No description available.

Работа посвящена исследованию особенностей использования форм русского глагола при переводе с английского языка форм длительного аспекта глагола (Continuous). Объектом исследования выступают тексты романа «Дюна» Ф. Герберта в переводе на русский язык А. Нового, П. Вязникова и Ю. Соколова, предметом - глаголы в форме длительного аспекта Continuous в романе Ф. Герберта «Дюна» и их соответствия в переводах на русский язык. Цель исследования: изучить специфику передачи форм Continuous на русский язык в контексте переводов А. Нового, П. Вязникова и Ю. Соколова. Материал исследования составили 319 глаголов в форме Continuous и их соответствия в трех переводах романа. Анализ показал, что более 50 % форм длительного разряда пришлось на Present Continuous. В большинстве случаев эта форма была передана настоящим временем несовершенного вида, как и в случае с Past Continuous, где преобладала форма прошедшего времени несовершенного вида. В случае с Future Continuous преобладали формы совершенного вида будущего времени, более распространенные в русском языке чем формы будущего сложного. Особое внимание на себя обращают случаи так называемого синтаксического расщепления – передачи «длительных» форм составными сказуемыми. Во многих случаях такое расщепление – следствие того, что переводчик учитывает оттенки значения связочных глаголов: to go, to get и др. Таким образом, перевод форм Continuous основывается не только на видовой и/или временной семантике, но и на контексте всей глагольной формы, на валентности основного глагола, а также на контекстном окружении. / The study investigates the specificity of using Russian verb forms when translating the Continuous forms of English verb. The object of the study is the texts of the novel "Dune" by F. Herbert, translated into Russian by A. Novy, P. Vyaznikov and Y. Sokolov. The subject of research is the Continuous verb forms used in the novel "Dune" by F. Herbert and their matches in Russian translations. The objective of the research is to study the specifics of translation of Continuous verb forms into Russian in the context of translations by A. Novy, P. Vyaznikov and Y. Sokolov. The research material consists of 319 Continuous verb forms and the corresponding Russian verb forms in translations of the novel. The analysis shows that more than 50 % of Continuous forms accounted for Present Continuous. In most cases, this form was translated with the present tense of an imperfect form of the Russian verb, as in the case of Past Continuous, where the past tense of an imperfect form predominated. In the case of Future Continuous, the forms of the perfect future tense prevailed, which are more common in Russian than the forms of the imperfect aspect of future tense. The cases of so-called syntactic splitting draw special attention. In many cases, such splitting is a consequence of the fact that the translator considers the shades of the meaning of the linking verbs: to go, to get, etc. Thus, the translation of Continuous forms is based not only on aspectual and / or temporal semantics, but also on the context of the entire verb form, on the valency of the main verb, as well as on the contextual environment.

Целью работы является разработка методики внутриотраслевого кооперирования российских металлургических предприятий. Разработан организационно-экономический механизм, включающий в себя: определение мотивов кооперации, определение барьеров и драйверов кооперации, оценку готовности к кооперации, оценку потенциального партнера, анализ ресурсной базы. Предложенный механизм позволяет повышать эффективность кооперации, выявлять наиболее перспективных потенциальных партнеров с надежной финансовой и ресурсной базой, что способствует снижению рисков и увеличению финансовых и нефинансовых выгод для всех участников кооперации. / The aim of the work is to develop a new is to develop a methods for intra-industry cooperation of Russian metallurgical enterprises. An organizational and economic mechanism has been developed, including: determination of motives for cooperation, identification of barriers and drivers of cooperation, assessment of readiness for cooperation, assessment of a potential partner, analysis of the resource base. The proposed mechanism makes it possible to increase the efficiency of cooperation, identify the most promising potential partners with a reliable financial and resource base, which helps reduce risks and increase financial and non-financial benefits for all participants in the cooperation.

