<p>&nbsp;</p><p class="MsoNormal" style="margin-bottom:0cm;margin-bottom:.0001pt;text-align:justify;line-height:normal;mso-layout-grid-align:none;text-autospace:none"><span style="font-size:12.0pt;font-family:&quot;Times New Roman&quot;,&quot;serif&quot;;mso-fareast-font-family:&quot;Times New Roman&quot;">Kontraproduktivno radno pona&scaron;anje može se definisati kao bilo koji vid namernog pona&scaron;anja članova organizacije koje je u suprotnosti sa legitimnim organizacijskim ciljevima i potencijalno ugrožava njene interese. U ovom radu polazi se interakcionističke defininicije organizacijskog pona&scaron;anja, prema kojoj se diverzitet kontraproduktivnih postupaka najbolje može razumeti i predvideti ukoliko su nam poznate ličnosne karakteristike zaposlenog, kao i karakteristike organizacije u kojoj radi. Decenije istraživanja o percipiranoj organizacijskoj pravednosti ukazuju da kontraproduktivno radno pona&scaron;anje može nastati kao reakcija na percipiranu nepravednost u razmeni ekonomskih i socijalnih resursa u okvirima poslovne i etičke klime organizacije. Iz tog razloga, prediktori kontraproduktivnog pona&scaron;anja iz korpusa organizacijskih varijabli odnose se na percepciju pravednosti i percepciju etičke klime u radnoj organizaciji. Imajući u vidu uvrežen stav u literaturi da se devijanta radna pona&scaron;anja najbolje mogu predvideti preko devijantnih osobina ličnosti, uticaj ličnosnih karakteristika ispitan je putem konstrukta Mračna trijada. Većina dosada&scaron;njih istraživanja bavila su se doprinosom individualnih i/ili organizacijskih činilaca nepoželjnog radnog pona&scaron;anja. Stoga je u ovom radu postavljeno pitanje o značaju i organizacijskih i interpersonalnih prediktora kontraproduktivnog pona&scaron;anja, kao i o prirodi njihove interakcije.<span style="mso-spacerun:yes">&nbsp; </span>U tu svrhu sprovedeno je istraživanje na 428 zaposlenih ispitanika, oba pola, različitog stepena obrazovanja, prosečne starosti 42 godine, koji u trenutnoj organizaciji rade najmanje godinu dana. </span></p><p class="MsoNormal" style="margin-bottom:0cm;margin-bottom:.0001pt;text-align:justify;line-height:normal;mso-layout-grid-align:none;text-autospace:none"><span style="font-size:12.0pt;font-family:&quot;Times New Roman&quot;,&quot;serif&quot;;mso-fareast-font-family:&quot;Times New Roman&quot;">Na osnovu rezultata istraživanja potvrđen je doprinos navedenih konstrukata u predikciji kontraproduktivnog pona&scaron;anja. Kao značajni prediktori izdvojili su se percepcija informacijske pravednosti, percepcija etičke klime Zakon i kodeks i Makijavelizam. Testiranje moderacije ukazuje da osobine ličnosti utiču na vezu organizacijskih prediktora i kontraproduktivnog radnog pona&scaron;anja, dok je na osnovu testova razlika moguće napraviti socio-demografski profil potencijalno rizične grupe zaposlenih.</span></p><p><span style="font-size:12.0pt;line-height:115%;font-family:&quot;Times New Roman&quot;,&quot;serif&quot;;mso-fareast-font-family:&quot;Times New Roman&quot;;mso-ansi-language:EN-US;mso-fareast-language:EN-US;mso-bidi-language:AR-SA">S obzirom na predočen stepen ozbiljnosti posledica po organizaciju u ekonomskom i u etičkom smislu, utvrđivanje faktora koji doprinose razvoju kontraproduktivnog radnog pona&scaron;anja i njegova prevencija trebalo bi da predstavljaju prioritetne zadatke istraživanja i intervencija u na&scaron;im industrijama. Uprkos tome, ovo istraživanje prvo je te vrste u Republici Srbiji. Njegov praktični značaj ogleda se u mogućnosti primene ovih saznanja u re&scaron;avanju pitanja gubitaka izazvanih neopravdanim i izostancima usled bolesti, gubitaka izazvanim subverzijom, krađama, mobingom i drugim oblicima kontraproduktivnog pona&scaron;anja. Ograničenja se uglavnom odnose na transverzalni dizajn i upotrebu samo-izve&scaron;taja. Rezultati ove studije pokazuju da bi buduća istraživanja svakako trebalo da zauzmu holistički pristup, integri&scaron;ući organizacijske i interpersonalne činioce nastanka kontraproduktivnog radnog pona&scaron;anja, kako bi se ostvario vi&scaron;i nivo razumevanja ovog fenomena ali i da bi se obezbedio empirijski osnov za intervencije sa ciljem izbegavanja gubitaka u poslovanju i čuvanja ugleda organizacije.<span style="mso-spacerun:yes">&nbsp; </span></span></p><p><!--[if gte mso 9]><xml> <o:OfficeDocumentSettings> <o:RelyOnVML/> <o:AllowPNG/> </o:OfficeDocumentSettings></xml><![endif]--><!--[if gte mso 9]><xml> <w:WordDocument> <w:View>Normal</w:View> <w:Zoom>0</w:Zoom> <w:TrackMoves/> <w:TrackFormatting/> <w:PunctuationKerning/> <w:ValidateAgainstSchemas/> <w:SaveIfXMLInvalid>false</w:SaveIfXMLInvalid> <w:IgnoreMixedContent>false</w:IgnoreMixedContent> <w:AlwaysShowPlaceholderText>false</w:AlwaysShowPlaceholderText> <w:DoNotPromoteQF/> <w:LidThemeOther>EN-US</w:LidThemeOther> <w:LidThemeAsian>X-NONE</w:LidThemeAsian> <w:LidThemeComplexScript>X-NONE</w:LidThemeComplexScript> <w:Compatibility> <w:BreakWrappedTables/> <w:SnapToGridInCell/> <w:WrapTextWithPunct/> <w:UseAsianBreakRules/> <w:DontGrowAutofit/> <w:SplitPgBreakAndParaMark/> <w:DontVertAlignCellWithSp/> <w:DontBreakConstrainedForcedTables/> <w:DontVertAlignInTxbx/> <w:Word11KerningPairs/> <w:CachedColBalance/> </w:Compatibility> <m:mathPr> <m:mathFont m:val="Cambria Math"/> <m:brkBin m:val="before"/> <m:brkBinSub m:val="&#45;-"/> <m:smallFrac m:val="off"/> <m:dispDef/> <m:lMargin m:val="0"/> <m:rMargin m:val="0"/> <m:defJc m:val="centerGroup"/> <m:wrapIndent m:val="1440"/> <m:intLim m:val="subSup"/> <m:naryLim m:val="undOvr"/> </m:mathPr></w:WordDocument></xml><![endif]--><!--[if gte mso 9]><xml> <w:LatentStyles DefLockedState="false" DefUnhideWhenUsed="true" DefSemiHidden="true" DefQFormat="false" DefPriority="99" LatentStyleCount="267"> <w:LsdException Locked="false" Priority="0" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" QFormat="true" Name="Normal"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="9" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" QFormat="true" Name="heading 1"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="9" QFormat="true" Name="heading 2"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="9" QFormat="true" Name="heading 3"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="9" QFormat="true" Name="heading 4"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="9" QFormat="true" Name="heading 5"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="9" QFormat="true" Name="heading 6"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="9" QFormat="true" Name="heading 7"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="9" QFormat="true" Name="heading 8"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="9" QFormat="true" Name="heading 9"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="39" Name="toc 1"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="39" Name="toc 2"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="39" Name="toc 