The dissertation research is devoted the impact of functional training with suspension and rotation of equipment for the weight correction of the visitors are middle aged (45-50 years) in the fitness club. Got results from the use of this equipment in order the weight loss people seeking to lose weight. / Диссертационное исследование посвящено рассмотрению влияния функциональной тренировки с помощью подвесного и ротационного оборудования на коррекцию веса у посетителей среднего возраста (45-50 лет) в фитнес клубе. Получены результаты использования этого оборудования в целях коррекции веса у людей, стремящихся к похудению.

<p>Главни циљ овог истраживања је био утврдити да ли и како експериментални рад применом три различите методе тренинга снаге утиче на ниво снаге, морфолошке карактеристике и телесни састав посматраног узорка.<br />Узорак испитаника је чинио 75 здравих адолесцената студената Факултета спорта и физичког васпитања у Новом Саду узраста 20 &plusmn;0.5 година. У петонедељни експериментални програм је укључено 45 студената насумично подељених у три експерименталне групе. Прва експериментална Е1 група (n=15) је упражњавала комплексни тренинг, друга експериментална група Е2 (n=15) је упражњавала неуромишићну електростимулацију, а трећа експериментална Е3 група (n=15) је упражњавала вибрациони тренинг. Четврта група од 30 студената је упражњавала уобичајен програм практичних предавања на Факултету спорта и физичког васпитања, и користила се као контролна група (К).<br />Разлике између група на иницијалном мерењу тестиране су применом мултиваријатне и униваријатне анализе варијансе за све примењене варијабле. За утврђивање ефекта примењеног третмана примењен је т тест, мултиваријатна анализа коваријансе за цео систем примењених варијабли, а за поједине варијабле униваријатна анализа коваријансе. На основу резултата мултиваријатне анализе варијансе за целокупан систем моторичких варијабли уочена је статистичка значајност од F = 2,85 P = 0,01.<br />У варијаблама вертикалне скочности испитаници Е1 групе остварили напредак који је статистички значајан, у варијаблама: скок из получучња (0,01), скок кроз получучањ (0,02). Такође је уочен напредак код испитаника Е2 групе: скок из получучња (0,00), скок кроз получучањ (0,00), просечна висина узастопних скокова кроз получучањ (0,01), просечна сила скокова кроз получучањ (0,01). Није забележен напредак у варијаблама вертикалне скочности код испитаника Е3 групе. У варијаблама трчања на 30 m све три групе су оствариле статистички значајан напредак. на рачун стартног убрзања напредак су оствариле Е1 и Е3 група, док је Е2 група свој напредак остварила у фази постизања максималне брзине трчања. У морфолошким и варијаблама телесног састава нису уочене статистички значајне промене настале применом различитих метода тренинга снаге (P=0,09; F = 1,488). Закључак овог истраживања је да би унутар комплексног тренинга било пожељно имплементирати и друга два истраживана метода у циљу постизања максималних резултата у развоју ексползивне снаге.</p> / <p>Glavni cilj ovog istraživanja je bio utvrditi da li i kako eksperimentalni rad primenom tri različite metode treninga snage utiče na nivo snage, morfološke karakteristike i telesni sastav posmatranog uzorka.<br />Uzorak ispitanika je činio 75 zdravih adolescenata studenata Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja u Novom Sadu uzrasta 20 &plusmn;0.5 godina. U petonedeljni eksperimentalni program je uključeno 45 studenata nasumično podeljenih u tri eksperimentalne grupe. Prva eksperimentalna E1 grupa (n=15) je upražnjavala kompleksni trening, druga eksperimentalna grupa E2 (n=15) je upražnjavala neuromišićnu elektrostimulaciju, a treća eksperimentalna E3 grupa (n=15) je upražnjavala vibracioni trening. Četvrta grupa od 30 studenata je upražnjavala uobičajen program praktičnih predavanja na Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja, i koristila se kao kontrolna grupa (K).<br />Razlike između grupa na inicijalnom merenju testirane su primenom multivarijatne i univarijatne analize varijanse za sve primenjene varijable. Za utvrđivanje efekta primenjenog tretmana primenjen je t test, multivarijatna analiza kovarijanse za ceo sistem primenjenih varijabli, a za pojedine varijable univarijatna analiza kovarijanse. Na osnovu rezultata multivarijatne analize varijanse za celokupan sistem motoričkih varijabli uočena je statistička značajnost od F = 2,85 P = 0,01.<br />U varijablama vertikalne skočnosti ispitanici E1 grupe ostvarili napredak koji je statistički značajan, u varijablama: skok iz polučučnja (0,01), skok kroz polučučanj (0,02). Takođe je uočen napredak kod ispitanika E2 grupe: skok iz polučučnja (0,00), skok kroz polučučanj (0,00), prosečna visina uzastopnih skokova kroz polučučanj (0,01), prosečna sila skokova kroz polučučanj (0,01). Nije zabeležen napredak u varijablama vertikalne skočnosti kod ispitanika E3 grupe. U varijablama trčanja na 30 m sve tri grupe su ostvarile statistički značajan napredak. na račun startnog ubrzanja napredak su ostvarile E1 i E3 grupa, dok je E2 grupa svoj napredak ostvarila u fazi postizanja maksimalne brzine trčanja. U morfološkim i varijablama telesnog sastava nisu uočene statistički značajne promene nastale primenom različitih metoda treninga snage (P=0,09; F = 1,488). Zaključak ovog istraživanja je da bi unutar kompleksnog treninga bilo poželjno implementirati i druga dva istraživana metoda u cilju postizanja maksimalnih rezultata u razvoju ekspolzivne snage.