkiva CNS, te ne mogu biti pouzdani prediktori u proceni razvoja bolesti i kliničkog ishoda. Cilj: utvrđivanje primenom PD sekvence, MR morfološke parametre inicijalno detektovanih akutnih plakova MS. Procena postojanja razlike utvrđenih MR morfoloških parametara akutnih plakova između ispitanika sa pozitivnim kliničkim ishodom bolesti u odnosu na ispitanike sa negativnim kliničkim ishodom bolesti. Utvrđivanje primenom PD sekvence, na sukcesivnim MR praćenjima u toku kratkoročnog i dugoročnog MR praćenja, promene MR morfoloških parametara. Procena postojanja razlike u promeni MR morfologije akutnih plakova MS u toku kratkoročnog i dugoročnog MR praćenja između ispitanika sa pozitivnim kliničkim ishodom bolesti u odnosu na ispitanike sa negativnim kliničkim ishodom bolesti. Materijal i metode: istraživanje je bilo organizovano kao retrospektivno-prospektivna studija i njime je bilo obuhvaćeno 29 ispitanika ( 21 osoba ženskog pola, 8 osoba muškog pola; prosečne starosti 38.86 godina; prosečnedužine trajanja bolesti 5.75 godina) sa RRMS, dijagnostikovanih i lečenih uniformnim imunomodulatornim protokolom u trajanju od 24 meseca počevši od inicijalnog pregleda, u periodu od 2011. do 2016. Godine. Svim ispitanicima, neposredno po neurološkom pregledu, načinjena su standardna MR snimanja glave aparatom jačine magnetnog polja 3T (General Electric, Signa HDxt 3T, Milvoki, SAD) korišćenjem 8HR BRAIN kalema za glavu i primenom standardizovanog MR protokola za snimanje endokranijuma obolelih od MS. Svaki ispitanik je uradio najmanje tri kontrolna pregleda pored inicijalnog ). Prospektivni deo studije je obavljen tokom 2016. godine, upućivanjem ispitanika na završnu kliničko-radiološku procenu (neurološki pregled i MR snimanje glave). Ispitivanu grupu sačinjavalo je 249 akutnih plakova demijelinizacije detektovanih na MR snimcima načinjenim u retrospektivnom delu studije. Analizom PD sekvence kod ispitanika evidentirano je prisustvo hiperintenznih demijelinacionih lezija, nakon čega su na osnovu postojanja intralezionog postkontrastnog pojačanja intenziteta signala označene lezije sa znacima akutne inflamacije. Manuelnim putem su određivani anatomski parametri lezija (lokalizacija, arterijski i venski sliv) kao i morfološki parametri lezija (dimenzije, površina i intenzitet signala) na aksijalnim pre i postkontrastnim T1W skenogramima i PD skenogramima. U zavisnosti od tipa postkontrastnog pojačanja intenziteta signala (PKPS) akutni plakovi su grupisani u tri grupe: a) akutni plakovi sa tačkastim-ekscentričnim PKPS b) akutni plakovi sa homogenim PKPS, i v) akutni plakovi sa prstenastim tipom PKPS. Za svaku od njih evaluirana je morfologija na PD sekvencama: oblik plaka, dijametri, površina, homogenost lezije i intenzitet signala. Poređenjem morfoloških karakteristika na sukcesivnim kontrolnim MR snimanjima ispitivana je dinamika promene MR odlika sve tri definisane grupe plakova na T1 prekontrastnom i postkontrastnom sekvencom kao i na PD sekvenci. Dobijene morfološke MR karakteristike i dinamika njihove promene u vremenu praćenja upoređivani su sa klinički determinisanim parametrima neurološkog ishoda (stepenom funkcionalne onesposobljenosti izražene EDSS skalom i brzinom progresije bolesti izražene MSSS skorom). Ispitanicima sa povoljnim kliničkim ishodom bolesti smatrali su se oni kojima je vrednost EDSS i MSSS u vreme završnog MR pregleda bila ista ili manja u odnosu na inicijalni pregled, odnosno ispitanicima sa nepovoljnim kliničkim ishodom bolesti smatrali su se oni kod kojih su vrednosti EDSS i MSSS bile veće na završnom pregledu u odnosu na inicijalni pregled. Rezultati: od ukupnog broja prikazanih akutnih lezija polovna je imala homogen, 30% tačkasto-ekscentrični, a 20% prstenast oblik. Najveće dijametre i površinu na aksijalnim PD skengramima imale su prstenaste, a najmanje homogene lezije. Između svih grupa lezija postoji statistički značajna razlika. Takođe, poređenjem intenziteta signala lezija utvrđeno je da najveću vrednost imaju prstenasti, a najmanju tačkasto-ekscentrični plakovi. Statistički značajna razlika po intenzitetu signala postoji između prstenastih plakova i ostale dve grupe, a između tačkasto-ekscentričnih i homogenih oblika plakova razlika nije statistički značajna. Analizom MR parametara inicijalno detektovanih akutnih