Presented work deals with the issues of bankruptcies in pre-selected countries: Czech Republic, Slovak Republic, Serbia and Croatia, both from an economic and legal viewpoint. First four chapters are devoted to more detailed analysis of insolvency (bankruptcy) laws of each country with regard to their development and current practice. At the end of each chapter is described a current "bankruptcy situation" on the markets of individual economies. The sixth chapter deals with bankruptcies in Europe (Western Europe and Central and Eastern Europe). Part of this chapter is also devoted to the development of selected economies in terms of their GDP. The seventh chapter highlights the economic aspects of bankruptcy and the eighth chapter analyzes the data obtained. The work focuses only on corporate bankruptcies and is completed with appropriate graphs and tables both in the text and in the appendices.

<p>Основни циљ дисертације је да објасни концепт културне руте као средства за унапређење конзервације и очувања културног наслеђа, као и могућности искоришћавања културних ресурса приликом развоја туризмa. Кроз анализу специфичности простора Србије и Подунавља, односно анализи специфичности туристичких ресурса заснованих на употреби културног наслеђа и тврђава, као и утврђивању услова који утичуи на формирање туристичке понуде, дефинисана је културна рута &bdquo;Тврђаве на Дунаву&ldquo; у Србији. Истраживања у оквиру дисертације су пратила реализацију пројекта &bdquo;Тврђаве на Дунаву&ldquo; које је реализовало Министарство културе Републике Србије у периоду 2009-2010. године. С обзиром на бројност и очуваност тврђава дуж тока Дунава у Србији, сматра се да оне могу представљати веома значајан како примарни тако и комплементарни фактор у процесу развоја туристичке понуде Србије на Дунаву. Креирањем културне руте дуж тока Дунава, која би се састојала од елемената са знaчaјним пeјзaжним, културним, историјским, гeолошким или природним врeдностимa и која би укључивала рaзглeдaњe и интeрпрeтaцију тврђава као кључних атракција омогућило би се искоришћавање постојећег потенцијала тврђава на Дунаву у Србији, која би се посредством туристичке анимације и презентације могла пласирати на туристичком тржишту и представљала би велики корак у формирању туристичког производа Србије.Истраживањем су обухваћена насеља у оквиру којих се налазе тврђаве, те ја самим тим урађена и анализа инфраструктуре, социо-економских фактора, надлежних институција за заштиту споменика културе, као и институција надлежних за развој туризма, затим су спроведена истраживања ставова надлежних у овим институцијама, ставова резидентног становништва и ставова туриста у погледу тока развоја ове културне руте на Дунаву и друго. Тумачењем резултата истраживања дошло се до закључка да постоји велики интерес и реални потенцијал за формирање културне руте, као и бројни планови и пројекти за спровођење активности у смеру развоја туризма и унапређење и искоришћавање потенцијала појединих тврђава и других културних ресурса на Дунаву у Србији. Наравно, подршка међународних организација у стварању основних предуслова потребних за креирање културне руте су неопходна, тако да туристичке организације и надлежна министарства требају предузети посебне акције за пружање подршке локалним иницијативама које имају за цињ очување културног наслеђа и покретање пројеката развоја туризма на овом подручју.</p> / <p>Osnovni cilj disertacije je da objasni koncept kulturne rute kao sredstva za unapređenje konzervacije i očuvanja kulturnog nasleđa, kao i mogućnosti iskorišćavanja kulturnih resursa prilikom razvoja turizma. Kroz analizu specifičnosti prostora Srbije i Podunavlja, odnosno analizi specifičnosti turističkih resursa zasnovanih na upotrebi kulturnog nasleđa i tvrđava, kao i utvrđivanju uslova koji utičui na formiranje turističke ponude, definisana je kulturna ruta &bdquo;Tvrđave na Dunavu&ldquo; u Srbiji. Istraživanja u okviru disertacije su pratila realizaciju projekta &bdquo;Tvrđave na Dunavu&ldquo; koje je realizovalo Ministarstvo kulture Republike Srbije u periodu 2009-2010. godine. S obzirom na brojnost i očuvanost tvrđava duž toka Dunava u Srbiji, smatra se da one mogu predstavljati veoma značajan kako primarni tako i komplementarni faktor u procesu razvoja turističke ponude Srbije na Dunavu. Kreiranjem kulturne rute duž toka Dunava, koja bi se sastojala od elemenata sa značajnim pejzažnim, kulturnim, istorijskim, geološkim ili prirodnim vrednostima i koja bi uključivala razgledanje i interpretaciju tvrđava kao ključnih atrakcija omogućilo bi se iskorišćavanje postojećeg potencijala tvrđava na Dunavu u Srbiji, koja bi se posredstvom turističke animacije i prezentacije mogla plasirati na turističkom tržištu i predstavljala bi veliki korak u formiranju turističkog proizvoda Srbije.Istraživanjem su obuhvaćena naselja u okviru kojih se nalaze tvrđave, te ja samim tim urađena i analiza infrastrukture, socio-ekonomskih faktora, nadležnih institucija za zaštitu spomenika kulture, kao i institucija nadležnih za razvoj turizma, zatim su sprovedena istraživanja stavova nadležnih u ovim institucijama, stavova rezidentnog stanovništva i stavova turista u pogledu toka razvoja ove kulturne rute na Dunavu i drugo. Tumačenjem rezultata istraživanja došlo se do zaključka da postoji veliki interes i realni potencijal za formiranje kulturne rute, kao i brojni planovi i projekti za sprovođenje aktivnosti u smeru razvoja turizma i unapređenje i iskorišćavanje potencijala pojedinih tvrđava i drugih kulturnih resursa na Dunavu u Srbiji. Naravno, podrška međunarodnih organizacija u stvaranju osnovnih preduslova potrebnih za kreiranje kulturne rute su neophodna, tako da turističke organizacije i nadležna ministarstva trebaju preduzeti posebne akcije za pružanje podrške lokalnim inicijativama koje imaju za cinj očuvanje kulturnog nasleđa i pokretanje projekata razvoja turizma na ovom području.