The main aim of this dissertation is to determine the predictors of social participation of pupils with cerebral palsy in elementary schools in the Czech Republic and the Republic of Serbia which, in other words, means identifying factors that could determine the level of its social participation in primary education. Considering the fact that it is established that the participation of pupils with cerebral palsy is an important indicator of their successful social participation in adolescence and adulthood, it is necessary to estimate the factors that influence their participation in school age. Social participation is within this dissertation viewed from the perspective of independent execution of non-academic school activities that the pupils with cerebral palsy are performed daily in the school environment, which they need in order to be able to fulfill the academic obligations expected from them. In order to assess their participation in the school environment, the first and third part of the SFA questionnaire were used (The School Function Assessment), in order to measure pupils' participation in 6 situations within the school environment and 21 concrete non- academic school activities. As independent variables, we have determined 9 individual factors that relate to the characteristics of...

This diploma thesis deals with the comparison of the political regimes of Slobodan Milosevic in Serbia and Franjo Tudjman in Croatia in the years 1991 - 1997 from the point of view of the theory of authoritarian regimes. The subject of the research was to determine the similarities and differences that the regimes showed in a given period. In the beginning of the work, the author approaches the theoretical core of the concepts of authoritarian regimes by Juan J. Linz and the competitive authoritarianism of Steven Levitsky and Lucan A. Way. The analytical part of the work consists of a synchronous dual-case study of Serbia and Croatia focused on the main aspects of authoritarian regimes and their subsequent comparison. The output of the thesis consists in a critical analysis of the features of both examined regimes at the level of limited political pluralism, the relationship between mentality and ideology and depoliticization versus mobilization and application of theories of authoritarian regimes to Serbia and Croatia in a given period. An important finding was that although the countries showed many similar features, the main differences were in the character of Slobodan Milosevic and Franjo Tudjman. The work concludes that Serbia and Croatia can be included in hybrid semi-competitive...

On river Danube in Belgrade, Serbia, abandoned coal power plant Power and Light and the surrounding historical industrial zone have been laying in shadows for decades, waiting to be reconnected to the city life.  This project deals with the revitalization of the old power plant giving it a new function – a school of architecture. As the use for which the building was build is so vastly different from the function of a school, one of the main points dealt with in the proposal is reconciling the existing structure and the new program. This challenge is addressed through working with the building, rather than against is - recognizing existing spatial qualities and seeing how they can be utilized in the new program.  Alongside developing the program for the building itself, the project gives a schematic proposal for future development of the industrial zone as a campus for the city’s growing university. / Vid floden Donau i Belgrad, Serbien, det övergivna kolkraftverk Kraft och Ljus och det omkringliggande historiska industriområdet had varit dolt i skuggor under årtionden, väntandes på att åter bli anslutet till staden.  Det här projektet behandlar förnyelsen av det gamla kolkraftverket genom att ge det en hel ny funktion i form av en skola för arkitektur. Eftersom ursprungliga användandet av byggnaden skiller sig så väsentligt mycket från en skola blir huvuduppgiften att anpassa programmet till byggnadens befintliga struktur. Utmaningen hanteras genom att jobba med byggnaden och se potentialen hos dess existerande utrymmen och hur dessa kan användas i det nya programmet.  Jämt med att utveckla programmet för byggnaden i sig ger projektet ett schematisk förslag för användandet av industri området som ett campus för stadens växande universitet.

The thesis is analyzing relations between the Serb minority in Kosovo, Kosovo proper and Serbia from 2008 to 2013 by using Robert Brubaker's "Triadic Nexus" concept that defines a relation between a national minority, a nationalizing state and an external national homeland. The Triadic Nexus will be supplemented by David Smith's "Quadratic Nexus" concept with the addition of an international actor that would be the United Nations and the European Union. In the north and the southeast of Kosovo lives a huge Serb community that does not recognize Kosovo's independence since 2008. From 2008 to 2013 Kosovo authorities were trying to integrate Serb minority into Kosovo society, however in most cases unsuccessfully. Kosovo Serbs kept relations with Serbia, especially thanks to the existence of parallel Serb institutions in these parts of Kosovo. The position of the Serb minority in the Kosovo`s society is analyzed through the legal framework and their (non)integration into the administrative and political institutions of the Kosovo proper. This should provide hints if and how the Serb minority in Kosovo was or was not persecuted. The thesis further enlightens, through the analysis of the Serb minority`s integration in parallel Serb institutions, how big of a problem the parallel Serb institutions pose...

This work deals with Serbian refugees from Bosnia and Herzegovina and Croatia, who had gone to Serbia under the pressure of events taking place in the Balkans in the first half of the 90th years. Their number reached over 500,000. Initially, the state was paralyzed by internal social, political and economic problems. After 2000, the fall of Slobodan Milosevic's regime, the new government began to actively address the issue of refugees. They were looking for a concept that would best solve their situation. Finally in 2002, they found the way and defined the specific objectives of the government's in National Strategy for dealing with refugees and internally displaced persons. The returns to the country of origin that was expected to be the main solution did not accomplish according to plan, therefore, the government decided to focus on the integration of refugees into Serbian society. During the period 2002-2012 Serbia has managed to stabilize the situation and to drastically reduce the number of refugees. High influence should be admitted also to nonprofit sector. The paper pointed out this fact. Case study analyzes the activity of Grupa 484, which dealt with the issue of the refugees from the very beginning and its work has had an impact on the solution of the refugee situation in Serbia.