plakova kod ispitanika sa pozitivnim i negativnim kliničkim tokom bolesti, nismo dobili statistički značajne razlike niti u jedinstvenom uzorku lezija niti između definisanih grupa lezija. Praćenjem promena MR parametara tokom vremena uočeno je da se pojedine lezije ne prate do kraja istraživanja (nestaju) i da je njihov procenat skoro jednak i u ukupnom broju lezija i u okviru grupa oblika i iznosi oko 21%. Utvrđeno je i da postoji statistički značajna razlika u vrednosti površine nestajućih lezija u odnosu na permanentne. U grupi permanentnih plakova značajno više vrednosti IS imaju prstenaste lezije u odnosu na ostala dva oblika kao i u odnosu na sva tri oblika nestajućih plakova. Takođe, u grupi permanentnih plakova, vrednosti površine su statistički značajne između sva tri oblika lezija, dok u grupi nestajućih plakova prstenaste lezije pokazuju značajno veću površinu u odnosu na ostala dva oblika. Tokom vremena dolazi do promene oblika samih plakova kao i fluktuacija vrednosti MR parametara (površine i intenziteta signala) na PD skenogramima. Praćenjem promena na nativnim T1W skenogramima utvrđena statistički značajna razlika između oblika po nastajanju akutnih i hroničnih „crnih rupa“. Statistička analiza je pokazala da je promena vrednosti IS plakova, na PD sekvenci, tokom vremena prediktor kliničkog toka bolesti. Takođe, analiza povezanosti promena morfoloških parametara grupa akutnih plakova prema obliku dobijenih primenom PD sekvence tokom vremena sa kliničkim parametrima bolesti pokazala je postojanje statistički značajne razlike po intenzitetu signala za homogene plakove tokom celog perioda praćenja za obaklinička parametra, dok je statistički značajna razlika po površini utvrđena za homogene plakove za period od 24 meseca kod ispitanika čiji je ishod toka bolesti određen primenom MSSS skora. Zaključak: akutni plakovi su u 91% lokalizovani supratentorijalno, a u 9% slučajeva infratentorijalno. Supratentorijalni plakovi su skoro podjednako lokalizovani periventrikularno, subkortikalno i u dubokoj beloj moždanoj masi. Najveći broj sva tri oblika plaka (54-60%) lokalizovan je u teritoriji koju irigira srednja cerebralna arterija (lat. arteria cerebri media, ACM). Istovremeno, sva tri oblika akutnog plaka se u visokom procentu (58-69%) nalaze u regiji koja pripada dubokom (medularnom) venskom sistemu. Najveće prosečne vrednosti dijametara i površine ima prstenast, a najmanje homogen oblik akutnog plaka. Između svih grupa oblika postoji statistički značajna razlika. Takođe, najveću prosečnu vrednost intenziteta signala na PD aksijalnim skenogramima ima prstenasti oblik plakova i razlika je statistički značajna između prstenastih i ostale dve grupe lezija. Procenat plakova koji nestaju tokom vremena približno je isti za sve tri grupe oblika plakova i kreće se u rasponu od 20.5 do 23.9, prosečno 21.3 procenta za ukupni broj svih lezija. Površina nestajućih lezija statistički je značajno manja u odnosu na površinu permanentnih lezija, ali bez statistički značajne razlike u vrednostima IS. Vrednosti površine i IS utiču na oblik akutnog plaka. U grupi permanentnih plakova, vrednosti površine su statistički značajne između sva tri oblika lezija, dok u grupi nestajućih plakova prstenaste lezije pokazuju značajno veću površinu u odnosu na ostala dva oblika.Tokom vremena dolazi do promene oblika samih plakova na PD skenogramima. Prstenasti plak ima za 4,086 puta veću verovatnoću nastanka akutne „crne rupe“ u odnosu na homogeni plak, a tačkasto-ekscentrični za 1,49 puta u odnosu na takođe homogeni plak. Akutni plakovi višeg IS i veće površine imaju veću sklonost ka nastanku akutnih „crnih rupa“ a kasnije i hroničnih „crnih rupa“ pri čemu je vrednost IS prediktor nastanka „crnih rupa“. Analizom promene IS jedinstvenog uzorka plakova u odnosu na pozitivan i negativan klinički tok bolesti utvrđen pomoću oba klinička parametra posebno, utvrdili smo da je smanjenje njegove vrednosti tokom vremena praćenja prediktor pozitivnog toka bolesti za oba klinička parametra. Manja vrednost IS kod homogenog plaka može biti prediktor pozitivnog kliničkog toka po oba klinička parametra, dok manja vrednost površine homogenog plaka može biti prediktor pozitivnog kliničkog toka određen primenom MSSS skora za period od 24 meseca u odnosu na inicijalni pregled.