<p><strong>Увод.</strong> Резултати истраживања вршених последњих година упозоравају на поражавајућу чињеницу у вези сталног смањења физичке активности код становништва. Посебно забрињава чињеница о смањеном нивоу активности код деце свих узраста. Евидентно је и смањење здравствене форме деце, што је потврђено у више истраживања. Како се образац физичке активности преноси из детињства у одрасло доба, можемо претпоставити да ће здравствена форма одраслих бити још лошија. С обзиром на благодети добро развијених компонената физичке форме повезаних са здрављем, од круцијалног значаја је њихово побољшање. Настава физичког васпитања је препозната као идеално место за афирмацију понашања позитивно повезаних са повећањем форме. Проблем истраживања представљаутврђивање ефеката традиционалних и иновативних часова физичког васпитањана физичку форму повезану са здрављем деце млађег школског узраста. Предмет истраживања је емпиријски утврђивање ефеката традиционалних и иновативнихчасова физичког васпитања на аеробну форму, мишићну форму (мишићну снагу ииздржљивост), флексибилност и телесни састав ученика трећих разреда основнешколе. Основни циљ истраживања је испитивање ефеката традиционалних и ино-вативних часова физичког васпитања на аеробну форму деце млађег школскогузраста. Осим на аеробну форму, испитиван је утицај и на остале компоненте здрав-ствене форме (мишићну форму, флексибилност и телесни састав), као и утицај наниво физичке активности. Како садржаји планирани на иновативним часовимафизичког васпитања стављају акценат на стварање навика за активним учешћему физичким активностима и ван школе, провераван је утицај програма на ставовепрема физичком васпитању од којих делимично зависи активно учешће. Инова-тивни програм је усмерен на интензивирање активности, те је проверавано да лиу експерименталној групи ученици уживају на часовима физичког васпитања.&nbsp;<br />Методологија. Истраживање је квази-експериментално, лонгитудиналног типа испроведено је у школској средини на узорку ученика трећих разреда основне школе(старости 9,02 &plusmn; 0,33 године) у оквиру редовне наставе физичког васпитања. Ко-ришћен је претест - посттест истраживачки нацрт са рандомизованим групама:експерименталном (4 одељења са укупно 94 ученика) и контролном (четири одељењаса укупно 88 ученика). Основна специфичност иновативних часова физичког вас-питања се огледа на вежбању у зони развоја компонената форме повезане са здрављем.Путем ФИТТ смерница су ученици &bdquo;увођени&quot; у зону развоја физичке форме повезанеса здрављем. Наставни садржаји, методе, облици и средства рада су се користилитако да планирана физичка активност или вежба врстом, трајањем, фреквенцијоми интензитетом доводи до унапређења аеробне форме, мишићне форме и флекси-билности, а самим тим и до унапређења телесног састава. Програм је трајао 24 часафизичког васпитања. За испитивање хипотеза вршено је поређење ефеката ино-вативних часова физичког васпитања у експерименталној групи са ефектима тради-оционалних часова физичког васпитања у контролној групи. Независне варијабле уистраживању су припадност испитаника групи (експерименталној или контролној)и време прикупљања података (иницијално или финално). Ефекти програма супосматрани кроз промене сета од укупно 19 зависних варијабли: аеробна форма(1 варијабла), мишићна форма (2 варијабле), флексибилност (4 варијабле), телес-ни састав (2 варијабле), ниво физичке активности (1 варијабла), ставови ученикапрема физичким активностима (8 варијабли), уживање у настави физичког васпи-тања (1 варијабла). Подаци су прикупљени помоћу одговарајућих мерних инстру-мената и обрађени релевантним статистичким процедурама (комбинованом анали-зом варијансе, Ман-Витнијевим U тестом, t-тестом, Вилкоксоновим тестом ран-гова). Резултати. Значајна интеракција се јавила у аеробној форми између врстеинтервенција и времена, Вилксова ламбда = 0,92; F = 15,8; p = 0,00; парцијал-но n2 = 0,8. Утврђен је значајан засебан утицај времена, Вилксова ламбда = 0,79;F 176) = 46,25; p = 0,00; парцијално n2 = 0,20, при чему је у обе групе дошло до пове-ћања у максималној потрошњи кисеоника. Накнадним поређењем разлика на финал-ном мерењу у аеробној форми (варијабла Процењена VO2max) установљене су зна-чајне статистичке разлике у корист експерименталне групе (VO2max = 41,45 &plusmn; 5,09) у односу на контролну (VO2max = 39,6 &plusmn; 4,87); t = 2.45; p = 0.015 (обострано).