</p> / <p> The main objective of the dissertation is to explain the concept of cultural routes as a means of promoting the conservation and preservation of cultural heritage, as well as the possibility of exploiting these resources in the development of cultural tourism. Through the analysis of specific areas of Serbia and the Danube river, as well as the analysis of specific tourism resources based on the use of cultural heritage and the conditions that influence on tourism development were established, so the cultural route &bdquo;Fortresses along the Danube&rdquo; in Serbia is defined. Dissertation research was fallowing the project &bdquo;Fortresses along the Danube in Serbia&rdquo; implemented by the Ministry of Culture of Serbia in the period 2009-2010. According to the significance and preservation levels of the fortresses along the Danube in Serbia, it is considered that they may represent very significant, primary or complementary, factor in the development of the tourist offer of Serbia on the Danube. By creating a cultural route along the Danube, consisted of elements with significant landscape, cultural, historical, geological or natural resources, that would include a tour of the forts as well as quality interpretation of the key attractions, would allow the exploitation of existing potential of the fortress on the Danube in Serbia. That would enable the cultural route, through the animation and good presentation, to position itself on the tourist market and to represent a great step in the formation of the cultural tourist product of Serbia. The survey covered the towns with fortresses, and therefore the analysis of infrastructure, socio-economic factors, the institutions for the protection of cultural monuments, the institutions responsible for tourism development was made. Moreover, the relevant research studies were conducted in these institutions, as well as the survey on attitudes of the residents and tourists and their opinions regarding the cultural development of cultural route along the Danube in Srbia. The conclusions based on the research results led to confirmation of the starting opinion that there is a great interest and real potential for the formation of cultural routes in Serbia. It will follow numerous plans and projects for implementation of activities in the direction of tourism development and promotion of the utilization of some fortresses and other cultural resources in the Danube area in Serbia. Of course, the support of international organizations in creating the basic requirements for the creation of cultural routes are necessary, so that tourist organizations and relevant ministries should take the specific actions to support local initiatives that have the goal in the preservation of cultural heritage and tourism development projects in the area.</p>

This master's thesis examines the shaping of the collective Yugoslavian identity after World War II, utilizing the construction of post-war socialist monuments. The thesis outlines the relationship between monuments and memory politics of the state, focusing on the critical period of modernist memorial construction in the 1960s and 70s. At that time, the monuments were part of an ideological program that sought to create an official interpretation of war events to gain control over society. The thesis includes the historical context, which describes the development in the construction of monuments from the end of World War II to the disintegration of Yugoslavia. It examines the extent to which the monuments were linked to tourism, leisure, and spirituality, as well as the role of the veteran organization S(U)BNOR. Part of the research is devoted to places that did not resonate with the official narrative. All of the above is then demonstrated on specific examples in Serbia: Kragujevac, Niš, Kruševac, Kosmaj and Kadinjača.

This diploma thesis examines with the Dutch attitude towards enlargement of the European Union. In Netherlands the EU enlargement is a politically sensitive issue. Dutch foreign policy is traditionally closely connected with the concept of "merchant and the vicar", reflecting both values of the society and national interests. Interestingly the attitude of the government, reflecting the public opinion, is much more conservative compared to other member states and strictly support the democratic conditionality as the core strategy of the EU to induce candidate states to comply with its human rights and democracy standards. Netherlands gives also special value to the need to give particular regards to the current absorption capacity of EU. The main purpose of the thesis is to evaluate to what extent is the official attitude of the Dutch government towards enlargement shaped by either interests or values of the society as a whole. I put the current Dutch attitude in the context of the current development in Serbia, as the most significant candidate state form the region of Western Balkans and Iceland. The thesis analyses two very similar cases: the cooperation with the ICTY in Hague and the Icesave dispute. Netherlands has long and persistently blocked the accession negotiations with Iceland and...

Tomáš Hach - The Politics of EU Enlargement: Montenegro, Macedonia, Serbia Abstract The diploma thesis deals with the topic of the politics of EU enlargement and perspectives of future developments in this area. Its main objectives are to define the politics in theory, to introduce it in the context of the Western Balkans and apply it to the three selected cases - Montenegro, Macedonia and Serbia. The work considers the historical development since 1990's as an important factor with a huge influence on current negotiation, and therefore the thesis pays high attention to that. Besides the historical excursion, the thesis deals with topics of political development, introduces the status of current negotiations and the relationship between the European Union and certain countries since the establishment of the first official contact. Through the comparative case study, despite differing positions of states within the framework of negotiations, it is highlighted that all countries share common problems. The method of compliance and non-compliance generates common problems as well as underlines the particular specifics. An important contribution is also the comparison of individual countries based on fulfilment of the Copenhagen criteria in the context of current affairs.

Clientelism is a form of informal relations between political parties and other agents, based on the exchange of benefits and favors in return for political support and loyalty. It is a legacy from the socialist era that has been shaping Serbian economic and political life for decades. These clientelistic practices could have a harmful impact on organizations if it affects employees’ organizational commitment negatively. Teachers are especially important for the economy of a country since the quality of teaching has an impact on future generations of individuals who will work, live, and contribute to the local communities and the society. The aim of this study is therefore to find out if and how teachers in the public sector perceive clientelism and how this affects their organizational commitment. A case study was made on one prominent school in Serbia, where interviews were held with eight teachers. The findings suggest that clientelism affects teachers’ organizational commitment negatively in some cases, indicating that the impact of clientelism on teachers’ organizational commitment is person specific. Clientelism does not have a direct impact on teachers’ organizational commitment but impacts commitment through proxies, i.e. antecedents to organizational commitment.

