Dans cette thèse, nous présentons un modèle d’analyse du discours économique et commercial à différents niveaux : énonciatif, lexical, syntaxique, sémantique, pragmatique et sociolinguistique. L’analyse détaillée du corpus spécialisé dans le domaine de l’économie peut grandement contribuer à la définition des caractéristiques spécifiques du discours économique et commercial. En fonction des résultats nous proposons des moyens pour l’application des résultats d’analyse à la didactique de la langue française en proposant les tâches à effectuer dans une perspective actionnelle. Notre hypothèse part du principe qu’en améliorant et en modernisant les méthodes d’apprentissage/enseignement de la langue française, nous répondrons aux demandes et aux besoins langagiers contemporains des apprenants, des entreprises et des institutions en Serbie. L’apprentissage des langues étrangères représente une des grandes priorités pour l’Union européenne dans le cadre de la stratégie Europe 2020. Chaque entreprise, qui veut être plus efficace, plus performante et plus compétitive sur le marché mondial, a besoin d’un personnel parlant la langue du client ou du partenaire d’affaires. Par conséquent, cela nécessite l’adaptation de l’enseignement de la langue française ou plus précisément le français sur objectif spécifique (FOS) ou le français de spécialité (FS) aux conditions socio-économiques actuelles en Serbie. À cet effet, nous consacrons une attention particulière au rôle de la langue dans le travail, à la description des enjeux de la communication professionnelle et aux relations économiques entre la Serbie et la France ainsi qu’avec le monde francophone. / In this paper, we present the analytical model of economic and commercial speech on different levels: expository, lexical, syntactic, semantic, pragmatic, and sociolinguistic. Detailed analysis specified in the area of economics can greatly contribute to defining the particularities of economic and commercial speech. According to the results, we offer some ways for involvement of the analyzed results to the teaching of the French language, suggesting various tasks, which would be done in action-oriented perspective.Our hypothesis represents the idea that while enriching and modernizing current methods of learning French language, we actually respond to requests and needs of a contemporary language to ones who learn it, to enterprises, and institutions in Serbia. Learning foreign languages presents one of the biggest priorities for European Union in means of their strategy called EU 2020. Every enterprise which has a goal to become more efficient, more successful, and more competitive on the world’s market, needs a person who speaks the language of a customer, or a business partner. According to that, it demands the adjustment of learning French language, and more precisely said, French language for specific purposes, or French language for personal communication under current socio-economic conditions in Serbia. In that purpose, we pay special attention to the role of language in work, in describing parts in professional communication and economic relations between Serbia and France, as well as the relations between Francophone countries.

Rozbor oficiálních stanovisek EU k rozšíření EU o země Západního Balkánu (Chorvatsko, Makedonie, Černá Hora, Albánie, BiH, Srbsko, nově Kosovo) ukazuje na zdrženlivost EU k vlastnímu aktu přijetí. Přes všechna prohlášení o vůli přijmout tyto země, tato vyjádření zůstávají spíše proklamací, bez vyhlášení konkrétních dat přijetí těchto zemí do společenství. Na rozdíl od Rakouska, která jako jediná země EU deklaruje co nejrychlejší rozšíření EU o země Západního Balkánu přímo ve vládním programu jako prioritu své zahraniční politiky. Motivace Rakouska je založena na důkladné ekonomické analýze situace, kdy Rakouské investice do těchto zemí jsou nejvyšší ze všech zemí EU. Mezi Rakouskem a zeměmi Západního Balkánu a Rakouskem probíhá čilý obchod i pohyb osob, na který ostatní země EU nejsou ještě připraveny. Překážkou rychlého přijetí se tedy jeví důvody povahy nikoliv ekonomické, ale politické. Evropská unie se shoduje na roku 2008 jako na roku klíčovém v přístupových jednáních. V době publikace této práce ovšem EU nebyla s to jako celek schválit nezávislost Kosova. Minimálně tento bod zůstává otevřen k dořešení v roce 2008 spolu s dalšími body týkajícími se příštího rozšíření. EU má v této chvíli (duben 2008) jasno, že favorizovanými kandidáty pro přístup jsou Chorvatsko, Makedonie a Albánie, zatím bez konkrétního data přístupu.

