No description available.

Since the publication of the book The Screwtape Letters in 1942, ‘C. S. Lewis’ has been a widely recognized name in both Britain and the United States. The significance of the writings of this scholar of medieval literature, Christian apologist and author of the children’s books The Chronicles of Narnia, while widely recognized, has not previously been investigated. Using a wide range of sources, including archival material, book reviews, monographs, articles and interviews, this dissertation examines the reception of Lewis in Britain and America, comparatively, from within his lifetime until the recent past. To do so, the methodology borrows from the history of the book and history of reading fields, and writes the biography of Lewis’s Mere Christianity and The Chronicles of Narnia. By contextualizing the writing of these works in the 1940s and 1950s, the evolution of Lewis’s respective platforms in Britain and America and these works’ reception across the twentieth century, this project contributes to the growing body of work that interrogates the print culture of Christianity. Extensive secondary reading, moreover, permitted the investigation of cultural, intellectual, social and religious factors informing Lewis’s reception, the existence of Lewis devotees in America and the lives of Mere Christianity and The Chronicles of Narnia in particular. By paying close attention to the historical conditions of authorship, publication and reception, while highlighting similarities and contrasts between Britain and America, this dissertation provides a robust account of how and why Lewis became one of the most successful Christian authors of the twentieth century.

Bibliography: leaves [20-31] / 316, [31] leaves : ill ; 30 cm. / Title page, contents and abstract only. The complete thesis in print form is available from the University Library. / Thesis (Ph.D.)--University of Adelaide, Dept. of History, 1991

[pt] Essa dissertação tem como ponto de partida uma experiência pessoal: uma viagem que a pesquisadora fez com sua avó à Itália em 2013. A partir da experiência vivida, pretende-se investigar o ato da rememoração enquanto gesto material e também as relações intergeracionais avó-neta e seus assuntos correlatos – afeto, a distância geracional, morte e luto. A pesquisa se propõe a pensar os seguintes temas: Como materializar a memória do fato vivido a partir dessa experiência com a avó? Quais os problemas que surgem dessa situação específica de rememoração? O ato da rememoração se debruçará ainda na confecção de um objeto-caixa. A caixa de viagem e a elaboração da mesma se desdobrará no processo da escrita nas suas diversas formas de experimentação: imagens fotográficas, correspondências e escrita poética. Pretende-se pensar a memória enquanto construção, no gesto do contar e elaborar uma narrativa, e não como algo imóvel e intocável do passado. A memória como movimento e processo inacabado. / [fr] Ce mémoire a comme point de départ une expérience personnelle: un voyage que la chercheuse a fait avec sa grand-mère en Italie en 2013. A partir de son expérience vécue, ce travail prétend travailler autour de l acte de remémoration en tant que matériau ainsi que des relations intergénérationnelles grand-mère - petite-fille et les sujets qui y sont liés (l affect, la distance générationnelle, la mort, le deuil...). Ce travail propose de penser les thèmes suivants: comment matérialiser la mémoire vécue à partir d une expérience avec sa grand-mère? Quelles sont les questions que se posent quand on s en remémore? L acte de se remémorer se fera à travers de la confection d un objet-boîte. La boîte de voyage et l élaboration de cette dernière s ouvriront durant le processus d écriture de diverses façons: des photographies, des correspondances de voyage et des poèmes. Le présent travail prétend penser la mémoire comme construction, en comptant et élaborant un récit, et non pas un objet immobile et intouchable du passé. La mémoire comme mouvement et processus inachevé.

<p>U&nbsp; radu&nbsp; je&nbsp; analiziran&nbsp; odgovor&nbsp; lokalnih&nbsp; populacija&nbsp; tekunice&nbsp; u&nbsp; Vojvodini&nbsp; na<br />promene&nbsp; uslova&nbsp; klime&nbsp; i&nbsp; kori&scaron;ćenja&nbsp; zemlji&scaron;ta.&nbsp; Odgovori&nbsp; populacija&nbsp; tekunice<br />(tipičnog&nbsp; predstavnika&nbsp; otvorenih&nbsp; stani&scaron;ta&nbsp; i&nbsp; idealnog&nbsp; model&nbsp; organizma)&nbsp; na<br />pomenute promene omogućiće razmatranje kako mere na regionalnom nivou: i)<br />mogu unaprediti za&scaron;titu i očuvanje tekunice ii) ublažiti efekti promene klime i<br />kori&scaron;ćenja&nbsp; zemlji&scaron;ta&nbsp; iii)&nbsp; mogu&nbsp; usaglasiti&nbsp; razvoj&nbsp; poljoprivrede&nbsp; sa&nbsp; očuvanjem<br />biodiverziteta travnatih ekosistema. Kako&nbsp; bi&nbsp; se&nbsp; odgovorilo&nbsp; na&nbsp; pitanja&nbsp; i&nbsp; postavljene&nbsp; hipoteze&nbsp; u&nbsp; radu&nbsp; sprovedeno&nbsp; je terensko&nbsp; istraživanje,&nbsp; kori&scaron;ćen&nbsp; standardni&nbsp; prostorni&nbsp; pristup&nbsp; i&nbsp; ekolo&scaron;ko modelovanje.&nbsp; Sve&nbsp; primenjene&nbsp; tehnike&nbsp; su&nbsp; komplementarne&nbsp; jedna&nbsp; drugoj&nbsp; u dobijanju&nbsp; odgovora&nbsp; na&nbsp; postavljena&nbsp; pitanja&nbsp; gde&nbsp; rezultati&nbsp; jedne&nbsp; analize predstavljaju&nbsp; ulazne&nbsp; podatke&nbsp; za&nbsp; drugu&nbsp; analizu.&nbsp; U&nbsp; tezi&nbsp; su&nbsp; kori&scaron;ćeni&nbsp;&nbsp; podaci dobijeni&nbsp; na&nbsp; osnovu&nbsp; terenskog&nbsp; mapiranja&nbsp; lokalnih&nbsp; populacija&nbsp; i&nbsp; podaci&nbsp; iz eksperimenta&nbsp; modelovanja&nbsp; kao&nbsp; i&nbsp; serija&nbsp; podataka&nbsp; dobijena&nbsp; cenzusom&nbsp; kolonija tekunica i terenskim uzorkovanjem zemlji&scaron;ta i vegetacije. Rasprostranjenje&nbsp; populacija&nbsp; oblikuju&nbsp; klimatski&nbsp; uslovi&nbsp; ali&nbsp; pored&nbsp; abiotičkih faktora&nbsp; uslovljavaju&nbsp; ih&nbsp; i&nbsp; biotički&nbsp; faktori&nbsp; i&nbsp; kretanje&nbsp; jedinki.&nbsp; Promena&nbsp; klime direktno&nbsp; utiče&nbsp; na&nbsp; distribuciju&nbsp; optimalnih&nbsp; uslova.&nbsp; Istraženo&nbsp; je&nbsp; u&nbsp; kojoj&nbsp; meri&nbsp; će doći&nbsp; do&nbsp; promene&nbsp; u&nbsp; distribuciji&nbsp; optimalnih&nbsp; uslova&nbsp; sredine&nbsp; za&nbsp; tekunicu. Potencijalna promena&nbsp; analizirana je&nbsp; uzimajući&nbsp; u obzir klimatski scenario Max Plank&nbsp; Instituta&nbsp; sa&nbsp; tri&nbsp; rcp&nbsp; projekcije&nbsp; i&nbsp; tri&nbsp; generisana&nbsp; prostorna&nbsp; scenarijadistribucije&nbsp; otvorenih&nbsp; travnatih&nbsp; stani&scaron;ta&nbsp; u&nbsp; Vojvodini.&nbsp; Sagledavanje&nbsp; mogućih efekata promene sredinskih uslova&nbsp; dalo je&nbsp; mogućnost da se ukaže na zone koja će&nbsp; biti&nbsp; ključne&nbsp; za&nbsp; očuvanje&nbsp; populacija&nbsp; tekunica&nbsp; i&nbsp; travnatih&nbsp; ekosistema&nbsp; u Vojvodini. Sledeće,&nbsp; s&nbsp; obzirom&nbsp; da&nbsp; disperzija&nbsp; jedinki,&nbsp; dostupnost&nbsp; resursa&nbsp; kao&nbsp; i&nbsp; delovanje lokalnih&nbsp; faktora&nbsp; ugrožavanja&nbsp; (barijere,&nbsp; menadžment&nbsp; stani&scaron;ta,&nbsp; varijabilnost sredinskih uslova, predatorstvo, poljoprivredne aktivnosti) oblikuju distribuciju populacija&nbsp; u&nbsp; prostoru,&nbsp; u&nbsp; radu&nbsp; je&nbsp; analiziran&nbsp; i&nbsp; uticaj&nbsp; promene&nbsp; ovih&nbsp; faktora&nbsp; na distribuciju populacija. Na području lokalnog slatino-stepskog koridora srednjeg Banata istražene su kompozicija biljnih vrsta, upravljanje na stani&scaron;tu, promena u kompoziciji okolnih poljoprivrednih kultura i dinamika populacije. Dobijene su informacije o efektima lokalnih uslova na prisustvo&nbsp; kolonija,&nbsp; veličinu kolonija i kondiciono stanje jedinki. Informacije dobijene u ovim poglavljima&nbsp; su kasnije kori&scaron;ćeni&nbsp; za&nbsp; formiranju&nbsp; seta&nbsp; kriterijuma&nbsp; radi&nbsp; karakterizacije&nbsp; svih&nbsp; mapiranih stani&scaron;ta u Vojvodini. Dalje,&nbsp; veliku&nbsp; ulogu&nbsp; u&nbsp; poljoprivrednom&nbsp; predelu&nbsp; imaju&nbsp; tranziciona&nbsp; stani&scaron;ta&nbsp; koja&nbsp; povezuju&nbsp; lokalne&nbsp; populacije.