</p> / <p>Introduction: multiple sclerosis (MS) is a chronic, neurodegenerative and autoimmune disease. Magnetic resonance (MR) has an important role in its diagnosis. It was found that MR parameters (increase in the number of active plaques and increase of the total volume of T2W lesions) provide only limited information about the nature and degree of change in the affected tissues of the CNS, and cannot be reliable predictors in assessing the development of the disease and clinical outcome. Objectives: determining the MR morphological parameters of initially detected acute MS plaques using the PDsequence. Assessing the differences of identified MR morphological parameters of acute plaques in patients with positive clinical outcome of the disease compared to those with a negative clinical outcome of the disease. Determining the changes in MR morphological parameters using PD sequence in successive MR during the short and long-term monitoring. Evaluating the differences in the change of MR morphology of acute MS plaques in the short and long-term MR monitoring in patients with positive clinical outcome of the disease compared to those with a negative clinical outcome of the disease. Material and methods: the survey was organized as a retrospective prospective study and it covered 29 subjects with RRMS (21 females, 8 males; average age 38.86 years; average disease duration 5.75 years), diagnosed and treated with uniform immunomodulatory protocol for 24 months starting from the initial check up, from 2011 to 2016. Immediately after neurological examination all patients were subjected to standard head MRI using a machine with magnetic field strength 3T (General Electric Signa HDxT 3T, Milwaukee, USA) with 8GB BRAIN head coil, under the standardized MRI protocol for endocranial recording of MS patients. Each patient was subjected to at least three control checkups after the initial one). The prospective part of the study was conducted during 2016. Patients were sent to the final clinical and radiological assessment (neurological examination and MRI of the head). The study group consisted of 249 acute demyelinating plaques detected on MR images obtained in the retrospective part of the study. Analysis of PD sequences in subjects showed the presence of hyperintense demyelinating lesions. After that lesions with the signs of acute inflammation were marked on the basis of the existence of intralesional post contrast signal intensity enhancement. Anatomical lesion parameters (localization, arterial and venous confluence) as well as morphological lesion parameters (dimensions, area and intensity of the signal) were determined manually using the axial pre and post contrast T1W scans and PD scans. Depending on the post contrast signal intensity enhancement type (PKPS) acute plaques were grouped into three groups: a) acute plaques with patchy-eccentric PKPS, b) acute plaques with homogeneous PKPS, and c) acute plaques with ring shaped PKPS. For each of them morphology was evaluated on PD sequences: plaque shape, diameters, size, lesion homogeneity and signal intensity. Comparing the morphological characteristics on the successive control MR recordings we investigated the dynamics of change in MR characteristics of the three plaque groups using pre and post contrast T1 sequence as well as the PD sequence. Morphological MR characteristics and dynamics of their changes obtained in the monitoring period were compared with clinical parameters of neurological outcomes (degree of functional disability expressed with EDSS scale and rate of disease progression expressed with MSSS score). Subjects with a positive clinical outcome of the disease were considered those whose EDSS and MSSS values during the final MR examination were the same or lower than during the initial checkup, and subjects with a negative clinical outcome of the disease were those whose EDSS and MSSS values were higher in the final examination compared to the initial checkup. Results: out of the total number of the presented acute lesions one half was homogeneous, 30% patchy-eccentric, and 20% ring shaped. On the axial PD scans the largest in diameter and the surface were the ring shaped, and the smallest were the homogeneous lesions. Among all groups of lesions there is a statistically significant