Разлика између средњих вредности обележја по групама (просечна разлика = 1,83;95%CI: од 0,36 до 3,31) била је мала до умерена (n2 = 0,03). Уочен је статистичкизначајан напредак експерименталне групе у мишићној форми. Вредност t-теста занезависне узорке у варијабли Подизање трупа t(178) = 4,18, уз значајност p = 0,00, саразликама између средњих вредности обележја по групама (просечна разлика = 6,13;95%CI: од 3,23 до 9,02) била је умерено до велика, n2 = 0,09. Ман-Витнијев U тест уваријабли Склекови указао је на значајну разлику експерименталне групе (Md = 7;n = 92 ) у односу на контролну групу (Md = 2; n = 86 ); U = 2439,5 ; z = -4,44;p = 0,00 ; уз умерен утицајr = 0,33. Вилкоксонов тест ранга открио је статистички значајно повећање уживања у настави физичког васпитања након учествовања у иновативним часовима, z = -3,35; p &lt; 0,001; умерене разлике ( r = 0,26 ). Медијана резултата на скали уживања опала је од Md = 1,6 пре програма до Md = 1,2, након интервенције. Закључак. На основу валидних и поузданих техника прикупљања података можемо закључити да је ниво физичке активности деце трећих разреда основних школа у Сомбору низак и да није у складу са важећим препорукама. И физичка форма повезана са здрављем ученика је на незадовољавајућем нивоу.Традиционално конципирани часови физичког васпитања не доприносе довољно укупном дневном нивоу активности и мишићној форми деце. Позитивно је што доприносе развоју аеробне форме. За разлику од њих, иновативни часови физичког васпитања доприносе побољшању здравствене форме деце, укупном дневном нивоу активности, позитивним ставовима према физичкој активности, те уживању у часовима физичког васпитања. Теоријски и практичан значај истраживања.Физичко васпитање је најважније средство друштва за очување и јачање здравља деце. У наредном периоду треба инсистирати на повећању фонда часова физичког васпитања на један час дневно, али и на покретању свеобухватних пројеката у школама који доприносе повећању нивоа физичке активности и здравствене форме деце (факултативни час физичког васпитања, додатни час у продуженом боравку, школске секције за сву децу, организоване физичке активности на великим одморима ). Неопходно је направити велике промене у структури физичког васпитања. Часове је потребно планирати у складу са научним достигнућима у овој области (ФИТТ смернице), усмерених на развој компонената форме повезаних са здрављем (редефинисати исходе у области физичког васпитања).</p><p>&nbsp;</p> / <p><strong>Uvod.</strong> Rezultati istraživanja vršenih poslednjih godina upozoravaju na poražavajuću činjenicu u vezi stalnog smanjenja fizičke aktivnosti kod stanovništva. Posebno zabrinjava činjenica o smanjenom nivou aktivnosti kod dece svih uzrasta. Evidentno je i smanjenje zdravstvene forme dece, što je potvrđeno u više istraživanja. Kako se obrazac fizičke aktivnosti prenosi iz detinjstva u odraslo doba, možemo pretpostaviti da će zdravstvena forma odraslih biti još lošija. S obzirom na blagodeti dobro razvijenih komponenata fizičke forme povezanih sa zdravljem, od krucijalnog značaja je njihovo poboljšanje. Nastava fizičkog vaspitanja je prepoznata kao idealno mesto za afirmaciju ponašanja pozitivno povezanih sa povećanjem forme. Problem istraživanja predstavljautvrđivanje efekata tradicionalnih i inovativnih časova fizičkog vaspitanjana fizičku formu povezanu sa zdravljem dece mlađeg školskog uzrasta. Predmet istraživanja je empirijski utvrđivanje efekata tradicionalnih i inovativnihčasova fizičkog vaspitanja na aerobnu formu, mišićnu formu (mišićnu snagu iizdržljivost), fleksibilnost i telesni sastav učenika trećih razreda osnovneškole. Osnovni cilj istraživanja je ispitivanje efekata tradicionalnih i ino-vativnih časova fizičkog vaspitanja na aerobnu formu dece mlađeg školskoguzrasta. Osim na aerobnu formu, ispitivan je uticaj i na ostale komponente zdrav-stvene forme (mišićnu formu, fleksibilnost i telesni sastav), kao i uticaj nanivo fizičke aktivnosti. Kako sadržaji planirani na inovativnim časovimafizičkog vaspitanja stavljaju akcenat na stvaranje navika za aktivnim učešćemu fizičkim aktivnostima i van škole, proveravan je uticaj programa na stavoveprema fizičkom vaspitanju od kojih delimično zavisi aktivno učešće. Inova-tivni program je usmeren na intenziviranje aktivnosti, te je proveravano da liu eksperimentalnoj grupi učenici uživaju na časovima fizičkog vaspitanja.