&nbsp; Identifikovanje&nbsp; koja&nbsp; tranziciona&nbsp; stani&scaron;ta&nbsp; koriste jedinke tekunice je ključno za očuvanje&nbsp; populacija i&nbsp; ublažavanje trena&nbsp; opadanja brojnosti. Na terenu su mapirani distribucioni obrasci lokalnih kolonija tekunice i istraženo je da li postoje razlike na lokalnom i predeonom&nbsp; nivou u distribuciji nastanjenih i napu&scaron;tenih stani&scaron;ta na području Vojvodine. U&nbsp; radu&nbsp; je&nbsp; dalje&nbsp; analizirana&nbsp; mapirana&nbsp; mreža&nbsp; stani&scaron;ta&nbsp; lokalnih&nbsp; populacija&nbsp; i pretpostavljano&nbsp; je&nbsp; da&nbsp; populacije&nbsp; funkcioni&scaron;u&nbsp; i&nbsp; održavaju&nbsp; se&nbsp; u&nbsp; okviru metapopulacione strukture. Sa druge strane, veličina i povr&scaron;ina koju zauzimaju potencijalne&nbsp; metapopulacione&nbsp; struktura&nbsp; mapirane&nbsp; mreže&nbsp; stani&scaron;ta&nbsp; koje&nbsp; se razlikuju&nbsp; u&nbsp; odnosu&nbsp; na&nbsp; okupiranost,&nbsp; kapacitet&nbsp; i&nbsp; povezanost&nbsp; nisu&nbsp; bile&nbsp; poznate. Kako&nbsp; bi&nbsp; se&nbsp; kvantifikovale&nbsp; potencijalne&nbsp; metapopulacione&nbsp; jedinice&nbsp; i&nbsp; utvrdila vijabilnost&nbsp; svake&nbsp; definisane&nbsp; pojedinačne&nbsp; metapopulacione&nbsp; mreže&nbsp; kori&scaron;ćen&nbsp; je metod ključnog fragmenta. Mapirane mreže evaluirane su iz perspektive samog taksona&nbsp; i&nbsp; testiran&nbsp; je&nbsp; potencijalni&nbsp; disperzioni&nbsp; kapacitet.&nbsp; Proverena&nbsp; je permeabilnost predeonog matriksa između mapiranih stani&scaron;ta i identifikovani su potencijalni koridori za jedinke. Ovakav pristup daje uvid&nbsp; u koji deo predela&nbsp; je značajno&nbsp; i&nbsp; neophodno&nbsp; ulagati&nbsp; ograničena&nbsp; sredstva&nbsp; za&nbsp; za&scaron;titu&nbsp; prirode&nbsp; unutar regiona Vojvodine. U&nbsp; tezi&nbsp; je&nbsp; na&nbsp; kraju&nbsp; ocenjen&nbsp; doprinos&nbsp; trenutne&nbsp; regionalne&nbsp; konzervacione&nbsp; prakse za&scaron;titi&nbsp; stani&scaron;ta&nbsp; tekunice,&nbsp; dat&nbsp; pregled&nbsp; slabih&nbsp; tačaka&nbsp; i&nbsp; predlog&nbsp; predeono adaptacionih mera koji će doprineti za&scaron;titi i očuvanju populacije tekunice kao i mozaika otvorenih travnatih stani&scaron;ta.</p> / <p>The study analyzes the&nbsp; European ground squirrel (EGS) population&nbsp; response to land use and climate change&nbsp; in Vojvodina. The response&nbsp; of the EGS population&nbsp; (typical&nbsp; species&nbsp; of&nbsp; open&nbsp; grassland&nbsp; habitats&nbsp; and&nbsp; the&nbsp; ideal&nbsp; model&nbsp; organism)&nbsp; to changes in&nbsp; environmental conditions in this region will enable consideration of following measures at&nbsp; the local and landscape level: i) effective protection and<br />conservation of the EGS and habitat it relay on; ii) climate change and land use mitigation&nbsp; and&nbsp; adaptation&nbsp; iii)&nbsp; how&nbsp; can&nbsp; we&nbsp; harmonize&nbsp; the&nbsp; development&nbsp; of agriculture and preserve&nbsp; the biodiversity of&nbsp; grassland ecosystem&nbsp; in agricultural settings. In order to answer the questions of this study, the field research was conducted, standard spatial approach and ecological modeling were employed. All applied techniques&nbsp; are&nbsp; complementary&nbsp; to&nbsp; one&nbsp; another&nbsp; in&nbsp; obtaining&nbsp; responses&nbsp; to&nbsp; the questions&nbsp; asked.&nbsp; The&nbsp; results&nbsp; of&nbsp; one&nbsp; analysis&nbsp; represent&nbsp; the&nbsp; input&nbsp; data&nbsp; for&nbsp; the following&nbsp; one.&nbsp; The&nbsp; data&nbsp; for&nbsp; the&nbsp; study&nbsp; were&nbsp; obtained:&nbsp; from&nbsp; EGS&nbsp; local populations&rsquo;&nbsp; field&nbsp; mapping,&nbsp; from&nbsp; the&nbsp; modeling&nbsp; experiment,&nbsp; the&nbsp; census campaigned and the field sampling of soil and vegetation. Distribution of populations, which in addition to abiotic factors are conditioned by biotic factors and movement of individuals were evaluated in the context of climate&nbsp; change.&nbsp; Climate&nbsp; change&nbsp; directly&nbsp; affects&nbsp; the&nbsp; distribution&nbsp; of&nbsp; optimalconditions.&nbsp; The&nbsp; potential&nbsp; changes&nbsp; in&nbsp; distribution&nbsp; of&nbsp; optimal&nbsp; environmental conditions for EGS were assessed by considering&nbsp; changes in abiotic factors and the&nbsp; availability&nbsp; of&nbsp; grasslands.&nbsp; The&nbsp; climate&nbsp; scenario&nbsp; obtained&nbsp; using&nbsp; a&nbsp; dynamic vegetation&nbsp; map&nbsp; with&nbsp; three&nbsp; rcp&nbsp; projections&nbsp; and&nbsp; three&nbsp; spatial&nbsp; scenarios&nbsp; for&nbsp; the distribution of open grasslands were used. The extrapolation of a suitable area obtained&nbsp; by&nbsp; presence&nbsp; only&nbsp; model&nbsp; Maxent&nbsp; gives&nbsp; the&nbsp; possibility&nbsp; to&nbsp; point&nbsp; to&nbsp; the zones&nbsp; that&nbsp; will&nbsp; be&nbsp; crucial&nbsp; for&nbsp; preserving&nbsp; the&nbsp; populations&nbsp; and&nbsp; grassland ecosystems in future. Dispersion&nbsp; of&nbsp; individuals,&nbsp; availability&nbsp; of&nbsp; resources&nbsp; and&nbsp; the&nbsp; operation&nbsp; of&nbsp; local threats (e. g. barriers, habitat management, variability of the central conditions, predation, agricultural activities) shape the distribution of&nbsp; populations in space and time. In the area of the local saline steppe corridor of the central Banat in Vojvodina&nbsp; i)&nbsp; the&nbsp; composition&nbsp; of&nbsp; plant&nbsp; species,&nbsp; ii)&nbsp; open&nbsp; grassland&nbsp; habitat management&nbsp; iii)&nbsp; changes&nbsp; in&nbsp; the&nbsp; composition&nbsp; of&nbsp; surrounding&nbsp; crops&nbsp; and&nbsp; iv) population&nbsp; dynamics&nbsp; of&nbsp; EGS&nbsp; have&nbsp; been&nbsp; investigated.&nbsp; The&nbsp; effects&nbsp; of&nbsp; local conditions on the presence, size of colonies and condition of the individuals&nbsp; of EGS were assessed. The&nbsp; information obtained in these chapters was later used to&nbsp; form&nbsp; a&nbsp; set&nbsp; of&nbsp; criteria&nbsp; for&nbsp; the&nbsp; characterization&nbsp; of&nbsp; all&nbsp; mapped&nbsp; habitats&nbsp; in Vojvodina. In the agricultural area, transitional habitats connect local populations of many species. Identifying&nbsp; transitional&nbsp; habitats&nbsp; which potentially&nbsp; can&nbsp; be used by focal species&nbsp; is&nbsp; key&nbsp; to&nbsp; protect&nbsp; and&nbsp; mitigate&nbsp; population&nbsp; decline.&nbsp; For&nbsp; this&nbsp; purpose distribution&nbsp; patterns&nbsp; of&nbsp; the&nbsp; colonies&nbsp; were&nbsp; mapped&nbsp; in&nbsp; the&nbsp; field.