The thesis describes the process of enlargement of EU, with emphasis on circumstances, which influences the enlargement process, with current candidate countries (Former Yugoslav Republic of Macedonia, Iceland, Montenegro, Serbia and Turkey) and the new member state Croatia as example. The thesis is divided into three chapters; first chapter presents basic information about phases of the process. Second chapter deals with previous enlargements of European Community, or EU. Third chapter analyzes current candidate states, presents their political and economical characteristics and current stage of the process. A part of the third chapter predicts future development and possible date of the entry of each candidate state.

<p>Истраживање трансформација у простору од&nbsp;великог је значаја за сагледавање промена у развоју&nbsp;неког подручја. Промене које се догађају у простору&nbsp;остављају трајне последице како на просторној&nbsp;компоненти, тако и на друштвено-географским&nbsp;елементима.&nbsp; Неке од главних природних одлика&nbsp;истраживаног подручја су велика вероватноћа за појаву&nbsp;клизишта, изражени ерозивни процеси, неједнако&nbsp;распоређена количина падавина у току године и&nbsp;нерегулисани површински токови. Планирање развоја у&nbsp;оваквим природним условима је знатно отежано&nbsp;поготово са аспекта изградње инфраструктуре и&nbsp;саобраћајница.&nbsp; Кроз истраживано подручје пролазе&nbsp;значајне саобраћајнице као што је Ибарска магистрала,&nbsp;пруга Београд-Бар, а планирана је и изградња нових&nbsp;саобраћајница (аутопут Београд-Јужни Јадран&nbsp; и пруга&nbsp;Ваљево-Лозница). Ако се овоме дода чињеница да се на&nbsp;делу Колубарског округа налази и део површинских&nbsp;копова РБ &bdquo;Колубара&ldquo; (општине Лајковац и Уб), онда се&nbsp;овде јавља читав низ конфликтних ситуација у развоју&nbsp;простора.&nbsp; Демографски трендови су у последњих&nbsp;неколико деценија све лошији.&nbsp; Стопа природног&nbsp;прираштаја је у опадању. Једино се Ваљево као центар&nbsp;Округа некако опире негативним демографским&nbsp;трендовима.&nbsp; Ваљево је&nbsp; као центар донекле привлачан за&nbsp;досељавање становника из мањих средина. Према&nbsp;миграционим обележјима, запажа се да се становништво&nbsp;сели из истраживаног подручја. Највећа су пресељења&nbsp;из сеоских средина у општинске центре. Овај тренд се&nbsp;запажа још седамдесетих година, а стање је само&nbsp;продубљено у каснијим деценијама. Сва несеља Округа&nbsp;су захваћена деаграризацијом и изумирањем села.&nbsp;Становништво Колубарског округа у прошлости се&nbsp;највише бавило пољопривредном. Пошто се на простору&nbsp;општина Уб и Лајковац налази део Колубарског&nbsp;лигнитског басена са тенденцијом ширења и отварања&nbsp;нових копова, врши се експроприација пољопривредног&nbsp;земљишта и његово претварање у копове.&nbsp; Просторни&nbsp;развој и трансформације су текле тако да је&nbsp;пољопривреда остала на маргини развојних токова. Са&nbsp;друге стране, због лоше економске ситуације у држави,&nbsp;слабо се развијају и друге гране привреде. Лоша&nbsp;пољопривреда са собом носи и неразвијену прехрамбену&nbsp;Утицај просторног развоја и просторних трансформација на друштвено-географске елементе у Колубарском округу&nbsp;индустрију.&nbsp; Просторни развој је битно утицао на физиономске и структурне промене у насељима. Дошло&nbsp;је до коренитих промена у реду величина неких насеља.&nbsp;Промењена је и хијерархија међу насељима захваљујући&nbsp;томе што се простор мењао и што су се мењале људске<br />делатности. Пољопривредна насеља су постала&nbsp;индустријска, рударска и трговачка.&nbsp; Да би се стекла&nbsp;потпуна слика о стању на терену, део локалног<br />становништва је обухваћен анкетним истраживањем.