Diploma project_ Belgrade_ Danube_ Sava As the theme of my thesis I chose the city of Belgrade in the magic we see everyday. An interesting feature is its strategic location at the confluence of the rivers Danube and Sava. The project first deals with research in a broader context. It focuses not only on Belgrade,but also the whole Serbia and its ethnic and religious diversity, the Balkan temper of the population. Survey maps on one side of the city, its beauty and challenges, on the other hand, thesociological context, which examines the main problems of the population of the former Yugoslavia, their mutual coexistence and conflict.. Stigma of the City The work sets in five most problematic points that directly affect the river basins. These problems selecting a continuous strip length of 10 kilometers. Urban areas have a water factor and the city, which is reflected in the grid of streets. Cross streets are straight line to the city, continuing today boulevards that leads to the Danube. Longitudinal its streets and roads follow the river undulation. Based on the original idea of creating islands of the other two islands which make their way onto the side of the Danube three cities waterfront. We get water in the city, which is not only artificial reservoirs, but water in its nature and dynamics. Most exposed parts of the scarred area, the left bank of the Marina Luka which leads to the Francouzská boulevard linking the main square to the Danube. In this area has focused more specifically in connection with the sociological survey. Stigma of the Nation Due to the fact that Belgrade was the capital of Yugoslavia, I focused on interpersonal and economic problems of the population of the former Yugoslavia and its dissolution. On the outside Yugoslavia was united in its time in terms of a strong state economy. After the disintegration of countries to stop cooperating and their economy has significantly dropped. Interpersonal ethnic hatred grew in mutual exploitation of minorities, whether ethnic, and religious. The hatred and conflict in humans are deep and mutual grievances will be difficult to erase. Stigma of the City + Stigma of the Nation = Peace Center Thus we come to the junction of scar and the scars of a nation and a way to deal with both. In a significant proportion of exposed and Belgrade should be the function that has a deeper meaning, overlap, and the importance for the nation, the whole Balkan peninsula. Shaping a platform for peaceful dialogue and mutual cooperation of the former states of Yugoslavia at all levels. Building project will be a peace organization, which will fill this space understanding, cooperation and reconciliation, heal the stigma of a nation and city. The Centre is engaged in projects in the economic, social, medical, religious and cultural. A strong element is the continued ramp-boulevard of the Danube, which shows that the path to the goal may have obstacles and the goal is far off, but worth it to continue. Torn heart_ Peace Center building_ Culture_ media_ Arts As Yugoslavia disintegrated in the Yugonostalgi a back to each other, and the design of the building is torn heart of Yugoslavia, which on itself can not completely back, so at least communicate through the atrium, but are otherwise separate entities.

Mémoire numérisé par la Direction des bibliothèques de l'Université de Montréal. / L'étude de la coopération internationale nous place devant deux difficultés. La première provient du fait que les explications à ce sujet sont émises à partir d'écoles de pensées différentes (réalisme, libéralisme et marxisme) et ne peuvent donc pas être considérées comme des réponses universelles à la coopération internationale. La deuxième, est que les réponses apportées par chacune des écoles de pensées n'explique pas tous les cas de coopération internationale de manière satisfaisante. Un des cas de coopération internationale souffre des deux difficultés que nous venons de présenter. Il s'agit de la coopération entre les États membres du groupe des non-alignés. Afin de mieux rendre compte de ce cas, nous avançons qu'il est possible d'expliquer cette coopération en considérant ce groupe d'États comme un groupe de pression. Pour y parvenir, nous devrons d'abord vérifier si ce groupe d'États répond aux six critères qui permettent l'identification d'un groupe de pression. Ces derniers sont qu'il doit exister une communauté organisée, qu'elle doit avoir un ou plusieurs intérêt(s) commun(s), qu'elle doit faire de la pression, que cette pression doit viser le pouvoir, que la pression se fasse dans un cadre juridique et que le groupe soit autonome par rapport au pouvoir. Une fois que nous aurons démontré que ce groupe d'États peut être considéré comme un groupe de pression, nous l'étudierons comme s'il en est un, à l'aide d'une grille d'analyse réservée à l'étude des groupes de pression. Nous étudierons donc les fondements politiques, économiques et psychologiques du groupe ainsi que ses manifestations et sa composition. Nous nous sommes penchés sur deux périodes bien déterminées pour l'application de cette grille d'analyse : de la Conférence de Bandoung en 1955 à celle de Belgrade en 1961 ; puis, de la Conférence de Belgrade en 1989 à celle de Jakarta en 1992. Nous avons concentré notre étude sur trois question auxquelles le groupe s'intéressait : décolonisation, développement économique et sécurité mondiale. Pour bien inscrire notre recherche dans la réalité politique en évolution, nous avons cerné les changements majeurs entre les deux périodes avant d'aborder l'étude de la deuxième période (1989-1992). Le système bipolaire ayant disparu, nous avons émis des hypothèses sur le maintien des PNA : le changement possible dans les thèmes retenus, la difficulté d'exercer la pression, la possibilité de rester viable. Notre première hypothèse pleinement confirmée, la deuxième, partiellement et la troisième, infirmée, nous avons pu préciser notre explication et la confronter à celles d'autres écoles concurrentes en relations internationales. Ainsi, nous avons pu exposer plus clairement les résultats et les apports de notre recherche. Quant aux résultats, nous démontrons qu'il est possible d'étudier le groupe des États non-alignés comme un groupe de pression. Cette constatation nous permet de mieux expliquer la coopération internationale dans le cas du non-alignement, d'utiliser un cadre de recherche préétabli et d'appliquer cette méthode à d'autres cas similaires tels celui du groupe des 77.