3"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="39" Name="toc 4"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="39" Name="toc 5"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="39" Name="toc 6"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="39" Name="toc 7"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="39" Name="toc 8"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="39" Name="toc 9"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="35" QFormat="true" Name="caption"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="10" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" QFormat="true" Name="Title"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="1" Name="Default Paragraph Font"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="11" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" QFormat="true" Name="Subtitle"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="22" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" QFormat="true" Name="Strong"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="20" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" QFormat="true" Name="Emphasis"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="59" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Table Grid"/> <w:LsdException Locked="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Placeholder Text"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="1" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" QFormat="true" Name="No Spacing"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="60" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Light Shading"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="61" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Light List"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="62" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Light Grid"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="63" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Shading 1"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="64" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Shading 2"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="65" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Medium List 1"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="66" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Medium List 2"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="67" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Grid 1"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="68" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Grid 2"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="69" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Grid 3"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="70" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Dark List"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="71" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Colorful Shading"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="72" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Colorful List"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="73" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Colorful Grid"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="60" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Light Shading Accent 1"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="61" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Light List Accent 1"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="62" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Light Grid Accent 1"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="63" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Shading 1 Accent 1"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="64" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Shading 2 Accent 1"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="65" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Medium List 1 Accent 1"/> <w:LsdException Locked="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Revision"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="34" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" QFormat="true" Name="List Paragraph"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="29" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" QFormat="true" Name="Quote"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="30" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" QFormat="true" Name="Intense Quote"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="66" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Medium List 2 Accent 1"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="67" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Grid 1 Accent 1"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="68" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Grid 2 Accent 1"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="69" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Grid 3 Accent 1"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="70" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Dark List Accent 1"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="71" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Colorful Shading Accent 1"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="72" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Colorful List Accent 1"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="73" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Colorful Grid Accent 1"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="60" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Light Shading Accent 2"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="61" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Light List Accent 2"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="62" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Light Grid Accent 2"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="63" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Shading 1 Accent 2"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="64" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Shading 2 Accent 2"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="65" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Medium List 1 Accent 2"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="66" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Medium List 2 Accent 2"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="67" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Grid 1 Accent 2"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="68" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Grid 2 Accent 2"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="69" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Grid 3 Accent 