&nbsp;Ставови локалног становништва се доста поклапају са&nbsp;стањем на терену. У високом нивоу становници се&nbsp;слажу да је лоша економска ситуација у Округу основни<br />разлог за слаб развој и да ће Округ временом постати&nbsp;периферно београдско подручје. Лоше планирање&nbsp;развоја подручја оцењено је као важан фактор његовог&nbsp;недовољног развоја. Међу факторима у простору који&nbsp;спречавају и ремете развој високо су оцењена клизишта&nbsp;и поплаве. Међу становницима из различитих општина&nbsp;и различите школске спреме постоје&nbsp; статистички&nbsp;значајне разлике у одговорима, што потврђује једну од&nbsp;подхипотеза у раду да становници различитих&nbsp;социодемографских група не третирају једнако&nbsp;различите проблеме у Округу. Становници се углавном&nbsp;слажу са тиме да је унутрашња инфраструктура у<br />Округу лоша и да је то један од разлога за његову слабу&nbsp;развијеност. Општи став становника је да се мало улаже&nbsp;у Округ и да се зато он слабо развија, али и да је важан&nbsp;фактор развоја само становништво којег је на&nbsp;територији Округа све мање.&nbsp; Резултати дисертације&nbsp;јасно стављају акценат на то да без становништва и<br />демографских потенцијала нема развоја подручја, као и&nbsp;да&nbsp; су&nbsp; привреда, добра инфраструктура и&nbsp; прецизно&nbsp;планирање, основ за развој подручја.</p> / <p>Istraživanje transformacija u prostoru od&nbsp;velikog je značaja za sagledavanje promena u razvoju&nbsp;nekog područja. Promene koje se događaju u prostoru&nbsp;ostavljaju trajne posledice kako na prostornoj&nbsp;komponenti, tako i na društveno-geografskim&nbsp;elementima.&nbsp; Neke od glavnih prirodnih odlika&nbsp;istraživanog područja su velika verovatnoća za pojavu&nbsp;klizišta, izraženi erozivni procesi, nejednako&nbsp;raspoređena količina padavina u toku godine i&nbsp;neregulisani površinski tokovi. Planiranje razvoja u&nbsp;ovakvim prirodnim uslovima je znatno otežano&nbsp;pogotovo sa aspekta izgradnje infrastrukture i&nbsp;saobraćajnica.&nbsp; Kroz istraživano područje prolaze&nbsp;značajne saobraćajnice kao što je Ibarska magistrala,&nbsp;pruga Beograd-Bar, a planirana je i izgradnja novih&nbsp;saobraćajnica (autoput Beograd-Južni Jadran&nbsp; i pruga&nbsp;Valjevo-Loznica). Ako se ovome doda činjenica da se na&nbsp;delu Kolubarskog okruga nalazi i deo površinskih&nbsp;kopova RB &bdquo;Kolubara&ldquo; (opštine Lajkovac i Ub), onda se&nbsp;ovde javlja čitav niz konfliktnih situacija u razvoju&nbsp;prostora.&nbsp; Demografski trendovi su u poslednjih&nbsp;nekoliko decenija sve lošiji.&nbsp; Stopa prirodnog&nbsp;priraštaja je u opadanju. Jedino se Valjevo kao centar&nbsp;Okruga nekako opire negativnim demografskim&nbsp;trendovima.&nbsp; Valjevo je&nbsp; kao centar donekle privlačan za&nbsp;doseljavanje stanovnika iz manjih sredina. Prema&nbsp;migracionim obeležjima, zapaža se da se stanovništvo&nbsp;seli iz istraživanog područja. Najveća su preseljenja&nbsp;iz seoskih sredina u opštinske centre. Ovaj trend se&nbsp;zapaža još sedamdesetih godina, a stanje je samo&nbsp;produbljeno u kasnijim decenijama. Sva neselja Okruga&nbsp;su zahvaćena deagrarizacijom i izumiranjem sela.&nbsp;Stanovništvo Kolubarskog okruga u prošlosti se&nbsp;najviše bavilo poljoprivrednom. Pošto se na prostoru&nbsp;opština Ub i Lajkovac nalazi deo Kolubarskog&nbsp;lignitskog basena sa tendencijom širenja i otvaranja&nbsp;novih kopova, vrši se ekspropriacija poljoprivrednog&nbsp;zemljišta i njegovo pretvaranje u kopove.&nbsp; Prostorni&nbsp;razvoj i transformacije su tekle tako da je&nbsp;poljoprivreda ostala na margini razvojnih tokova. Sa&nbsp;druge strane, zbog loše ekonomske situacije u državi,&nbsp;slabo se razvijaju i druge grane privrede. Loša&nbsp;poljoprivreda sa sobom nosi i nerazvijenu prehrambenu&nbsp;Uticaj prostornog razvoja i prostornih transformacija na društveno-geografske elemente u Kolubarskom okrugu&nbsp;industriju.&nbsp; Prostorni razvoj je bitno uticao na fizionomske i strukturne promene u naseljima. Došlo&nbsp;je do korenitih promena u redu veličina nekih naselja.