This study is about seven women’s organizations in Belgrade, Serbia and their relations to domestic and international donors during the period 2003-2006. My main research questions focus on their choices of either domestic or international cooperation partners. How and why did the women organize themselves? What factors were essential when selecting donors? In what ways were the organizations influenced by donors? Through interviews, with organization representatives’ concepts such as gift and reciprocity, power and dependency, trust and mistrust and collective identity emerged.  These concepts were used as points of departure for developing deeper understanding of women organizations’ choice of cooperation partners. The women organizations’ basically had two alternatives for cooperation: cooperation with foreign donors which offered funds, organizational development and social networks. Alternately, cooperation with local donors, which offered the equivalent except for the organizational development. Cooperation with the foreign donor has resulted in more professional attitudes to the work that have been desired by other international donors. A result is that they can compete with other women’s organizations’ for international funding. Cooperation with local donors has led to fewer resources but more independent working practices. For these women organizations’ independence was important so they choose partners who, they felt more respected this allowing them to write articles or discuss gender in the media with little external influence. Regardless of the chosen donor the reciprocity is embedded in the relation between the donor and the receiver of aid, which in various ways is beneficial for both parties.

Hantaviren, deren Hauptreservoir Nager bilden, sind weltweit verbreitete Pathogene. Nach Übertragung auf den Menschen prägen sie vorwiegend zwei Krankheitsbilder: Das hämorrhagische Fieber mit renalem Syndrom (HFRS) oder das Hantavirus-assoziierte cardiopulmonale Syndrom (HCPS). Je nach Virusstamm variiert die Mortalitätsrate zwischen 0,1% und 50%. Das Dobrava-Belgrad-Virus (DOBV), welches zum HFRS führt, weist eine Mortalitätsrate von bis zu 12% auf und ist somit das lebensbedrohlichste Hantavirus in Europa. Wie ihre natürlichen Wirte, die Mäuse aus dem Genus Apodemus, bilden auch die DOBV unterschiedliche phylogenetische Linien. Das aus A. flavicolis (Af) isolierte DOBV-Af ist im Balkan verbreitet und führt zu schweren Verläufen des HFRS. Das in A. agrarius (Aa) gefundene DOBV-Aa verursacht schwache bis milde HFRS-Erkrankungen in Mitteleuropa und dem zentraleuropäsichen Teil Russlands. Moderate bis schwere HFRS-Verläufe im südeuropäischen Teil Russlands wurden mit Viren der DOBV-Ap-Linie in Verbindung gebracht, welche von A. ponticus (Ap) übertragen werden. In Deutschland ist DOBV endemisch im nördlichen Teil des Landes. Epidemiologische Studien, basierend auf der serologischen Feintypisierung mittels Neutralisationstests und phylogenetischen Analysen Patienten-assoziierter Virussequenzen, zeigen, dass Viren der DOBV-Aa-Linie für die HFRS-Fälle in dieser Region verantwortlich sind. Bislang konnte das für die humane Erkrankung in Deutschland verantwortliche Virus noch nicht in Zellkultur isoliert werden. In der vorliegenden Arbeit wurde das erste Zellkulturisolat eines aus Deutschland stammenden DOBV gewonnen, dessen vollständige Genomsequenz bestimmt und als Greifswald-Virus (GRW/Aa) bezeichnet wurde. In phylogenetischen Analysen bildete GRW/Aa eine gemeinsame Gruppe mit viralen Sequenzen, die aus norddeutschen HFRS-Patienten gewonnen wurden. Folglich kann GRW/Aa als das für HFRS in Deutschland verantwortliche DOBV angesehen werden. Anhand von Wirtszellkulturen konnten wir zeigen, dass GRW/Aa ähnliche Charakteristika aufweist, wie das pathogene Hantaan-Virus; es nutzt b3-Integrine und den decay accelerating factor (DAF) als zelluläre Rezeptoren und induziert die späte Expression von Markern der angeborenen Immunantwort (z. B. IFN-b, IFN-l1, MxA). Obwohl Hantaviren auf nahezu allen Kontinenten als Humanpathogene bekannt sind, wurde das erste afrikanische Hantavirus (Sangassou-Virus, SANGV) erst kürzlich in unserer Arbeitsgruppe isoliert. Aufgrund der engen phylogenetischen Verwandtschaft zwischen SANGV und GRW/Aa haben wir untersucht, ob das potentiell humanpathogene SANGV ähnliche Eigenschaften wie GRW/Aa aufweist. Aufgrund der Tatsache, dass bislang noch kein Tiermodell für die Untersuchung der Hantaviruspathogenese existiert, haben wir die Rezeptorerkennung und Induktion der Marker der angeborenen Immunantwort zur Abschätzung des humanpathogenen Potentials von SANGV, im Vergleich zu GRW/Aa, verwendet. Wir zeigten, dass SANGV ausschließlich b1-Integrine als Rezeptor nutzt und eine starke IFN-l1-Antwort in der infizierten Zelle induziert. In der Zellkultur zeigt SANGV somit andere funktionelle Charakteristika als GRW/Aa. Ob diese in Zusammenhang mit einer durch SANGV vermittelten Pathogenese stehen, muss in zukünftigen Studien untersucht werden. / Hantaviruses are worldwide distributed pathogens which are mainly carried by rodents. When transmitted to