&nbsp;<br />Metodologija. Istraživanje je kvazi-eksperimentalno, longitudinalnog tipa isprovedeno je u školskoj sredini na uzorku učenika trećih razreda osnovne škole(starosti 9,02 &plusmn; 0,33 godine) u okviru redovne nastave fizičkog vaspitanja. Ko-rišćen je pretest - posttest istraživački nacrt sa randomizovanim grupama:eksperimentalnom (4 odeljenja sa ukupno 94 učenika) i kontrolnom (četiri odeljenjasa ukupno 88 učenika). Osnovna specifičnost inovativnih časova fizičkog vas-pitanja se ogleda na vežbanju u zoni razvoja komponenata forme povezane sa zdravljem.Putem FITT smernica su učenici &bdquo;uvođeni&quot; u zonu razvoja fizičke forme povezanesa zdravljem. Nastavni sadržaji, metode, oblici i sredstva rada su se koristilitako da planirana fizička aktivnost ili vežba vrstom, trajanjem, frekvencijomi intenzitetom dovodi do unapređenja aerobne forme, mišićne forme i fleksi-bilnosti, a samim tim i do unapređenja telesnog sastava. Program je trajao 24 časafizičkog vaspitanja. Za ispitivanje hipoteza vršeno je poređenje efekata ino-vativnih časova fizičkog vaspitanja u eksperimentalnoj grupi sa efektima tradi-ocionalnih časova fizičkog vaspitanja u kontrolnoj grupi. Nezavisne varijable uistraživanju su pripadnost ispitanika grupi (eksperimentalnoj ili kontrolnoj)i vreme prikupljanja podataka (inicijalno ili finalno). Efekti programa suposmatrani kroz promene seta od ukupno 19 zavisnih varijabli: aerobna forma(1 varijabla), mišićna forma (2 varijable), fleksibilnost (4 varijable), teles-ni sastav (2 varijable), nivo fizičke aktivnosti (1 varijabla), stavovi učenikaprema fizičkim aktivnostima (8 varijabli), uživanje u nastavi fizičkog vaspi-tanja (1 varijabla). Podaci su prikupljeni pomoću odgovarajućih mernih instru-menata i obrađeni relevantnim statističkim procedurama (kombinovanom anali-zom varijanse, Man-Vitnijevim U testom, t-testom, Vilkoksonovim testom ran-gova). Rezultati. Značajna interakcija se javila u aerobnoj formi između vrsteintervencija i vremena, Vilksova lambda = 0,92; F = 15,8; p = 0,00; parcijal-no n2 = 0,8. Utvrđen je značajan zaseban uticaj vremena, Vilksova lambda = 0,79;F 176) = 46,25; p = 0,00; parcijalno n2 = 0,20, pri čemu je u obe grupe došlo do pove-ćanja u maksimalnoj potrošnji kiseonika. Naknadnim poređenjem razlika na final-nom merenju u aerobnoj formi (varijabla Procenjena VO2max) ustanovljene su zna-čajne statističke razlike u korist eksperimentalne grupe (VO2max = 41,45 &plusmn; 5,09) u odnosu na kontrolnu (VO2max = 39,6 &plusmn; 4,87); t = 2.45; p = 0.015 (obostrano).Razlika između srednjih vrednosti obeležja po grupama (prosečna razlika = 1,83;95%CI: od 0,36 do 3,31) bila je mala do umerena (n2 = 0,03). Uočen je statističkiznačajan napredak eksperimentalne grupe u mišićnoj formi. Vrednost t-testa zanezavisne uzorke u varijabli Podizanje trupa t(178) = 4,18, uz značajnost p = 0,00, sarazlikama između srednjih vrednosti obeležja po grupama (prosečna razlika = 6,13;95%CI: od 3,23 do 9,02) bila je umereno do velika, n2 = 0,09. Man-Vitnijev U test uvarijabli Sklekovi ukazao je na značajnu razliku eksperimentalne grupe (Md = 7;n = 92 ) u odnosu na kontrolnu grupu (Md = 2; n = 86 ); U = 2439,5 ; z = -4,44;p = 0,00 ; uz umeren uticajr = 0,33. Vilkoksonov test ranga otkrio je statistički značajno povećanje uživanja u nastavi fizičkog vaspitanja nakon učestvovanja u inovativnim časovima, z = -3,35; p &lt; 0,001; umerene razlike ( r = 0,26 ). Medijana rezultata na skali uživanja opala je od Md = 1,6 pre programa do Md = 1,2, nakon intervencije. Zaključak. Na osnovu validnih i pouzdanih tehnika prikupljanja podataka možemo zaključiti da je nivo fizičke aktivnosti dece trećih razreda osnovnih škola u Somboru nizak i da nije u skladu sa važećim preporukama. I fizička forma povezana sa zdravljem učenika je na nezadovoljavajućem nivou.Tradicionalno koncipirani časovi fizičkog vaspitanja ne doprinose dovoljno ukupnom dnevnom nivou aktivnosti i mišićnoj formi dece. Pozitivno je što doprinose razvoju aerobne forme. Za razliku od njih, inovativni časovi fizičkog vaspitanja doprinose poboljšanju zdravstvene forme dece, ukupnom dnevnom nivou aktivnosti, pozitivnim stavovima prema fizičkoj aktivnosti, te uživanju u časovima fizičkog vaspitanja. Teorijski i praktičan značaj istraživanja.Fizičko vaspitanje je najvažnije sredstvo društva za očuvanje i jačanje zdravlja dece. U narednom periodu treba insistirati na povećanju fonda časova fizičkog vaspitanja na jedan čas dnevno, ali i na pokretanju sveobuhvatnih projekata u školama koji doprinose povećanju nivoa fizičke aktivnosti i zdravstvene forme dece (fakultativni čas fizičkog vaspitanja, dodatni čas u produženom boravku, školske sekcije za svu decu, organizovane fizičke aktivnosti na velikim odmorima ). Neophodno je napraviti velike promene u strukturi fizičkog vaspitanja. Časove je potrebno planirati u skladu sa naučnim dostignućima u ovoj oblasti (FITT smernice), usmerenih na razvoj komponenata forme povezanih sa zdravljem (redefinisati ishode u oblasti fizičkog vaspitanja).