&nbsp;Promenjena je i hijerarhija među naseljima zahvaljujući&nbsp;tome što se prostor menjao i što su se menjale ljudske<br />delatnosti. Poljoprivredna naselja su postala&nbsp;industrijska, rudarska i trgovačka.&nbsp; Da bi se stekla&nbsp;potpuna slika o stanju na terenu, deo lokalnog<br />stanovništva je obuhvaćen anketnim istraživanjem.&nbsp;Stavovi lokalnog stanovništva se dosta poklapaju sa&nbsp;stanjem na terenu. U visokom nivou stanovnici se&nbsp;slažu da je loša ekonomska situacija u Okrugu osnovni<br />razlog za slab razvoj i da će Okrug vremenom postati&nbsp;periferno beogradsko područje. Loše planiranje&nbsp;razvoja područja ocenjeno je kao važan faktor njegovog&nbsp;nedovoljnog razvoja. Među faktorima u prostoru koji&nbsp;sprečavaju i remete razvoj visoko su ocenjena klizišta&nbsp;i poplave. Među stanovnicima iz različitih opština&nbsp;i različite školske spreme postoje&nbsp; statistički&nbsp;značajne razlike u odgovorima, što potvrđuje jednu od&nbsp;podhipoteza u radu da stanovnici različitih&nbsp;sociodemografskih grupa ne tretiraju jednako&nbsp;različite probleme u Okrugu. Stanovnici se uglavnom&nbsp;slažu sa time da je unutrašnja infrastruktura u<br />Okrugu loša i da je to jedan od razloga za njegovu slabu&nbsp;razvijenost. Opšti stav stanovnika je da se malo ulaže&nbsp;u Okrug i da se zato on slabo razvija, ali i da je važan&nbsp;faktor razvoja samo stanovništvo kojeg je na&nbsp;teritoriji Okruga sve manje.&nbsp; Rezultati disertacije&nbsp;jasno stavljaju akcenat na to da bez stanovništva i<br />demografskih potencijala nema razvoja područja, kao i&nbsp;da&nbsp; su&nbsp; privreda, dobra infrastruktura i&nbsp; precizno&nbsp;planiranje, osnov za razvoj područja.</p> / <p>Studying transformations in space is of great significance for seeing changes in the development of a certain area. Changes that occur in space lead to permanent consequences on spatial components as well as on socio-geographical elements. Some of the main&nbsp; natural features of the researched area are great probability of landslide occurrence, severe erosion, uneven distribution of annual precipitation quantity and unregulated watercourses. Development planning in such natural circumstances is fairly difficult, especially in the aspect of building infrastructure and &nbsp;roads. Important roads such as the Ibar highway (Ibarska magistrala) and the Belgrade-Bar railway, run through the researched area, and there is a plan to build new roads (the Belgrade-South Adriatic and the Valjevo-Loznica railway). If we add &nbsp;to&nbsp; this the fact that a part of quarries of Coal mining complex &rsquo;Kolubara&rsquo; (the municipalities of Lajkovac and Ub) is partly situated in the Kolubara District, then a whole range of conflict situations in spatial development arises there.&nbsp; In the last several decades demographic trends are getting worse and worse. The population &nbsp; growth rate is declining. Only Valjevo, as the center of the district, somehow resists negative demographic trends. Being the center, Valjevo is to a certain degree attractive to residents of smaller settlements, who move to that town. As&nbsp; for migrational characteristics, it has been noted that population moves away from the&nbsp; researched area. The largest migrations are from rural areas to municipal centers.&nbsp; This trend was noted as early as in the Seventies, and it only grew in the following decades. All settlements in the district are affected by deagrarisation of villages and &nbsp; their extinction. In the past, the population of the Kolubara district was mainly &nbsp;agricultural. Since the municipalities of Ub and Lajkovac include a part of the Kolubara lignite basin with a tendency to grow and open new quarries, agricultural&nbsp;land is being expropriated and turned into quarries. Spatial development and&nbsp; spatial&nbsp; transformations happened in such a way that agriculture remained