difference. Likewise, when comparing the signal intensity it was found that the highest volumes have ring shaped lesions, and the lowest patchy-eccentric plaques. There is a statistically significant difference in the signal intensity between ring shaped plaques and the other two groups, but there is no statistically significant difference between patchy-eccentric and homogeneous plaques. The analysis of MR parameters of initially detected acute plaques in patients with positive and negative clinical course of the disease did not result in statistically significant differences either in a lesion sample or among the groups of lesions. Monitoring the changes in MR parameters over time it was observed that some lesions are not monitored to the end of the study (they disappear). Also, their percentage is almost the same, in the total number of lesions as well as within form groups and is about 21%. It has been found that there is a statistically significant difference in the value of the area of diminishing lesions compared to the permanent ones. In the group of permanent plaques ring shaped lesions have significantly higher IS values in comparison to the other two forms, as well as in comparison to all three forms of diminishing plaques. Also, in the group of permanent plaques, the area values are statistically significant among all three types of lesions, and in the group of diminishing plaques ring shaped lesions show a significantly larger area compared to the other two forms. Over time there is a change in the plaque form as well as the fluctuation of the MR parameter values (area and signal intensity) on PD scans. Monitoring the changes on the native T1W scans we detected a statistically significant difference among the shapes in formation of acute and chronic "black holes". A statistical analysis showed that the change in the IS plaque values, on the PD sequence, over time represents a predictor of a clinical course of the disease. Also, analysis of the connection of the changes in morphological parameters of the acute plaque groups according to shape obtained by PD sequence over time with clinical parameters of the disease showed a statistically significant difference in the signal intensity for homogeneous plaques throughout the entire period of monitoring for both clinical parameters. A statistically significant difference in the area was determined for homogeneous plaques for a period of 24 months in subjects whose outcome of the disease was determined by the MSSS score. Conclusion: in 91% of the cases acute plaques are supratentorial, and in 9% they are infratentorial. Supratentorial plaques are almost equally periventricular, subcortical and deep in the white brain mass. The largest number of all three plaque forms (54-60%) is localized in the territory irrigated by medium cerebral artery (lat. Arteria cerebri media, ACM). At the same time, all three forms of acute plaques are, in high percentage (58-69%), located in the area of deep (medullary) vein system. Ring shaped acute plaque has the highest average diameter and area values, and the homogeneous one has the lowest values. There is a statistically significant difference among all form groups. Also, ring shaped plaques have the highest average value of the signal intensity on PD axial scans and there is a statistically significant difference between the ring shaped and the other two groups of lesions. The percentage of plaques that diminish over time is about the same for all three plaque form groups and it ranges from 20.5 to 23.9, in average 21.3 percent for the total number of lesions. The area of diminishing lesions is statistically significantly smaller compared to the area of permanent lesions, but there are no statistically significant differences in the values of IS. The area and IS values affect the acute plaque shape, but do not affect the process of the plaque diminishing. In the group of permanent plaques, the area values are statistically significant for all three types of lesions. In the group of diminishing plaques ring shaped lesions show a significantly larger area than the other two forms. Over time there is a change in the form of plaques on PD scans. There is a 4,086 times greater expectancy of acute "black hole" occurrence in the ring shaped plaque in