2"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="70" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Dark List Accent 2"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="71" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Colorful Shading Accent 2"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="72" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Colorful List Accent 2"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="73" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Colorful Grid Accent 2"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="60" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Light Shading Accent 3"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="61" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Light List Accent 3"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="62" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Light Grid Accent 3"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="63" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Shading 1 Accent 3"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="64" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Shading 2 Accent 3"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="65" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Medium List 1 Accent 3"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="66" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Medium List 2 Accent 3"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="67" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Grid 1 Accent 3"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="68" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Grid 2 Accent 3"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="69" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Grid 3 Accent 3"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="70" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Dark List Accent 3"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="71" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Colorful Shading Accent 3"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="72" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Colorful List Accent 3"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="73" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Colorful Grid Accent 3"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="60" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Light Shading Accent 4"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="61" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Light List Accent 4"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="62" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Light Grid Accent 4"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="63" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Shading 1 Accent 4"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="64" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Shading 2 Accent 4"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="65" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Medium List 1 Accent 4"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="66" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Medium List 2 Accent 4"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="67" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Grid 1 Accent 4"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="68" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Grid 2 Accent 4"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="69" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Grid 3 Accent 4"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="70" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Dark List Accent 4"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="71" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Colorful Shading Accent 4"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="72" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Colorful List Accent 4"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="73" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Colorful Grid Accent 4"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="60" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Light Shading Accent 5"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="61" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Light List Accent 5"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="62" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Light Grid Accent 5"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="63" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Shading 1 Accent 5"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="64" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Shading 2 Accent 5"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="65" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Medium List 1 Accent 5"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="66" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Medium List 2 Accent 5"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="67" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Grid 1 Accent 5"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="68" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Grid 2 Accent 5"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="69" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Grid 3 Accent 5"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="70" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Dark List Accent 5"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="71" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Colorful Shading Accent 5"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="72" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Colorful List Accent 5"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="73" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Colorful Grid Accent 5"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="60" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Light Shading Accent 6"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="61" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Light List Accent 6"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="62" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Light Grid Accent 6"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="63" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Shading 1 Accent 6"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="64" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Shading 2 Accent 6"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="65" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Medium List 1 Accent 6"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="66" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Medium