<p>Средином 19. века настављају се<br />европски револуционарни процеси који су<br />захватили и просторе Хабзбуршке<br />монархије. У овим процесима нашао се и<br />српски народ који је, својом<br />&bdquo;густином&ldquo;,заузимао јужни део<br />Mонархије.Захваљујући привилегијама<br />добијеним од аустријског цара Леополда I, а<br />које је &bdquo;заслужио&ldquo; српски патријарх Арсеније<br />III Чарнојевић, Срби су се у политичком<br />смислупоставиликао верски одређен народ.<br />У периоду од 1690. до 1918. године српска<br />црквена хијерархија, српски политички<br />прваци и други значајни представници<br />српског народа трудили су се да очувају<br />статус и права српског становништва. Са<br />своје стране, бечке власти су константно<br />настојале да српске привилегије сузе и<br />оспоре, да би их пред крај Монархије и<br />потпуно укидале. Било је то питање<br />опстанка и очувања верског, националног и<br />културног идентитета српског народа,најпре<br />у Хабзбуршкој монархији, а 60-их година 19.<br />века у Аустроугарској. Надолазећи догађаји<br />који су 1848-1849. године усталасали средњу<br />Европу, прелили су се и на аустријску<br />царевину. Она није била национално<br />компактна држава, већ је у свом саставу<br />имала разне народе (Мађари, Чеси, Словаци,<br />Срби, Румуни...), који су бројчано<br />надмашили немачко становништво. У овим<br />догађајима, који су у суштини део<br />историјских токова,значајну, а неретко и<br />пресудну улогу, имају личности које се у таквим околностима појављују на</p><p>политичкој сцени.<br />Таква личност у српском народу био је<br />и Ђорђе Стратимировић. Потицао је из<br />значајне српске породице Стратимировић,<br />која своје порекло води из Херцеговине.<br />Родоначелници ове породице били су Петар<br />Стратимировић и његов син Вучко<br />Петровић-Стратимировић. Вучков син био је<br />Богић Вучковић - Стратимировић.<br />Окончањем првог аустро-турског рата<br />Пожаревачким миром 1718. године,<br />порастао је углед Аустрије међу Србима у<br />Херцеговини, тако да у следећем аустро-<br />турском рату 1737-1739. године, Срби нуде<br />своје услуге и узимају учешће у рату. Богић<br />Стратимировић је,1737. године,заповеднику<br />грофу Херберштајну понудио 30.000 војника<br />за рат против Турака. Ипак, цео пројекат се<br />није остварио због мира који је 1739. године<br />склопљен између Аустрије и Турске. Након<br />тога, у периоду од 1743-1745. године, Богић<br />и његов брат Никола преговарају у Бечу о<br />насељавању Стратимировића у Аустрији.<br />Најпре им је додељена пустара Сириг у<br />Бачкој, а када је тај посед предат бачком<br />владики, Богић и његова три брата (Јован,<br />Тома и Никола) у замену су добили посед<br />Кулпин. Када је царица Марија Терезија<br />отпочела са интензивнијим издавањем<br />племићких диплома знаменитијим српским<br />породицама, са циљем да их придобијеза<br />своје војне и друге планове, племство је<br />стекла и породица Стратимировић.Из ове<br />породице је знаменити и утицајни<br />карловачки митрополит Стефан<br />Стратимировић, стриц Ђорђа<br />Стратимировића, што је, како се<br />испоставило, било итекако важно за будућу<br />судбину и улогу Ђорђа у наступајућим<br />историјским догађајима.<br />Ђорђе пл. Стратимировић рођен је 19.<br />фебруара 1822. године у Новом Саду, у кући<br />свог деде по мајци Јована Петровића. Његов<br />отац Василије био је &bdquo;миран и озбиљан<br />човек&ldquo;, кулпински велепоседник уз то и<br />образован. Слободно време проводио је<br />читајући научну литературу. Радио је и као<br />фишкал (адвокат) фрушкогорских<br />манастира. Мати му је рано преминула 1841. године.Школовао се у Кулпину, уз надзор</p><p>лутеранског свештеника Словака Рохоњија и<br />кућног пријатеља познатог српског писца<br />Милована Видаковића. Снажне утиске на<br />младог Ђорђа остављале су приче о<br />херојским подвизима из јуначког рода<br />Стратимировића и живо сећање, на истина<br />ретке, али упечатљиве доласке митрополита<br />Стратимировића у Кулпин. И поред<br />противљења родитеља определио се за<br />војнички позив који је тада између осталог<br />нудио прилику за брзо напредовање,<br />посебно Србина племенитог рода. Похађао је<br />нижу Евангелистичку гимназију у Новом<br />Врбасу. Након изненадне смрти оца,поред<br />попустљиве мајке,испунила му се жеља да<br />постане војник. Похађање академије у<br />Тителу, на кадетском курсу (тзв.<br />математика), омогућило му је да буде одмах<br />примљен у други разред инжењеријске<br />академије у Бечу. Тамо је провео следећих<br />пет година, од 1837. до 1841.,где је као<br />узоран ученик стекао многобројне<br />пријатеље. Један од најбољих другова био<br />му је Фердинанд Бауер, који је касније<br />постао барон и министар рата. Из академије<br />је изашао у чину потпоручника дакле постао<br />је официр. Био је распоређен на службу у<br />регименту у Милану, где је био омиљен<br />међу својим колегама. Истицао се као частан<br />и храбар човек. Ускоро је стицајем пре свега<br />приватних разлога 1843. године напустио<br />војну службу.<br />Већ почетком бурних догађаја 1848.