humans, they can cause two significant diseases: hemorrhagic fever with renal syndrome (HFRS) or hantavirus cardiopulmonary syndrome (HCPS). Depending on the virus strain, the case fatality rates of hantavirus diseases are ranging from 0.1% up to 50%. In Europe Dobrava-Belgrade virus (DOBV) is the most life-threatening hantavirus leading to HFRS with case fatality rates of up to 12%. According to its natural hosts, mice of the genus Apodemus, DOBV forms distinct phylogenetic lineages. DOBV-Af associated with A. flavicollis (Af) causes severe HFRS cases in the Balkan region. DOBV-Aa, found in A. agrarius (Aa), is typical for Central Europe and Central European Russia where it causes mild/moderate disease. Moderate to severe HFRS cases in South European Russia have been associated with virus strains of the DOBV-Ap lineage, transmitted by A. ponticus (Ap). In Germany, DOBV is endemic in the northern part of the country. Seroepidemiological studies involving fine serotyping by neutralization assay as well as phylogenetic analyses of patient-associated virus sequences showed that strains of DOBV-Aa lineage are responsible for HFRS cases in this geographical region. However, the causative agent of human disease from Germany was not isolated in cell culture. Within the current study, we have generated the first cell culture isolate of DOBV from Germany, called Greifswald virus (GRW/Aa), and determined its complete genomic nucleotide sequence. Phylogenetic analyses revealed close clustering of GRW/Aa with sequences derived from Northern German HFRS patients. Consequently, GRW/Aa can be taken as a representative of DOBV strains causing HFRS in Germany. We have demonstrated that in cultivated host cells GRW/Aa exhibits properties similar to pathogenic Hantaan virus; it recognizes b3 integrins and Decay Accelerating Factor (DAF) as cellular entry receptors and induces late expression of innate immunity markers (IFN-b, IFN-l1, MxA). Despite hantaviruses being well recognized human pathogens in almost all continents, the first African hantavirus named Sangassou virus (SANGV) has been only very recently isolated in our group. Important to note that SANGV is most closely related to DOBV in molecular phylogenetic analyses. Therefore, it was interesting to investigate if SANGV, a potential human pathogen, displays properties similar to GRW/Aa. Given that an animal model for studying hantavirus-mediated pathogenesis is not available, we used cellular receptor recognition and induction of innate immunity markers as in vitro determinants to estimate the pathogenic potential of SANGV in comparison to GRW/Aa. We have found that SANGV exclusively recognizes b1 integrins as cellular entry receptors and elicits strong induction of IFN-l1 in infected cells. Therefore, in cultivated host cells SANGV exhibits functional characteristics distinct from GRW/Aa. Whether these properties contribute to SANGV-mediated pathogenesis in humans needs to be elucidated in future studies.

This dissertation discusses the rebuilding of cities after war in the context of the changing character of warfare and the increased expectations for societies to deal with difficult pasts. Departing from studies that approach post-war reconstruction focusing on the functional dimension of infrastructural repair and housing relief or on debates about architectural form, this dissertation examines reconstruction through the lens of the process of 'coming to terms with the past'. It explores how understandings of victimhood and responsibility influence the rebuilding of urban space. Conversely, it argues that cities and architecture, through the meanings ascribed to them by various actors, play an important role in dealing with the past. Building on the moral philosophy of Theodor Adorno and Hannah Arendt, it discusses the potential of reconstruction for societies to work through the past, then it engages with frictions highlighted by three situations of rebuilding after different types of war. First, it examines the rebuilding of Belgrade as the capital of socialist Yugoslavia after the aerial bombings typical of the Second World War. Second, it analyses reconstruction debates in the same city after the 1999 NATO bombings, a high-tech operation, framed by NATO as a preventative, humanitarian intervention against a 'perpetrator' state. Third, it discusses rebuilding processes in Sarajevo, where destruction was inflicted between 1992 and 1995 by actors internal to the country, albeit with international ramifications, exemplary of Mary Kaldor's 'new wars'. Based on thirteen months of fieldwork conducted in Belgrade and Sarajevo between 2012 and 2015, it analyses intentions and consequences of reconstruction acts. It suggests the potential and the challenges of a reflective reconstruction, which engages critically with the past, and of a syncretic place-making reconstruction, which focuses on place and its agonistic promise. Its main contribution is to highlight the essential relationship between reconstruction and coming to terms with the past, arguing for an understanding of reconstruction with regards to conflict itself.