comparison to the homogeneous one, and in the patchy-eccentric plaque 1.49 times compared to the homogeneous one. Acute plaques with higher IS and larger areas have a greater tendency to occurrence of acute "black holes" and later chronic "black holes" and the IS value is a predictor of the "black hole" occurrence. Analyzing the changes in IS in a plaque sample in connection to positive and negative clinical course of the disease determined by both clinical parameters, we have found that the reduction of its value during the monitoring period represents a predictor for a positive disease course for both clinical parameters. The lower IS value of homogeneous plaque can be a predictor of positive clinical course by both clinical parameters, and a lower area value of a homogeneous plaque can be a predictor of positive clinical course determined by MSSS score for a period of 24 months from the initial checkup.</p>
|
70 |
Značaj optičke koherentne tomografije makule kod glaukoma otvorenog ugla / Optical coherence tomography of macula in primary open angle glaucomaBabović Siniša 13 May 2016 (has links)
<p>Cilj ovog istraživanja je bio da se utvrdi da li postoji razlika u debljini makule kod pacijenata sa glaukomom otvorenog ugla (POAG) u odnosu na zdravu populaciju i u zavisnosti od stepena progresije bolesti, kao i da se utvrdi da li postoji povezanost između promene debljine makule i stepena oštećenja vidnog polja i debljine peripapilarnog sloja nervnih vlakana u zavisnosti od stepena progresije bolesti. Materijal i metode: U ovu kliničku prospektivnu studiju je uključeno 186 pacijenata. Na osnovu kliničkog nalaza formirane su tri grupe. Prva grupa (kontrolna – grupa zdravih): 68 pacijenata bez očnih oboljenja, sa najboljom korigovanom vidnom oštrinom ≥ 0.9, intraokularnim pritiskom (IOP) ≤ 21 mmHg, normalnim odnosom ekskavacije i površine glave vidnog živca i normalnim nalazom vidnog polja. Druga grupa (rani glaukom): 78 pacijenata sa klinički dijagnostikovanim primarnim glaukomom otvorenog ugla (sa karakterističnim oštećenjem glave vidnog živca i sloja nervnih vlakana retine i kod kojih je srednja vrednost devijacije standardne automatske perimetrije MD > -6 dB, prema Hodap klasifikaciji), bez drugih očnih ili sistemskih oboljenja, koja bi imala uticaj na nastanak glaukoma i sa najboljom korigovanom vidnom oštrinom ≥ 0.5. Treća grupa (glaukom srednjeg stepena): 40 pacijenata sa klinički dijagnostikovanim primarnim glaukomom otvorenog ugla (sa karakterističnim oštećenjem glave vidnog živca i sloja nervnih vlakana retine i kod kojih je srednja vrednost devijacije standardne automatske perimetrije -6 dB > MD > -12 dB, prema Hodap klasifikaciji), bez drugih očnih ili sistemskih oboljenja, koja bi imala uticaj na nastanak glaukoma i sa najboljom korigovanom vidnom oštrinom ≥ 0.5. Svim pacijentima je bio urađen kompletan oftalmološki pregled, kompjuterizovano vidno polje (Humphrey Field Analyzer, Carl Zeiss Meditec, Jena, Germany, SITA Standard, test C 24-2) i optička koherentna tomografija sloja nervnih vlakana peripapilarno i u predelu makule (SOCT Copernicus HR, Optopol Tech. SA, Zawiercie, Poland). Rezultati: Perifovea i parafovea, pokazuju statistički značajno smanjenje debljine i zapremine sloja nervnih vlakana u odnosu na stepen progresije glaukoma otvorenog ugla, pri čemu je ono naglašenije u perifovei (p<0,05). U svim segmentima makule (TPeriF, IPeriF, SPeriF, NPeriF, TParaF, SParaF, IParaF i NParaF) dolazi do smanjenja debljine i zapremine sloja nervnih vlakana sa progresijom bolesti (p<0,05). Segmenti makule TPeriF, IPeriF, a potom i SPeriF, prema navedenom redosledu, predstavljaju segmente sa najvećim potencijalom za predikciju ranih glaukomskih oštećenja s obzirom na uočeno najveće smanjenje debljine i zapremine nervnih vlakana (p<0,05). Segmenti makule SParaF i NParaF predstavljaju segmente sa najvećim potencijalom za predikciju napredovanja glaukomskih oštećenja srednjeg stepena s obzirom na uočeno najveće smanjenje debljine i zapremine nervnih vlakana (p<0,05). Debljina RNFL glave vidnog živca se statistički značajno smanjuje sa progresijom bolesti u svim posmatranim segmentima (p<0,05). Međusobni odnos između grupe zdravih i grupe pacijenata sa ranim glaukomom ukazuje da je statistički značajno smanjenje debljine RNFL prisutno u svim