<p>Успех у пословању зависи од способности предузећа да створи лојалне потрошаче, док у контексту&nbsp;туризма успех дестинације зависи од способности менаџмента и маркетинга дестинације да задовољи&nbsp;потребе туриста и на тој основу креира&nbsp; лојалне&nbsp; потрошаче&nbsp; који&nbsp; ће се поново вратити у дестинацију&nbsp;<br />или је усмено препоручити другим потенцијалним туристима. Истраживање у &nbsp;докторској дисертацији&nbsp;има неколико задатака. Први задатак је провера модела лојалности на примеру Србије.&nbsp; Применом&nbsp;модела лојалности анализиран је каузални однос између перцепције афективног и когнитивног имиџа&nbsp;дестинације, атрибутивног задовољства, укупног задовољства и дат је увид у предикторску моћ&nbsp;поменутих конструката у процени намере туриста да поново посете дестинацију или да је усмено&nbsp;промовишу. Други задатак рада је да &nbsp;се утврди да ли постоји разлика између намере туриста да&nbsp;поново посете дестинацију или да је усмено промовишу у односу на њихове социо демографске&nbsp;карактеристике (пол, старост, ниво образовања и ниво примања) и претходног &nbsp;искуства са&nbsp; дестинацијом. Трећи задатак рада је испитивање нивоа задовољства туриста перформансама&nbsp;туристичких производа и услуга у дестинацији применом анализе перформансе и важности.&nbsp; Анкетно&nbsp;истраживање је спроведено у Србији током шест истраживачки месеци од маја до октобра 2009.&nbsp;године. Циљну узорачку популацију чинили су инострани туристи који су у истраживачком периоду&nbsp; боравили у Србији. Пригодним узорковањем сакупљено је укупно 360 валидних анкета које су даље&nbsp;коришћене у статистичким анализама. За статистичку обраду коришћено је неколико статистичких&nbsp;техника и статистичких софтвера. Моделовање структуралних једначина (SEM), мултиваријантна&nbsp;анализа и анализа перформанси и&nbsp; важности су статистичке технике коришћене за истраживање.&nbsp;<br />Статистички софтвери SPSS 17.0, AMOS 18 и EQS 6.1 су коришћени за обраду &nbsp;података.&nbsp;Резултати су показали да перцепција имиџа Србије као туристиче дестинације не утиче директно на&nbsp;оцену укупног задовољства искуством у дестинацији.&nbsp; Према резултатима налаза Србија је на&nbsp;испитиваном узорку перципирана као јефтина дестинација, занимљивих природних и културних&nbsp; атрактивности међу којима су активности и догађаји оцењени са највећим оценама. Даље,&nbsp; између&nbsp;задовољства на нивоу појединачних атрибута у дестинацији и укупног задовољства искуством у&nbsp;дестинацији постоји јака директна позитивна веза.&nbsp; Укупно задовољство није показало директни&nbsp;позитиван утицај на дестинацијску лојалност.&nbsp; Иако у првобитном хипотетичком моделу није била&nbsp; претпостављена директна веза између имиџа и атрибутивног задовољства на дестинацијску лојалност&nbsp;у финалном моделу се показало да је имиџ дестинације директан позитиван предиктор намере&nbsp;испитаника да усмено препоруче Србију као туристичку дестинацију, док&nbsp; је атрибутивно&nbsp;задовољство најбољи предиктор намере туриста да поново посете Србију и да је усмено препоруче&nbsp;другим потенцијалним туристима. Овај однос може бити теоријски оправдан, јер Србија нема&nbsp;изграђен јасан, јак и препознатљив имиџ&nbsp; на међународном туристичком тржишту&nbsp; те задовољство&nbsp;туриста личним туристичким искуством у дестинацији игра најзначајнију улогу у креирању&nbsp;дестинацијске лојалности.&nbsp; Резултати су такође&nbsp; показали да је на испитиваном узорку старост&nbsp;директно негативно повезана са намером туриста да поново посете дестинацију и позитивно&nbsp;директно повезана са задовољством перформансама атрибута у дестинацији.&nbsp; На основу тестираног&nbsp;модела може се закључити да је на примеру Србије у тестираном узорку имиџ дестинације основно&nbsp;средство за привлачење туриста док је задовољство квалитетом производа, услуга, активностима у&nbsp;дестинацији алат за успостављање дугорочнијих&nbsp; односа са туристима. Кључ успеха у подизању&nbsp; дестинацијске лојалности је синхронизација деловања свих појединачних субјеката који су посредно&nbsp;и/или непосредно укључени у креирање аутентичног туристичког доживљаја.</p> / <p>Uspeh u poslovanju zavisi od sposobnosti preduzeća da stvori lojalne potrošače, dok u kontekstu&nbsp;turizma uspeh destinacije zavisi od sposobnosti menadžmenta i marketinga destinacije da zadovolji&nbsp;potrebe turista i na toj osnovu kreira&nbsp; lojalne&nbsp; potrošače&nbsp; koji&nbsp; će se ponovo vratiti u destinaciju&nbsp;<br />ili je usmeno preporučiti drugim potencijalnim turistima. Istraživanje u &nbsp;doktorskoj disertaciji&nbsp;ima nekoliko zadataka. Prvi zadatak je provera modela lojalnosti na primeru Srbije.&nbsp; Primenom&nbsp;modela lojalnosti analiziran je kauzalni odnos između percepcije afektivnog i kognitivnog imidža&nbsp;destinacije, atributivnog zadovoljstva, ukupnog zadovoljstva i dat je uvid u prediktorsku moć&nbsp;pomenutih konstrukata u proceni namere turista da ponovo posete destinaciju ili da je usmeno&nbsp;promovišu. Drugi zadatak rada je da &nbsp;se utvrdi da li postoji razlika između namere turista da&nbsp;ponovo posete destinaciju ili da je usmeno promovišu u odnosu na njihove socio demografske&nbsp;karakteristike (pol, starost, nivo obrazovanja i nivo primanja) i prethodnog &nbsp;iskustva sa&nbsp; destinacijom. Treći zadatak rada je ispitivanje nivoa zadovoljstva turista performansama&nbsp;turističkih proizvoda i usluga u destinaciji primenom analize performanse i važnosti.