</p><p>&nbsp;</p> / <p><strong>Introduction</strong>. The results of recent studies are indicative of the striking facts re-ferring to the population&#39;s constant decline in physical activity. Particularly concerningis the fact that children of all ages exhibit low levels of physical activity. Another obvi-ous fact is the decline in children&#39;s physical fitness, which has been confirmed throughnumerous researches. As the pattern of physical activity is transferred from the period ofchildhood into adulthood, we can suppose that physical fitness is going to become worse.Regarding the benefits of the well developed health-related components, it is of crucialimportance to improve those. Physical education classes have been recognized as an idealplace for affirmation of the behavior that is positively related to fitness improvement. Theproblem of the research is to determine the effects of traditional and innovative physicaleducation classes on health-related physical fitness of younger primary school children.The subject of the research is to empirically determine the effects of traditional and in-novative physical education classes on aerobic fitness, muscle fitness (muscle strengthand endurance), flexibility and body composition of Grade 3 primary school pupils. Themain goal of the research is to examine the effects of traditional and innovative physi-cal education classes on aerobic fitness of younger primary school children. Apart fromaerobic fitness, the paper examines the effects on other components related to health fit-ness (muscular fitness, flexibility and body composition), and their influence on the levelof physical activity. As the contents of the innovative physical education classes focus oncreating the habit of active participation in physical activities outside school, the paper ex-amined the influence of the programme on the attitude towards physical education, whichpartially affects active participation. The innovative programme is oriented towards in-tensified activity; therefore it has been assessed whether the pupils in experimental groupenjoy physical education classes. ž</p><p><strong>Methodology</strong>. The research is quasi-experimental, oflongitudinal type and has been conducted in school environment on the sample of pupilsof Grade 3 of primary school (aged 9.02 &plusmn; .33 years) within regular physical educationclasses. A pretest - posttest research scheme was used with randomized groups - experimental (4 classes with the total of 94 pupils) and control (4 classes with the total of88 pupils) group. The main characteristic of the innovative physical education classes isreflected in exercising within the scope of development components of health-related fit-ness. The FITT guidelines have presented the range of health-related physical fitness de-velopment to the pupils. Teaching contents, methods, forms and assets have all been usedin order that the planned physical activity/ exercise in its type, duration, frequency and in-tensity leads to the improved aerobic fitness, muscular fitness and flexibility, therefore, tothe improved body composition. The programme was delivered in 24 classes of physicaleducation. To test the hypothesis, the effects of innovative physical education classes inthe experimental group were compared with the effects of traditional physical educationclasses in the control group. The independent variables in the research are those that referto the type of the group that the participants belong to (experimental or control group)and to the time required for gathering the data (initial or final). The program effects wereassessed by changing the set of the total of 19 dependent variables: aerobic fitness (1variable), muscle fitness (2 variables), flexibility (4 variables), body composition (2 vari-ables), physical activity level (1 variable), pupils&#39; attitude towards physical activities (8variables), enjoyment in physical education classes (1 variable). The data were gatheredby specific measure instruments and evaluated by the relevant statistical procedures (thecombined variance analysis, Mann-Whitney U Test, t-test, Wilcoxon rank test). Results.There is a marked interaction in aerobic fitness between the type of the intervention andthe time, Wilks&#39;s lambda = .92, F(1, 176) = 15.8, p = .00, partially n2 = .8. The study hasshown that there is a distinct time influence, Wilks&#39;s lambda = 0.79, F(1, 176) = 46.25,p = .00, partially n2 = 20, with both the groups exhibiting increase of maximum oxygenconsumption. The subsequent comparison of differences during the final assessment ofaerobic fitness (the Estimation variable VO2max) showed significant statistical differencesin favour of the experimental group (VO2max = 41.45 &plusmn; 5.09) when compared to the controlgroup (VO2max= 39.6 &plusmn; 4.87), t(178) = 