in the &nbsp;margin of&nbsp;development processes. On the other hand, due to unfavorable economic situation in the country, other branches of economics develop insufficiently. The consequence of poor agriculture is underdeveloped food industry. Spatial development has significantly influenced physiognomic and structural changes in settlements. There&nbsp;have been fundamental changes in the size order of certain settlements. The hierarchy among settlements has also been changed due to spatial transformations&nbsp; and changes of human activities. Agricultural settlements became industrial, mining and commercial. In order to get a complete picture of the state in the &nbsp;field, a part of local population has been included into survey research. Attitudes of local population&nbsp; coincide with the state in the field to a large degree. Residents mostly agree that bad&nbsp;economic situation in the district represents the main reason for underdevelopment&nbsp; and that with time the district will become an outlying area of Belgrade. Bad development planning of the area is considered to be an important factor of its insufficient development. It is assessed that spatial factors which greatly hinder and&nbsp;impede development are landslides&nbsp; and floods. There are significant statistical differences in the answers among residents from different municipalities and &nbsp;of different educational degrees, which confirms one of the study&rsquo;s sub-hypothesis ‒ a hypothesis that residents form different socio-demographic groups, do not treat different problems in the district equally. Residents mostly agree that internal infrastructure of the district is bad, and that it represents one of the reasons for its underdevelopment. The prevailing attitude of residents is that investments in the&nbsp;district are low and that is why it develops poorly, but also that population itself&nbsp; represents an important factor of development, but its number is constantly decreasing on the district territory. The dissertation results clearly emphasize that development of an area is not possible without population and demographic potentials, as well as that economy, good infrastructure and precise planning&nbsp;provide a basis for the development of an area.</p>

<p>Истраживана област рада је Пан-Европски Коридор 7 &ndash; интернацонални пловни пут Дунава (Регензбург &ndash; Црно море). Тачније, радом је обухваћено 93,7% Коридора 7, односно 2.227 речних километара Дунава (од Пасауа &ndash; Немачка до делте Дунава &ndash; Црно море), јер је то деоница којом крстаре бродови специјализовани за међународна туристичка крстарења. Током протекле деценије међународна туристичка крстарења су на глобалном нивоу забележила највећи раст од свих других облика туристичких путовања. Ипак, овај вид туризма је још увек у развоју и није довољно истражен. Резултати рада показују да су учесници међународних туристичких крстарења на овим просторима и даље туристи који претежно припадају трећој доби. Утврдили смо да су најприсутније старосне групе 60-84 година, са доминацијом старосних група узраста 70-74 и 65-69 година. Резултати анализе показују да међународна туристичка крстарења Коридором 7 утичу позитивно на Србију, првенствено на приобални, подунавски регион. Иако се бенефиције не односе на коришћење услуга смештаја и исхране у угоститељским објектима, добробит се огледа у следећим сегментима: туристичка промоција (ширење позитивног пласмана Србије као рецептивног простора на иностраном тржишту &ndash; представљање културне баштине и природних вредности); пораст иностраног туристичког промета, а самим тим и потрошње; отварање нових радних места (адекватна инфраструктура и супраструктура - сервисери различитих услуга бродовима, посади и путницима) &ndash; пристаништа, шпедитери, сувенир тржнице итд. Резултати истраживања могу помоћи даљим проучавањима узрочно-последичних веза између оваквог вида путовања и ресурса рецептивних земаља на којима се ова путовања заснивају, а све у циљу адекватног осмишљавања и пласмана туристичке понуде, односно оптимални развој рецептивних земаља кроз одрживи туризам.