&nbsp; Anketno&nbsp;istraživanje je sprovedeno u Srbiji tokom šest istraživački meseci od maja do oktobra 2009.&nbsp;godine. Ciljnu uzoračku populaciju činili su inostrani turisti koji su u istraživačkom periodu&nbsp; boravili u Srbiji. Prigodnim uzorkovanjem sakupljeno je ukupno 360 validnih anketa koje su dalje&nbsp;korišćene u statističkim analizama. Za statističku obradu korišćeno je nekoliko statističkih&nbsp;tehnika i statističkih softvera. Modelovanje strukturalnih jednačina (SEM), multivarijantna&nbsp;analiza i analiza performansi i&nbsp; važnosti su statističke tehnike korišćene za istraživanje.&nbsp;<br />Statistički softveri SPSS 17.0, AMOS 18 i EQS 6.1 su korišćeni za obradu &nbsp;podataka.&nbsp;Rezultati su pokazali da percepcija imidža Srbije kao turističe destinacije ne utiče direktno na&nbsp;ocenu ukupnog zadovoljstva iskustvom u destinaciji.&nbsp; Prema rezultatima nalaza Srbija je na&nbsp;ispitivanom uzorku percipirana kao jeftina destinacija, zanimljivih prirodnih i kulturnih&nbsp; atraktivnosti među kojima su aktivnosti i događaji ocenjeni sa najvećim ocenama. Dalje,&nbsp; između&nbsp;zadovoljstva na nivou pojedinačnih atributa u destinaciji i ukupnog zadovoljstva iskustvom u&nbsp;destinaciji postoji jaka direktna pozitivna veza.&nbsp; Ukupno zadovoljstvo nije pokazalo direktni&nbsp;pozitivan uticaj na destinacijsku lojalnost.&nbsp; Iako u prvobitnom hipotetičkom modelu nije bila&nbsp; pretpostavljena direktna veza između imidža i atributivnog zadovoljstva na destinacijsku lojalnost&nbsp;u finalnom modelu se pokazalo da je imidž destinacije direktan pozitivan prediktor namere&nbsp;ispitanika da usmeno preporuče Srbiju kao turističku destinaciju, dok&nbsp; je atributivno&nbsp;zadovoljstvo najbolji prediktor namere turista da ponovo posete Srbiju i da je usmeno preporuče&nbsp;drugim potencijalnim turistima. Ovaj odnos može biti teorijski opravdan, jer Srbija nema&nbsp;izgrađen jasan, jak i prepoznatljiv imidž&nbsp; na međunarodnom turističkom tržištu&nbsp; te zadovoljstvo&nbsp;turista ličnim turističkim iskustvom u destinaciji igra najznačajniju ulogu u kreiranju&nbsp;destinacijske lojalnosti.&nbsp; Rezultati su takođe&nbsp; pokazali da je na ispitivanom uzorku starost&nbsp;direktno negativno povezana sa namerom turista da ponovo posete destinaciju i pozitivno&nbsp;direktno povezana sa zadovoljstvom performansama atributa u destinaciji.&nbsp; Na osnovu testiranog&nbsp;modela može se zaključiti da je na primeru Srbije u testiranom uzorku imidž destinacije osnovno&nbsp;sredstvo za privlačenje turista dok je zadovoljstvo kvalitetom proizvoda, usluga, aktivnostima u&nbsp;destinaciji alat za uspostavljanje dugoročnijih&nbsp; odnosa sa turistima. Ključ uspeha u podizanju&nbsp; destinacijske lojalnosti je sinhronizacija delovanja svih pojedinačnih subjekata koji su posredno&nbsp;i/ili neposredno uključeni u kreiranje autentičnog turističkog doživljaja.</p> / <p>Business success depends on the company&rsquo;s ability to create loyal customers, and in the context of tourism destination success depends on the ability of destination management and marketing to meet the needs of tourists and on this basis to create loyal customers who will return to the destination or recommend destination to other potential tourists. Doctoral thesis has three research goals. The first task is to test theoretical model of destination loyalty by analyzing the interrelationships among destination image, tourist satisfaction and destination loyalty on Serbia as a travel destination. Proposed hypothetical loyalty model analyze the causal relationship between affective and cognitive destination image, satisfaction on attributive level and&nbsp; overall satisfaction on destination loyalty. Additionally in model author analyzed predictive power of individual constructs mentioned above in the assessment of tourists intention to revisit tourist destination or spread positive word of mouth. The second goal is to analyze if the destination loyalty model varied among different tourist groups based on their socio demographic characteristics (age, gender, education and income level) and previous traveling experiences. The third goal of the thesis is to examine the level of tourist&rsquo;s satisfaction with tourism products and services provided by the hospitality and tourism industry in Serbia by&nbsp; applying Importance Performance analysis (IPA). The survey was conducted in Serbia during six research months from May to October 2009. The target population was all foreign visitors who visited Serbia during research months. A one stage convenient sampling&nbsp; approach was applied. Total number of 360 valid questionnaires was used in&nbsp; statistical analysis. Statistical techniques structural equation modeling (SEM),&nbsp;multivariate analysis and Importance performance analysis were used in the study. Statistical software SPSS 17.0, AMOS 18 and EQS 6.1 were used for data processing.