List 2 Accent 6"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="67" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Grid 1 Accent 6"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="68" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Grid 2 Accent 6"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="69" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Grid 3 Accent 6"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="70" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Dark List Accent 6"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="71" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Colorful Shading Accent 6"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="72" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Colorful List Accent 6"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="73" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Colorful Grid Accent 6"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="19" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" QFormat="true" Name="Subtle Emphasis"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="21" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" QFormat="true" Name="Intense Emphasis"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="31" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" QFormat="true" Name="Subtle Reference"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="32" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" QFormat="true" Name="Intense Reference"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="33" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" QFormat="true" Name="Book Title"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="37" Name="Bibliography"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="39" QFormat="true" Name="TOC Heading"/> </w:LatentStyles></xml><![endif]--><!--[if gte mso 10]><style> /* Style Definitions */ table.MsoNormalTable{mso-style-name:"Table Normal";mso-tstyle-rowband-size:0;mso-tstyle-colband-size:0;mso-style-noshow:yes;mso-style-priority:99;mso-style-qformat:yes;mso-style-parent:"";mso-padding-alt:0cm 5.4pt 0cm 5.4pt;mso-para-margin-top:0cm;mso-para-margin-right:0cm;mso-para-margin-bottom:8.0pt;mso-para-margin-left:0cm;line-height:107%;mso-pagination:widow-orphan;font-size:11.0pt;font-family:"Calibri","sans-serif";mso-ascii-font-family:Calibri;mso-ascii-theme-font:minor-latin;mso-fareast-font-family:"Times New Roman";mso-fareast-theme-font:minor-fareast;mso-hansi-font-family:Calibri;mso-hansi-theme-font:minor-latin;}</style><![endif]--></p>

KLAIPĖDOS SENAMIESČIO ERDVIŲ PERCEPCINĖS ANALIZĖS TYRIMAS IEVA BAUMILAITĖ SANTRAUKA Percepcija [lot. perceptio – suvokimas] – “visuma psichinių procesų, kurių dėka, daiktams ar reiškiniams veikiant jutimo organus, susidaro suvokinys (perceptas) – adekvatus ir kartu subjektyvus dirgiklių vaizdas” (LTE, 1983). Darbo tikslas – nustatyti Klaipėdos senamiesčio erdvių potencialą senamiesčio regeneracijos, revalorizacijos darbams. Darbo uždaviniai: 1) išaiškinti erdvės sampratą, klasifikaciją; 2) išnagrinėti Klaipėdos senamiesčio erdvių struktūrą ir sudaryti pasirinktų erdvių tipologiją; 3) nustatyti senamiesčio semantinį potencialą; 4) palyginti senamiesčio erdvių erdvinį potencialą; 5) pasiūlyti erdvių optimizavimo būdus. Gynimo objektas – Klaipėdos senamiesčio erdvės. Suvokimas – viena iš svarbesnių žmogaus pažįstamosios veiklos grandžių. Šioje veikloje dalyvauja sudėtingos bendrai veikiančios smegenų struktūros, kurios reguliuoja reikalingą tonusą, yra atsakingos už suvokiamos informacijos analizę ir sintezę bei už sudėtingiausių elgsenos formų psichoreguliavimą. Suvokimas atspindi viso objekto vaizdą, jo savybių visumą. Suvokiant pasireiškia individo sensorinės ir intelektinės veiklos tarpusavio ryšys. Lietuvoje kraštovaizdžio vizualinių tyrimų klausimais daugiausiai ir išsamiausiai savo publikacijose yra rašę M. Purvinas, P. Kavaliauskas, J. Bučas, J. Kamičaitytė - Virbašienė. Lietuvos mokslininkai yra parengę keletą kraštovaizdžio vizualinio, estetinio, rekreacinio vertinimo... [toliau žr. visą tekstą] / THE ANALYSIS OF KLAIPEDA OLD TOWN SPACES PERCEPTION AREAS IEVA BAUMILAITE SUMMARY Perception is the process of organizing and interpreting sensations into meaningful experiences. Perception is the rezult of psychological process in which meaning, context, judment, past experience, and memory are invoked. According to the Lithuanian scientist P. Kavaliauskas, the semantic potential of the envirnment has to be analysed in accordance with behaviour patterns in the space or distribution of associative attributes. The American scientist Ch. Osgood developed the latter methodical basis of the research, i. e. semantic differential analysis. The factor analysis of the living environment (or other contruct) verbal descriptions (data from semantic differentials) is the essence of the method. Verbal descriptions of the environment are an adjective pair of words opposite meanings, which are used to evaluate the concordance of the environmental view (construct) with suggested characteristics (concepts), which make factors as the aspects of the environmental quality evaluation. Theese researches are based on the premise that the environment is evaluated using a common set of the aspects with different weights considering the environment. The scientist performed semantic studies of connotative meanings (life – death, amenity – crudity, warmth – cold, and etc.). and identified three basic semantuc dimensions that people use for making judgements on the environmental quality, such as... [to full text]

Šiame darbe analizuojamas gamtos patyrimas Antano Kalanavičiaus poezijoje. Aptariama Kalanavičiaus vieta XX a. lietuvių literatūros kontekste. Kalanavičiaus poezija yra archajiška, primena raudos, sakmės poetiką. Kalba kūryboje išryškėja kaip kūno analogas. Kalanavičiaus poetinei metaforai būdingas kelių skirtingų patirčių sujungimas, ryški tapybos, kalvystės ir kalbos sintezė. Formuluojamos fenomenologinės įžvalgos, aptariama sąvokos percepcija sklaida, lemianti darbo specifiką. Subjekto asmeninės patirties sampratai analizuojamas poetinių tekstų prigimtinės erdvės modelis. Aprašomas Kalanavičiaus poringių ir progiesmių gamtiškumas. Analizuojamos metaforos, kylančios iš kalvystės patirties. Aprašomos buvimo Kitame metaforos ir žvilgsnio gamtiškumo fenomenas. Temos aktualumo klausimą įrodo gausa publikacijų, kuriose gamtos ir žmogaus sąmonės santykis vis dar yra aktualus filosofiniuose disputuose; Kalanavičiaus poezijoje kuriamas unikalus kalbėjimo būdas, be to, kūryba yra dar beveik netyrinėta. / In this study it was analyzed the perception of the nature in A. Kalanavičius poetry. First of all it was introduced A. Kalanavičius’ importance in Lithuanian literature context of XX century. Kalanavičius’ poetry is archaic, reminds the poetic of lament or folk-story. His