</p> / <p>The main aim of this study was to determine whether and how the experimental treatment using three different methods of strength training affects the power level, the morphological characteristics and body composition of the research sample.<br />The sample was consisted of 75 healthy adolescents, students of the Faculty of Sport and Physical Education in Novi Sad, aged 20 &plusmn; 0.5 years. The five-week experimental program involved 45 students randomly assigned in three experimental groups during five weeks period.&nbsp; The first experimental E1 group (n = 15) performed complex training, the second experimental group E2 (n = 15) performed neuromuscular electrostimulation, and the third experimental E3 group (n = 15) performed whole body vibration training. The fourth group of 30 students practiced the usual program of practical lectures at the Faculty of Sport and Physical Education, and it was used as a control group (K).<br />Baseline differences between groups were analyzed using multivariate and univariate analysis of variance. Effects of experimental protocols were assessed using t test, multivariate and univariate analysis of covariance. Results of multivariate analysis of covariance revealed statistically significant differences in observed sample (P=0,01).<br />The variables of vertical jumping subjects from E1 groups made statistically significant progress in: squat jump (0.01), countermovement jump (0.02). It was also observed statistically significant improvement in E2 group subjects: squat jump (0.00), countermovement jump (0.00), countinuous jump with bent legs (0.01), the average force - countinuous jump with bent legs (0.01). There has been no progress in the variables of vertical jumping test in E3 group subjects. The variables running at 30 m all three groups showed statistically significant improvement. On account of the starting acceleration, progress was achieved in E1 and E3 group, while E2 group achieved progress in phase of maximal speed. Analysis of morphological characteristics and body composition showed no statistically significant changes after implemented experimental protocol (P=0,09; F = 1,488).&nbsp; Conclusion of this research leads to notice that for achieving maximal results in muscle power development, into complex training method should be implemented other two investigated experimental methods.</p>

The results of this study showed the presence of real changes in a number of measured factors. As part of the study, a program of art-therapeutic training, as well as methods for assessing its effectiveness, was formed and tested. According to the data obtained, it was concluded that art therapy training can have a harmonizing effect, leading the results to normal values. / Результаты настоящего исследования показали наличие действительных изменений по ряду измеряемых факторов. В рамках исследования была сформирована и апробирована программа арт-терапевтического тренинга, а также методики оценки ее результативности. Согласно полученным данным сделан вывод о том, что арт-терапевтический тренинг может оказывать гармонизирующее воздействие, приводя результаты к показателям нормы.

Диссертационное исследование посвящено определению эффективности Full Body тренинга и его влияния на увеличение мышечной силы и массы у людей, занимающихся силовым фитнесом. Динамика показателей мышечной массы и силы подтвердила, что Full Body тренинг является оптимальной методикой увеличения мышечной массы и силы у людей, занимающихся силовым фитнесом, показывая значительное преимущество перед стандартным Split тренингом. / The dissertation research is devoted to determining the effectiveness of Full Body training and its effect on the increase in muscle strength and mass in people engaged in strength fitness. The dynamics of muscle mass and strength indicators confirmed that Full Body training is the optimal method for increasing muscle mass and strength in people engaged in strength fitness, showing a significant advantage over standard Split training.

В работе рассматривается цикл командообразования, его основные стадии. Выявляются причины конфликтов в команде. В исследовании предлагается типология конфликтов на разных этапах цикла командообразования. Разрабатываются инструменты преодоления конфликтов в команде, такие как наблюдение, тренинг, метод ведения переговоров, анкета по работе с агрессией, анализ конфликта. / The master's thesis considers the cycle of team building, its main stages. The causes of conflicts in the team are identified. The study suggests a typology of conflicts at different stages of the team building cycle. Tools for overcoming conflicts in the team are being developed, such as observation, training, negotiation method, questionnaire on working with aggression, conflict analysis.