&nbsp; The haracteristics&nbsp; and&nbsp; differences&nbsp; among&nbsp; mapped&nbsp; patches&nbsp; at&nbsp; the&nbsp; local&nbsp; and&nbsp; sub landscape scale were detected and evaluated. Later in the study the network of&nbsp; mapped habitats patches was evaluated. It was assumed&nbsp; that&nbsp; mapped&nbsp; populations&nbsp; in&nbsp; Vojvodina&nbsp; function&nbsp; within&nbsp; several&nbsp;&nbsp; metapopulations networks. However, the size and area of potential meta-population networks&nbsp; are&nbsp; likely&nbsp; to&nbsp; differ&nbsp; in&nbsp; relation&nbsp; to&nbsp; occupancy,&nbsp; capacity&nbsp; and&nbsp; habitat connectivity. The knowledge of potential population units was&nbsp; scarce. In&nbsp; order to&nbsp; quantify&nbsp; the&nbsp; potential&nbsp; population&nbsp; units,&nbsp; to&nbsp; determine&nbsp; the&nbsp; viability&nbsp; and conservation&nbsp; priority&nbsp; of&nbsp; each&nbsp; defined&nbsp; habitat&nbsp; network&nbsp; the&nbsp; key&nbsp; patch&nbsp; approach was used. Mapped networks were evaluated from the perspective of the taxon itself&nbsp; and potential dispersed capacity was tested. The ermeability of the matrix area,&nbsp; connectivity&nbsp; of&nbsp; the&nbsp; mapped&nbsp; habitats&nbsp; and&nbsp; the&nbsp; distribution&nbsp; of&nbsp; potential corridors&nbsp; was&nbsp; verified.&nbsp; This&nbsp; approach&nbsp; gives an&nbsp; opportunity&nbsp; to&nbsp; assess to&nbsp; which part&nbsp; of&nbsp; the&nbsp; area&nbsp; and&nbsp; population&nbsp; it&nbsp; is&nbsp; necessary&nbsp; to&nbsp; invest&nbsp; limited&nbsp; resources&nbsp; for nature protection in&nbsp; Vojvodina.The contribution of&nbsp; current regional conservation practice to protection of EGS was evaluated,&nbsp; a brief overview of the weak points and the proposal of preciseadaptation&nbsp; measures&nbsp; that&nbsp; should&nbsp; be&nbsp; taken&nbsp; in&nbsp; Vojvodina&nbsp; are&nbsp; presented&nbsp; in&nbsp; final chapter. The results of this study&nbsp; propose the&nbsp; development of&nbsp; spatial adaption measures&nbsp; and&nbsp; conservation&nbsp; design&nbsp; that&nbsp; will&nbsp; contribute&nbsp; not&nbsp; only&nbsp; in&nbsp; preserving EGS and habitats it relay on&nbsp; but also other wild plant and animal species&nbsp; in this intensively used agricultural settings.</p>

<p>Предмет истраживања и рада на докторској дисертацији &bdquo;Нове алтернативе казни затвора у кривичном законодавству Републике Србије&ldquo; представља анализа појма, садржаја, услова за изрицање, извршења и ефеката нових алтернативних кривичних санкција и мера. Прописивањем нових алтернатива казни затвора новелирано кривично законодавство Републике Србије сврстава се у ред савремених кривичноправних система које карактерише успостављање хуманијих начина реаговања на блаже облике криминалног понашања и развој алтернативног концепта кажњавања учинилаца лакших кривичних дела.<br />Циљ истраживања представља критичка анализа нормативног садржаја нових алтернатива казни затвора у српском кривичном законодавству и компаративна нормативна анализа решења из упоредних система, преиспитивање усклађености легислативних решења са основним стандардима у овој области представљеним у међународним актима Уједињених нација и Савета Европе, утврђивање делотворности и ефеката примене нових алтернатива казни затвора у нашем кривичноправном систему, преиспитивање оправданости увођења и реалних домета нових алтернатива казни затвора у супростављању блажим облицима криминалитета, као и утврђивање утицаја њихове примене на функционисање целокупног система кривичног правосуђа у Републици Србији.<br />Структуру докторске дисертације чини седам поглавља у којима су обрађена најзначајнија питања која се односе на прописивање и примену нових алтернатива казни затвора. Први део посвећен је утврђивању појма и разлозима настанка нових алтернативних кривичних санкција и мера, као одговора на &bdquo;кризу казне затвора&ldquo;. У другом делу разматрају се традиционалне алтернативе овој казни и утврђује њихов домен примене у нашем кривичноправном систему. Трећи део посвећен је настанку и развоју нових алтернатива казни затвора у упоредном праву, а четврти најзначајнијим међународним актима у области прописивања и примене нових алтернатива казни затвора. Пети, централни, део истраживања представљају нове алтернативне кривичне санкције у нашем кривичном законодавству: рад у јавном интересу, кућни затвор, казна одузимања возачке<br />Нове алтернативе казни затвора у кривичном законодавству Републике Србије<br />XI<br />дозволе и систем новчане казне у дневним износима, односно њихова теоријска и критичка нормативна анализа, као и утврђивање ефеката њихове досадашње примене и утицаја на функционисање система кривичног правосуђа. У шестом делу анализирају се специфичне нове алтернативне мере у упоредном праву којима се потенцијално може остварити алтернација изрицања казне затвора, односно извршења казне у пенитенцијарној установи, док је седми део посвећен специфичним алтернативним мерама у нашем кривичноправном систему, односно новим основама за ослобођење учиниоца од казне, стварном кајању и поравнању учиниоца и оштећеног (жртве), институту условног отпуста, начелу опортунитета кривичног гоњења и кућном притвору.<br />У складу са постављеним циљевима овог научног истраживања, а након свеобухватне анализе предмета проучавања и на основу лонгитудиналног истраживања изречених и извршених нових алтернативна казни затвора у периоду десетогодишње примене, потврђене су и научно објашњене две основне и шест радних хипотеза.<br />У закључним разматрањима докторске дисертације сублимирају се резултати истраживања и представљају предлози de lege ferenda, како би се у измењеном нормативном и институционалном оквиру омогућила ефикаснија примена нових алтернатива казни затвора у пракси кривичног правосуђа, али и остварио утицај на делотворније функционисање кривичноправног система у Републици Србији.<br />Кључне речи: нове алтернативе казни затвора, алтернативне кривичне санкције, рад у јавном интересу, кућни затвор, алтернативне мере, кривично законодавство Републике Србије.</p> / <p>Predmet istraživanja i rada na doktorskoj disertaciji &bdquo;Nove alternative kazni zatvora u krivičnom zakonodavstvu Republike Srbije&ldquo; predstavlja analiza pojma, sadržaja, uslova za izricanje, izvršenja i efekata novih alternativnih krivičnih sankcija i mera. Propisivanjem novih alternativa kazni zatvora novelirano krivično zakonodavstvo Republike Srbije svrstava se u red savremenih krivičnopravnih sistema koje karakteriše uspostavljanje humanijih načina reagovanja na blaže oblike kriminalnog ponašanja i razvoj alternativnog koncepta kažnjavanja učinilaca lakših krivičnih dela.<br />Cilj istraživanja predstavlja kritička analiza normativnog sadržaja novih alternativa kazni zatvora u srpskom krivičnom zakonodavstvu i komparativna normativna analiza rešenja iz uporednih sistema, preispitivanje usklađenosti legislativnih rešenja sa osnovnim standardima u ovoj oblasti predstavljenim u međunarodnim aktima Ujedinjenih nacija i Saveta Evrope, utvrđivanje delotvornosti i efekata primene novih alternativa kazni zatvora u našem krivičnopravnom sistemu, preispitivanje opravdanosti uvođenja i realnih dometa novih alternativa kazni zatvora u suprostavljanju blažim oblicima kriminaliteta, kao i utvrđivanje uticaja njihove primene na funkcionisanje celokupnog sistema krivičnog pravosuđa u Republici Srbiji.