</p><p>The results showed that perception of Serbian image as a tourist destination does not directly affect the assessment of overall satisfaction with the experience. According to the findings&nbsp; Serbia was perceived as a cheap tourism destination with interesting natural and cultural attractions. Among all attractions responded show the&nbsp; highest satisfaction with activities and events. Further results shows there is a strong direct positive relationship between attribute satisfaction and overall satisfaction. Overall satisfaction did not show a direct positive impact on destination loyalty. Although the initial hypothetical model was not assumed the direct relationship between image and attribute satisfaction on destination loyalty, final model shows that the destination image is a direct positive predictor of the respondents&#39; intention to recommend Serbia as a tourist destination, while the attributive satisfaction is the best predictor of tourists&nbsp; intention to revisit Serbia and to recommend Serbia to other potential tourists. This relationship can be theoretically&nbsp; justified because Serbia does not have clear, strong and recognizable image on the international tourism market so satisfaction with personal travel experience plays the most important role in the creation of destination loyalty. The results also showed that&nbsp; age is directly negatively associated with intention to revisit tourist destination and directly positively associated with satisfaction with performances of tourism products and services in the destination. Based on the tested loyalty model it can be concluded that destination image of Serbia is the primary mean for attracting tourists while satisfaction with products/services and activities in the destination is the tool for establishing long-term relationships with tourists. Therefore the key to succeed in establishing tourists loyalty to Serbia is synchronization of all activities of individual entities who are directly and/or indir ectly involved in creating the authentic tourism experience.</p>

<p>Предмет истраживања докторске дисертације јесте разлика у смртности по полу<br />у периоду 1950-2012. година,&nbsp; са посебним освртом на&nbsp; факторе који условљавају<br />разлику. Одређивање њиховог утицаја на основу модела који су примењивани у<br />литератури и сагледавање последица недовољног напретка у продужењу&nbsp;&nbsp; чекиваног трајања живота&nbsp; код оба пола (нарочито код мушкараца),&nbsp; основни је&nbsp; задатак докторске дисертације.</p><p>Резултати истраживања су показали да кретање разлике у смртности по полу у Србији не одговара ни западноевропском ни источноевропском моделу. Разлика у очекиваном трајању живота при&nbsp; живорођењу мушкараца и жена је последњих 20 година стабилна и у европским оквирима умерено ниска (износи око пет година). Анализа морталитета по полу показала је да су вредности специфичних стопа смртности међу највишима у Европи и да су посебно средовечни мушкарци у Србији вулнерабилна категорија становништва.&nbsp; Резултати су показали да се разлике у смртности&nbsp; по полу смањују&nbsp; са старошћу, одражавајући чињеницу да&nbsp; се&nbsp; у најстаријим годинама живота утицај социо-економских фактора губи, а расте значај фактора биолошке природе.&nbsp; У раду је потврђено да су пушење и алкохолизам значајни фактори веће смртности мушког становништва у Србији. Такође је наглашено да&nbsp; постоје&nbsp;извесне тенденције у порасту конзумације дувана код жена и да се скандинавски модел понашања све више прихвата и то&nbsp; нарочито код младих. Анализа&nbsp; појединих фактора смртности на разлику у очекиваном трајању живота по полу у Србији, показала је да се пушење издваја као појединачно најзначајнији фактор више смртности мушкараца. Елиминисањем пушења постиже се значајна промена у смртности мушкараца и жена, а разлика у очекиваном трајању живота новорођених би тада износила свега половину тренутне. У Србији су стопе&nbsp; смртности код становништва које је у браку значајно ниже него код оних ван брака. То се нарочито односи на мушкарце, који просечно у браку имају за 6-7 година дужи животни век. На основу разлике у стопама смртности по полу и образовању може се констатовати да ниво образовања има већи значај у&nbsp; морталитету жена, односно да се са већим степеном образовања и разлика у смртности по полу повећава на штету мушкараца.&nbsp; Истраживање преране смртности становништва Србије услед водећих узрока смрти&nbsp; показало је да мушкарци и жене имају различит модел морталитета. Хипотеза&nbsp; да&nbsp; је&nbsp; канцер&nbsp; значајнији&nbsp; узрок&nbsp; превремене&nbsp; смрти&nbsp; код&nbsp; жена&nbsp; него код мушкараца у Србији, потврђена је у раду.</p><p>Различита смртност мушкараца и жена је природни и&nbsp; друштвени феномен од великог значаја, јер фокусира активности различитих државних структура. Анализа стања и разумевање фактора који условљавају&nbsp; различиту смртност по полу, нуди могућност превентивног деловања, што би могло довести до боље организације здравствених служби.