<br />године Стратимировић је узео активно<br />учешће у њима. Образован, родољубив, млад<br />и пун енергије а при томе разумевајући<br />политичку и друштвену ситуацију и стање у<br />коме се нашао српски народ пре свега у<br />односу на Мађаре био је одмах између<br />осталог и захваљујући свом пореклу<br />прихваћен од српских првака и српског<br />народа. Након састанка српске делегације<br />чији је био члан са Лајошем Кошутом и<br />Мађарима у Пешти 1848. године,стекао је<br />велике симпатије и поверење народа. Његово<br />војничко умеће, храброст, способност и<br />неоспорна харизма показали су се већ у<br />првом значајнијем сукобу Срба и Мађара,<br />приликом напада генерала Храбовског на Сремске Карловце 12. јуна 1848. године.</p><p>Тада је, захваљујући енергичној команди<br />Ђорђа Стратимировића, овај напад је<br />одбијен, а Мађари су претрпели свој први<br />пораз. То је Стратимировићу у народу<br />донело велики углед и титулу &bdquo;вожда&ldquo;.<br />Доказао се Стратимировић и у многим<br />будућим биткама и догађајима,али је ова<br />популарност,са друге, стране навукла и<br />омразу, пре свега духовног поглавара Срба у<br />монархији патријарха Јосифа Рајачића и<br />његовог утицајног окружења. У том сукобу<br />са конзервативним делом српског друштва,<br />Стратимировић није имао успеха као на<br />бојном пољу, на челу српске војске.<br />У суштини, Ђорђе Стратимировић се,<br />обзиром на своје младе године, веома добро<br />носио са проблемима у овим тешким<br />исудбоносним догађајима. Показао се као<br />успешан стратег и командант. Добро се<br />снашао и у замршеним политичким играма и<br />при томе је дао велики допринос стварању<br />Српске Војводине и поред свих потешкоћа<br />којима је био изложен српски народ на<br />просторима Јужне Угарске.<br />У раду су коришћени постојећа литература,<br />објављена и необјављена, а пре свега богата<br />архивска грађавезана за револуционарне<br />догађаје 1848. и 1849. године и активности<br />Ђорђа Стратимировића у њима, затим<br />успомене савременика, посебно Ђорђа<br />Стратимировића, домаћа и страна<br />периодика, посебно немачка, српска и<br />мађарска, архивска грађа. Рад је организован<br />по тематско-хронолошком принципу уз<br />оцену кључних односа Ђорђа<br />Стратимировића са патријархом Рајачићем и<br />Стеваном Книћанином.</p> / <p>Sredinom 19. veka nastavljaju se<br />evropski revolucionarni procesi koji su<br />zahvatili i prostore Habzburške<br />monarhije. U ovim procesima našao se i<br />srpski narod koji je, svojom<br />&bdquo;gustinom&ldquo;,zauzimao južni deo<br />Monarhije.Zahvaljujući privilegijama<br />dobijenim od austrijskog cara Leopolda I, a<br />koje je &bdquo;zaslužio&ldquo; srpski patrijarh Arsenije<br />III Čarnojević, Srbi su se u političkom<br />smislupostavilikao verski određen narod.<br />U periodu od 1690. do 1918. godine srpska<br />crkvena hijerarhija, srpski politički<br />prvaci i drugi značajni predstavnici<br />srpskog naroda trudili su se da očuvaju<br />status i prava srpskog stanovništva. Sa<br />svoje strane, bečke vlasti su konstantno<br />nastojale da srpske privilegije suze i<br />ospore, da bi ih pred kraj Monarhije i<br />potpuno ukidale. Bilo je to pitanje<br />opstanka i očuvanja verskog, nacionalnog i<br />kulturnog identiteta srpskog naroda,najpre<br />u Habzburškoj monarhiji, a 60-ih godina 19.<br />veka u Austrougarskoj. Nadolazeći događaji<br />koji su 1848-1849. godine ustalasali srednju<br />Evropu, prelili su se i na austrijsku<br />carevinu. Ona nije bila nacionalno<br />kompaktna država, već je u svom sastavu<br />imala razne narode (Mađari, Česi, Slovaci,<br />Srbi, Rumuni...), koji su brojčano<br />nadmašili nemačko stanovništvo. U ovim<br />događajima, koji su u suštini deo<br />istorijskih tokova,značajnu, a neretko i<br />presudnu ulogu, imaju ličnosti koje se u takvim okolnostima pojavljuju na</p><p>političkoj sceni.<br />Takva ličnost u srpskom narodu bio je<br />i Đorđe Stratimirović. Poticao je iz<br />značajne srpske porodice Stratimirović,<br />koja svoje poreklo vodi iz Hercegovine.<br />Rodonačelnici ove porodice bili su Petar<br />Stratimirović i njegov sin Vučko<br />Petrović-Stratimirović. Vučkov sin bio je<br />Bogić Vučković - Stratimirović.<br />Okončanjem prvog austro-turskog rata<br />Požarevačkim mirom 1718. godine,<br />porastao je ugled Austrije među Srbima u<br />Hercegovini, tako da u sledećem austro-<br />turskom ratu 1737-1739. godine, Srbi nude<br />svoje usluge i uzimaju učešće u ratu. Bogić<br />Stratimirović je,1737. godine,zapovedniku<br />grofu Herberštajnu ponudio 30.000 vojnika<br />za rat protiv Turaka. Ipak, ceo projekat se<br />nije ostvario zbog mira koji je 1739. godine<br />sklopljen između Austrije i Turske. Nakon<br />toga, u periodu od 1743-1745. godine, Bogić<br />i njegov brat Nikola pregovaraju u Beču o<br />naseljavanju Stratimirovića u Austriji.<br />Najpre im je dodeljena pustara Sirig u<br />Bačkoj, a kada je taj posed predat bačkom<br />vladiki, Bogić i njegova tri brata (Jovan,<br />Toma i Nikola) u zamenu su dobili posed<br />Kulpin. Kada je carica Marija Terezija<br />otpočela sa intenzivnijim izdavanjem<br />plemićkih diploma znamenitijim srpskim<br />porodicama, sa ciljem da ih pridobijeza<br />svoje vojne i druge planove, plemstvo je<br />stekla i porodica Stratimirović.Iz ove<br />porodice je znameniti i uticajni<br />karlovački mitropolit Stefan<br />Stratimirović, stric Đorđa<br />Stratimirovića, što je, kako se<br />ispostavilo, bilo itekako važno za buduću<br />sudbinu i ulogu Đorđa u nastupajućim<br />istorijskim događajima.