<br />Strukturu doktorske disertacije čini sedam poglavlja u kojima su obrađena najznačajnija pitanja koja se odnose na propisivanje i primenu novih alternativa kazni zatvora. Prvi deo posvećen je utvrđivanju pojma i razlozima nastanka novih alternativnih krivičnih sankcija i mera, kao odgovora na &bdquo;krizu kazne zatvora&ldquo;. U drugom delu razmatraju se tradicionalne alternative ovoj kazni i utvrđuje njihov domen primene u našem krivičnopravnom sistemu. Treći deo posvećen je nastanku i razvoju novih alternativa kazni zatvora u uporednom pravu, a četvrti najznačajnijim međunarodnim aktima u oblasti propisivanja i primene novih alternativa kazni zatvora. Peti, centralni, deo istraživanja predstavljaju nove alternativne krivične sankcije u našem krivičnom zakonodavstvu: rad u javnom interesu, kućni zatvor, kazna oduzimanja vozačke<br />Nove alternative kazni zatvora u krivičnom zakonodavstvu Republike Srbije<br />XI<br />dozvole i sistem novčane kazne u dnevnim iznosima, odnosno njihova teorijska i kritička normativna analiza, kao i utvrđivanje efekata njihove dosadašnje primene i uticaja na funkcionisanje sistema krivičnog pravosuđa. U šestom delu analiziraju se specifične nove alternativne mere u uporednom pravu kojima se potencijalno može ostvariti alternacija izricanja kazne zatvora, odnosno izvršenja kazne u penitencijarnoj ustanovi, dok je sedmi deo posvećen specifičnim alternativnim merama u našem krivičnopravnom sistemu, odnosno novim osnovama za oslobođenje učinioca od kazne, stvarnom kajanju i poravnanju učinioca i oštećenog (žrtve), institutu uslovnog otpusta, načelu oportuniteta krivičnog gonjenja i kućnom pritvoru.<br />U skladu sa postavljenim ciljevima ovog naučnog istraživanja, a nakon sveobuhvatne analize predmeta proučavanja i na osnovu longitudinalnog istraživanja izrečenih i izvršenih novih alternativna kazni zatvora u periodu desetogodišnje primene, potvrđene su i naučno objašnjene dve osnovne i šest radnih hipoteza.<br />U zaključnim razmatranjima doktorske disertacije sublimiraju se rezultati istraživanja i predstavljaju predlozi de lege ferenda, kako bi se u izmenjenom normativnom i institucionalnom okviru omogućila efikasnija primena novih alternativa kazni zatvora u praksi krivičnog pravosuđa, ali i ostvario uticaj na delotvornije funkcionisanje krivičnopravnog sistema u Republici Srbiji.<br />Ključne reči: nove alternative kazni zatvora, alternativne krivične sankcije, rad u javnom interesu, kućni zatvor, alternativne mere, krivično zakonodavstvo Republike Srbije.</p> / <p>The subject of a research and doctoral thesis &ldquo;New alternatives to imprisonment in criminal legislation of the Republic of Serbia&rdquo; is the analysis of the concept, content, condition of imposition, execution and effects of the new alternative criminal sanctions and measures. Introduction of the new alternatives to imprisonment in criminal justice system ranks the Republic of Serbia legislation among contemporary criminal systems, which are characterized by the establishment of more humane ways of responding to milder forms of criminal behavior and the development of an alternative concept of treatment and punishment for perpetrators of minor offences.<br />The objectives of the research are a critical and comparative analysis of normative content for the new alternatives to imprisonment in criminal legislation, reassessment of the compliance with minimal standards provided in international documents, determination of the effectiveness of the imposition and implementation of the new alternatives to imprisonment, reassessment of the justification and possible scope of resisting milder forms of criminality, as well as determination of the impact of their implementation in the functioning of the entire criminal justice system of the Republic of Serbia.<br />The doctoral dissertation consists of seven chapters which are mostly addressed to the important issues relating to the regulation and implementation of the new alternatives of imprisonment. The first part is devoted to the determination of the concept and the reasons for the emergence of new alternative criminal sanctions and measures, as a response to the &quot;crisis of the imprisonment.&quot; The second part deals with the traditional alternatives to prison sentence and determines their scope of application in our criminal justice system. The third part is dedicated to the appearance and development of the new alternatives to imprisonment in comparative law, and the fourth is dealing with most important international instruments in this domain, provided by United Nations and Council of Europe. The fifth, and the central, part of the research presents the new alternative criminal sanctions in our criminal law: community service, house arrest, the penalty of seizure of driver&#39;s license and a system of day-fines, their theoretical and critical normative analysis, as well as the effects of their application and<br />Нове алтернативе казни затвора у кривичном законодавству Републике Србије<br />XIII<br />the impact on the functioning in our criminal justice system. The sixth part deals with the specific new alternative measures in the comparative law, which potentially can achieve alteration of imprisonment or the execution of a prison sentence in the penal institution, while the seventh part deals with the specific alternative measures in our criminal justice system, and the effects and the impact on their implementation.<br />In accordance with the objectives of the research, after comprehensive analysis of the subject, and on the basis of longitudinal research of imposed and implemented new alternatives in the past decade, we confirmed and scientifically explained two basic and six operating hypothesis.<br />In the concluding remarks of the doctoral dissertation we sublimate the research results and present the proposals de lege ferenda, in order to influence the creation of a different normative and organizational framework for the implementation of the new alternatives to imprisonment, but also to make an impact on the effective functioning of the criminal justice system in the Republic of Serbia.<br />Key words: new alternatives to imprisonment, alternative criminal sanctions, community service, house arrest, alternative measures, criminal legislation of Republic of Serbia</p>

Copyright law is a special category of civil law which, with the upswing of the Internet, has become important for different types of stakeholders in the global information society. The 'participative web' operates with content generated by users. This user-generated content has often disputable origins in terms of copyright clearance. The Internet has opened the possibility for developing new forms of communication between anonymous or individual users who are not easily identifiable. Especially peer-to-peer file sharing and recently the information services offered and operated by the so-called 'cyberlockers' are the reason of questioning the role of copyright protection online which needs a beneficial solution. Copyright infringement in the era of information society is a complex phenomenon with a multiplicity of contributing factors like the importance of information data with big business potential, personal attitudes shown by internet users towards the value and scarcity of intellectual property, or legal responsibility of internet service providers (ISP) who paradoxically act from the safety of the so-called safe harbours as intermediaries of information exchange, representing a new element in the communication chain between rights holders and users. Commercial and business models operating...