<p>Циљ истраживања је да се утврде ефекти 8 недеља изоинерцијалног тренинга на доминантне моторичке способности кошаркаша. Испитаници, 36 кошаркаша јуниорског узраста (17.58&plusmn;0.50 година) су подељени у 3 групе: прву експерименталну (ЕСС; n=12) која је вежбала тренинге снаге на изоинерцијалном тренажеру, другу експерименталну (CON; n=12) која је вежбала традиционални изодинамички тренинг снаге са слободним теговима, и контролну групу (KON; n=12) која није вежбала тренинге снаге. Током есперименталног програма ЕСС и CON групе су имале укупно по 12 тренинга снаге са истоветним бројем серија и понављања. На крају четврте недеље код обе експерименталне групе спроведен је тест постактивацијске потенцијације (ПАП) како би се утврдили акутни ефекти различитих метода тренинга у 4 временске тачке: 2, 4, 8 и 15 минута након вежби са оптерећењем. Резултати су показали да постоји статистички значајна разлика као последица примене различитих метода тренинга снаге у трајању од 8 недеља при чему је изоинерцијални тренинг довео до значајно бољих резултата у варијаблама скокова SJ, CMJ, VJ и у скоку са леве ноге CMJLN, затим у тесту спринта 5 m&nbsp; и тестовима агилности Т тест и 505 са окретом око десне ноге. Нису утврђене статистички значајне разлике у тестовима изометријске снаге, скока са десне ноге CMJDN, трчања 20 m и тесту агилности 505 са окретом око леве ноге. У тесту ПАП ефеката није било статистички значајне разлике у резултатима као последице различитих метода вежбања. При томе, СОN група је имала значајно побољшање у тесту скока VJ док је код ЕСС групе значајан ефекат у варијаблама скока VJ и Т тест агилности. Није било значајних ефеката ПАП у тестовима трчања 5 и 20 метара. Добијени резултати указују да изоинерцијални тренинг у трајању од 8 недеља доводи до бољих резултата у развоју експлозивне снаге, брзине и агилности младих кошаркаша у поређењу са традиционалним изодинамичким тренингом, али не и у ПАП ефектима. У складу с тим, тренери и кондициони тренери би требали да у раду са младим спортистима користе и ову методу тренинга снаге.</p> / <p>Cilj istraživanja je da se utvrde efekti 8 nedelja izoinercijalnog treninga na dominantne motoričke sposobnosti košarkaša. Ispitanici, 36 košarkaša juniorskog uzrasta (17.58&plusmn;0.50 godina) su podeljeni u 3 grupe: prvu eksperimentalnu (ESS; n=12) koja je vežbala treninge snage na izoinercijalnom trenažeru, drugu eksperimentalnu (CON; n=12) koja je vežbala tradicionalni izodinamički trening snage sa slobodnim tegovima, i kontrolnu grupu (KON; n=12) koja nije vežbala treninge snage. Tokom esperimentalnog programa ESS i CON grupe su imale ukupno po 12 treninga snage sa istovetnim brojem serija i ponavljanja. Na kraju četvrte nedelje kod obe eksperimentalne grupe sproveden je test postaktivacijske potencijacije (PAP) kako bi se utvrdili akutni efekti različitih metoda treninga u 4 vremenske tačke: 2, 4, 8 i 15 minuta nakon vežbi sa opterećenjem. Rezultati su pokazali da postoji statistički značajna razlika kao posledica primene različitih metoda treninga snage u trajanju od 8 nedelja pri čemu je izoinercijalni trening doveo do značajno boljih rezultata u varijablama skokova SJ, CMJ, VJ i u skoku sa leve noge CMJLN, zatim u testu sprinta 5 m&nbsp; i testovima agilnosti T test i 505 sa okretom oko desne noge. Nisu utvrđene statistički značajne razlike u testovima izometrijske snage, skoka sa desne noge CMJDN, trčanja 20 m i testu agilnosti 505 sa okretom oko leve noge. U testu PAP efekata nije bilo statistički značajne razlike u rezultatima kao posledice različitih metoda vežbanja. Pri tome, SON grupa je imala značajno poboljšanje u testu skoka VJ dok je kod ESS grupe značajan efekat u varijablama skoka VJ i T test agilnosti. Nije bilo značajnih efekata PAP u testovima trčanja 5 i 20 metara. Dobijeni rezultati ukazuju da izoinercijalni trening u trajanju od 8 nedelja dovodi do boljih rezultata u razvoju eksplozivne snage, brzine i agilnosti mladih košarkaša u poređenju sa tradicionalnim izodinamičkim treningom, ali ne i u PAP efektima. U skladu s tim, treneri i kondicioni treneri bi trebali da u radu sa mladim sportistima koriste i ovu metodu treninga snage.