2.45, p = .015 (bothways). The difference betweenthe mean values of characteristics by groups (mean difference = 1.83, 95% CI: from .36to 3.31) was slight to moderate (eta squared = .03). The results indicated a statisticallymarked improvement of muscle fitness in the experimental group. The t-test value of theindependent Curl-Ups variable t(178) = 4.18, with the significance of p = .00 and differences among mean values of characteristics by groups (mean difference = 6.13, 95%CI:from 3.23 to 9.02) was moderate to high, n2 = .09. The Mann-Whitney U Test in the 90&deg;Push-Ups variable was indicative of a marked difference between the experimental (Md= 7, n = 92) and the control group (Md = 2, n = 86), U = 2439.5, z = -4.44, p = .00, withthe moderate influence r = .33. The Wilcoxon rank test indicated statistically markedenjoyment in physical education classes following participation in innovative classes, z= -3.35, p = &lt; .001, moderate difference (r = 0.26). The median results value on the scaleof enjoyment declined from Md = 1.6 before the programme to Md = 1.2 after the inter-vention. Conclusions. On the basis of the valid and reliable data gathering techniques, itcan be concluded that the level of physical activity among pupils of Grade 3 of primaryschools in Sombor is low and not in accordance with the current recommendations. Thepupils&#39; health-related aerobic fitness is unsatisfactory, too. Traditionally designed physi-cal education classes contribute neither to children&#39;s total daily activity nor to their mus-cle fitness. The positive side is that they contribute to aerobic fitness development. On theother hand, innovative physical education classes contribute to children&#39;s health-relatedaerobic fitness, to their total daily activity, positive attitude towards physical activity, andto enjoyment in physical education classes. Theoretical and practical contribution ofthe research. Physical education is the most important asset in society in preserving andimproving children&#39;s health. In the period to come, what should be insisted on is to in-crease the weekly number of physical education classes to five and to start school projectsthat will contribute to the improvement of children&#39;s physical activity and their health-related aerobic fitness (to introduce an optional additional class of physical education, anadditional class in school daycare, extracurricular activities, organized physical activityduring the long break, etc.). It is necessary to introduce major changes in the very conceptof physical education. Classes should be planned according to achievements in science inthis field (the FITT guidelines) regarding the development of health related fitness com-ponents (to redefine the outcomes in the field of physical education).</p>

Дети, страдающие церебральным параличом, имеют пораженный мозг, который изначально не может обеспечить его самореализацию в среде жизнедеятельности. Тем самым ограничивая их в движении, что сказывается в его движении и во взаимодействии с окружающей средой. Проблема состоит в необходимости оптимизировать процесс развития двигательного стереотипа школьников с ДЦП в системе физического воспитания, акцентируя внимание на формирование физических качеств и функциональных возможностей учащихся с церебральным параличом. Цель исследования – коррекция функционального состояния опорно-двигательного аппарата у детей школьного возраста со спастической формой ДЦП. В соответствии с целью и в процессе работы была выдвинута гипотеза: предполагается, что в ходе систематической, целенаправленной работы посредством использования системы разработанной программы с применением аппарата HUBER и комплекса упражнений по увеличению амплитуды движения, окажет положительное влияние на двигательное и функциональное развитие детей школьного возраста со спастической формой ДЦП. / Infants with cerebral spastic infantile paralysis (CSIP) have cerebral disorders which can’t supply self-actualization in the society. Thus, limiting the ability to move, can impact on the interaction with the environment. The main issue is to optimize the development of movement abilities of schoolchildren with CSIP during studying process, focusing on formation of physical features and functional capacities of children with CSIP. The aim of the study is the correction of functional state of musculo-skeletal apparatus of children with CSIP. It is suspected that during systematic work with the use of investigated program of HUBER Motion Lab application and exercise for amplitude movement increasing will benefit in movement and functional development in scholars with CSIP.