<br />Đorđe pl. Stratimirović rođen je 19.<br />februara 1822. godine u Novom Sadu, u kući<br />svog dede po majci Jovana Petrovića. NJegov<br />otac Vasilije bio je &bdquo;miran i ozbiljan<br />čovek&ldquo;, kulpinski veleposednik uz to i<br />obrazovan. Slobodno vreme provodio je<br />čitajući naučnu literaturu. Radio je i kao<br />fiškal (advokat) fruškogorskih<br />manastira. Mati mu je rano preminula 1841. godine.Školovao se u Kulpinu, uz nadzor</p><p>luteranskog sveštenika Slovaka Rohonjija i<br />kućnog prijatelja poznatog srpskog pisca<br />Milovana Vidakovića. Snažne utiske na<br />mladog Đorđa ostavljale su priče o<br />herojskim podvizima iz junačkog roda<br />Stratimirovića i živo sećanje, na istina<br />retke, ali upečatljive dolaske mitropolita<br />Stratimirovića u Kulpin. I pored<br />protivljenja roditelja opredelio se za<br />vojnički poziv koji je tada između ostalog<br />nudio priliku za brzo napredovanje,<br />posebno Srbina plemenitog roda. Pohađao je<br />nižu Evangelističku gimnaziju u Novom<br />Vrbasu. Nakon iznenadne smrti oca,pored<br />popustljive majke,ispunila mu se želja da<br />postane vojnik. Pohađanje akademije u<br />Titelu, na kadetskom kursu (tzv.<br />matematika), omogućilo mu je da bude odmah<br />primljen u drugi razred inženjerijske<br />akademije u Beču. Tamo je proveo sledećih<br />pet godina, od 1837. do 1841.,gde je kao<br />uzoran učenik stekao mnogobrojne<br />prijatelje. Jedan od najboljih drugova bio<br />mu je Ferdinand Bauer, koji je kasnije<br />postao baron i ministar rata. Iz akademije<br />je izašao u činu potporučnika dakle postao<br />je oficir. Bio je raspoređen na službu u<br />regimentu u Milanu, gde je bio omiljen<br />među svojim kolegama. Isticao se kao častan<br />i hrabar čovek. Uskoro je sticajem pre svega<br />privatnih razloga 1843. godine napustio<br />vojnu službu.<br />Već početkom burnih događaja 1848.<br />godine Stratimirović je uzeo aktivno<br />učešće u njima. Obrazovan, rodoljubiv, mlad<br />i pun energije a pri tome razumevajući<br />političku i društvenu situaciju i stanje u<br />kome se našao srpski narod pre svega u<br />odnosu na Mađare bio je odmah između<br />ostalog i zahvaljujući svom poreklu<br />prihvaćen od srpskih prvaka i srpskog<br />naroda. Nakon sastanka srpske delegacije<br />čiji je bio član sa Lajošem Košutom i<br />Mađarima u Pešti 1848. godine,stekao je<br />velike simpatije i poverenje naroda. NJegovo<br />vojničko umeće, hrabrost, sposobnost i<br />neosporna harizma pokazali su se već u<br />prvom značajnijem sukobu Srba i Mađara,<br />prilikom napada generala Hrabovskog na Sremske Karlovce 12. juna 1848. godine.</p><p>Tada je, zahvaljujući energičnoj komandi<br />Đorđa Stratimirovića, ovaj napad je<br />odbijen, a Mađari su pretrpeli svoj prvi<br />poraz. To je Stratimiroviću u narodu<br />donelo veliki ugled i titulu &bdquo;vožda&ldquo;.<br />Dokazao se Stratimirović i u mnogim<br />budućim bitkama i događajima,ali je ova<br />popularnost,sa druge, strane navukla i<br />omrazu, pre svega duhovnog poglavara Srba u<br />monarhiji patrijarha Josifa Rajačića i<br />njegovog uticajnog okruženja. U tom sukobu<br />sa konzervativnim delom srpskog društva,<br />Stratimirović nije imao uspeha kao na<br />bojnom polju, na čelu srpske vojske.<br />U suštini, Đorđe Stratimirović se,<br />obzirom na svoje mlade godine, veoma dobro<br />nosio sa problemima u ovim teškim<br />isudbonosnim događajima. Pokazao se kao<br />uspešan strateg i komandant. Dobro se<br />snašao i u zamršenim političkim igrama i<br />pri tome je dao veliki doprinos stvaranju<br />Srpske Vojvodine i pored svih poteškoća<br />kojima je bio izložen srpski narod na<br />prostorima Južne Ugarske.<br />U radu su korišćeni postojeća literatura,<br />objavljena i neobjavljena, a pre svega bogata<br />arhivska građavezana za revolucionarne<br />događaje 1848. i 1849. godine i aktivnosti<br />Đorđa Stratimirovića u njima, zatim<br />uspomene savremenika, posebno Đorđa<br />Stratimirovića, domaća i strana<br />periodika, posebno nemačka, srpska i<br />mađarska, arhivska građa. Rad je organizovan<br />po tematsko-hronološkom principu uz<br />ocenu ključnih odnosa Đorđa<br />Stratimirovića sa patrijarhom Rajačićem i<br />Stevanom Knićaninom.