</p> / <p>The aim of this research is to determine the effects of an 8-week isoinertial training on dominant motor abilities of basketball players. Examinees, i.e. 36 junior basketball players, (17.58&plusmn;0.50 years) are divided into 3 groups: the first experimental group (ECC; n=12) which took strength training exercises on isoinertial training device, the second experimental (CON; n=12) which took traditional isodynamic strength training with free weights, and a control group (CON; n=12) which did not take any strength training exercises. During the experimental program, the ECC and CON groups had 12 strength training sessions in total including the same number of series and repetitions. At the end of the fourth week, both experimental groups were tested for post-activational potentiation (PAP) in order to determine acute effects of different training methods in 4 time points: 2, 4, 8 and 15 minutes after loading exercises. The findings indicate that there is a statistically significant difference as a result of the application of different strength training methods lasting for 8 weeks, since the isoinertial training brought about significantly better results in the variables of jumps SJ, CMJ, VJ and jump off the left foot CMJLN, as well as in the 5m sprint test and agility tests (T-test and 505 test with turn on the right leg). No statistically significat differences were found in tests of: isometric strength, jump off the right foot CMJDN, 20m run and 505 agility test with the turn on the left leg. Also, there were no statistically significant differences as a result of different exercise methods in the PAP test. In that process, CON group had significant improvement in VJ jump test, whereas in ECC group a significant effect was found in the variables of VJ and agility T-test. The 5m and 20m run tests showed no significant PAP effects either. In comparison with the traditional isodynamic training, the findings indicate that isoinertial training lasting for 8 weeks gives rise to better results in the development of explosive strength, speed and agility of young basketball players. Accordingly, coaches and trainers should use this method of strength training in work with young athletes.</p>

<p>Током учесталог вежбања, нарочито професионалних спортиста, мишићи се привремено замарају, услед чега може доћи до пада функционалних способности. Замор мишића услед физичког вежбања постао је један од најважнијих предмета спортске науке. Циљ ове студије био је да се праћењем биохемијских параметара замора и оштећења мишића и оксидативног стреса у току једне појединачне тренажне епизоде утврди замор мишића и антиоксидативни статус кошаркашица након оптерећења изазваног са три различита врсте аеробног тренинга: континуирано ниско интензивни (НИК), континуирано високо интензивни (ВИК) и интервални аеробни тренинг (HIIT). У склопу укрштеног (crossover) дизајна изабран је узорак од 12 кошаркашица које су биле подвргнуте тестирању у предтакмичарској фази. Узорци крви узети су пре и одмах након тренажне епизоде у три наврата у размаку од по седам дана између сваког типа тренинга. Осим узимања узорака крви, проверан је пулс пре тренинга, одмах након тренинга, потом након првог, трећег и петог минута опоравка, затим, испитанице су радиле субјективну процену замора по Борговој скали одмах након тренинга, па затим у првом, трећем и петом минуту опоравка. Биохемијски параметри које смо анализирали били су маркери оштећења мишића, маркери целуларне биоенергетике, параметри оксидативно/антиоксидативног статуса. Резултати истраживања указују на то да маркери замора и оштећења мишића бележе варијабилност у резултатима с обзиром на врсту тренинга. Евидентиране су разлике у маркерима лактати, миоглобин и креатин киназа између НИК и HIIT. У мерењима срчане фреквенције у више временских тачака, статистички значајне разлике појавиле су се између ВИК и HIIT, што је у корелацији са добијеним налазима маркера оштећења мишића. Такође, субјективна процена замора прати добијене налазе и бележи значајно повећање после иста два тренинга одмах после, у првом и трећем минуту опоравка. Од маркера целуларне биоенергетике евидентиране су разлике у креатинину после НИК и HIIT тренинга. Индекс липидне пероксидације (TBARS), као један од параметара оксидативног стреса, бележи промене после НИК. Концентрација нитрита (NO2-) бележи такође статистички значајно повећање код НИК, али и код HIIT. Од испитиваних параметара антиоксидативне заштите једино каталаза (CAT) бележи значајно повећање код НИК. У процени стања замора мишића и деловања ензима оксидативно/антиоксидатине статуса, према добијеним резултатима, најсензитивнији маркери који су реаговали на различите тренажне епизоде, односно на различита аеробна оптерећења јесу миоглобин, лактати, креатин киназа и креатинин, а каталаза је показала могућност дискриминације различитих врста аеробног оптерећења.