<p>Предмет проучавања докторске дисертације&nbsp;&bdquo;Примена HOLSAT модела за истраживање&nbsp;задовољства страних туриста у градским&nbsp;центрима Србије&ldquo; је туристичко задовољство као&nbsp;средство за одређивање дестинацијског квалитета.&nbsp;<br />Београд и Нови Сад су најпосећенији градски&nbsp;центри Србије и представљају главне тачке развоја&nbsp;туризма у земљи, због чега су обухваћени овим&nbsp;истраживањем. Основни циљ дисертације је био да&nbsp;се утврди стањe квалитета, могућности и&nbsp;<br />перспективе развоја туризма у Београду и Новом&nbsp;Саду на основу задовољства страних туриста. У те&nbsp;<span style="font-size: 12px;">осврхе је упослен HOLSAT модел. Резултати&nbsp;</span><span style="font-size: 12px;">истраживања су остварили основни циљ&nbsp;</span><span style="font-size: 12px;">дисертације, а HOLSAT модел је потврђен као&nbsp;</span><span style="font-size: 12px;">адекватно средство за утврђивање дестинацијског&nbsp;</span><span style="font-size: 12px;">квалитета&nbsp; што може допринети његовој широј&nbsp;</span><span style="font-size: 12px;">употреби у домаћој литератури и пракси.</span></p> / <p>Predmet proučavanja doktorske disertacije&nbsp;&bdquo;Primena HOLSAT modela za istraživanje&nbsp;zadovoljstva stranih turista u gradskim&nbsp;centrima Srbije&ldquo; je turističko zadovoljstvo kao&nbsp;sredstvo za određivanje destinacijskog kvaliteta.&nbsp;<br />Beograd i Novi Sad su najposećeniji gradski&nbsp;centri Srbije i predstavljaju glavne tačke razvoja&nbsp;turizma u zemlji, zbog čega su obuhvaćeni ovim&nbsp;istraživanjem. Osnovni cilj disertacije je bio da&nbsp;se utvrdi stanje kvaliteta, mogućnosti i&nbsp;<br />perspektive razvoja turizma u Beogradu i Novom&nbsp;Sadu na osnovu zadovoljstva stranih turista. U te&nbsp;<span style="font-size: 12px;">osvrhe je uposlen HOLSAT model. Rezultati&nbsp;</span><span style="font-size: 12px;">istraživanja su ostvarili osnovni cilj&nbsp;</span><span style="font-size: 12px;">disertacije, a HOLSAT model je potvrđen kao&nbsp;</span><span style="font-size: 12px;">adekvatno sredstvo za utvrđivanje destinacijskog&nbsp;</span><span style="font-size: 12px;">kvaliteta&nbsp; što može doprineti njegovoj široj&nbsp;</span><span style="font-size: 12px;">upotrebi u domaćoj literaturi i praksi.</span></p> / <p>The subject of the dissertation &bdquo;Application of HOLSAT model for research of foreign tourists&rsquo; satisfaction in city centers of Serbia&ldquo;is tourist satisfaction as a tool for assessing&nbsp; quality of tourist destination. Belgrade and Novi Sad are the most visited&nbsp;urban &nbsp;centers of Serbia and they are the principal stages of the tourism development in the state, because they were included in this survey. The main goal of the dissertation was to find out the quality status, opportunities and prospects of development of tourism in Belgrade and Novi Sad based on satisfaction of the tourists. For this purpose it was employed HOLSAT model. Research results achieved the main goal of the dissertation,&nbsp; and HOLSAT model was confirmed as an adequate tool for assessing destination quality which may contribute to its widespread use in our literature and practice.</p>

<p>Крајем XX и почетком XXI века дошло је до интензивне урбанизације и индустријализације које су условиле низ проблема из области заштите животне средине, али и квалитета човековог живота. Довеле су до убрзаног начина живота и мало слободног времена које се обично неквалитетно проводи. Ако се&nbsp; ту дода и економски аспект долази се до поражавајућих резултата. Мир, тишина и одмор &ndash; било активан или не, потребни су сваком људском бићу да би правилно функционисало, насупрот буци, густом саобраћају, пренасељености и сличним одликама савременог друштва које и сам Београд има. Пошто се дата ситуација не може променити, ваљано је прилагодити се и променити поједине навике на опште задовољство. Ту ступа на сцену излетничко-рекреативни&nbsp; туризам. Овај вид туризма сваки становник Београда може себи приуштити пошто не захтева много времена и финансијских средстава.</p><p>У самом граду су познате парк-шуме &nbsp;Топчидер и Кошутњак које пружају одличан простор за брзо склањање у мирну оазу, иако сте у самом граду. Реке Дунав и Сава, имају одличне шеталишне стазе, а Ада Циганлија са богатим излетничко- рекреативним програмима у моменту ће омогућити да се заборави да смо били у градској вреви. Не треба заборавити и Велико ратно острво са богатом орнитофауном. Са мало више времена треба да се располаже уколико се жели отићи до Авале, надомак Београда. Она пружа пун доживљај одласка из града, јер ће се шетњом кроз шуму, утабаним стазама полако стићи и доживети ова ниска планина, и брзо стићи до врха јер стазе нису превише захтевне. Уз доживљај Авалског торња и Споменика Незнаном јунаку дан ће бити испуњен. Космај се мора волети због дугих уређених стаза.