</p> / <p>In the mid-19th century, the ongoing European<br />revolutionary processes spread out to the area of<br />the Habsburg Monarchy. The Serbian nation<br />found itself amidst these processes, being<br />densely populated in the southern region of the<br />Monarchy. Thanks to the privileges granted by<br />the Austrian Emperor Leopold I, and which<br />were &ldquo;deserved&rdquo; by the Serbian patriarch<br />Arsenije III Čarnojević, the Serbs imposed<br />themselves in a political sense as a religiously<br />determined nation. In the period between 1690<br />and 1918, the Serbian church hierarchy, the<br />Serbian political leaders and other significant<br />representatives of the Serbian nation strived to<br />keep the status and rights of the Serbian<br />population. The Viennese authorities, however,<br />on their side made every effort to cut and deny<br />privileges, and finally abolished them<br />completely before the fall of the Monarchy. It<br />was a question of survival and preservation of<br />the religious, national and cultural identity of<br />the Serbian nation, first in the Habsburg<br />Monarchy, and later in the 1860s in Austro-<br />Hungary. The ensuing events which in 1848-<br />1849 shook Central Europe affected the<br />Austrian Empire too. It was not a nationally<br />homogenous country but it consisted of several<br />nations (Hungarians, Czechs, Slovaks, Serbs,<br />Romanians&hellip;) that outnumbered the German<br />population. In these events, which were<br />essentially parts of historical processes,<br />important roles, and often decisive ones, were<br />held by people who in such circumstances<br />appear on the political scene.<br />Among the Serbs, such a remarkable<br />personality was Djordje Stratimirović. He came<br />from the prosperous Serbian Stratimirovic<br />family originating from Herzegovina. His<br />forefathers were Petar Stratimirović and his son<br />Vučko Petrović-Stratimirović. Vučko&rsquo;s son was<br />Bogić Vučković-Stratimirović. With the end of<br />the Austrian-Turkish war and signing the<br />Požarevac peace treaty in 1718, Austria&rsquo;s<br />population increased among the Serbs in<br />Herzegovina, so in the next Austrian-Turkish<br />war in 137-1739, the Serbs rendered their<br />services and participated in the war. In 1737,<br />Bogić Stratimirović offered 30,000 soldiers to<br />Commander Count Herberstein for the war<br />against the Turks. Nevertheless, the whole<br />project failed due to the peace agreement signed<br />by Austria and Turkey in 1739. Afterwards, in<br />the period between 1743-1745, Bogić and his<br />brother Nikola negotiated in Vienna on settling<br />the Stratimirović family in Austria. First the<br />family received a piece of dry land Sirig in<br />Bačka, but when that property was given to the<br />Bishop of Bačka, Bogić and his three brothers<br />(Jovan, Toma and Nikola) got property in<br />Kulpin in exchange. When Empress Mary<br />Therese commenced a widespread grant of<br />nobility charters to prosperous Serbian families,<br />with the aim of gaining their services for<br />military and other purposes, the Stratimirović<br />family was also granted nobility. The eminent<br />and influential Metropolitan of Sremski<br />Karlovci Stefan Stratimirović, uncle to Djordje<br />Stratimirović, was also from this family, which<br />was &ndash; as it turned out &ndash; particularly important<br />for Djordje&rsquo;s the future role in the upcoming<br />historical events.<br />Djordje Stratimirović was born on 19th<br />February 1822 in Novi Sad, in his the house of<br />his grandfather on his mother&rsquo;s side, Jovan<br />Petrović. His father Vasilije was a &ldquo;timid and<br />serious man,&rdquo; a landowner from Kulpin, and an<br />educated one. He spent his leisure time reading<br />scientific literature. He worked as a lawyer of<br />the monasteries in Fru&scaron;ka Gora. His mother died<br />very early, in 1841. He was educated in Kulpin<br />under the guidance of a Slovak Lutheran priest<br />Rohonji, a family friend of the famous Serbian<br />poet Milovan Vidaković. The young Djordje<br />was deeply impressed by the stories of the<br />heroic deeds of the Stratimirović ancestors, as<br />well as by the vivid memories of the rare but<br />noteworthy visits of Metropolitan Stratimirović<br />to Kulpin. Against his parents&rsquo; wish, he opted<br />for military service, which at the time, among<br />others, offered an opportunity of fast prosperity,<br />especially for a Serb of noble origin. He<br />attended the lower Evangelist Gymnasium in<br />Novi Vrbas. After his father&rsquo;s sudden death,<br />thanks to his mother&rsquo;s conciliatory nature, he<br />fulfilled his wish to become a soldier. Attending<br />the cadet course (the so-called &ldquo;matematika&rdquo;) at<br />the military academy in Titel, enabled him<br />direct admittance to the second grade of<br />engineering academy in Vienna. He spent the<br />following five years there, from 1837 to 1841,<br />where as an outstanding student he made<br />numerous friends. One of his best friends was<br />Ferdinand Bauer, who later became a baron and<br />War Minister. He left the academy with the rank<br />of lieutenant, in other words he became a<br />military officer. He was assigned to the service<br />of the regiment in Milan, where he was highly<br />respected by his fellow officers. He excelled as<br />an honorable and courageous man. Soon, as a<br />result of personal reasons, he left military<br />service in 1843.