Idiom is the fruit of the minds of mankind in the process of its production activities and life experience. It can figuratively and logically express the ideas of people and the deep meaning of life. Due to the difference in construction between Chinese and Russian idiom units, great importance is attached to the analysis of the features of both the semantic and structural (or formal) construction of both languages, which contributes to the correct understanding of the meanings of idiom units and their accurate translation. At the same time, Chinese and Russian languages contain a large number of digital idiom. These idioms are not only often used in everyday life, but also largely reflect the thinking style, life habits and cultural identity of the nation. In order to propose the correct translation as possible, one must take into account both the culture, history, tradition, customs and manners of the people who speak this translated language, as well as stylistic and expressive colors of the language units themselves, etc. Based on the comparison and analysis of the formation, origin, nature, scope of use and structural characteristics of the Chinese and Russian digital idioms, we have summarized the translation methods based on the translation theory. This is very important for establishing the theory of digital idiom translation methods, and is applied in daily life and literary works. / Фразеологизм является плодом умов человечества в процессе его производственной деятельности и жизненного опыта. Он может образно и логично выражать идеи людей и глубокий смысл жизни. В связи с различием конструкции между китайскими и русскими фразеологическими единицами в работе придаётся большое значение разбору в особенностях как смысловой, так и структурной (или формальной) конструкции обоих языков, что способствует правильному пониманию значений фразеологизмов и их точному переводу. В то же время, китайский и русский языки содержат большое количество фразеологизмов с числительными. Эти фразеологизмы не только часто используются в повседневной жизни, но также в значительной степени отражают стиль мышления, жизненные привычки и культурную самобытность нации. Чтобы предложить как можно правильный перевод, нужно учитывать как культуру, историю, традицию, обычаи и нравы народа, владеющего данным переводимым языком, так и стилистические и экспрессивные окраски самих языковых единиц и др. При сопоставлении и анализе формирования, происхождения, характера, сферы употребления и особенностей конструкций китайских и русских фразеологизмов с числительными, а также с учетом теории перевода, работа обобщила и подытожила правила перевода, обосновала наилучший, как нам представляется, метод перевода фразеологизмов с числительными с китайского языка на русский, что будет иметь большое значение как для создания теории по переводу фразеологизмов с числительными, и будет находить практическое применение в переводе как устной речи, так и литературных произведений.

Структура работы предопределена кругом исследуемых проблем, целями и задачами исследования, состоит из введения, трех глав, заключения, списка литературы. В первой главе рассмотрены теоретические основы налогового контроля. Вторая глава посвящена анализу контрольной работы налоговых органов за исчислением и уплатой налогов организациями, применяющими специальные налоговые режимы (на примере МРИ ФНС №25 по Свердловской области г. Екатеринбурга). В третьей главе проведен анализ проблем организации контрольной работы налоговых органов за исчислением и уплатой налогов организациями, применяющими специальные налоговые режимы и путей их решения. / The structure of the work is predetermined by the range of problems studied, the goals and objectives of the study, consists of an introduction, three chapters, a conclusion, a list of references. The first chapter examines the theoretical foundations of tax control. The second chapter is devoted to the analysis of the control work of tax authorities for the calculation and payment of taxes by organizations applying special tax regimes (for example, MRI FTS No. 25 for the Sverdlovsk region of Yekaterinburg). The third chapter analyzes the problems of organizing the control work of tax authorities for the calculation and payment of taxes by organizations applying special tax regimes and ways of solving them.

Тема данной диссертации – «Творчество И. Бродского: приёмы и формы самоидентификации». Работа посвящена филологической реконструкции и анализу форм и приемов самоидентификации поэта, реализованных в его поэзии и прозе. В рамках исследования был проведен анализ специфики образного ряда лирики поэта в аспекте его авторефлексии, рассмотрено поэтическое письмо-послание как специфической жанровой формы самоидентификации Бродского, проанализированы стихотворения, посвященные «М. Б.», в аспекте реализации самоидентификации поэта через любовную драму. Также было уделено внимание изучению характера автобиографизма в мемуарных эссе Бродского, исследованию публичных выступлений поэта как способа выражения самоидентификации, анализу жанра открытого письма как формы публичного поведения. Как завершающий этап развития поэтического самосознания Бродского рассмотрено эссе «Письмо Горацию». Были выявлены и проанализированы основные черты самоидентификации Бродского, такие как склонность к отчуждению, конструирование автомифа и лингвистическая утопия поэта. / The topic of this dissertation is " The work of J. Brodsky: methods and forms of self-identification". The work is devoted to the philological reconstruction and analysis of the forms and techniques of the poet's self-identification, implemented in his poetry and prose. The study analyzed the specifics of the figurative series of the poet's lyrics in the aspect of his self-reflection, considered the poetic message as a specific genre form of Brodsky's self-identification, analyzed the poems dedicated to "M. B." in the aspect of the realization of the poet's self-identification through a love drama. Attention was also paid to the study of the nature of autobiography in Brodsky's memoir essays, the study of the poet's public speeches as a way of expressing self-identification, and the analysis of the genre of open writing as a form of public behavior. The essay "Letter to Horace" is considered as the final stage in the development of Brodsky's poetic self-awareness. The main features of Brodsky's self-identification were identified and analyzed, such as a tendency to alienation, the construction of an automyph and the linguistic utopia of the poet.