&nbsp; Истраживање&nbsp; у дисертацији је показало&nbsp; какви су и колики губици&nbsp; за друштво услед преране смртности мушкараца и жена у Србији. Анализа морталитетне ситуације у последњих 60 година, са издвајањем разлике у смртности по полу и фактора који је условљавају, допринеће ће истраживању ове тематике код нас.</p> / <p>Predmet istraživanja doktorske disertacije jeste razlika u smrtnosti po polu<br />u periodu 1950-2012. godina,&nbsp; sa posebnim osvrtom na&nbsp; faktore koji uslovljavaju<br />razliku. Određivanje njihovog uticaja na osnovu modela koji su primenjivani u<br />literaturi i sagledavanje posledica nedovoljnog napretka u produženju&nbsp;&nbsp; čekivanog trajanja života&nbsp; kod oba pola (naročito kod muškaraca),&nbsp; osnovni je&nbsp; zadatak doktorske disertacije.</p><p>Rezultati istraživanja su pokazali da kretanje razlike u smrtnosti po polu u Srbiji ne odgovara ni zapadnoevropskom ni istočnoevropskom modelu. Razlika u očekivanom trajanju života pri&nbsp; živorođenju muškaraca i žena je poslednjih 20 godina stabilna i u evropskim okvirima umereno niska (iznosi oko pet godina). Analiza mortaliteta po polu pokazala je da su vrednosti specifičnih stopa smrtnosti među najvišima u Evropi i da su posebno sredovečni muškarci u Srbiji vulnerabilna kategorija stanovništva.&nbsp; Rezultati su pokazali da se razlike u smrtnosti&nbsp; po polu smanjuju&nbsp; sa starošću, odražavajući činjenicu da&nbsp; se&nbsp; u najstarijim godinama života uticaj socio-ekonomskih faktora gubi, a raste značaj faktora biološke prirode.&nbsp; U radu je potvrđeno da su pušenje i alkoholizam značajni faktori veće smrtnosti muškog stanovništva u Srbiji. Takođe je naglašeno da&nbsp; postoje&nbsp;izvesne tendencije u porastu konzumacije duvana kod žena i da se skandinavski model ponašanja sve više prihvata i to&nbsp; naročito kod mladih. Analiza&nbsp; pojedinih faktora smrtnosti na razliku u očekivanom trajanju života po polu u Srbiji, pokazala je da se pušenje izdvaja kao pojedinačno najznačajniji faktor više smrtnosti muškaraca. Eliminisanjem pušenja postiže se značajna promena u smrtnosti muškaraca i žena, a razlika u očekivanom trajanju života novorođenih bi tada iznosila svega polovinu trenutne. U Srbiji su stope&nbsp; smrtnosti kod stanovništva koje je u braku značajno niže nego kod onih van braka. To se naročito odnosi na muškarce, koji prosečno u braku imaju za 6-7 godina duži životni vek. Na osnovu razlike u stopama smrtnosti po polu i obrazovanju može se konstatovati da nivo obrazovanja ima veći značaj u&nbsp; mortalitetu žena, odnosno da se sa većim stepenom obrazovanja i razlika u smrtnosti po polu povećava na štetu muškaraca.&nbsp; Istraživanje prerane smrtnosti stanovništva Srbije usled vodećih uzroka smrti&nbsp; pokazalo je da muškarci i žene imaju različit model mortaliteta. Hipoteza&nbsp; da&nbsp; je&nbsp; kancer&nbsp; značajniji&nbsp; uzrok&nbsp; prevremene&nbsp; smrti&nbsp; kod&nbsp; žena&nbsp; nego kod muškaraca u Srbiji, potvrđena je u radu.</p><p>Različita smrtnost muškaraca i žena je prirodni i&nbsp; društveni fenomen od velikog značaja, jer fokusira aktivnosti različitih državnih struktura. Analiza stanja i razumevanje faktora koji uslovljavaju&nbsp; različitu smrtnost po polu, nudi mogućnost preventivnog delovanja, što bi moglo dovesti do bolje organizacije zdravstvenih službi.&nbsp; Istraživanje&nbsp; u disertaciji je pokazalo&nbsp; kakvi su i koliki gubici&nbsp; za društvo usled prerane smrtnosti muškaraca i žena u Srbiji. Analiza mortalitetne situacije u poslednjih 60 godina, sa izdvajanjem razlike u smrtnosti po polu i faktora koji je uslovljavaju, doprineće će istraživanju ove tematike kod nas.</p> / <p>The research topic of the doctoral dissertation is the&nbsp; difference in mortality by sex in the period 1950-2012, with the particular emphasis on the factors that influence the difference. The main task of the doctoral dissertation is to determine their impact based on the models applied in relevant literature and to consider the consequences of the lack of progress in extending life expectancy for both sexes (especially in men).</p><p>The research results show that the trends in difference in mortality by sex in Serbiacorrespond to neither the Western European nor the&nbsp; Eastern European model. The difference in life expectancy at birth for men and women has been stable over the last 20 years and moderately low in terms of the European framework (approximately five years). The analysis of mortality by sex has shown that the values of the specific mortality rates are among the highest in Europe and that the middle-aged men in Serbia in particular are vulnerable categories of the population. The results has shown that difference in mortality by sex decreases with age, reflecting the fact that in the oldest age the impact of socio-economic factors declines and the importance of factors of biological nature grows. The paper confirms that smoking and alcoholism are significant factors of increased mortality of the male population in Serbia. It also emphasises that there are certain tendencies in increasing consumption of tobacco among women and that the Scandinavian model of behaviour has been