</p> / <p>Istraživana oblast rada je Pan-Evropski Koridor 7 &ndash; internaconalni plovni put Dunava (Regenzburg &ndash; Crno more). Tačnije, radom je obuhvaćeno 93,7% Koridora 7, odnosno 2.227 rečnih kilometara Dunava (od Pasaua &ndash; Nemačka do delte Dunava &ndash; Crno more), jer je to deonica kojom krstare brodovi specijalizovani za međunarodna turistička krstarenja. Tokom protekle decenije međunarodna turistička krstarenja su na globalnom nivou zabeležila najveći rast od svih drugih oblika turističkih putovanja. Ipak, ovaj vid turizma je još uvek u razvoju i nije dovoljno istražen. Rezultati rada pokazuju da su učesnici međunarodnih turističkih krstarenja na ovim prostorima i dalje turisti koji pretežno pripadaju trećoj dobi. Utvrdili smo da su najprisutnije starosne grupe 60-84 godina, sa dominacijom starosnih grupa uzrasta 70-74 i 65-69 godina. Rezultati analize pokazuju da međunarodna turistička krstarenja Koridorom 7 utiču pozitivno na Srbiju, prvenstveno na priobalni, podunavski region. Iako se beneficije ne odnose na korišćenje usluga smeštaja i ishrane u ugostiteljskim objektima, dobrobit se ogleda u sledećim segmentima: turistička promocija (širenje pozitivnog plasmana Srbije kao receptivnog prostora na inostranom tržištu &ndash; predstavljanje kulturne baštine i prirodnih vrednosti); porast inostranog turističkog prometa, a samim tim i potrošnje; otvaranje novih radnih mesta (adekvatna infrastruktura i suprastruktura - serviseri različitih usluga brodovima, posadi i putnicima) &ndash; pristaništa, špediteri, suvenir tržnice itd. Rezultati istraživanja mogu pomoći daljim proučavanjima uzročno-posledičnih veza između ovakvog vida putovanja i resursa receptivnih zemalja na kojima se ova putovanja zasnivaju, a sve u cilju adekvatnog osmišljavanja i plasmana turističke ponude, odnosno optimalni razvoj receptivnih zemalja kroz održivi turizam.</p> / <p>The researched area is Pan-European Corridor 7 &ndash; international Danube waterway (Regensburg &ndash; The Black Sea). More precisely, 93.7% of the Corridor 7 is included in the paper, i.e. 2,227 river kilometres of the Danube (from Passau &ndash; Germany to the Danube delta &ndash; The Black Sea). During the last decade the cruise industry has been the tourism niche that has experienced the most rapid growth of all. However, this form of tourism is still in its infancy and has not been relatively well researched. The article demonstrates the dominance of &ldquo;silver hair&rdquo; cruisers on the Corridor 7. Furthermore, we found that the age groups 60-84 were the most represented, with the domination of age groups 70-74 and 65-69. The results of the analysis have shown that the Danube cruises have positive impact on Serbia, primarily the riparian area of the Danube. Although the benefits exclude food and accommodation expenditure, they are noticeable within the following segments: tourism promotion (broadening the scopes of Serbia as a receptive area for the foreign market through its cultural heritage and natural values); increase in foreign tourist turnover, other expenditures; new job opportunities (adequate infrastructure and superstructure &ndash; rendering services to ships, crew and passengers) &ndash; harbors, carriers, souvenir shops, etc. The results of the research may initiate further studies on the cause and effect connections between this type of traveling and resources of receptive countries, upon which the travels are based, both aiming at adequate design and launching of the tourist offer, i.e. the optimal development of receptive countries through sustainable tourism.</p>