<p>Ерозија земљишта је један од најкомплекснијих проблема и уједно један од најподмуклијих човекових непријатеља. Ерозивни процеси постепено разарају и уништавају земљиште, односе хранљиве супстрате и ремете водни режим. Они доводе становништво многих, често пространих области у беду, сиромаштво и миграцију. Због тога, многе привредне гране морају бити увучене у борбу против ерозије земљишта и њених страховитих последица. Ерозија је веома сложена динамичка појава, која зависи од низа фактора чије је диференцирање врло тешко. Испитивање и утврђивање интензитета водне ерозије спада у групу проблема који се не могу свеобухватно решити. Веома је тешко, скоро немогуће, издвојити све факторе, а потом мултиплицирати све те факторе у свим постојећим комбинацијама. Овим радом сагледано је стање ерозије земљишта у сливу Млаве и Пека, односно Хомољу и Звижду, са више аспеката и утврђен низ појава као што су: концентрација растворених минералних материја, процентуално учешће макроелемената у укупној минерализацији, однос минерализације према протицају, укупан годишњи пронос растворених минералних материја, однос специфичне електричне проводљивости и укупне минерализације, износ хемијске евакуације, износ хемијски растворених минералних материја које потичу од стенског комлекса у сливу, утицај геолошког састава на укупну минерализацију воде, њену структуру и специфичну хемијску ерозију, концентрација суспендованог наноса по профилима, однос суспендованог наноса према протицају, укупан годишњи пронос суспендованог наноса као и специфична ерозија, утицај сезонских фактора на концентрацију силта и износ механичке ерозије, утицај геолошког састава на укупан пронос суспендованог наноса, мерење вученог наноса, однос хемијске и механичке ерозије. Хомоље и Звижд највећим делом припадају брдско &ndash; планинском подручју које се одликује водотоковима са релативно великим уздужним падовима, где су углови нагиба од 10 до 40. у Хомољу и Звижду све водотокове карактеришу врло велике разлике између екстремно великих и малих вода, па на неким водотоковима однос максималних и минималних протицаја достиже вредност и хиљаду. Овакав однос између малих и великих вода погодује развоју ерозивних процеса и разарању земљишта. Ерозија у сливу која почиње плувијалном ерозијом, а наставља се денудацијом, доводи до снижавања топографске површине и еродирања&nbsp; земљишта. Таложењем наноса на дну речног корита оно се издиже, што доводи до смањивања&nbsp;овлаженог профила. Велике поплавне воде због тога не могу да протекну тако&nbsp;оплићалим речним коритом, па због тога долази до њиховог изливања, што се&nbsp;манифестује поплавама. Без земљишта остају горњи делови слива, а поплавама,&nbsp;услед таложења вученог и суспендованог наноса на дну речног корита, бивају&nbsp;изложени доњи делови речних токова. Овакав негативан тренд уочен је и у Хомољу&nbsp;и у Звижду који су последњих година све чешће угрожени поплавним водама које&nbsp;причињавају велике штете како пољопривредном земљишту тако и насељима у сливовима Млаве и Пека. С обзиром на чињеницу да у Хомољу и Звижду постоји велики број бујичних токова који носе огромне количине наноса, реално је очекивање да ће се тај нанос акумулирати у средњем и доњем делу сливова Млаве и Пека. Избор хидротехничког метода за истраживање обима и интензитета ерозије у Хомољу и Звижду, као и коришћење методе професора С. Гавриловића у анализи бујичних токова је покушај прецизнијег утврђивања квантитета овог процеса који последњих година има узлазни тренд. Остварење постављених задатака утврђеном методологијом и постигнуће задатих циљева пружа одговор на питање колики је интензитет и обим процеса ерозије у Хомољу и Звижду на годишњем нивоу, по годишњим добима и месецима. Утврђен је степен деловања физичко &ndash; географских фактора који имају утицај на процес ерозије, указано је на обим и врсту примене антиерозивних мера, нарочито у сливовима бујичних токова. Сагледавањем интензитета и обима ерозије у Хомољу и Звижду, односно сливовима Млаве и Пека, успешније ће бити решени водопривредни проблеми који овде постоје.&nbsp;</p> / <p>Erozija zemljišta je jedan od najkompleksnijih problema i ujedno jedan od najpodmuklijih čovekovih neprijatelja. Erozivni procesi postepeno razaraju i uništavaju zemljište, odnose hranljive supstrate i remete vodni režim. Oni dovode stanovništvo mnogih, često prostranih oblasti u bedu, siromaštvo i migraciju. Zbog toga, mnoge privredne grane moraju biti uvučene u borbu protiv erozije zemljišta i njenih strahovitih posledica. Erozija je veoma složena dinamička pojava, koja zavisi od niza faktora čije je diferenciranje vrlo teško. Ispitivanje i utvrđivanje intenziteta vodne erozije spada u grupu problema koji se ne mogu sveobuhvatno rešiti. Veoma je teško, skoro nemoguće, izdvojiti sve faktore, a potom multiplicirati sve te faktore u svim postojećim kombinacijama. Ovim radom sagledano je stanje erozije zemljišta u slivu Mlave i Peka, odnosno Homolju i Zviždu, sa više aspekata i utvrđen niz pojava kao što su: koncentracija rastvorenih mineralnih materija, procentualno učešće makroelemenata u ukupnoj mineralizaciji, odnos mineralizacije prema proticaju, ukupan godišnji pronos rastvorenih mineralnih materija, odnos specifične električne provodljivosti i ukupne mineralizacije, iznos hemijske evakuacije, iznos hemijski rastvorenih mineralnih materija koje potiču od stenskog komleksa u slivu, uticaj geološkog sastava na ukupnu mineralizaciju vode, njenu strukturu i specifičnu hemijsku eroziju, koncentracija suspendovanog nanosa po profilima, odnos suspendovanog nanosa prema proticaju, ukupan godišnji pronos suspendovanog nanosa kao i specifična erozija, uticaj sezonskih faktora na koncentraciju silta i iznos mehaničke erozije, uticaj geološkog sastava na ukupan pronos suspendovanog nanosa, merenje vučenog nanosa, odnos hemijske i mehaničke erozije. Homolje i Zvižd najvećim delom pripadaju brdsko &ndash; planinskom području koje se odlikuje vodotokovima sa relativno velikim uzdužnim padovima, gde su uglovi nagiba od 10 do 40. u Homolju i Zviždu sve vodotokove karakterišu vrlo velike razlike između ekstremno velikih i malih voda, pa na nekim vodotokovima odnos maksimalnih i minimalnih proticaja dostiže vrednost i hiljadu. Ovakav odnos između malih i velikih voda pogoduje razvoju erozivnih procesa i razaranju zemljišta. Erozija u slivu koja počinje pluvijalnom erozijom, a nastavlja se denudacijom, dovodi do snižavanja topografske površine i erodiranja&nbsp; zemljišta. Taloženjem nanosa na dnu rečnog korita ono se izdiže, što dovodi do smanjivanja&nbsp;ovlaženog profila. Velike poplavne vode zbog toga ne mogu da proteknu tako&nbsp;oplićalim rečnim koritom, pa zbog toga dolazi do njihovog izlivanja, što se&nbsp;manifestuje poplavama. Bez zemljišta ostaju gornji delovi sliva, a poplavama,&nbsp;usled taloženja vučenog i suspendovanog nanosa na dnu rečnog korita, bivaju&nbsp;izloženi donji delovi rečnih tokova. Ovakav negativan trend uočen je i u Homolju&nbsp;i u Zviždu koji su poslednjih godina sve češće ugroženi poplavnim vodama koje&nbsp;pričinjavaju velike štete kako poljoprivrednom zemljištu tako i naseljima u slivovima Mlave i Peka. S obzirom na činjenicu da u Homolju i Zviždu postoji veliki broj bujičnih tokova koji nose ogromne količine nanosa, realno je očekivanje da će se taj nanos akumulirati u srednjem i donjem delu slivova Mlave i Peka. Izbor hidrotehničkog metoda za istraživanje obima i intenziteta erozije u Homolju i Zviždu, kao i korišćenje metode profesora S. Gavrilovića u analizi bujičnih tokova je pokušaj preciznijeg utvrđivanja kvantiteta ovog procesa koji poslednjih godina ima uzlazni trend. Ostvarenje postavljenih zadataka utvrđenom metodologijom i postignuće zadatih ciljeva pruža odgovor na pitanje koliki je intenzitet i obim procesa erozije u Homolju i Zviždu na godišnjem nivou, po godišnjim dobima i mesecima. Utvrđen je stepen delovanja fizičko &ndash; geografskih faktora koji imaju uticaj na proces erozije, ukazano je na obim i vrstu primene antierozivnih mera, naročito u slivovima bujičnih tokova. Sagledavanjem intenziteta i obima erozije u Homolju i Zviždu, odnosno slivovima Mlave i Peka, uspešnije će biti rešeni vodoprivredni problemi koji ovde postoje.