segmentima osim u segmentima P3 i P4 (p>0,05). Merenja debljine RNFL u segmentu P6 imaju najbolji potencijal za predikciju ranog glaukoma s obzirom na najizraženije smanjenje debljine nervnih vlakana upravo u ovom segmentu (p<0,05). Merenja debljine RNFL u segmentu P1 ima najbolji potencijal za predikciju dalje progresije bolesti. Debljina sloja nervnih vlakana makule srazmerna je smanjenju debljine RNFL na glavi vidnog živca, pri čemu je ona uočljivija na nivou segmenata koji su okarakterisani kao dobri prediktori za nastanak, odnosno progresiju bolesti (P6 sa IPeriF i TPeriF, odnosno P1 sa SPeriF), što dodatno naglašava njihovu važnost u dijagnostici glaukoma otvorenog ugla. Debljina makule kod pacijenata sa glaukomom otvorenog ugla je opisana umerenom do dobrom povezanošću sa stepenom oštećenja vidnog polja, pri čemu je ona najjača kod TPeriF, IPeriF i SPeriF segmenata i srazmerna je stepenu oštećenja vidnog polja. Koeficijenti korelacije između vrednosti srednje devijacije vidnog polja i debljine RNFL, odnosno sloja nervnih vlakana makule, pokazuju snažniju povezanost u odnosu na parametre dobijenog smanjenja debljine nervnih vlakana u makuli, što otvara mogućnost za dalja istraživanja. Segmenti glave vidnog živca i makule, koji su pokazali najbolju diskriminaciju u smislu predikcije nastanka POAGa, kao i oni koji sugerišu na njegovu progresiju, smešteni su na lokacijama koje su međusobno povezane opisanim prirodnim tokom nervnih vlakana. Zaključak: Optička koherentna tomografija makule je važna pomoćna metoda u dijagnostici glaukoma kojom je moguće izdvojiti pacijente sa ranim glaukomom u odnosu na zdravu populaciju, odnosno utvrditi progresiju glaukoma otvorenog ugla.</p> / <p>All patients underwent complete ophthalmologic examination, SAP (Humphrey Field Analyzer, Carl Zeiss Meditec, Jena, Germany, SITA Standard, test C 24-2) and optical coherent tomography scans of RNFL and macula (SOCT Copernicus HR, Optopol Tech. SA, Zawiercie, Poland). Results: Perifoveal and parafoveal nerve fiber layer have shown significant reduction of thickness and volume compared to stage of POAG progression, where perifovea showed higher significance (p<0,05). All macular segments (TPeriF, IPeriF, SPeriF, NPeriF, TParaF, SParaF, IParaF i NParaF) showed reduction in thickness and volume compared to disease progression (p<0,05). Macular segments TPeriF, IPeriF, as well as SPeriF, represent segments with highest potential to predict early glaucomatous damage according to the most significant reduction of nerve fiber layer thickness and volume (p<0,05). Macular segments SParaF and NParaF represent segments with highest potential to predict progression of POAG according to the most significant reduction of nerve fiber layer thickness and volume (p<0,05). Optic nerve head (ONH) RNFL thickness showed reduction compared to POAG progression in all segments (p<0,05). All ONH segments except P3 and P4 showed significant reduction of RNFL comparing control group to early glaucoma group patients (p>0,05). ONH segment P6 was found to be the highly specific for early glaucoma prediction according to the most significant reduction of RNFL thickness (p<0,05), while segment P1 was found to have highest potential for POAG progression. Macular nerve fiber layer thickness reduction follows ONH RNFL thickness reduction and there is mutual relation between both macular and ONH segments (P6 to IPeriF and TPeriF, P1 to SPeriF) with highest specificity for early defects and POAG progression. It was shown that macular thickness changes have moderate to good correlation with visual filed changes and it was highest in TPeriF, IPeriF and SPeriF segments. This correlation was found to be higher in macula then in ONH RNFL thickness changes, compared to visual field changes. Both macular and ONH RNFL segments, which were found to have highest specificity to POAG prediction and progression, are located in areas which mutually connect following natural course of nerve fiber layer between them. Conclusion: Optical coherence tomography of macula represents important ancillary method in POAG diagnosis and follow up, allowing to differentiate between early glaucoma patients and healthy individuals, as well as to determine progression of glaucomatous disease.</p>
|
Page generated in 0.104 seconds