La Serbie n’est certainement pas ce que l’on pourrait désigner comme étant un Etat typique de l’Europe centrale et du Sud-Est. Alliée fidèle de la Russie et de la Chine, elle a subi les plus longues sanctions internationales en Europe et des bombardements de l’OTAN en 1999. Depuis la chute du régime de Milošević en 2000, l’ « enfant terrible » du continent a vocation à adhérer à l’Union européenne, or la tendance n’est clairement pas à l’élargissement. Face aux nombreuses crises (économique, migratoire et démocratique), l’UE parait impuissante à plusieurs égards. Symbole pendant longtemps du développement, de la paix et de la démocratie, elle doit faire face à une perte d’attractivité ces dix dernières années. Toutefois, malgré les doutes de part et d’autre, Bruxelles ne peut pas se permettre de ne pas tendre la main à la Serbie qui a une place centrale dans les Balkans, de par son poids démographique et sa position géostratégique. Le 1er mars 2012, la Serbie a officiellement obtenu son statut de candidat à l’UE. En signant l’accord d’association et de stabilisation, Belgrade s’est engagé à aligner sa législation sur l’acquis communautaire et donc à effectuer de nombreuses réformes. Or, sur fond d’acculturation et de déculturation juridique, des voix s’élèvent contre les réformes en chaîne dans le seul but d’intégrer l’institution européenne. L’un des objectifs de cette thèse est d’éclairer la nature et l’avancée de ces réformes à travers les critères politiques, définis lors du Conseil européen de Copenhague en 1993. Elle étudie les difficultés que la Serbie partage avec tous les Etats du Sud-Est de l’Europe et les difficultés qui lui sont propres, tout en questionnant sur la nécessité et les conséquences de ces changements. L’étude des négociations entre Bruxelles et Belgrade est aussi l’occasion d’apporter un éclairage sur le fonctionnement de l’institution européenne et de constater les limites de l’ambigüité constructive chère à l’UE. Finalement, le comportement de l’Union européenne à l’extérieur de ses frontières est symptomatique de son comportement à l’intérieur. / Serbia is certainly not a typical state of Central and Southeastern Europe. A loyal ally of Russia and China, it suffered the longest international sanctions in Europe and NATO bombings in 1999. Since the fall of the Milošević regime in 2000, the "enfant terrible" of the continent is destined to join the European Union. However, the trend is clearly not toward a enlargement. Facing multiple crises (economic, migratory and democratic), the EU seems powerless in many ways. Although the EU has been regarded as a symbol of development, peace and democracy, it has suffered a loss of attractiveness in the last ten years. However, despite doubts on both sides, Brussels cannot afford not to reach out to Serbia, which has a central position in the Balkans, because of its demographic weight and its geostrategic position. In March 2012 Serbia was granted EU candidate status. By signing the Stabilisation Agreement, Belgrade is committed to a gradual harmonization of legislation with the acquis of the European Communities and thus implement many reforms. However, in a context of legal acculturation and deculturation, some voices are rising to denounce a chain of reforms for the sole purpose of joining the European institution. One of our aims is to clarify the nature and progress of these reforms through the political criteria, defined at the Copenhagen European Council in 1993. We will hence study the difficulties that Serbia shares with all the states from Southeast Europe and its own problems, by questioning the necessity and consequences of these changes.The study of the negotiations between Brussels and Belgrade is also an opportunity to examine the functioning of the European institution and to note the limits of constructive ambiguity cherished by the EU. Finally, the behavior of the European Union outside its borders is symptomatic of its behavior inside.