poetry expresses the method of existence.For Kalanavičius’ poetry it is typical to join different experiences.The poetic technique is based on word’s drawing, whittling, chiseling, flexing, smelting and etc.There were formulated the phenomenological acumens, it was discussed the dispersion of the term of perception, which settled the specific of this study. It is important to know that the natural space helps to understand the lyric subject’s experiences and the poetic speeches, which come from those experiences. It was described the perception of the nature of poringės and progiesmės in A. Kalavavičius poetry. This study discussed the metaphors, which described the speaker’s perception of the smithery. Also it was described the phenomenon of metaphor of Being Other and the sight of the nature. In many publications one may find various philosophical disputes about the sense relations of the human being and the nature. It shows that this item-problem is very important in world literature context. Moreover, in Kalanavičius’ poetry is created the unique speaking method, which point to his oneness. Besides, his poetry haven’t been studied so deeply yet.

<p>U ovoj studiji, sprovedeno je deset eksperimenata kako bi se ispitale karakteristike i mehanizam uticaja jezika u procesu diskriminacije boja. Karakteristike uticaja jezika su ispitivane u prvom delu studije kroz testiranje efekta kategoriĉke percepcije boja (KPB efekta) na granicama kategorija boja u srpskom jeziku: (1) plavo i teget i (2) crveno i bordo, kod govornika ĉiji je maternji jezik srpski i dvojeziĉnih govornika maĊarskog i srpskog jezika. Pre sprovoĊenja eksperimenata, primenom zadatka izlistavanja boja je, po prvi put, ispitivana kognitivna zasićenost naziva za boje u srpskom jeziku. Rezultati ovog zadatka su pokazali da su nazivi plavo i crveno visoko kognitivno zasićeni za govornike srpskog jezika, te se mogu klasifikovati kao osnovni nazivi, dok se teget i bordo mogu klasifikovati kao zasićeni ne-osnovni nazivi koji su na putu da steknu status osnovnih. Rezultati sprovedenih eksperimenata su pokazali da se, kod govornika ĉiji je maternji jezik srpski, KPB efekat moţe zabeleţiti i u zadatku diskriminacije plavih nijansi (eksperiment 1) i u zadatku diskriminacije crvenih nijansi (eksperiment 2). Nasuprot tome, kod dvojeziĉnih govornika, KPB efekat je zabeleţen samo u diskriminaciji crvenog dela prostora boja (eksperiment 4) koji je na sliĉan naĉin opisan u oba jezika ovih govornika. Dobijeni rezultati govore u prilog prethodnim nalazima da KPB efekat zavisi od naĉina na koji pojedinaĉni jezici opisuju prostor boja i dopunjuju ih prvom demonstracijom KPB efekta u zadatku diskriminacije crvenog dela prostora boja. Takođe, dobijeni rezultati pokazuju da je kognicija boja dvojeziĉnih govornika pod uticajem jezika koji uĉestalije koriste, ĉime se dopunjuju prethodni nalazi o kompleksnosti dvojeziĉne kognicije boja. Mehanizam uticaja jezika u procesu diskriminacije boja je ispitivan u drugom delu studije kroz testiranje uloge verbalnog i vizuelnog kodiranja u KPB efektu. Dve vrste kodiranja su ispitivane u zadacima diskriminacije plavih i zelenih nijansi u kojima je primenjena verbalna ili vizuelna interferencija, koja je osmi&scaron;ljena za potrebe ove studije. Dobijeni rezultati su potvrdili implikacije jedne struje prethodnih studija i pokazali da tip kodiranja zavisi od memorijskog opterećenja zadatka diskriminacije &ndash; u zadacima bez memorijskog opetrećenja, KPB efekat se dominantno zasnivao na vizuelnom kodiranju (eksperimenti 5-8), dok se u zadacima sa memorijskim opterećenjem, dominatno zasnivao na verbalnom kodiranju (eksperiment 9). Dobijeni rezultati su, takođe, pokazali da odnos dve vrste kodiranja zavisi od vrste interferencije primenjene u zadatku diskriminacije boja &ndash; primena verbalne interferencije je usmeravala paţnju ispitanika na verbalni aspekt zadatka, ĉak i kad je vizuelno kodiranje bilo dominantno (eksperimenti 5-7). MeĊutim, kada je u zadatku diskriminacije primenjena vizuelna interferencija (eksperimenti 8 i 10) to nije bio sluĉaj &ndash; tada su ispitanici obraćali dodatnu paţnju na vizuelne aspekte zadatka. Ovakvi rezultati ukazuju na kompleksnu interakciju jezika i drugih kognitivnih procesa i pro&scaron;iruju prethodne nalaze o sloţenom mehanizmu uticaja jezika u procesu diskriminacije boja. Demonstracijom KPB efekta u jo&scaron; jednom savremenom jeziku, u ovoj studiji je potvrđeno shvatanje o tome da naĉin na koji jezici opisuju prostor boja ima kompleksan uticaj na izvedbu govornika u kognitivnim zadacima sa obojenim stimulusima. Ispitivanje specifiĉne jeziĉke kategorizacije prostora boja u srpskom jeziku nam je omogućilo da pokaţemo da KPB efekat nije vezan samo za nazive za boje koji se u jeziku smatraju osnovnim i na osnovu toga iznesemo predlog o razmatranju KPB efekta u kontekstu &scaron;ire grupe naziva za boje u jezicima. Na taj naĉin, ispitivanje KPB efekta bi se moglo pro&scaron;iriti na veću grupu jezika i na razliĉite delove prostora boja, &scaron;to bi znaĉajno doprinelo razumevanju njegove prirode. Na kraju, ĉinjenica da je u ovoj studiji, po prvi put, ispitivana kognicija boja govornika srpskog jezika, omogućila nam je da pruţimo preliminarne rezultate o reĉniku boja srpskog jezika iz ugla kognitivne psihologije.</p>

Apie kurčneregystės negalią turinčius vaikus Lietuvoje informacijos labai stinga, nėra tyrimų apie jų ugdymo, komunikacijos ypatumus. Būtent todėl šiuo darbu buvo siekiama apibūdinti šią negalią, atskleisti vaikų, turinčių kurčneregystę, komunikacijos ypatumus žaidimo metu. / In Lithuania there is little understanding about complex disabilities and especially deafblindness. There is no research on the development of the complex disabilities children communication. That is why the goal of this work was to describe the deafblind children communication during the game and play.

<p>Predmet disertacije jeste optimizacija digitalne slike kada<br />ograničenje nije vezano za način reprodukcije već za samog posmatrača,<br />odnosno optimizacija opaženog kvaliteta digitalne slike od strane<br />osoba sa poremećajima viđenja boja. Predloženi model optimizacije<br />slike poboljšava distinkciju boja i opseg boja slike za korisnike sa<br />različitim težinama poremećaja viđenja boja uz očuvanje prirodnosti<br />slike. Metodološki okvir ispitivanja, koji uključuje kvantitativnu<br />analizu računarskih simulacija, analizu eye-tracking podataka i<br />subjektivno ocenjivanje poboljšanja opaženog kvaliteta test slika,<br />daje sistematičnu i pouzdanu verifikaciju efektnosti predloženih<br />metoda adaptacije boja slike.</p> / <p>The subject of the thesis was the digital image optimization when an<br />observer represents the main image reproduction limitation or, in other<br />words, the optimization of the perceived image quality by individuals with<br />colour vision deficiencies. The proposed image optimization model enhances<br />colour distinction and gamut for users with different severities of colourblindness<br />while preserving the image naturalness. The used methodological<br />framework, including a quantitative analysis of computer simulations, an<br />analysis of eye-tracking data and a subjective evaluation of the perceived<br />image quality, provides systematic and reliable effectiveness verification of<br />the proposed colour adaptation methods.</p>