&nbsp;</p> / <p>The abstract has been processed with OCR optical text recognition technology.</p><p>Soil erosion is one of the most complex problems and at the same time one of the most insidious of human enemies. Erosion processes gradually destroy the land, carry away nutritional substrates and disrupt the water regime. They drive many people, often from large areas, to misery and poverty, and cause migration. Therefore, many industries have to be included into the fight against soil erosion and its terrible consequences. Erosion is a very complex and dynamic phenomenon that relies on many factors which are hard to define. Differentiating and determining the intensity of water erosion are among the problems that cannot be comprehensively solved. It is very difficult, almost impossible, to extract all the factors and then multiply all these factors in every possible combination. This paper looks at the situation with soil erosion in the water basins of the rivers Mlava and Pek respectively, that is, in the areas of Homolje and Zvižd, from various aspects, and identifies a series of phenomena such as concentration of dissolved minerals, percentage of macroelements in the total mineralization, the relationship of mineralization to the flow, the total annual transport of dissolved minerals, the ratio of the specific electrical conductivity and total mineralization, the amount of chemical evacuation, the amount of chemically dissolved minerals that come from the rock complex in the basin, the impact of geological composition on the total mineralization of water, its structure and specific chemical erosion, suspended sediment concentration by profiles, the effect of suspended sediment on the flow, the total annual transport of suspended sediment as well as the specific erosion, the impact of seasonal factors on the concentration of silt and the amount of mechanical erosion, the impact of geological composition on the total transport of suspended sediment, bed load measurement, the ratio of chemical and mechanical erosion. Homolje and Zvižd are mostly hilly and mountainous areas characterized by water streams with relatively large vertical drops where the pitch angles may vary from 10&deg; to 40&deg;. In Homolje and Zvižd all the waterways are characterized by very large differences between extremely high and low water, reaching the value of a thousand in some points. This kind of a ratio between high and low waters favors the development of erosion processes and the destruction of land. Erosion in a basin starts with a pluvial erosion and continues with denudation, causing the lowering of the topographic surface and soil erosion. When the sediment deposits at the bottom of the river bed, the bed rises, leading to a reduction of the humidified profile. Therefore great floodwater cannot pass through such a shallow riverbed, which leads to its discharge and causes a flood. The upper parts of the basin lose land, and the lower parts of the basin become exposed to floods due to the deposition of bed load and suspended sediment at the bottom of the riverbed. This negative trend has been observed both in Homolje and Zviždi which in recent years have become increasingly threatened by flood waters which cause great damage to agricultural land and settlements in the basins of the rivers Mlava and Pek. Considering the fact that Homolje and Zvižd there is a large number of torrential streams that carry huge amounts of sediment, it is reasonable to expect the sediment to accumulate in the middle and lower parts of the basins of Mlava and Pek. The selection of the hydrotechnical method to explore the scope and intensity of erosion in Homolje and Zvižd, and the use of Professor S. Gavrilović&rsquo;s method in the analysis of torrential flows is an attempt to determine more precisely the quantity of this process with an increasing trend in recent years. Fulfillment of tasks and achievement of objectives through suggested methodology and achievement of objectives provides the answer to the question of intensity and extent of erosion in Homolje and Zvižd on an annual basis, according to seasons and months. The paper has determined the degree of impact of physical and geographic factors on the erosion process, and has pointed to the scope and type of application anti-erosion measures, especially in watersheds with torrential flows. If we manage to comprehend the intensity and extent of erosion in Homolje and Zvižd, that is, in the basins of Mlava and Pek, we will be able to solve the existing water management problems more successfully.</p>

<p>Увод. Годишње најмање 30% особа старијих од 65 година доживи један или више падова. Са повећањем година повећава се и озбиљност компликација услед пада, степен функционалног оштећења и ниво инвалидитета. Одговорност за пад приписује се многим факторима ризика. Због сложености њихове природе, од кључног је значаја да се ревидирају концептуални и методолошки оквири за разумевање и предвиђање пада у популацији старих особа. Циљеви истраживања. Утврдити учесталост падова код особа старијих од 65 година; утврдити најзначајније факторе ризика од пада и проценити њихову интеракцију са функционалним способностима и забринутост због пада. Материјал и методологија. Истраживање је спроведено у од фебруара до јуна 2014. године у виду студије пресека и обухватило је 400 испитаника старијих од 65 година. Испитаници су тестирани у кућним условима приликом посете патронажне службе. Коришћени су следећи инструменти: општи упитник, Elderly Fall Screening Test &ndash; ЕFST, Multi-factor Falls Questionnaire &ndash; MFQ, Tinetti Balance Assessment, Lawton Instrumental Activities of Daily Living Scale &minus; IADL, Falls Efficacy Scale International FES-I. Стaтистички прорaчуни су вршени прогрaмом SPSS верзијa 20. Резултати истраживања. Резултати студије показују да је пад доживело 55% испитаника. Регресиони модел EFST са варијаблама био је статистички значајан, а као независни предиктори показали су се женски пол (OR = 2,751; &lt; 0,001), године старости (OR = 1,138; p &lt; 0,001), и степен образовања (OR = 0,554; p = 0,027). Слични резултати су добијении и за регресиони модел са Тинетијевим скором где су се као независни предиктори показали пол (Beta = -0,107; p = 0,029) старост (Beta = -0,260; p &lt; 0,001) и степен образовања (Beta = 0,191; p &lt; 0,001). Све корелације између ЕFST, FESI, IADL и скором Тинетијевог теста биле су статистички значајне (p &lt; 0,05). Вредности скора FESI биле су у јакој позитивној корелацији са скором ЕFST и изузетно негативној корелацији са IADL и скором Тинетијевог теста. Скор ЕFST показао је умерену негативну корелацију са скором IADL и јаку негативну са скором Тинетијевог теста, док су скор IADL и скор Тинетијевог теста показали умерену позитивну корелацију. Модел EFST био је статистички значајан и у целини тачно класификује 83,3% случајева. Варијабле које су се показале као независни предиктори били су: Тинети скор (OR = 0,783; p &lt; 0,001), скор (OR = 1,041; p = 0,019) и ортостатска хипотензија (OR = 2,291; p = 0,035). Закључак. У испитиваној популацији падови су веома учестала појава и више од половине особа доживела је пад у последњих годину дана. У повећаном ризику од пада су жене. Такође ризик од пада повећава се са годинама старости. Нижи степен образовања показао се као независни предиктор пада. Предикција ризика од пада утврђеног на основу скрининг тест за пад код старих особа у општој популацији могућа је уз висок степен детерминације на основу скора Тинетијевог теста и, скора FESI и ортостатске хипотензије.