<br />At the very beginning of the turbulent<br />events of 1848, Stratimirović took an active role<br />in them. Educated, patriotic, young and full of<br />energy, he well understood the political and social circumstances and the situation in which</p><p>the Serbian nation was primarily in relation to<br />the Hungarians, he was immediately accepted<br />among the Serbian leaders and nation owing to<br />his family background, among other reasons. As<br />a member of the Serbian delegation, he met<br />with Lajos Kossuth and the Hungarians in Pest<br />in 1848, and deserved approval and confidence<br />of his own nation. His military skills, courage,<br />abilities and undeniable charismatic personality<br />became prominent in the first battle between the<br />Serbs and Hungarians, on the occasion of<br />General Hrabovsky&rsquo;s attack on Sremski<br />Karlovci on 12th June 1848. Owing to Djordje<br />Stratimirović&rsquo;s energetic command, this attack<br />was resisted and the Hungarians suffered their<br />first defeat. This brought Stratimirović immense<br />reputation and the title of Supreme Leader.<br />Stratimirović approved himself in many<br />successive battles and events, but this<br />popularity, on the other hand, brought along<br />certain enmity, primarily of the spiritual leader<br />of Serbs in the Monarchy, Patriarch Josif<br />Rajačić and his influential circle. In this conflict<br />with the conservative fraction of Serbian<br />society, Stratimirović did not win as he did in<br />the battlefield as the leader of the Serbian army.<br />Essentially, regarding his young age,<br />Djordje Stratimirović dealt with problems<br />skillfully in those difficult and ominous times.<br />He proved a successful strategist and<br />commander. He handled the intricate political<br />games well, and at the same time contributed<br />greatly to the creation of Serbian Vojvodina,<br />despite all the hardships the Serbian nation was<br />facing in the region of Southern Hungary.<br />For the purpose of this study various<br />existing literature has been used, both published<br />and not published, but predominantly archival<br />materials in connection with the Revolution of<br />1848 and 1849, and regarding the activities of<br />Djordje Stratimirović in it. Other sources<br />included the memories of his contemporaries,<br />and especially those of Djordje Stratimirović;<br />Serbian and foreign periodicals; archival<br />sources, predominantly German, Serbian and<br />Hungarian. The paper is organized and based on<br />a thematic-chronological principle, with the<br />assessment of the relationship between Djordje<br />Stratimirović with Patriarch Rajačić and Stevan&nbsp;Knićanin.</p>

<p>Предмет истраживања ове докторске<br />тезе представља врло значајну област<br />историографије и медијавистике.<br />Наиме, утврђења и фортификације су<br />незаобилазни, базични елемент сваке<br />средњовековне политичке, социјалне,<br />војне и економске структуре те<br />детерминанта њеног постојања и<br />организације. Предмет истраживања је<br />стога усмерен на историографски<br />приказ развоја средњовековних<br />утврђења/градова (castrum regalis,<br />castri) и других фортификација<br />(кастелума, утврђених трговишта те<br />других утврђених објеката типа<br />племићких курија, верских средишта<br />итд) на заокруженом географском<br />простору Баната, између река Тисе,<br />Дунава и Мориша те планинског венца<br />Карпата. Предмет истраживања је тим<br />релевантнији у савременом<br />компаративистичком историографском<br />приступу, јер се приказана област<br />данас простире на три земље, Србију,<br />Румунију и Мађарску. У свом<br />дијахроном приступу тема прати<br />постојање утврђења и фортификација<br />од 10. до средине 16. века, односно у<br />политичким оквирима, настанка<br />Краљевине Угарске у словенском<br />јужнопанонском миљеу и свих ранијих<br />наслеђа, до епохе османлијског<br />продора у Европу и хришћанско-<br />турских сукоба. Предмет истраживања<br />су утврђења и фортификације у<br />писаним &ndash; дипломатичким и<br />наративним изворима, као и у анализи<br />резултата истраживања арехологије као<br />помоћне историографске науке.<br />њихово историјско-географско Даље, њихово историјско-географско<br />позиционирање (убикација) ,<br />топонимија и хронологија настанка,<br />класификација, односно одређивање<br />статуса и конкретне функције у<br />контексту војне и политичке историје,<br />средњовековних путних комуникација,<br />државне организације (жупанија),<br />етничких и културолошких померања<br />на реченом историјском простору.</p> / <p>Predmet istraživanja ove doktorske<br />teze predstavlja vrlo značajnu oblast<br />istoriografije i medijavistike.<br />Naime, utvrđenja i fortifikacije su<br />nezaobilazni, bazični element svake<br />srednjovekovne političke, socijalne,<br />vojne i ekonomske strukture te<br />determinanta njenog postojanja i<br />organizacije. Predmet istraživanja je<br />stoga usmeren na istoriografski<br />prikaz razvoja srednjovekovnih<br />utvrđenja/gradova (castrum regalis,<br />castri) i drugih fortifikacija<br />(kasteluma, utvrđenih trgovišta te<br />drugih utvrđenih objekata tipa<br />plemićkih kurija, verskih središta<br />itd) na zaokruženom geografskom<br />prostoru Banata, između reka Tise,<br />Dunava i Moriša te planinskog venca<br />Karpata. Predmet istraživanja je tim<br />relevantniji u savremenom<br />komparativističkom istoriografskom<br />pristupu, jer se prikazana oblast<br />danas prostire na tri zemlje, Srbiju,<br />Rumuniju i Mađarsku. U svom<br />dijahronom pristupu tema prati<br />postojanje utvrđenja i fortifikacija<br />od 10. do sredine 16. veka, odnosno u<br />političkim okvirima, nastanka<br />Kraljevine Ugarske u slovenskom<br />južnopanonskom miljeu i svih ranijih<br />nasleđa, do epohe osmanlijskog<br />prodora u Evropu i hrišćansko-<br />turskih sukoba. Predmet istraživanja<br />su utvrđenja i fortifikacije u<br />pisanim &ndash; diplomatičkim i<br />narativnim izvorima, kao i u analizi<br />rezultata istraživanja arehologije kao<br />pomoćne istoriografske nauke.