<p>Profesionalnim vozačima osnovno zanimanje je upravljanje motornim vozilom. Izvođenje radnih zadatka podrazumeva stalnu napregnutost pažnje vezanu za vidne i zvučne podražaje koji se brzo smenjuju, &scaron;to zahteva da vozač adekvatno i tačno reaguje na promene. Prijem informacija, obrada, dono&scaron;enje odluke i izvr&scaron;avanje motornog odgovora su procesi koji prate jedni druge i čine vreme percepcije-reakcije (VPR). Uslovi i zahtevi rada za profesionalne vozače su isti i za mlađe i starije radnike i povezani su sa velikom odgovorno&scaron;ću za ljudske živote i materijalna dobra, bez obzira na to &scaron;to je poznato, da se radna sposobnost menja zbog prirodnog procesa starenja. Merenje i utvrđivanje vrednosti VPR je važan deo ispitivanja u okviru procene zdravstvene sposobnosti za bezbednu vožnju. Ciljevi: Utvrđivanje vrednosti VPR kod profesionalnih vozača i poređenje sa kontrolnom grupom. Ispitivanje uticaja starosti i vozačkog iskustva na VPR kod profesionalnih vozača. Materijal i metode : Ova studija procenjuje deo sposobnosti profesionalnih vozača merenjem VPR prostog i složenog, važnih za sigurnost u vožnji. Istraživanje je sprovedeno u vremenskom periodu od devet meseci i obuhvatilo je 548 ispitanika mu&scaron;kog pola, starosti od 21 do 65 godina. Eksperimentalnu grupu je činilo 278 ispitanika (profesionalni vozači), a kontrolnu 270 ispitanika kojima osnovno zanimanje nije profesionalna vožnja. Testiranje je izvedeno pomoću hardversko-softverskog sistema za određivanje vrednosti VPR na proste i složene audio-vizuelne podražaje. Merenja su sprovedena na tri nivoa težine zadatka: prosto VPR, i testovi složenog VPR na promenu pozicije podražaja i vrste boje. Rezultati: Utvrđene su značajno niže srednje vrednosti VPR na sva tri nivoa testiranja u grupi profesionalnih vozača u poređenju sa kontrolnom grupom. Utvrđena je pozitivna povezanost srednjih vrednosti VPR sa godinama života i dužinom profesionalnog vozačkog radnog staža na svim testovima u grupi profesionalnih vozača. Nisu utvrđene značajne razlike u procentu pogre&scaron;nih odgovora u odnosu na životno doba i dužinu vozačkog staža, &scaron;to govori o pozitivnim efektima profesionalne prakse u vožnji. Nisu utvrđene značajne razlike srednjih vrednosti VPR kod vozača u gradskom ili međugradskom saobraćaju, kao i u odnosu na broj pređenih kilometara mesečno na svim testovima. Obeležja poput starosti (godine života), profesionalne prakse (iskustvo u godinama profesionalne vožnje), neke promene zdravstvenog stanja (postojanje bolesti ili drugih poremećaja) u grupi profesionalnih vozača pokazale su se kao prediktori sa značajnim nivoom povezanosti sa vrednostima VPR. Metodom vi&scaron;estruke regresione analize smo ispitali smo povezanost vrednosti VPR sa posmatranim prediktorima kada ih analiziramo zajedno uzimajući u obzir njihovu međusobnu interakciju. Regresioni model pokazuje kako skup posmatranih obeležja predviđa promene VPR. Zaključak: Utvrđene vrednosti i prediktivni model promena VPR profesionalnih vozača mogu biti korisni podaci u svakodnevnom radu zdravstvenim ustanovama koje procenjuju vozačku sposobnost, kako bi se identifikovali potencijalno rizični vozači sa vi&scaron;im vrednostima VPR, zamorenih i osoba sa početnim o&scaron;tećenjima nervnog sistema, sklonih povredama u saobraćaju i na radu, u cilju prevencije saobraćajnih udesa i povreda, kao i osiguranja da vozači imaju sposobnosti neophodne za bezbednu vožnju. Utvrđene vrednosti VPR mogle bi naći primenu pri oceni radne sposobnosti i kod radnika na drugim zanimanjima gde se očekuje brza i tačna reakcija na određeni podražaj.</p> / <p>The term professional driver refers to people whose main occupation is driving a motor vehicle. Performing work tasks implies a constant strain of attention related to visual and audible stimuli that change quickly, which requires the driver to respond adequately and accurately to changes. Receiving information, processing, making a decision and executing a motor response are processes that accompany each other and make up the perception-reaction time (PRT). The working conditions and requirements for professional drivers are the same for both younger and older workers and are associated with great responsibility for human lives and material goods, regardless of the fact that it is known that working ability changes due to the natural aging process. Measuring and determining the value of PRT is an important part of testing as part of the assessment of health fitness for safe driving. Aims: Determination of PRT values in professional drivers and comparison with the control group. Examination of the effects of aging and driving experience on the PRT of professional drivers. Material and methods: This study assesses part of the ability of professional drivers by measuring simple and complex PRT important for driving safety. The study was conducted over a period of nine months and included 548 male respondents, aged 21 to 65 years. The experimental group consisted of 278 respondents (professional drivers), and the control group consisted of 270 respondents whose main occupation is not professional driving. Testing was performed using a hardware-software system to determine the value of PRT on simple and complex audio-visual stimuli. Measurements were carride out at three levels of task difficulty: simple PRT, and complex PRT tests to change stimuli position and color type. Results: Significantly lower PRT mean values were found at all three levels of testing in the group of professional drivers compared to the control group. A positive correlation was found between the mean PRT values with age and experience of professional driving on all tests in the group of professional drivers. No significant differences were found in the percentage of incorrect answers in relation to the age and driving experience, which shows the positive effects of professional driving practice. No significant differences were found in the mean PRT values on all tests for drivers in urban or interurban traffic and in relation to the number of kilometers per month. Individual characteristics as, aging, professional practice (experience in years of professional driving), changes in health status (existence of diseases or other disorders) in the group of professional drivers showed to be predictors with a significant level of correlation with PRT values. Using the method of multiple regression analysis, we examined the correlation of PRT values with the observed predictors when we analyze them together, taking into account their mutual interaction.The regression model shows how the set of observed features predicts changes in PRT. Conclusion: The determined values and the predictive model of changes PRT of professional drivers can be useful data in the daily work of health institutions that assess driving ability, in order to identify potentially risky drivers with higher PRT values,, tired and people with initial nervous system damage, prone to traffic injuries and at work, in order to prevent traffic accidents and injuries, as well as to ensure that drivers have the skills necessary for safe driving. The determined values of PRT could be used in the assessment of work ability and in workers in other occupations where a quick and accurate response to a particular stimulus is expected.</p>