increasingly accepted, particularly among young people. The analysis of certain mortality factors that influence the difference in life expectancy by sex in Serbia has shown that smoking stands out as the single most important factor in more deaths in men. By eliminating smoking a significant change in mortality between men and women is achieved, and the difference in life expectancy for the newborn would then be only half of the current one. In Serbia, the mortality rate of the married population is significantly lower than of the unmarried population, which particularly relates to married men, who live 6-7 years longer on average. Based on the differences in mortality rates by sex and education, it can be concluded that the level of education has a greater significance in the mortality of women, i.e. that with higher level of education the difference in mortality by sex increases at the expense of men. The study of premature mortality of Serbian population due to the leading causes of death has shown that men and women have a different model of mortality. The paper confirms the hypothesis that cancer is a more significant cause of premature death in women than in men in Serbia.</p><p>Different mortality between men and women is a natural and social phenomenon of great importance, because it focuses the activities of various state structures. The analysis of the situation and understanding of the different factors that influence mortality by sex, offers the possibility of preventive action, which could lead to better organisation of health services. The research in the dissertation has shown the nature and extent to which the society loses due to premature mortality of men and women in Serbia. The analysis of the mortality situation in the last 60 years, separating the differences in mortality by sex and the factors that are causing them will considerably contribute to researching this issue in our country.</p>

<p>Predmet&nbsp; ovog&nbsp; rada&nbsp; predstavlja&nbsp; geografski prostor&nbsp; sliva&nbsp; Lima&nbsp; od&nbsp; Plavskog&nbsp; jezera&nbsp; do&nbsp; brane&nbsp; HE &#39;&#39;Potpeć&#39;&#39;,&nbsp; kao&nbsp; jedne&nbsp; prostorno-funkcionalne&nbsp; cjeline,koji&nbsp; se&nbsp; prostire&nbsp; na&nbsp; teritorijama&nbsp; država&nbsp; Crne&nbsp; Gore (2334&nbsp; km ²),&nbsp; Srbije&nbsp; (2407,7&nbsp; km ² )&nbsp; i&nbsp; Albanije&nbsp; (115,5<br />km ²) i &Scaron;irindareh sliv na NE Irana.Kori&scaron;ćenjem&nbsp; računarsko-grafičkog&nbsp; metoda<br />programa&nbsp; &quot;WintErO&quot;,&nbsp; u&nbsp; proučavanju&nbsp; oticanja&nbsp; i intenziteta&nbsp; erozije,&nbsp; vrijednosti&nbsp; povr&scaron;ina&nbsp; (povr&scaron;ina slivova,&nbsp; povr&scaron;ina&nbsp; između&nbsp; izohipsi&nbsp; i&nbsp; sl.)&nbsp; i&nbsp; dužina,&nbsp; tj.rastojanja sa karte (dužina glavnog vodotoka, dužina linije vododjelnice i sl.) veoma precizno je obrađena,<br />&scaron;to&nbsp; nije&nbsp; uvijek&nbsp; bio&nbsp; slučaj&nbsp; kod&nbsp; primjene&nbsp; mehaničkih instrumenata,&nbsp; planimetara&nbsp; i&nbsp; kurvimetra.&nbsp; Obradom dobijenih&nbsp; fizičko-geografskih&nbsp; inputa,&nbsp; nakon&nbsp; unosa podataka,&nbsp; dobijeni&nbsp; su&nbsp; rezultati.&nbsp; Detaljan&nbsp; prikaz&nbsp; ove računarsko&nbsp; grafičke&nbsp; metode&nbsp; predstavljen&nbsp; je&nbsp; u rezultatima ove doktorske disertacije.<br />Dio istraživanja ovog doktorskog rada obavljen je na području sjeveroistoka Irana, u slivu &Scaron;irindareh. Oko 100 miliona hektara iranske teritorije je izloženo eroziji&nbsp; ili&nbsp; drugim&nbsp; hemijskih&nbsp; i&nbsp; fizičkih&nbsp; degradacija.Erozija&nbsp; vodom&nbsp; ugoržava&nbsp; velike&nbsp; povr&scaron;ine&nbsp; u&nbsp; Iranu,<br />uni&scaron;tavajući pri tom plodna poljoprivredna zemlji&scaron;ta. Skoro&nbsp; 35&nbsp; miliona&nbsp; hektara&nbsp; Irana&nbsp; je&nbsp; pod&nbsp; uticajem različitih&nbsp; vrsta&nbsp; erozije&nbsp; vodom.&nbsp; Ova&nbsp; činjenica&nbsp; je&nbsp; bila povod i izazov da se i ova istraživanja dijelom osvrnu na&nbsp; ovu&nbsp; problematiku&nbsp; u&nbsp; Iranu,&nbsp; testirajući&nbsp; pri&nbsp; tom<br />novopripemljeni&nbsp; model&nbsp; WIntErO&nbsp; na&nbsp; jednom&nbsp; od slivova u Iranu.</p> / <p>The subject of this paper is the&nbsp; geographical area of&nbsp; the Lim&nbsp; Basin&nbsp; from&nbsp; Plav&nbsp; Lake&nbsp; to&nbsp; the&nbsp; dam&nbsp; &quot;Potpeć&quot;,&nbsp; as&nbsp; a spatial-functional&nbsp; unit,&nbsp; spreading&nbsp; in&nbsp; the&nbsp; territories&nbsp; of&nbsp; the countries&nbsp; of&nbsp; Montenegro&nbsp; (2,334&nbsp; km2),&nbsp; Serbia&nbsp; (2407,7 km2)&nbsp; and&nbsp; Albania&nbsp; 115.5&nbsp; km2).&nbsp; In&nbsp; mathematicalgeographical terms,&nbsp; the research area is between 42 &deg; 37 &#39;and 43 &deg; 30&#39; north latitude and 17 &deg; 10 &#39;and 17 &deg; 23&#39; east longitude.&nbsp; The&nbsp; research&nbsp; area&nbsp; is&nbsp; located&nbsp; in&nbsp; the&nbsp; north&nbsp; of Albania,&nbsp; east&nbsp; and&nbsp; north-east&nbsp; of&nbsp; Montenegro,&nbsp; and&nbsp; in&nbsp; the southwest of Serbia. Using the computer-graphic&nbsp; method of the &quot;WintErO&quot; program, in the study of the erosion and intensity&nbsp; of&nbsp; erosion,&nbsp; the&nbsp; surface&nbsp; values&nbsp; (surface&nbsp; of&nbsp; the basins,&nbsp; the&nbsp; area&nbsp; between&nbsp; isohipins,&nbsp; etc.)