<br />njihovo istorijsko-geografsko Dalje, njihovo istorijsko-geografsko<br />pozicioniranje (ubikacija) ,<br />toponimija i hronologija nastanka,<br />klasifikacija, odnosno određivanje<br />statusa i konkretne funkcije u<br />kontekstu vojne i političke istorije,<br />srednjovekovnih putnih komunikacija,<br />državne organizacije (županija),<br />etničkih i kulturoloških pomeranja<br />na rečenom istorijskom prostoru.</p> / <p>The subject of research study of this PhD<br />thesis covers a very important field in<br />historiography and medieval studies.<br />Namely, forts and fortifications are an<br />unavoidable, basic element of each political,<br />social, military and economic medieval<br />structure, as well as a determinant of its<br />existence and organization. The concern of<br />the study is therefore aimed at<br />historiographic presentation of development<br />of medieval forts/towns (castrum regalis,<br />castri) and other fortifications (castles,<br />fortified market-towns as well as other<br />fortified structures, such as country manor<br />houses, religious centres etc.) on the whole<br />geographic territory of Banat region between<br />the Tisa, Danube and Maros rivers and the<br />Carpathian mountain range. The subject of<br />the research study is relevant even more so<br />in the contemporary comparative<br />historiographic approach because the<br />presented territory stretches today in three<br />countries: Serbia, Romania and Hungary. A<br />diachronic approach to the subject enables<br />tracking the existence of forts and<br />fortifications from 10th to mid-16th century,<br />that is, in the political contexts of emergence<br />of the Kingdom of Hungary in the south<br />Pannonian Slavic milieu and all preceding<br />legacies, all the way to the time of Ottoman<br />burst into Europe and Christian-Turkish<br />conflicts. The subject of the study are forts<br />and fortifications in written sources &ndash;<br />diplomatic and narrative, as well as those in<br />the analysis of exploration results of<br />archeology as an auxiliary historical science.<br />Furthermore, the study deals with their<br />historical and geographic positioning<br />(ubication), toponymy and chronology of<br />construction, classification i.e. determination construction, classification i.e. determination</p><p>of the status and actual function in the<br />military and political history contexts,<br />medieval road communications, organization<br />of the state (district &ndash; &rdquo;županija&rdquo;), ethnic and<br />culturological moves on the previously<br />mentioned historical territory.</p>

<p>Предмет проучавања докторске дисертације је заступљеност античке прошлости у уџбеницима историје на простору данашње Србије, у Краљевини СХС и Краљевини Југославији, у периоду између два светска рата од 1918. до 1941. године. Рад се бави и проучавањем утицаја античких вредности на васпитање и образовање српске омладине. Основни предмет истраживања у раду су уџбеници на српском језику са тематиком из области античке прошлости, који су се користили у средњим школама у периоду између два светска рата. Поред уџбеника и наставних планова и програма, у раду је представљен и шири друштвени контекст изучавања античке прошлости, најзначајнији професори и предмети на свим смеровима, где се проучавала античка прошлост на Универзитету у Београду. Радом су пропраћени и поједини чланци о античкој прошлости и просвети, који су се појављивали у периодици тога доба.</p> / <p>Predmet proučavanja doktorske disertacije je zastupljenost antičke prošlosti u udžbenicima istorije na prostoru današnje Srbije, u Kraljevini SHS i Kraljevini Jugoslaviji, u periodu između dva svetska rata od 1918. do 1941. godine. Rad se bavi i proučavanjem uticaja antičkih vrednosti na vaspitanje i obrazovanje srpske omladine. Osnovni predmet istraživanja u radu su udžbenici na srpskom jeziku sa tematikom iz oblasti antičke prošlosti, koji su se koristili u srednjim školama u periodu između dva svetska rata. Pored udžbenika i nastavnih planova i programa, u radu je predstavljen i širi društveni kontekst izučavanja antičke prošlosti, najznačajniji profesori i predmeti na svim smerovima, gde se proučavala antička prošlost na Univerzitetu u Beogradu. Radom su propraćeni i pojedini članci o antičkoj prošlosti i prosveti, koji su se pojavljivali u periodici toga doba.</p> / <p>The theme of study of this doctoral thesis is to what extent the antique past was included in the textbooks for history which were published and used in the area of present Serbia, The Kingdom of Serbs, Croats and Slovenes and The Kingdom of Yugoslavia in the period between the two world wars from 1918. to 1941. The thesis deals with studying of influence of the antique values on upbringing and education of Serbian youth. The basic theme of research in the thesis are the textbooks written in Serbian dealing with the antique past and which were used in secondary schools between the two world wars. Besides the textbooks, and teachers&rsquo; plans and syllabus broader social context of studying antique past, the most important teachers of the subject at all the streams studying the antique past at the University of Belgrade are presented in the thesis. The thesis includes some articles about the antique past in education which were published at that time.</p>