<p>Sinestezijska metafora smatra se posebnom vrstom metafore kod koje je izvorni domen utisak primljen preko jednog čula, dok je ciljni domen utisak primljen preko drugog čula, npr. o&scaron;tar ukus, sladak miris, tople boje i sl. Rezultati dosada&scaron;njih istraživanja ukazuju na izvesne op&scaron;te tendencije vezane za smer metaforičkog preslikavanja kod sinestezijskih metafora: hijerarhijski &bdquo;niža&ldquo; čula, kao &scaron;to su dodir i ukus, preslikavaju se na &bdquo;vi&scaron;a&ldquo; čula, kao &scaron;to su zvuk i vid, odnosno, konkretniji i dostupniji čulni modaliteti preslikavaju se na apstraktnije. Primećeno je da ove tendencije postoje u različitim jezicima i različitim diskursima i da su primenjive kako kod dijahronih tako i kod sinhronih istraživanja. S druge strane, utvrđene su i izvesne razlike između različitih jezika koje se mogu pripisati pre svega kulturolo&scaron;kim uticajima. S obzirom na to da su u sinestezijskim metaforama oba domena čulna, posebna pažnja se posvećuje i specifičnoj perceptivnoj ali i kognitivnoj osnovi ovih metafora.<br />Cilj istraživanja u ovoj disertaciji je da se kroz kontrastivnu analizu izuče sinestezijsko-metaforički prenosi značenja u engleskom i srpskom jeziku i ukaže na univerzalne tendencije kao i međujezičke varijacije, dok se posebna pažnja posvećuje upravo perceptivnim, kognitivnim i kulturolo&scaron;kim aspektima ove pojave.<br />Istraživačka građa sačinjena je od sinestezijskih prideva, odnosno prideva koji imaju dva ili vi&scaron;e značenja u različitim čulnim domenima. Istraživanje je rađeno na osnovu rečničke analize, dok su konsultovani i elektronski korpusi. Za svaki čulni domen (a ukoliko je moguće i za poddomene nekih čula) ustanovljene su tendencije u smerovima metaforičkog preslikavanja. Rezultati su obrađeni deskriptivnom i kontrastivnom metodom i obrazloženi uz pomoć saznanja iz oblasti kognitivne lingvistike ali i drugih naučnih oblasti.</p> / <p>Synaesthetic metaphors are considered to be a special type of metaphor in which one sensory modality is described in terms of another, e.g. sharp taste, sweet smell, warm colours etc. Research conducted in different languages indicates that there are certain tendencies concerning the directionality of metaphoric mapping: that hierarchically &ldquo;lower&rdquo; senses, such as touch and taste tend to map onto &ldquo;higher&rdquo; modalities, such as sound and sight; alternatively, we can say that more concrete and more accessible modalities tend to map onto more abstract ones. The determined tendencies proved to be applicable even to linguistically unrelated languages, different registers and to both diachronic and synchronic studies. On the other hand, there are certain differences among different languages, which can be attributed to cultural influences. Also, since both domains in synaesthetic metaphors are sensory modalities, a special emphasis in studies is placed on the particular perceptive as well as cognitive bases of this phenomenon.<br />The research in this thesis is a contrastive analysis of synaesthetic transfers of meaning in English and Serbian. The aim of the research is to point to universal tendencies of synaesthetic metaphors and cross-linguistic variations between the two languages, while special emphasis is placed on the particular perceptive and cognitive bases of this phenomenon, as well as the influences of culture on the formation of these expressions.<br />The language material is composed of synaesthetic adjectives, i.e. adjectives that have two or more meanings in different sensory domains. The research is based on the analyses of dictionary entries of English and Serbian sensory adjectives, while additional examples are collected form electronic corpora. The directionality of mapping is determined for each sensory domain (and, if possible, for sensory subdomains). The research results are analysed using descriptive and contrastive methods and explained using findings from the field of cognitive linguistics as well as other relevant scientific fields.</p>

<p>Ovaj rad ima za cilj da ispita prisutnost i značaj videoigara u<br />kontekstu scenske arhitekture i da ukaže na rastući značaj jedne mlade<br />discipline, a to je kreiranje prostora u videoigrama. Teorijski i<br />naučno-istraživački deo rada ukazuju, svaki na svoj način, na već<br />postojeće i nove moguće oblike primene koncepata prostora i vizuelnih<br />percepcija iz oblasti arhitekture i urbanizma u oblasti kreiranja<br />videoigara. Od Vitruvijevog trojnog načela, preko trojnog načela<br />ključnih odrednica videoigara i problematike prostornih situacija,<br />do uloge i položaja korisnika/igrača u kontekstu sadejstva sa datim<br />prostorom, u radu je predočen niz načina na koje elementi<br />arhitektonskog teorijskog nasleđa, pre svega elementi i principi<br />scenske arhitekture, mogu biti implementirani u proces kreiranja<br />prostora u videoigrama.</p> / <p>The goal of this thesis is to examine the presence and significance of<br />videogames in the context of scene architecture and to indicate a growing<br />importance of a young field &ndash; level design in videogames. Theoretical and<br />scientific research portions of the paper point, each in their own manner, to<br />existing as well as new modes of applying concepts of space and visual<br />perception from the domain of architecture and urbanism in the field of<br />videogame design. This paper offers a significant number of methods of<br />implementing aspects of architectural theory heritage, primarily elements and<br />principles of scene architecture, in the process of designing space in<br />videogames - starting with Vitruvius&rsquo;s triple principle, followed by the triple<br />principle of key features of videogames and the issue of spatial situations, to<br />the role and position of user/player in the context of cooperation with a given<br />space.</p>