Le sujet central de cette thèse concerne les évolutions de la règle électorale dans les régimespost-communistes et traite de la contribution de ces évolutions à la démocratisation dessystèmes politiques de l’Europe du Sud-Est, à partir d’un échantillon d’Etats (Albanie,Bulgarie, Macédoine, Roumanie et Serbie-Monténégro). La transition démocratique et lechangement de régime impliquent la construction d’une nouvelle légitimité politique. Cettelégitimité passe par les élections qui sont au coeur de la démocratie. Ce travail cherche àcomprendre comment sont choisies les règles régissant ces élections. Le choix du systèmeélectoral est, dans une grande mesure, la conséquence de plusieurs processus. L’accent mis surles facteurs déterminants de l’adoption et de la réforme électorale permet de comprendre lesmotivations et les objectifs des évolutions de la règle électorale en Europe post-communiste.L’étude de la législation réformée et l’analyse du comportement des acteurs électorauxpermettent de constater que les leaders politiques ont très souvent contourné le sensdémocratique de la norme électorale. Dans cet échantillon d’Etats, les évolutions de la règleélectorale ont eu des conséquences relatives sur le nombre des partis politiques représentés auParlement. Le changement de régime a favorisé l’alternance des majorités électorales etparlementaires. Cette alternance démontre que les principes démocratiques des électionscontribuent à la stabilisation démocratique, même si le contexte et les enjeux politiques propresà cette région favorisent une relative instabilité des majorités parlementaires etgouvernementales. / The central subject of this thesis concerns the developments of the electoral rule in postcommunistregimes and discusses the contribution of these changes to the democratization ofpolitical systems of Southeast Europe, from a sample of states (Albania, Bulgaria, Macedonia,Romania and Serbia-Montenegro). Democratic transition and regime change involves theconstruction of a new political legitimacy. This legitimacy is through elections that are at theheart of democracy. This work seeks to understand how the rules are chosen these elections.The choice of electoral system is, to a large extent, the result of several processes. The focus onthe determinants of adoption and electoral reform to understanding the motivations and goalsof the developments of the electoral rule in post-communist Europe. The study of the reformedlegislation and behavior analysis of electoral allow players to see that the political leaders haveoften bypassed the democratic sense of the electoral standard. In this sample of countries,changes in the electoral rule had consequences on the number of political parties represented inParliament. Regime change has favored the alternation of parliamentary and electoralmajorities. This alternation shows that the democratic principles of elections contribute to thedemocratic stabilization, even if the context and the political stakes in this region favor a relativeinstability of parliamentary and government majority.

The thesis focuses on freely available digital libraries in the field of science, research and education in the countries of former Yugoslavia. The work is divided into theoretical and practical part. The theoretical part introduces the basic terminology and the issue of freely available digital libraries. The main part of the thesis is based on the findings of freely available digital libraries in the countries of former Yugoslavia. Their structured overview is an annex to this thesis and a commentary on them is given in the practical part. The core of the thesis constitutes the results of analyzes of three digital libraries from the selected region. It aims to analyse, describe,compare and assess selected systems. The practical part presents the descriptions and analysys of the selected systems. Next chapter includes the comparison of their qualitative and quantitative parameters. The conclusion of the work brings final assessment of the knowledge.

The thesis aims to unravel the relationship between the EU's enlargement strategies and democratization in the Western Balkan countries by looking on the impact of the strategies on changing democracy levels in two empirical cases: the former Yugoslav Republic of Macedonia and Serbia. Over more than a decade, the effect of the conditionality tool on democratization has been curbed by an insufficient emphasis placed on pro-democratic reforms and by the role of security concerns which were often prioritized over aims directly linked to democracy promotion. Grounded in the conflicting objectives theory, the thesis demonstrates that the recently employed strategy appropriately sequencing goals while prioritizing democratic transition over security concerns is more effective in inflicting domestic democratic change. Subsequently, the following necessary and sufficient conditions for a successful sequencing strategy were defined: strong emphasis on democracy-related goals combined with clearly outlined temporal perspective, and corresponding action of international actors.

The aim of the thesis is to map and analyze the Czech public debate about the bombing of the Federal Republic of Yugoslavia by NATO air forces in 1999. The North Atlantic Alliance attack on the FRY, which followed shortly after the Czech Republic had joined the Organization. Part of the political representation reacted to NATO's actions with restraint or regret, while the current, represented mainly by President Havel, became a principled supporter of the attack, even on the international political scene. The work deals with various levels of this debate: the initiation of individual actors in the problems of the NATO Operation in Yugoslavia, the starting points, argumentation strategies or links with other topics. It tries to reveal secondary motivations in the formulation of individual opinions (considerations of the security interests of the Czech Republic, worldview, prejudices, etc.). The source base of the work is mainly periodicals, especially the most read dailies. Klíčová slova (anglicky): Czech Republic, Serbia, Federal Republic of Yugoslavia, Yugoslavian crisis, The conflict in the Balkans in 1999, NATO Air Strikes Against Yugoslavia in 1999, NATO