</p> / <p>Tokom učestalog vežbanja, naročito profesionalnih sportista, mišići se privremeno zamaraju, usled čega može doći do pada funkcionalnih sposobnosti. Zamor mišića usled fizičkog vežbanja postao je jedan od najvažnijih predmeta sportske nauke. Cilj ove studije bio je da se praćenjem biohemijskih parametara zamora i oštećenja mišića i oksidativnog stresa u toku jedne pojedinačne trenažne epizode utvrdi zamor mišića i antioksidativni status košarkašica nakon opterećenja izazvanog sa tri različita vrste aerobnog treninga: kontinuirano nisko intenzivni (NIK), kontinuirano visoko intenzivni (VIK) i intervalni aerobni trening (HIIT). U sklopu ukrštenog (crossover) dizajna izabran je uzorak od 12 košarkašica koje su bile podvrgnute testiranju u predtakmičarskoj fazi. Uzorci krvi uzeti su pre i odmah nakon trenažne epizode u tri navrata u razmaku od po sedam dana između svakog tipa treninga. Osim uzimanja uzoraka krvi, proveran je puls pre treninga, odmah nakon treninga, potom nakon prvog, trećeg i petog minuta oporavka, zatim, ispitanice su radile subjektivnu procenu zamora po Borgovoj skali odmah nakon treninga, pa zatim u prvom, trećem i petom minutu oporavka. Biohemijski parametri koje smo analizirali bili su markeri oštećenja mišića, markeri celularne bioenergetike, parametri oksidativno/antioksidativnog statusa. Rezultati istraživanja ukazuju na to da markeri zamora i oštećenja mišića beleže varijabilnost u rezultatima s obzirom na vrstu treninga. Evidentirane su razlike u markerima laktati, mioglobin i kreatin kinaza između NIK i HIIT. U merenjima srčane frekvencije u više vremenskih tačaka, statistički značajne razlike pojavile su se između VIK i HIIT, što je u korelaciji sa dobijenim nalazima markera oštećenja mišića. Takođe, subjektivna procena zamora prati dobijene nalaze i beleži značajno povećanje posle ista dva treninga odmah posle, u prvom i trećem minutu oporavka. Od markera celularne bioenergetike evidentirane su razlike u kreatininu posle NIK i HIIT treninga. Indeks lipidne peroksidacije (TBARS), kao jedan od parametara oksidativnog stresa, beleži promene posle NIK. Koncentracija nitrita (NO2-) beleži takođe statistički značajno povećanje kod NIK, ali i kod HIIT. Od ispitivanih parametara antioksidativne zaštite jedino katalaza (CAT) beleži značajno povećanje kod NIK. U proceni stanja zamora mišića i delovanja enzima oksidativno/antioksidatine statusa, prema dobijenim rezultatima, najsenzitivniji markeri koji su reagovali na različite trenažne epizode, odnosno na različita aerobna opterećenja jesu mioglobin, laktati, kreatin kinaza i kreatinin, a katalaza je pokazala mogućnost diskriminacije različitih vrsta aerobnog opterećenja.</p> / <p>During intense exercise, especially professional athletes, muscles are temporarily tired, resulting in a decline in functional abilities. Damage caused by muscle stiffness due to physical exercise has become one of the most important subjects of sports science. The aim of this study was to determine the muscle fatigue and the antioxidative status of basketball players following a load caused by three different types of aerobic training: continuous low intensity (LIC), continuous high intensity (HIC) and intermittent aerobic training (HIIT). As part of the crossover design, a sample of 12 basketball players that were tested at the pre-match phase was selected. Blood samples were taken before and immediately after the training episode on three occasions at intervals of seven days between each type of training. In addition to taking blood samples, pulse testing was performed before training, immediately after training, then after the first, third and fifth minutes of recovery, then the subjects were subjective assessment of fatigue on the Bragg scale immediately after the training, then in the first, third and fifth minutes recovery. The biochemical parameters we analyzed were markers of muscle damage, markers of cellular bioenergetics, parameters of oxidative stress and the activity of enzymes of protection against oxidative damage. The results of the study indicate that the markers of muscle damage record the variability in the results compared to the type of training. Differences in markers of lactates, myoglobin and creatine kinase were recorded between LIC and HIIT. In relation to the heart rate measured at several time points, statistically significant differences have occurred between HIC and HIIT, which is correlated with the findings of the markers of muscle damage. Also, a subjective estimate of fatigue follows the findings obtained and shows a significant increase after the same two trainings immediately after, in the first and third minutes of recovery. Differences in creatinine from LIC and HIIT training were recorded from cellular bioenergetic markers. The lipid peroxidation index (TBARS), as one of the parameters of oxidative stress, records changes after LIC. The concentration of nitrite (NO2-) also recorded a statistically significant increase in LIC, but also in HIIT. From the tested parameters of antioxidant protection, only catalase (CAT) showed a significant increase in NIK. In the assessment of muscular fatigue and oxidative / antioxidant status, according to the obtained results, the most sensitive markers that responded to different training episodes or different aerobic loads were myoglobin, lactates, creatine kinase and creatinine, while the catalase showed the possibility of discrimination of different species aerobic load.</p>