&nbsp;Фрушка гора је посебна на свој начин и у односу на друге обрађене планина&nbsp; пружа највише могућности за реализацију више различитих видова туризма. Дуге шеталишне стазе, бициклизам, маратони и незаобилазне манастирске туре само су део доживљаја шта ова планина може да пружи. Вршачке планине на граници са Румунијом и специфичним климатским карактеристика, а Дивчибаре, са&nbsp; дивљином може да прикаже праве природне пејзаже. Све ове излетничко- рекреативне дестинације осим природних пружају и разноврсна културно-историјска богатства. У близини Београда је Обедска бара, а нешто даље, поред Зрењанина Царска бара. Оне су посебно интересантне за ученике основних и средњих школа. У град Суботицу треба свратити јер је надомак Палићког комплекса који је и један од омиљених дестинација на листи туристичких&nbsp; агенција. У Ваљево треба отићи да би се доживело старо градско језгро Тешњар, као што треба обићи и његову околину која зрачи културно-историјским духом. На нешто већој удаљености, али исто надомак су и Ђердап и Сребрно језеро. Ђердап са непоновљивим природним пределом, а на Сребрно језеро лети на купање, а у свим осталим годишњим добима за задовољење излетничко-рекреативних потреба.</p> / <p>Krajem XX i početkom XXI veka došlo je do intenzivne urbanizacije i industrijalizacije koje su uslovile niz problema iz oblasti zaštite životne sredine, ali i kvaliteta čovekovog života. Dovele su do ubrzanog načina života i malo slobodnog vremena koje se obično nekvalitetno provodi. Ako se&nbsp; tu doda i ekonomski aspekt dolazi se do poražavajućih rezultata. Mir, tišina i odmor &ndash; bilo aktivan ili ne, potrebni su svakom ljudskom biću da bi pravilno funkcionisalo, nasuprot buci, gustom saobraćaju, prenaseljenosti i sličnim odlikama savremenog društva koje i sam Beograd ima. Pošto se data situacija ne može promeniti, valjano je prilagoditi se i promeniti pojedine navike na opšte zadovoljstvo. Tu stupa na scenu izletničko-rekreativni&nbsp; turizam. Ovaj vid turizma svaki stanovnik Beograda može sebi priuštiti pošto ne zahteva mnogo vremena i finansijskih sredstava.</p><p>U samom gradu su poznate park-šume &nbsp;Topčider i Košutnjak koje pružaju odličan prostor za brzo sklanjanje u mirnu oazu, iako ste u samom gradu. Reke Dunav i Sava, imaju odlične šetališne staze, a Ada Ciganlija sa bogatim izletničko- rekreativnim programima u momentu će omogućiti da se zaboravi da smo bili u gradskoj vrevi. Ne treba zaboraviti i Veliko ratno ostrvo sa bogatom ornitofaunom. Sa malo više vremena treba da se raspolaže ukoliko se želi otići do Avale, nadomak Beograda. Ona pruža pun doživljaj odlaska iz grada, jer će se šetnjom kroz šumu, utabanim stazama polako stići i doživeti ova niska planina, i brzo stići do vrha jer staze nisu previše zahtevne. Uz doživljaj Avalskog tornja i Spomenika Neznanom junaku dan će biti ispunjen. Kosmaj se mora voleti zbog dugih uređenih staza.&nbsp;Fruška gora je posebna na svoj način i u odnosu na druge obrađene planina&nbsp; pruža najviše mogućnosti za realizaciju više različitih vidova turizma. Duge šetališne staze, biciklizam, maratoni i nezaobilazne manastirske ture samo su deo doživljaja šta ova planina može da pruži. Vršačke planine na granici sa Rumunijom i specifičnim klimatskim karakteristika, a Divčibare, sa&nbsp; divljinom može da prikaže prave prirodne pejzaže. Sve ove izletničko- rekreativne destinacije osim prirodnih pružaju i raznovrsna kulturno-istorijska bogatstva. U blizini Beograda je Obedska bara, a nešto dalje, pored Zrenjanina Carska bara. One su posebno interesantne za učenike osnovnih i srednjih škola. U grad Suboticu treba svratiti jer je nadomak Palićkog kompleksa koji je i jedan od omiljenih destinacija na listi turističkih&nbsp; agencija. U Valjevo treba otići da bi se doživelo staro gradsko jezgro Tešnjar, kao što treba obići i njegovu okolinu koja zrači kulturno-istorijskim duhom. Na nešto većoj udaljenosti, ali isto nadomak su i Đerdap i Srebrno jezero. Đerdap sa neponovljivim prirodnim predelom, a na Srebrno jezero leti na kupanje, a u svim ostalim godišnjim dobima za zadovoljenje izletničko-rekreativnih potreba.</p> / <p>At the end of XX and beginning of XXI century there has been intense urbanization and industrialization, which caused a number of problems in the field of environmental protection, but also the quality of human life. Led to a rapid way of life and a bit of free time that are usually poorly implemented. If there are added and economic aspects leads to devastating results. Peace, quiet and relaxation - whether active or not, are required every human being in order to function properly, as opposed to noise, heavy traffic, overpopulation and similar characteristics of modern society, which itself has Beograd. Since the data can&rsquo;t change the situation, rolled it up and adapt to change certain habits to general satisfaction. Here comes in the excursion and recreational tourism. This type of tourism every citizen of Belgrade can afford as it does not require much time and financial resources.