<p>Funkcija nosa povezana je sa različitim anatomskim, fiziolo&scaron;kim i emocionalnim faktorima. Postoji mnogo teorija koje su poku&scaron;ale da objasne efekat ženskih polnih hormona (estrogena i progesterona) na fiziologiju nosa, ali sam mehanizam njihovog dejstva jo&scaron; uvek ostaje izazov za mnoge istraživače. Prethodno je opisano da ženski polni hormoni mogu da izazovu nazalnu opstrukciju, povećavajući ekspresiju histaminskih H1 receptora i menjajući koncentraciju neurotransmitera, &scaron;to dovodi do edema nosne sluznice i modifikacije nazalnog otpora. Kada je reč o mirisnoj funkciji na malom broju ispitanika i u različito dizajniranim studijama je pokazano da je u fazi ovulacije mirisni prag značajno niži u odnosu na folikularnu i luteinsku fazu, međutim ne postoje podaci o identifikaciji i diskriminaciji mirisa u menstrualnom ciklusu. Nizak nivo estrogena prouzrokovan fiziolo&scaron;kom atrofijom jajnika u postmenopauzi može dovesti do hiposmije ili čak anosmije, &scaron;to predstavlja jo&scaron; jedan dokaz o osetljivosti nazalne sluznice na estrogen.&nbsp; Cilj ovog istraživanja je bio da se ispita uticaj ženskih polnih hormona na respiratornu i mirisnu funkciju nosa u menstrualnom ciklusu i postmenopauzi. Istraživanje je u celosti prospektivno, sprovedeno je na Zavodu za fiziologiju, Medicinskog fakulteta, Univerziteta u Novom Sadu. Uključeno je 204 osoba ženskog pola koje su bile podeljene u dve grupe. Prvu grupu su činile 103 devojke uzrasta 23,126 &plusmn; 4,597 godina u reproduktivnom periodu sa regularnim menstrualnim ciklusom i 101 žena prosečnog uzrasta 60,069 &plusmn; 5,570 u postmenopauzi. Respiratorna i mirisna funkcija nosa procenjene su uz pomoć odgovarajućih standaradizovanih objektivnih i subjektivnih metoda. Funkcija donjih disajnih puteva ispitana je uz pomoć spirometrije. Kod žena u reproduktivnom periodu testiranje se vr&scaron;ilo u fazi ovulacije i lutealnoj fazi menstrualnog ciklusa, a kod ispitanica u postmenopauzi jednom. Nakon određivanja prvog plodnog dana ispitanice su uz pomoć standardizovanih urin - tračica za određivanje pika luteinizirajućeg hormona u urinu utvrđivale momenat ovulacije, dok se drugo testiranje u lutealnoj fazi vr&scaron;ilo sedam dana nakon prvog. Respiratorna funkcija nosa je značajno lo&scaron;ija u fazi ovulacije u odnosu na progesteronsku fazu menstrualnog ciklusa,ali se značajno ne razlikuje između žena u reproduktivnom periodu i žena u postmenopauzi. Subjektivni osećaj nazalne opstrukcije značajno se ne razlikuje u različitim fazama menstrualnog ciklusa, kao ni između testiranih populacija zdravih žena. Sposobnost identifikacije mirisa je statistički značajno slabija, a subjektivni osećaj intenziteta mirisa izraženiji u fazi ovulacije u odnosu na luteinsku fazu menstrualnog ciklusa. Međutim, sposobnost identifikacije mirisa značajno je lo&scaron;ija kod žena u postmenopauzi u odnosu na obe faze menstrualnog ciklusa. Reaktivnost nosne sluznice značajno je veća u fazi ovulacije u odnosu na lutealnu fazu menstrualnog ciklusa, ali se ista ne razlikuje između žena u reproduktivnom period i žena u postmenopauzi. Respiratorna i mirisna funkcije nosa u testiranim populacijama zdravih žena nisu značajno povezane.</p> / <p>The nasal function is associated with various anatomical, physiological and emotional factors. There are many theories that have tried to explain the effect of female sex hormones (estrogen and progesterone) on the nasal physiology, but the mechanism still remains unknown for many researchers. It has been previously described that female sex hormones can cause nasal obstruction by increasing the expression of histamine H1 receptors and altering the concentration of neurotransmitters, which leads to edema of the nasal mucosa and modification of nasal resistance. When it comes to olfaction on a small number of subjects and in differently designed studies, it was shown that in the ovulatory phase the olfactory threshold is significantly lower compared to the follicular and luteal phase, however there are no data on the identification and discrimination of odors in the menstrual cycle. Low estrogen levels caused by physiological atrophy of the ovaries in postmenopause can lead to hyposmia or even anosmia, which is another proof of the sensitivity of the nasal mucosa to estrogen.&nbsp; The aim of this study was to examine the effect of female sex hormones on respiratory and olfactory function of the nose in the menstrual cycle and postmenopause. The research is prospective and it was conducted at the Department of Physiology, Faculty of Medicine, University of Novi Sad. It included 204 females who were divided into two groups. The first group consisted of 103 women aged 23.126 &plusmn; 4.597 years in the reproductive period with a regular menstrual cycle and 101 women with an average age of 60.069 &plusmn; 5.570 in the postmenopausal period. The respiratory and olfactory function of the nose were assessed using appropriate standardized objective and subjective methods. The lower airway function was examined using spirometry. Young women in reproductive period were tested twice, in the ovulatory and luteal phase of the menstrual cycle, and the postmenopausal women were tested only once. After menstrual bleeding the participans used standardized urine strips consecutively day by day to determine ovulation (the peak of the luteinizing hormone (LH) in plasma which pointed out the estrogen plasma peak). The test was positive if two horizontal pink streaks appeared on the strip 5 to 10 minutes after the contact with the urine. One pink streak indicates a correctly performed test, while the second streak appears only if there is an LH peak. Within 24 hours of confirmed LH peak, the subjects were tested for the first time. The second measurement was performed in the luteal phase of the menstrual cycle (the progesterone plasma peak) seven days after the first one.&nbsp; The nasal respiratory function is significantly worse in the ovulatory phase compared to the luteal phase of the menstrual cycle, but it does not differ significantly between women in the reproductive period and postmenopausal women. The subjective sense of the nasal obstruction does not differ significantly in different phases of the menstrual cycle, as well as between tested populations of healthy women. The odor identification ability is statistically significant weaker and the subjective sense of odor intensity is more pronounced in the ovulatory phase compared to the luteal phase of the menstrual cycle. However, the ability to identify odors is significantly worse in postmenopausal women compared to both phases of the menstrual cycle. The reactivity of the nasal mucosa is significantly higher in the ovulatory phase compared to the luteal phase of the menstrual cycle, but it does not differ between women in the reproductive period and postmenopausal women. The respiratory and olfactory nasal functions in these tested populations are not significantly corelated.</p>