The subject matter of the study is hardiness in adolescents. The object matter of the study is psychological correlates of hardiness in adolescents. The master's thesis consists of an introduction, two chapters, conclusions, a list of references (70 sources) and an annex including the blank forms of the applied methods. The volume of the master`s thesis is 127 pages, which include 9 figures and 4 tables. The introduction reveals the relevance of the chosen research problem, the level of development of the problematics, the objective and the tasks of the study are set, the object and the subject of research are determined, hypotheses are formulated, methods and empirical basis are indicated, as well as the stages of the research, the theoretical and practical significance of the work. The first chapter includes a review of foreign and domestic literature on the topic of research, an analysis of the methodological foundations of the study of legal consciousness, the rationale for the theoretical model of legal consciousness (structure and functions), a description of factors affecting the formation of legal consciousness. Features of the legal consciousness of students are presented. Conclusions on the first chapter are the results of the study of theoretical material. The second chapter is devoted to the empirical part of the study. It includes a description of the organization and methods of the study, as well as the results obtained due to the applied methods. The experiment included a forming stage. At the staggering stage for determining the levels of formation of components of legal consciousness, the students used the author's method of investigating the legal consciousness of the person RR. Muslumov. For the study of self-evaluation, the Dembo-Rubinstein method was used (in the modification of AM Prikhozhan). At the formative stage, the psychological training "Adult Steps" was used. As a result, qualitative positive results were obtained on the scales "legal activity" and "motivation cognition". Also, the chapter presents a correlation and factor analysis of the results of the study. The findings of Chapter 2 are the main results of the empirical study. In the conclusion, brief results of the theoretical and empirical parts of the work are presented, as well as conclusions on the hypotheses. The practical significance of the study is substantiated and possible prospects for further development of the problematics are described. / Объектом исследования явилось правовое сознание студентов. Предметом исследования стал психологический тренинг как средство формирования правового сознания студентов. Магистерская диссертация состоит из введения, двух глав, заключения, списка литературы (70 источников) и приложений, включающих в себя бланки применявшихся методик. Объем магистерской диссертации 127 страниц, на которых размещены 9 рисунков и 4 таблицы. Во введении раскрывается актуальность проблемы исследования, разработанность проблематики, ставятся цель и задачи исследования, определяются объект и предмет исследования, формулируются гипотезы, указываются методы и эмпирическая база, а также этапы проведения исследования, теоретическая и практическая значимость работы. Первая глава включает в себя обзор иностранной и отечественной литературы по теме исследования, анализ методологических основ изучения правового сознания, обоснование теоретической модели правового сознания (структуры и функций) описание факторов, влияющих на формирование правового сознания. Представлены особенности правового сознания студентов. Выводы по первой главе представляют собой итоги по изучению теоретического материала. Вторая глава посвящена эмпирической части исследования. В ней представлено описание организации и методов проведенного исследования и результатов, полученных по всем использованным методикам. Исследование включало констатирующий и формирующий этапы. На констатирующем этапе для определения уровней сформированности компонентов правового сознания у студентов использована авторская методика исследования правового сознания личности Р.Р. Муслумова. Для исследования самооценки использовалась методика Дембо-Рубинштейн (в модификации А. М. Прихожан). На формирующем этапе использовался психологический тренинг «Взрослые шаги» (авторы – Егорова О.В. и др. Санкт-Петербургская общественная организация «Врачи детям»). В результате получены качественные положительные результаты по шкалам «правовая активность» и «непредубежденность». Также в главе представлены корреляционный и факторный анализ результатов исследования. Выводы по главе 2 включают в себя основные результаты эмпирического исследования. В заключении в обобщенном виде изложены результаты теоретической и эмпирической частей работы, а также выводы по выдвинутым гипотезам, обоснована практическая значимость исследования и описаны возможные перспективы дальнейшей разработки данной проблематики.