</p><p>In the city known forest park Topcider and&nbsp; Kosutnjak that provide an excellent place for a quick removal of the peaceful oasis, even though you are in the city. The rivers Danube and Sava, have excellent pedestrian&nbsp; paths, and Ada Ciganlija with rich excursion and recreational programs at the moment will allow you to forget that we were in the bustle. We should not forget the Great War Island with rich ornithofauna. With a little more time to be available if they want to go to Avala, near Belgrade. It provides a full experience of leaving the city, because it will be a walk through the woods, trodden paths, and slowly get to experience this low mountains, and quickly get to the top because the trails are not too demanding. With the experience of the Avala Tower and the Monument to the Unknown&nbsp; Soldier Day will be filled. Kosmaj must love me for long groomed trails. Fruska gora is special in its own way and in relation to other processed mountain offers the most features for the realization of a number of different types of tourism. Long pedestrian paths, cycling, marathons and unavoidable monastery tours are just part of the experience of what this mountain has to offer. Vrsac mountains on the border with Romania and specific climatic characteristics, Divcibare, with the wilderness can display real natural landscapes. All of this excursion and recreational destination other than natural and provide a variety of cultural and historical wealth. Near Belgrade Obedska bar, a little further, near Zrenjanin Imperial bar. They are particularly interesting for elementary and secondary schools. The city of Subotica need to stop because it is close to Palic complex that is one of the favorite destinations on the list of travel agencies. In Valjevo need to go to the old town center suffered Tesnjar, as it needs to take a tour of the surrounding area that radiates cultural and historical spirit. On a somewhat greater&nbsp; distance, but they are also close to the Iron Gates and Silver Lake. Djerdap with unique natural zones, and at Silver Lake flying to swimming, and in all other seasons to enjoy the excursion and recreational needs.</p>

This thesis examines the development of decision making taken by two countries, the United Kingdom and the United States, in response to Croatia’s declaration of independence from Yugoslavia. The focus is on the recognition process and the reasoning and rationale used by the government officials and diplomats of the United Kingdom and United States to arrive at their policy decisions and opinions. The concentration is mainly on events from the early 1990s until mid 1992. Topics explored include matters such the politics behind non-recognition, democratic social norms, respect for human rights and Western national interests. The thesis first hypothesizes, then analyses, which International Relations theory, that is, realism or constructivism, possesses the best capacity explain why these nations initially withheld their recognition of Croatia’s independence before moving to accept the Republic of Croatia as an independent state. The role of the International Relations theories is to offer an interpretation and understanding of these events and decisions. Subsequently, they are judged on their ability to do so. The thesis finds that via the insight of scholars, analysts and theoretical perspectives that both the John Major government of the UK and the George H.W. Bush Administration of the United States behaved mostly according to realist principles, with some instances of constructivist manner. / Graduate / 0615 / 1616 / 0335 / cljubic9@gmail.com

<p>Конзумација хране и пића од стране туриста, најважнији облик туристичке потрошње, је у великој мери занемарена у литератури о угоститељству и туризму.&nbsp; Данас, са све много већим интересовањем за јединствену и аутентичну храну&nbsp; и пиће, прехрамбене производе и&nbsp; кухињу све већи број&nbsp; људи путује управо да би искусио&nbsp; локалне специјалитете.&nbsp; Стога&nbsp; је у докторској дисератцији анализиран допринос локалне хране и&nbsp; пића, као и култура&nbsp; исхране у процени потрошње локалних гастрономских производа, атрактивности дестинације, укупног&nbsp; задовољства и будућих намера туриста да поново посете дестинацију, као и провера имиџа српске гастрономије са посебним акцентом на социо- демографске карактеристике страних туриста који су посетили градске центре Србије. Истраживање у докторској дисертацији има четири задатака. Главни задатак&nbsp; је провера предложеног модела доприноса хране, пића и културе&nbsp; исхране на примеру Србија. Први&nbsp; задатак&nbsp; рада&nbsp; је да се утврде&nbsp; разлике између ставова туриста који су боравили у Новом Саду и Београду у перцепцији локалне хране,&nbsp; пића&nbsp; и културе&nbsp; исхране Србије. Други&nbsp; задатак&nbsp; рада&nbsp; је испитивање&nbsp; разлика између социо-демографских карактеристика испитаника у конзумацији локалне хране и пића као и искуства у вези са културом&nbsp; исхране кодиспитаника. Трећи&nbsp; задатак&nbsp; је да се утврди у којој мери конзумација локалне хране, локалног<br />пића и искуству у култури исхране доприноси&nbsp; у процени&nbsp; атрактивности&nbsp; дестинације, укупномзадовољству и будућим намерама туриста да поново посете дестинацију.&nbsp; На крају, четвртизадатак је провера имиџа&nbsp; српске гастрономије из перспективе страних туриста.&nbsp; Анкетноистраживање је спроведено у Србији, конкретно у Београду и Новом Саду,&nbsp; током шестистраживачки месеци од маја до октобра 2016.