Orientador: Sebastião Carlos Velasco e Cruz / Resumo: O trabalho tem como objeto a perspectiva da Rússia sobre a neutralidade da Sérvia, isto é, a política do país balcânico de não entrada em alianças militares como a OTAN e seu não alinhamento às políticas ocidentais contrárias à Rússia, como sanções e outras resoluções de caráter oficial, que implicam a potencial limitação da integração da Sérvia à União Europeia. Precisamente, objetiva-se compreender: as motivações de tal postura por parte da Rússia com respeito à Sérvia; as razões pelas quais Rússia e Sérvia não desenvolveram uma aliança militar e os motivos pelos quais Moscou não buscou incluir o país dos Bálcãs de forma plena nos projetos de integração política, econômica e securitária liderados pela Rússia; e a maneira como a pauta da neutralidade evoluiu nas relações bilaterais. Nesse sentido, o trabalho avança três argumentos principais. Em primeiro lugar, a defesa russa da neutralidade sérvia se deve primariamente a considerações políticas-ideacionais: ainda que o peso da Sérvia em termos geopolíticos e militares possua significado periférico para Moscou, o posicionamento externo do país balcânico implica uma convergência com as concepções russas sobre a arquitetura de segurança na Europa no Pós-Guerra Fria. Em segundo lugar, a opção pela defesa da neutralidade se impôs sobre a de uma aliança militar e da inclusão plena da Sérvia em projetos de integração russos em virtude, além da indisposição sérvia para tanto, da percepção de repercussões periféricas do posicionamen... (Resumo completo, clicar acesso eletrônico abaixo) / Abstract: The object of this work is Russia’s perspective on Serbia’s neutrality, that is, the Balkan country’s policy of non-accession to military alliances such as NATO and its non alignment with Western policies contrary to Russia, such as sanctions and other official resolutions, which imply the potential limitation of Serbia’s integration into the European Union. Precisely, this study aims to understand: the reasons behind such positioning by Russia regarding Serbia; the reasons why Russia and Serbia did not develop a military alliance, as well as the reasons why Moscow did not seek to fully include Serbia in political, security and economic integration projects led by Russia; and the way the neutrality agenda evolved in bilateral relations. In this connection, this study advances three main arguments. First, Russia’s defense of Serbian neutrality owes primarily to political-ideational considerations: even if Serbia’s weight in geopolitical and military terms has peripheral meaning for Moscow, the Balkan country’s external positioning implies a convergence with Russian conceptions of the post-Cold War European security architecture. Second, the option for the defense of neutrality has imposed itself over those of a military alliance and the full inclusion of Serbia in Russian integration projects because of, besides Serbia’s own unwillingness to do so, the perception of peripheral repercussions of Serbia’s positioning to Russia’s security in its rivalry with the Western powers. To... (Complete abstract click electronic access below) / Mestre

The role of the media in inciting hatred and nationalist passions in the break-up of socialist Yugoslavia (SFRY) is a well-known and notable fact. The aim of the thesis is a selective comparative content analysis of Serbian and Croatian press during the break-up of the former Socialist Federal Republic of Yugoslavia in 1990-1991 on the example of two daily journals, namely Zagreb's Vjesnik and Belgrade's Politika. It is a period closely preceding the military conflict after the declaration of independence of Slovenia and Croatia in June 1991. The intention of this work is to find out in what form the propaganda, as defined below, appeared in the selected press. The second task will then examine how its occurrence varied over time, depending on ongoing events. While the relationship of state power and media in this case is already well-known and has been the subject of research on a number of occasions, the selective content analysis should show what elements are used in particular to activate the public. The aim of this work will be to gain a segment of a complex image, analyze one type of medium and content component arguments used to support positions of state regime, national agitation and arousing hostility to opponents of current political power and their intentions, whether from the other...