В работе рассматриваются проблемы избыточной массы тела у женщин зрелого возраста. Анализируются практики применения фитнеса с целью коррекции массы тела человека. В основной части диссертации представлена научно-обоснованная программа коррекции массы тела для женщин первого периода зрелого возраста с использованием современных фитнес-технологий и организации режима питания. Представленные результаты исследования подтверждают эффективность разработанной автором комплексной фитнес-программы, предначначенной для коррекции массы тела у женщин зрелого возраста. / The paper discusses the problems of overweight in mature women. The practice of using fitness for the purpose of correcting human body weight is analyzed. The main part of the dissertation presents a scientifically based program of body weight correction for women of the first period of adulthood using modern fitness technologies and the organization of a diet. The presented results of the study confirm the effectiveness of the comprehensive fitness program developed by the author, designed to correct body weight in mature women.

<p>Основни проблем истраживања је утврђивање ефикасности проприоцептивног тренинга у развоју антрополошких показатеља фудбалера и ученика средњих школа. Поставља се питање да ли ће вежбање применом експерименталног модела тренинга допринети да се ниво морфолошких карактеристика, телесне композиције, базичних и специфичних моторичких способности подигне на виши ниво.<br />Циљеви истраживања су: да се утврди иницијално стање антрополошких показатеља фудбалера и ученика неспортиста; да се утврде разлике антрополошких показатеља фудбалера и ученика неспортиста на иницијалном стадијуму; да се утврде трансформације антрополошких показатеља експерименталне и контролне групе фудбалера и ученика неспортиста од иницијалног до финалног стадијума; да се утврде разлике у нивоу антрополошких показатеља експерименталне и контролне групе фудбалера и ученика неспортиста на финалном стадијуму.<br />Истраживање је спроведено на узорку од 250 испитаника дефинисаном као популација фудбалера и ученика средње Пољопривредне школе из Бачке Тополе, мушког пола, узраста 15 и 16 година (1997. и 1998. годиште). Експерименталне групе чине 125 испитаника: Е1 - 62 млада фудбалера; Е2 - 63 ученика који се не баве активно спортом. Контролне групе чине 125 испитаника: К1 - 66 младих фудбалера; К2 - 59 ученика који се не баве активно спортом. Узорак варијабли чине: морфолошке карактеристике, телесна композиција, базичне и специфичне моторичке способности.<br />Применом унивариатне и мултивариатне анализе варијансе, као и коваријансе, установљено је да је проприоцептивни тренинг у трајању од десет недеља изазвао појаву значајне промене базичних и специфичних моторичких способности. Статистички значајне разлике антрополошких показатеља фудбалера и ученика неспортиста постојале су пре примене проприоцептивног тренинга. Услед примене проприоцептивног тренинга дошло је до појаве статистички значајне разлике базичних (.000) и специфичних моторичких способности (.023) код експерименталне групе фудбалера, као и базичних (.000) и специфичних (.004) моторичких способности код експерименталне групе ученика неспортиста. Код контролне групе ученика неспортиста дошло је до појаве значајне разлике само код специфичних моторичких способности (.022). Постоји статистички значајна разлика антрополошких показатеља експерименталних и контролних група фудбалера и ученика неспортиста на финалном стадијуму. Иако су и контролне групе постигле одређени напредак (претпоставља се услед раста и развоја организма у том периоду живота, као и утицаја неких других фактора који нису обухваћени овим радом) закључак овог истраживања је да проприоцептивни тренинг пружа значајно већи напредак од уобичајеног плана и програма рада на часовима физичког вежбања и да доприноси значајном напредку код испитаника који се налазе у тренежном процесу.</p> / <p>Osnovni problem istraživanja je utvrđivanje efikasnosti proprioceptivnog treninga u razvoju antropoloških pokazatelja fudbalera i učenika srednjih škola. Postavlja se pitanje da li će vežbanje primenom eksperimentalnog modela treninga doprineti da se nivo morfoloških karakteristika, telesne kompozicije, bazičnih i specifičnih motoričkih sposobnosti podigne na viši nivo.<br />Ciljevi istraživanja su: da se utvrdi inicijalno stanje antropoloških pokazatelja fudbalera i učenika nesportista; da se utvrde razlike antropoloških pokazatelja fudbalera i učenika nesportista na inicijalnom stadijumu; da se utvrde transformacije antropoloških pokazatelja eksperimentalne i kontrolne grupe fudbalera i učenika nesportista od inicijalnog do finalnog stadijuma; da se utvrde razlike u nivou antropoloških pokazatelja eksperimentalne i kontrolne grupe fudbalera i učenika nesportista na finalnom stadijumu.