</p> / <p>Uvod. Godišnje najmanje 30% osoba starijih od 65 godina doživi jedan ili više padova. Sa povećanjem godina povećava se i ozbiljnost komplikacija usled pada, stepen funkcionalnog oštećenja i nivo invaliditeta. Odgovornost za pad pripisuje se mnogim faktorima rizika. Zbog složenosti njihove prirode, od ključnog je značaja da se revidiraju konceptualni i metodološki okviri za razumevanje i predviđanje pada u populaciji starih osoba. Ciljevi istraživanja. Utvrditi učestalost padova kod osoba starijih od 65 godina; utvrditi najznačajnije faktore rizika od pada i proceniti njihovu interakciju sa funkcionalnim sposobnostima i zabrinutost zbog pada. Materijal i metodologija. Istraživanje je sprovedeno u od februara do juna 2014. godine u vidu studije preseka i obuhvatilo je 400 ispitanika starijih od 65 godina. Ispitanici su testirani u kućnim uslovima prilikom posete patronažne službe. Korišćeni su sledeći instrumenti: opšti upitnik, Elderly Fall Screening Test &ndash; EFST, Multi-factor Falls Questionnaire &ndash; MFQ, Tinetti Balance Assessment, Lawton Instrumental Activities of Daily Living Scale &minus; IADL, Falls Efficacy Scale International FES-I. Statistički proračuni su vršeni programom SPSS verzija 20. Rezultati istraživanja. Rezultati studije pokazuju da je pad doživelo 55% ispitanika. Regresioni model EFST sa varijablama bio je statistički značajan, a kao nezavisni prediktori pokazali su se ženski pol (OR = 2,751; &lt; 0,001), godine starosti (OR = 1,138; p &lt; 0,001), i stepen obrazovanja (OR = 0,554; p = 0,027). Slični rezultati su dobijenii i za regresioni model sa Tinetijevim skorom gde su se kao nezavisni prediktori pokazali pol (Beta = -0,107; p = 0,029) starost (Beta = -0,260; p &lt; 0,001) i stepen obrazovanja (Beta = 0,191; p &lt; 0,001). Sve korelacije između EFST, FESI, IADL i skorom Tinetijevog testa bile su statistički značajne (p &lt; 0,05). Vrednosti skora FESI bile su u jakoj pozitivnoj korelaciji sa skorom EFST i izuzetno negativnoj korelaciji sa IADL i skorom Tinetijevog testa. Skor EFST pokazao je umerenu negativnu korelaciju sa skorom IADL i jaku negativnu sa skorom Tinetijevog testa, dok su skor IADL i skor Tinetijevog testa pokazali umerenu pozitivnu korelaciju. Model EFST bio je statistički značajan i u celini tačno klasifikuje 83,3% slučajeva. Varijable koje su se pokazale kao nezavisni prediktori bili su: Tineti skor (OR = 0,783; p &lt; 0,001), skor (OR = 1,041; p = 0,019) i ortostatska hipotenzija (OR = 2,291; p = 0,035). Zaključak. U ispitivanoj populaciji padovi su veoma učestala pojava i više od polovine osoba doživela je pad u poslednjih godinu dana. U povećanom riziku od pada su žene. Takođe rizik od pada povećava se sa godinama starosti. Niži stepen obrazovanja pokazao se kao nezavisni prediktor pada. Predikcija rizika od pada utvrđenog na osnovu skrining test za pad kod starih osoba u opštoj populaciji moguća je uz visok stepen determinacije na osnovu skora Tinetijevog testa i, skora FESI i ortostatske hipotenzije.</p> / <p>Introduction. Annually at least 30% of people over 65 experience one or more falls. With the increase in years, the severity of complications due to falls, degree of functional impairment and level of disability also increase. The responsibility for the fall is attributed to many risk factors. Due to the complexity of their nature, it is crucial that the conceptual and methodological frameworks for understanding and predicting the decline in the elderly population are revised. Research goals. Determine the incidence of falls in people over 65 years of age; identify the most important risk factors of the fall and evaluate their interaction with functional abilities and fear for falling. Material and methodology. The survey was conducted from February to June 2014 in the form of a cross sectional study and included 400 respondents over 65 years of age. Respondents were tested at home during a visit of the patronage service. The following instruments were used: general questionnaire, Elderly Fall Screening Test - EFST, Multi-factor Falls Questionnaire - MFQ, Tinetti Balance Assessment, Lawton Instrumental Activities of Daily Living Scale - IADL, Falls Efficacy Scale International FES-I. Statistical calculations were performed by the SPSS version 20 program. Research results. The results of the study show that the fall was experienced by 55% of respondents. The regression model EFST with variables was statistically significant, and as independent predictors the female sex (OR = 2,751; &lt;0,001), age (OR = 1,138; p &lt;0,001), and the level of education (OR = 0,554; p = 0.027) were shown. Similar results were obtained for the regression model with the Tinetti&#39;s score, where the gender (Beta = -0.107; p = 0.029) age (Beta = -0.260; p &lt;0.001) and education (Beta = 0.191; p &lt; 0.001) were shown as independent predictors. All correlations between EFST, FESI, IADL and the Tinetti&#39;s test score were statistically significant (p &lt;0.05). The FESI score values were in a strong positive correlation with the EFST score and extremely negative correlation with IADL and the Tinetti&rsquo;s test score. The EFST score showed a moderate negative correlation with the IADL score and a strong negative with the Tinetti&rsquo;s test score, while the IADL score and the Tinetti test score showed moderate positive correlation. The EFST model was statistically significant and in its entirety accurately classified 83.3% of cases. Variables that proved to be independent predictors were: Tinetti score (OR = 0.783; p &lt;0.001), score (OR = 1.041; p = 0.019) and orthostatic hypotension (OR = 2.291; p = 0.035). Conclusion. In the studied population, falls are a very common occurrence and more than half of the people experienced a fall in the past year. Women are at increased risk of falling. Also, the risk of falling increases with age. A lower level of education has proven to be an independent fall predictor. Prediction of the risk of a fall that has been established on the basis of a screening test for elderly people in the general population is possible with a high degree of determination based on the Tinetti test score and, recent FESI and orthostatic hypotension.</p>