Объектом исследования явилась мотивация профессиональной деятельности и самоменеджмент. Предметом исследования стала связь мотивации профессиональной деятельности и самоменеджмента с удовлетворенностью трудом. Магистерская диссертация состоит из введения, трех глав, заключения, списка литературы (76 источников) и приложений, включающего в себя бланки применявшихся методик, результаты полученные в ходе исследования, корреляции и корреляционные плеяды. Объем магистерской диссертации 190 страница, на которых размещены 34 рисунков и 8 таблиц. Во введении раскрывается актуальность проблемы исследования, разработанность проблематики, ставятся цель и задачи исследования, определяются объект и предмет исследования, формулируются основная и частные гипотезы, указываются методы и эмпирическая база, а также теоретическая и практическая значимость работы. Первая глава включает в себя теоретический анализ аспектов мотивации, обзор зарубежных и отечественных теорий мотивации. Представлены разделы, посвященные исследованию различных подходов к определению профессиональной мотивации. Выводы по первой главе представляют собой итоги по изучению теоретического материала. Вторая глава включает в себя обзор литературы по теме самоменеджмент в профессиональной деятельности. Представлены разделы, посвященные исследованию понятия и структуры самомонеджмента, а также классических и современных концепции самоменеджмента по этап развития концепций. Выводы по первой главе представляют собой итоги по изучению теоретического материала. Третья глава посвящена эмпирической части исследования. В ней представлено описание организации и методов проведенного исследования и результатов, полученных по всем использованным методикам: «Диагностика мотивационной структуры личности» (В. Э. Мильман), «Мотивация профессиональной деятельности» (методика К. Замфир в модификации А. Реана), Опросник «Способность к самоуправлению (ССУ)» (Н. М. Пейсахов), «Методика определения интегральной удовлетворенности трудом» (А. В. Батаршев). Также в главе представлен сравнительный и корреляционный анализ результатов исследования. Выводы по главе 3 включают в себя основные результаты эмпирического исследования. В заключении в обобщенном виде изложены результаты теоретической и эмпирической частей работы, а также выводы по выдвинутым гипотезам, обоснована практическая значимость исследования и описаны возможные перспективы дальнейшей разработки данной проблематики. / The object of the study was the motivation of professional activity and self-management. The subject of the study was the relationship between motivation of professional activity and self-management with job satisfaction. The master's thesis consists of an introduction, three chapters, a conclusion, a list of references (76 sources) and appendices, including forms of the methods used, the results obtained during the study, correlations and correlation pleiades. The volume of the master's thesis is 190 pages, which contain 34 figures and 8 tables. The introduction reveals the relevance of the research problem, the elaboration of the problem, sets the purpose and objectives of the study, defines the object and subject of the study, formulates the main and partial hypotheses, specifies methods and empirical base, as well as the theoretical and practical significance of the work. The first chapter includes a theoretical analysis of aspects of motivation, a review of foreign and domestic theories of motivation. The sections devoted to the study of various approaches to the definition of professional motivation are presented. The conclusions of the first chapter are the results of the study of theoretical material. The second chapter includes a review of the literature on the topic of self-management in professional activity. The sections devoted to the study of the concept and structure of self-management, as well as classical and modern concepts of self-management at the stage of development of concepts are presented. The conclusions of the first chapter are the results of the study of theoretical material. The third chapter is devoted to the empirical part of the study. It describes the organization and methods of the research and the results obtained by all the methods used: "Diagnostics of the motivational structure of personality" (V. E. Milman), "Motivation of professional activity" (K. Zamfir's methodology modified by A. Rean), Questionnaire "Ability to self-government (SSU)" (N.M. Peisakhov), "Methodology for determining integral satisfaction with work" (A.V. Batarshev). The chapter also presents a comparative and correlation analysis of the results of the study. The conclusions of Chapter 3 include the main results of an empirical study. In conclusion, the results of the theoretical and empirical parts of the work are summarized, as well as conclusions on the hypotheses put forward, the practical significance of the study is substantiated and possible prospects for further development of this problem are described.