&nbsp; године. Циљну узорачку популацију чинили су страни туристи који су у&nbsp; истраживачком периоду&nbsp; боравили у Србији. Пригодним узорковањемсакупљено је&nbsp; укупно 674 валидних анкета које су даље коришћене у статистичким анализама. Застатистичку обраду коришћено је неколико статистичких&nbsp; техника и статистичких&nbsp; софтвера.Анализа&nbsp; варијансе,&nbsp; т-тестова и вишеструка хијерархијска регресиона анализа&nbsp; су статистичке технике коришћене за истраживање.&nbsp; Статистички софтвери SPSS 18.0, AMOS&nbsp; 21&nbsp; и&nbsp; &bdquo;lavaan&quot; направљеног за R окружење су коришћени за обраду података.</p><p>На основу тестираног модела може се закључити да је на примеру Србије у тестираном узорку локална храна, локално пиће и култура исхране&nbsp; су&nbsp; значајни конструкти у процени&nbsp; потрошње производа, атрактивности дестинације, укупног задовољства и будућих намера туриста да поново посете дестинацију али и у испитивању разлика између&nbsp; социо-демографских карактеристика испитника. Према резултатима налаза&nbsp; интерна&nbsp; поузданост&nbsp; модела&nbsp; за&nbsp; све&nbsp; конструкте је у задовољавајућем степену. Даље, резултати су показали да је српска храна, пиће и&nbsp; култура исхране прихватљива код страних туриста и да се сматрају значајним елементом&nbsp; туристичког производа.&nbsp; Већина социо-демографских &nbsp;карактеристика испитника су показале&nbsp; разлике са осталим варијаблама (конзумација локалне хране, конзумација локалних пића и&nbsp; култура исхране).&nbsp; Резултати показују да је имиџ српске гастрономије из перспективе страних туриста позитиван. Показано је да су туристи локалну гастрономију оценили као &bdquo;укуснa&quot;, да је понуда богата јелима од меса и да је цена прихватљива тј разумна цена, без обзира на&nbsp; град који&nbsp; су посетили. Главни допринос истраживања конзумације локалне хране и пића, као и искуство у&nbsp; вези са културом исхране&nbsp; на дестинацији није да повећа број посетилаца већ да&nbsp;&nbsp; заинтересује и&nbsp; задовољи искуство туриста и развије идентитет локалне кухиње&nbsp; као моћно средство у изградњи&nbsp; бренда и имиџа дестинације.</p> / <p>Konzumacija hrane i pića od strane turista, najvažniji oblik turističke potrošnje, je u velikoj meri zanemarena u literaturi o ugostiteljstvu i turizmu.&nbsp; Danas, sa sve mnogo većim interesovanjem za jedinstvenu i autentičnu hranu&nbsp; i piće, prehrambene proizvode i&nbsp; kuhinju sve veći broj&nbsp; ljudi putuje upravo da bi iskusio&nbsp; lokalne specijalitete.&nbsp; Stoga&nbsp; je u doktorskoj diseratciji analiziran doprinos lokalne hrane i&nbsp; pića, kao i kultura&nbsp; ishrane u proceni potrošnje lokalnih gastronomskih proizvoda, atraktivnosti destinacije, ukupnog&nbsp; zadovoljstva i budućih namera turista da ponovo posete destinaciju, kao i provera imidža srpske gastronomije sa posebnim akcentom na socio- demografske karakteristike stranih turista koji su posetili gradske centre Srbije. Istraživanje u doktorskoj disertaciji ima četiri zadataka. Glavni zadatak&nbsp; je provera predloženog modela doprinosa hrane, pića i kulture&nbsp; ishrane na primeru Srbija. Prvi&nbsp; zadatak&nbsp; rada&nbsp; je da se utvrde&nbsp; razlike između stavova turista koji su boravili u Novom Sadu i Beogradu u percepciji lokalne hrane,&nbsp; pića&nbsp; i kulture&nbsp; ishrane Srbije. Drugi&nbsp; zadatak&nbsp; rada&nbsp; je ispitivanje&nbsp; razlika između socio-demografskih karakteristika ispitanika u konzumaciji lokalne hrane i pića kao i iskustva u vezi sa kulturom&nbsp; ishrane kodispitanika. Treći&nbsp; zadatak&nbsp; je da se utvrdi u kojoj meri konzumacija lokalne hrane, lokalnog<br />pića i iskustvu u kulturi ishrane doprinosi&nbsp; u proceni&nbsp; atraktivnosti&nbsp; destinacije, ukupnomzadovoljstvu i budućim namerama turista da ponovo posete destinaciju.&nbsp; Na kraju, četvrtizadatak je provera imidža&nbsp; srpske gastronomije iz perspektive stranih turista.&nbsp; Anketnoistraživanje je sprovedeno u Srbiji, konkretno u Beogradu i Novom Sadu,&nbsp; tokom šestistraživački meseci od maja do oktobra 2016.&nbsp; godine. Ciljnu uzoračku populaciju činili su strani turisti koji su u&nbsp; istraživačkom periodu&nbsp; boravili u Srbiji. Prigodnim uzorkovanjemsakupljeno je&nbsp; ukupno 674 validnih anketa koje su dalje korišćene u statističkim analizama. Zastatističku obradu korišćeno je nekoliko statističkih&nbsp; tehnika i statističkih&nbsp; softvera.Analiza&nbsp; varijanse,&nbsp; t-testova i višestruka hijerarhijska regresiona analiza&nbsp; su statističke tehnike korišćene za istraživanje.&nbsp; Statistički softveri SPSS 18.0, AMOS&nbsp; 21&nbsp; i&nbsp; &bdquo;lavaan&quot; napravljenog za R okruženje su korišćeni za obradu podataka.</p><p>Na osnovu testiranog modela može se zaključiti da je na primeru Srbije u testiranom uzorku lokalna hrana, lokalno piće i kultura ishrane&nbsp; su&nbsp; značajni konstrukti u proceni&nbsp; potrošnje proizvoda, atraktivnosti destinacije, ukupnog zadovoljstva i budućih namera turista da ponovo posete destinaciju ali i u ispitivanju razlika između&nbsp; socio-demografskih karakteristika ispitnika. Prema rezultatima nalaza&nbsp; interna&nbsp; pouzdanost&nbsp; modela&nbsp; za&nbsp; sve&nbsp; konstrukte je u zadovoljavajućem stepenu. Dalje, rezultati su pokazali da je srpska hrana, piće i&nbsp; kultura ishrane prihvatljiva kod stranih turista i da se smatraju značajnim elementom&nbsp; turističkog proizvoda.