The thesis aims to reconstruct the procedural rules that apply whenever the simulation of contract becomes an issue within a civil proceeding.To this end, a different method is followed from that commonly used by the courts and in the scholarly literature, which have mostly deduced the content of these rules assuming, as a starting point, a certain solution to the problem of the nature of simulated contracts. The courts, that still adhere to the traditional doctrine of nullity of the simulated contract, state that the rules of the civil code dedicated to the action and the objection of nullity shall also apply to the action and objection of simulation. Part of the scholars, rejecting such premises, uphold interpretative solutions that are at odds with those supported by the courts. On the contrary, in this thesis, the legal notion of simulation is assumed as a starting point. Such a legal notion describes the set of facts that lead to a simulation of a contract and to the legal consequences set forth in articles 1414 and ff of the civil code; these facts are thus material to the process in which the simulation is an issue. Hence, the first part of the thesis (chapters 1 to 4) aims at framing the legal notion of simulation within the main categories of civil procedure, and starts from the definition of the legal notion of simulation by critically assessing the two main conceptions of the simulation phenomenon that emerge from the conspicuous literature on the subject: a “negative” conception, which sees the simulation as the lack of an essential element of the contract, and a “positive” conception, which sees the simulation as an agreement between the parties with the aim of excluding the legal effects of a contract between them (simulation agreement). The arguments in support of this last conception are set forth; after that, the question of the structure of the so-called “concealed contract” and the role of the simulation agreement on its formation and effectiveness is examined. The framing of the simulation in the fundamental categories of the process is then carried out through the observation of the legal effects that the simulation activity produces with regard to third parties, and the procedural classification of the substantial categories referred to in Articles 1415 and 1416 of the Italian Civil Code (in particular, unopposability). Finally, the objective scope of the process in which the ascertainment of the simulation of a contract is requested (action of simulation) is defined by critically examining the prevailing doctrine, according to which the said action aims at ascertaining the lack of a “contractual relationship”. Another doctrine is then examined, according to which simulation and nullity may be described as authonomous legal effects capable of being ascertained within a judgment having the force of res judicata. The second part (chapters 5 and 6) is dedicated to the discussion of selected issues of “procedural dynamics”, namely: a) the objection of absolute simulation, and the problem wether the judge may decide upon it ex officio in both the processes aimed at enforcing a simulated contract, and in those that aim, on the contrary, at the declaration of nullity, or at the annulment, rescission or termination of the same contract; b) the multiple facets that the issue of absolute simulation presents in the course of a forced expropriation proceeding undertaken against an “apparent owner”; c) the form of the concealed contract and the extent to which the simulants may prove a relative simulation by witnesses, particularly in the event that the relative simulation of the price of a sale contract is alleged as an objection to an avoidance action promoted by the bankruptcy trustee; d) the stading to an action of simulation; e) the objective scope of the res judicata in the same action. / La tesi mira a ricostruire la disciplina processuale della simulazione negoziale, ossia le regole concernenti l'attività compiuta nel processo dalle parti e dal giudice, ogniqualvolta la simulazione di un negozio giuridico sia oggetto di allegazione, prova e decisione (nella forma della mera cognizione o dell'accertamento). Si segue, a tal fine, un metodo diverso da quello comunemente impiegato dalla giurisprudenza e dalla dottrina, le quali hanno perlopiù dedotto il contenuto di tali regole a partire dalla soluzione di volta in volta prescelta al problema della qualificazione del contratto simulato. La giurisprudenza, muovendo dalla tesi della nullità del contratto simulato, conclude per la diretta applicabilità delle norme del codice civile dedicate all'azione e all'eccezione di nullità. Parte della dottrina, discostandosi da quella premessa, propone soluzioni applicative di segno opposto. Al contrario, nel presente lavoro, la centralità solitamente assegnata al contratto simulato, è occupata dalla simulazione, ossia dalla fattispecie degli effetti che gli artt. 1414 e seguenti designano quali “effetti della simulazione”. Detta fattispecie è infatti quanto forma oggetto dell'attività dei soggetti del processo (l'allegazione, la prova, la cognizione e l'accertamento). La ricostruzione della disciplina processuale della simulazione muove pertanto dalla collocazione della fattispecie simulatoria entro le categorie che informano il contenuto di quella disciplina, e cioè la qualificazione della simulazione come tema di prova, come questione di merito oggetto di mera cognizione, nonché, infine, come oggetto del processo e dell'accertamento munito di autorità di cosa giudicata. La prima parte della tesi (capitoli da 1 a 4) si occupa esattamente di tale inquadramento, prendendo le mosse dalla definizione della fattispecie simulatoria e dalla discussione critica delle due opposte concezioni del fenomeno simulatorio che emergono dalla cospicua letteratura sul tema: una concezione “negativa”, che vede nella simulazione una forma qualificata di difetto della fattispecie negoziale, e una concezione “positiva”, che ravvisa la fattispecie simulatoria in un negozio distinto da quello simulato (il c.d. accordo simulatorio). Enunciate le ragioni a sostegno di quest'ultima concezione, si prende in esame la questione della struttura del contratto dissimulato e del ruolo dell'accordo simulatorio sulla formazione e l'efficacia del medesimo. L'inquadramento della simulazione nelle categorie fondamentali del processo prosegue mediante l'osservazione degli effetti giuridici che l'attività simulatoria produce riguardo ai terzi, e l'inquadramento processuale delle categorie sostanziali richiamate negli artt. 1415 e 1416 c.c. (segnatamente, l'inopponibilità). Infine, si definisce l'oggetto dell'azione di simulazione, mettendo di fronte la prevalente tesi che detto oggetto fa coincidere con il rapporto fondamentale contrattuale, e quella minoritaria che addita le azioni di simulazione e nullità quali esempi di processi di accertamento di situazioni giuridiche preliminari. Si sottopone quindi a critica la tesi del rapporto fondamentale. La seconda parte (capitoli 5 e 6) è dedicata alla discussione di profili scelti di dinamica processuale, segnatamente: l'eccezione di simulazione assoluta, e il problema della sua rilevabilità d'ufficio nei processi diretti all'esecuzione del contratto simulato, nonché in quelli che mirano, al contrario, alla dichiarazione della nullità, ovvero all'annullamento, alla rescissione o alla risoluzione dello stesso contratto; le molteplici sfaccettature che presenta la cognizione della simulazione assoluta nel corso (o a lato) dell'espropriazione forzata intrapresa contro il titolare apparente; la forma del contratto dissimulato e l'ampiezza dei poteri istruttori dei simulanti che intendano dar prova della simulazione relativa, e per suo tramite del contratto dissimulato, particolarmente nel caso in cui la simulazione relativa del prezzo venga addotta per contrastare l'azione revocatoria promossa dal curatore fallimentare contro una compravendita immobiliare “a prezzo vile”; la legittimazione ad agire nell'azione di simulazione; i limiti oggettivi del giudicato di accertamento della simulazione.