<br />Istraživanje je sprovedeno na uzorku od 250 ispitanika definisanom kao populacija fudbalera i učenika srednje Poljoprivredne škole iz Bačke Topole, muškog pola, uzrasta 15 i 16 godina (1997. i 1998. godište). Eksperimentalne grupe čine 125 ispitanika: E1 - 62 mlada fudbalera; E2 - 63 učenika koji se ne bave aktivno sportom. Kontrolne grupe čine 125 ispitanika: K1 - 66 mladih fudbalera; K2 - 59 učenika koji se ne bave aktivno sportom. Uzorak varijabli čine: morfološke karakteristike, telesna kompozicija, bazične i specifične motoričke sposobnosti.<br />Primenom univariatne i multivariatne analize varijanse, kao i kovarijanse, ustanovljeno je da je proprioceptivni trening u trajanju od deset nedelja izazvao pojavu značajne promene bazičnih i specifičnih motoričkih sposobnosti. Statistički značajne razlike antropoloških pokazatelja fudbalera i učenika nesportista postojale su pre primene proprioceptivnog treninga. Usled primene proprioceptivnog treninga došlo je do pojave statistički značajne razlike bazičnih (.000) i specifičnih motoričkih sposobnosti (.023) kod eksperimentalne grupe fudbalera, kao i bazičnih (.000) i specifičnih (.004) motoričkih sposobnosti kod eksperimentalne grupe učenika nesportista. Kod kontrolne grupe učenika nesportista došlo je do pojave značajne razlike samo kod specifičnih motoričkih sposobnosti (.022). Postoji statistički značajna razlika antropoloških pokazatelja eksperimentalnih i kontrolnih grupa fudbalera i učenika nesportista na finalnom stadijumu. Iako su i kontrolne grupe postigle određeni napredak (pretpostavlja se usled rasta i razvoja organizma u tom periodu života, kao i uticaja nekih drugih faktora koji nisu obuhvaćeni ovim radom) zaključak ovog istraživanja je da proprioceptivni trening pruža značajno veći napredak od uobičajenog plana i programa rada na časovima fizičkog vežbanja i da doprinosi značajnom napredku kod ispitanika koji se nalaze u trenežnom procesu.</p> / <p>The basic problem of the research is establishing the efficiensy of the proprioceptive training in the development of anthropological indicators of football players and secondary school pupiles. The question is whether exercises with the application of an experimental training model will contribute that the existing level of the morphological characteristics, body composition, basic and specific motor abilities is raised to a higher level.<br />The research goals are: to establish the initial state of anthropological indicators of the football players and students nonathletes; to establish the differences of the anthropological indicators football players and students nonathletes on the initial stadium, to establish the transformation of the anthropological indicators of the experimental and the control group of the football players and students nonathletes from the initial to the final stadium; to establish the differences on the level of the anthropological indicators of the experimental and the control group of football players and students nonathletes in the final stadium.<br />The research has been carried out on the sample of 250 male exeminees defined as a population of football players and students of the secondary Agricultural school from Bačka Topola, at the age of 15 and 16 years (age groups 1997 and 1998). The Experimental groups consists of 125 exeminees: E1 - 62 young football players , E2 - 63 students who do not go in for sport actively. The Control groups consist of 125 examinees: C1 - 66 young football players, C2 - 59 students who do not go in for sports actively. The variable sample consists of: morphological characteristics, body composition, basic and specific motor abilities.<br />With the application univariant and multivariant analysis of variance, as well as covariance, it has been established that the proprioceptive training lasting ten weeks has caused significant changes of basic and specific motor abilities. Statistically significant differences of the anthropological indicators of football players and students non - athletes existed prior to the application of the proprioceptive training. The application of the proprioceptive training resulted statistically significant difference of the basic (.000) and the specific motor abilities (.023) with the experimental group of young football players, as well as the basic (.000) and specific (.004) motor abilities with the experimental group of the students nonathletes. With the control group of students nonathletes a significant difference oecured only with specific motor abilities (.022). There is a statistically significant difference of the anthropological indicators of the experimental and control group of football players and the students nonathletes in the final stadium. Although the control group has achieved certain progress, due to, the growth and the development of the organism in that life period. Proprioceptive training offers significantly greater progress than the customary plan and programme of the physical exercise classes and that it contributes to the significant progress with the examinees who are in the training process.</p>