&nbsp; and&nbsp; length,&nbsp; The distance&nbsp; from&nbsp; the&nbsp; map&nbsp; (the&nbsp; length&nbsp; of&nbsp; the&nbsp; main watercourse, the length of the line of the water line, etc.) is&nbsp; very&nbsp; precisely&nbsp; processed,&nbsp; which&nbsp; was&nbsp; not&nbsp; always&nbsp; the case with the use of mechanical instruments, planimeters and&nbsp; curvimeters.&nbsp; By&nbsp; obtaining&nbsp; the&nbsp; obtained&nbsp; physicalgeographic&nbsp; inputs,&nbsp; after&nbsp; entering&nbsp; the&nbsp; data,&nbsp; results&nbsp; were obtained.&nbsp; A&nbsp; detailed&nbsp; view&nbsp; of&nbsp; this&nbsp; computer&nbsp; graphic method&nbsp; is&nbsp; presented&nbsp; in&nbsp; the&nbsp; results&nbsp; of&nbsp; this&nbsp; doctoral dissertation.&nbsp; Part&nbsp; of&nbsp; the&nbsp; research&nbsp; of&nbsp; this&nbsp; doctoral&nbsp; thesis was&nbsp; done&nbsp; in&nbsp; the&nbsp; area&nbsp; of&nbsp; the&nbsp; northeast&nbsp; of&nbsp; Iran,&nbsp; in&nbsp; the Shirindareh basin. About 100 million hectares of Iranian territory are exposed to erosion or other types of chemical and&nbsp; physical&nbsp; degradation&nbsp; (Kheirodin,&nbsp; 2016).&nbsp; Erosion&nbsp; by water&nbsp; entangles&nbsp; large&nbsp; areas&nbsp; in&nbsp; Iran,&nbsp; destroying&nbsp; fertile agricultural&nbsp; land&nbsp; (Sadeghi,&nbsp; 2017).&nbsp; Almost&nbsp; 35&nbsp; million hectares of Iran&nbsp; are under the influence of various types of&nbsp; water&nbsp; erosion&nbsp; (Zakerinejad&nbsp; and&nbsp; Maerker,&nbsp; 2015).&nbsp; This fact&nbsp; was&nbsp; also&nbsp; a&nbsp; cause&nbsp; and&nbsp; challenge&nbsp; for&nbsp; the&nbsp; research&nbsp; to partly look at this issue in Iran, testing the new WIntErO model on one of the basins in Iran.</p>

<p>Главну&nbsp; тему&nbsp; рада представља анализа биоклиматских фактора на локалитетима<br />Златибора и Бање Ковиљаче уз помоћ два биоклиматска топлотна индекса PET&nbsp; -Физиолошки еквивалентне температуре и Универзалног топлотног климатског<br />индекса&nbsp; -UTCI. Анализирани су биоклиматски услови Златибора и Бање Ковиљаче<br />и приказани су коришћењем вредности на бази&nbsp; PET&nbsp; и UTCI, у десетодневним<br />интервалима током године. Осим Златибора и Бање Ковиљаче прикупљани су<br />подаци на још 47 тачака у Западној Србији.&nbsp; Прикупљени су сви неопходни<br />климатски подаци за израчунавање&nbsp; UTCI-a&nbsp; и&nbsp; PET-a. Добијени резултати су<br />упоређени са сличним истраживањима која су рађена у свету. Резултати мерења<br />UTCI&nbsp; и&nbsp; PET&nbsp; треба да имају већи значај у развоју туризма&nbsp; на Златибору и у Бањи<br />Ковиљачи односно генерално у Србији,&nbsp; као информација за туристе, али и за<br />туристичке раднике као показатељ у ком правцу треба развијати туристичке<br />дестинације и туристичку приведу.</p> / <p>Glavnu&nbsp; temu&nbsp; rada predstavlja analiza bioklimatskih faktora na lokalitetima<br />Zlatibora i Banje Koviljače uz pomoć dva bioklimatska toplotna indeksa PET&nbsp; -Fiziološki ekvivalentne temperature i Univerzalnog toplotnog klimatskog<br />indeksa&nbsp; -UTCI. Analizirani su bioklimatski uslovi Zlatibora i Banje Koviljače<br />i prikazani su korišćenjem vrednosti na bazi&nbsp; PET&nbsp; i UTCI, u desetodnevnim<br />intervalima tokom godine. Osim Zlatibora i Banje Koviljače prikupljani su<br />podaci na još 47 tačaka u Zapadnoj Srbiji.&nbsp; Prikupljeni su svi neophodni<br />klimatski podaci za izračunavanje&nbsp; UTCI-a&nbsp; i&nbsp; PET-a. Dobijeni rezultati su<br />upoređeni sa sličnim istraživanjima koja su rađena u svetu. Rezultati merenja<br />UTCI&nbsp; i&nbsp; PET&nbsp; treba da imaju veći značaj u razvoju turizma&nbsp; na Zlatiboru i u Banji<br />Koviljači odnosno generalno u Srbiji,&nbsp; kao informacija za turiste, ali i za<br />turističke radnike kao pokazatelj u kom pravcu treba razvijati turističke<br />destinacije i turističku privedu.</p> / <p>he&nbsp; main topic&nbsp; of the paper is the analysis of&nbsp; bioclimatological conditions&nbsp; on&nbsp; Zlatibor Mountain and in Banja Koviljaca with the help of two&nbsp; bioclimatological&nbsp; thermal indexes&nbsp; PET&nbsp; -Physiologically&nbsp; Equivalent&nbsp; Temperature&nbsp; and&nbsp; UTCI&nbsp; -&nbsp;&nbsp; Universal&nbsp; Thermal&nbsp; Climate Index. Bioclimatological conditions of&nbsp; Zlatibor and Banja Koviljaca&nbsp; were analyzed and they were presented by means of values based on PET and UTCI, in ten-day periods during the year. Apart from Zlatibor and Banja Koviljaca, the data were gathered on 47 points in West Serbia. All the climatological data&nbsp; necessary&nbsp; to calculate UTCI and PET were obtained. The results were compared with the similar research conducted around the world. The results of measuring UTCI and PET should have greater significance for the development of tourism on Zlatibor and in Banja Koviljaca, that is to say in Serbia in general, as information for tourists, but also for tourist workers as an indicator of the direction in which tourist destinations and tourist industry should develop.</p>