&nbsp; Većina socio-demografskih &nbsp;karakteristika ispitnika su pokazale&nbsp; razlike sa ostalim varijablama (konzumacija lokalne hrane, konzumacija lokalnih pića i&nbsp; kultura ishrane).&nbsp; Rezultati pokazuju da je imidž srpske gastronomije iz perspektive stranih turista pozitivan. Pokazano je da su turisti lokalnu gastronomiju ocenili kao &bdquo;ukusna&quot;, da je ponuda bogata jelima od mesa i da je cena prihvatljiva tj razumna cena, bez obzira na&nbsp; grad koji&nbsp; su posetili. Glavni doprinos istraživanja konzumacije lokalne hrane i pića, kao i iskustvo u&nbsp; vezi sa kulturom ishrane&nbsp; na destinaciji nije da poveća broj posetilaca već da&nbsp;&nbsp; zainteresuje i&nbsp; zadovolji iskustvo turista i razvije identitet lokalne kuhinje&nbsp; kao moćno sredstvo u izgradnji&nbsp; brenda i imidža destinacije.</p> / <p>The consumption of food and beverages by the tourists, the most important form of tourist consumption is being largely ignored in the literature of hospitality and tourism. Today, with a greater interest in the unique and authentic food and beverages, food products and cuisine, there are an increasing number of people who travel just to experience local specialties. Therefore, this PhD thesis analyzes the<br />contribution of local food and beverages, as well as food culture in the assessment of consumption of local culinary products, destination attractiveness, overall satisfaction and future intentions of tourists to re-visit a tourist destination, and also the verification of the image of Serbian gastronomy with a special emphasis on socio-demographic characteristics of foreign tourists who visited the city centers of Serbia.There are four tasks in the study of this doctoral thesis. The main task is the verification of the proposed model of the contribution of food, beverages and food culture in the case of Serbia. The first task of thestudy was to determine the differences between the attitudes of tourists who stayed in Novi Sad and Belgrade in their perception of local food, beverages and food culture of Serbia. Another task of this paper is testing the differences between socio-demographic characteristics of respondents in the consumption of local food and beverages, as well as the experiences related to the culture of food in respondents. The third task is to determine to what extent is the consumption of local food, local beverages and the experience of food culture contributes to the assessment of destination&lsquo;s attractiveness, overall satisfaction and future intentions of tourists to re-visit a destination. Finally, the fourth task is to verify the image of Serbian gastronomy from the perspective of foreign touris ts. The survey was conducted in Serbia, i.e. in Belgrade and Novi Sad, during a six months research from May to October 2016. The target sample population being comprised of foreign tourists who stayed in Serbia<br />during the period of the survey. A total of&nbsp; 674 valid surveys were collected by&nbsp; appropriate sampling,and these were later used in statistical analyses. For the purpose of statistical analysis, several statistical techniques and statistical software were used. Statistical techniques used for the sur vey are t-tests variance analysis and multiple hierarchical regression analysis. Statistical software SPSS 18.0, AMOS<br />21 and &bdquo;lavaan&quot; made for R environment were used for data processing.</p><p>Based on the tested model, it can be concluded that in the case of Serbia in the sample tested, local food, local beverages and food culture are a significant construct in the assessment of product consumption, attractiveness of a destination, overall satisfaction and future intentions of tourists to re-visit a destination, but also in examining the differences between socio-demographic characteristics of respondents. According to research findings, the internal reliability of the model for all constructs is at a satisfactory level. Furthermore, the results showed that the Serbian food, beverages and food culture are acceptable to foreign tourists and are to be considered an important element of the tourism product.Most of the socio-demographic characteristics of respondents have shown differences with the other<br />variables (consumption of local food, local beverages and food culture). The results show that the image of Serbian gastronomy from the perspective of foreign tourists is positive. It is indicated that tourists assess local gastronomy as ―delicious‖, that there is a&nbsp; lot of dishes made of meat on offer and that the price is acceptable i.e. reasonable, regardless of the city they stayed in. The main contribution to the research on consumption of local food and drinks, as well as food culture related experience at a destination is not to increase the number of visitors, but to intrigue and satisfy the experience of tourists and develop the identity of local cuisine as a powerful tool in creating a brand and an image of the destination.</p>