[pt] A liberdade religiosa é um espaço de disputa entre diferentes denominações que tem ultrapassado o desejo de conter a verdade sobre as coisas para ter o controle dos espaços de poder. Historicamente tida como religiões subalternas, ainda hoje os cultos de matriz africana experimentam situações de perseguição, desconsideração e intolerância. Estes atos provêm tanto de particulares quando de agentes públicos e expressam parte da herança colonial ainda não superada: o racismo. É a ligação entre essas religiões e a África, os africanos e seus descentes que, mesmo no século XXI, quando muitas dessas crenças deixaram de ser professadas apenas por negros, despertam nos seus opositores dentro do campo religioso ou político as manifestações de intolerância e de violação de direitos dos adeptos das religiões afro-brasileiras. Esse trabalho consiste na análise desse panorama e do impacto que ele tem na consolidação do estado democrático e da laicidade do estado brasileiro. São investigados dois casos de templos religiosos de matriz africana proibidos de funcionamento no Estado de Sergipe e os afrorreligiosos participam de um survey sobre representação social do sistema de justiça, de modo que pretendemos abrir o espaço do debate sobre liberdade religiosa e sobre a prestação de serviços por instituições do sistema de justiça para aqueles que pouco ou quase nunca participaram ou opinaram sobre tais questões. O survey foi elaborado a partir das demandas e das necessidades específicas dos afrorreligiosos quando diante do sistema de justiça e as teorias e as metodologias aqui empregadas como referenciais foram eleitas e pensadas por se adequarem a estes grupos, não o oposto. / [en] Religious freedom is an area of dispute between different denominations that has overtaken the desire to contain the truth about things to keep track of the positions of power. Historically seen as subaltern religions, cults today with African roots experience situations of persecution, intolerance and disrespect . These acts come from both private and public agents when expressing part of the colonial legacy still unsurpassed: racism. It is the connection between these religions and Africa, Africans and their descendants, even in the XXI century, when many of these beliefs are no longer professed only by blacks, awaken in their opponents within the religious or political field manifestations of intolerance and violation fans of rights of african-Brazilian religions . This work consists of the analysis of this scenario and the impact it has on the consolidation of the democratic state and the secular nature of the Brazilian state. Two cases of religious temples of banned African origin operating in the State of Sergipe and afrorreligiosos participate in a survey about social representation of the justice system are investigated, so we intend to open up the space of the debate on religious freedom and on the provision of services by institutions of the justice system for those who know little or almost never participated or say about such matters. The survey was developed from the demands and specific needs of afrorreligiosos when confronting the justice system and the theories and methodologies used here as references were elected and thought fit by these groups , not the opposite.

Text in Afrikaans / Die Baha'i-geloof is 'n nuwe onafhanklike wereldreligie en is redelik onbekend onder die bree Suid-Afrikaanse publiek. Hierdie kwalitatiewe studie (gebaseer op die fenomenologiese metode) het ten doel om die Baha'i-fenomeen op 'n nie-veroordelende wyse sander vooroordele te beskryf en om die Baha'is se eie Suid-Afrikaanse ervaring te registreer. Dit geskied eerstens deur 'n bespreking van die Baha'ise historiese gebeure (deel 1). Op hierdie wyse word die geloof in sy religieuse familiegroepering geplaas. Terselfdertyd verklaar hierdie deel die ontstaan en ontwikkeling van die Baha'i-geloof wereldwyd en in Suid-Afrika. Dit herdefinieer die verbondsgedagte en toon hoe Baha'is die eenheidsgedagte en die uitlewing van Baha 'u' llah se boodskap via die skepping van 'n Administratiewe orde vormgee. Sentrale Baha'i-konsepte (deel 2) aangaande die geestelike dimensie van die geloof word hierna aangestip. Dit word uitgebou met ongestruktureerde onderhoude met versigtig gekose deelnemers, waarin Baha'is dus self hul geloof in terme van die Baha'i-administrasie, wette, byeenkomste en bepalings, Godsbegrip en eskatologie sowel as hul antropologie en geskiedenis uitspel. Dit word ooreenkomstig die sentrale temas bespreek sodat 'n Baha'i-geheelbeeld gekonseptualiseer kan word. Dit word afgesluit met 'n bespreking van die Baha'i-wereldstaat as die vervulling van die profesie van die nuwe hemel en aarde. Verskeie gevolgtrekkings word uit hierdie data gemaak. Dit toon hoe die Baha'is Baha'u'llah se boodskap as sleutel gebruik sodat die moderne mens na die vestiging van 'n nuwe wereldkultuur gelei word. Hierdie strewe bekragtig die Baha'i-strategie en motto van eenheid in die verskeidenheid, en word as die oplossing vir die hedendaagse probleme van die moderne mens aangebied. Daar word dan met die Suid-Afrikaanse Baha'i-toekomsbeskouing afgesluit. / The Baha'i Faith is a new independent world religion and is vastly unknown to the South African public. The purpose of this qualitative research (based on the phenomenological method) is to describe the Baha'i phenomenon in an unbiased, non-judgemental way so that the own South African Baha'i experience is registered. The Baha'i history (part 1) is discussed first in order to place this faith in its own religious framework and to explain its origin and development worldwide as well as in South Africa. It establishes the message of the Covenant and shows how Baha'is are proclaming the unity idea and the message of Baha'u'llah via the establishment of the Administrative order. Central Baha'i concepts (part 2) concerning the spiritual dimension of the Baha'i faith are explored. It is expanded via unstructured interviews with carefully selected participants in order to let Baha'is explain their own administration, laws and regulations, concepts about God and their escatology as well as their anthropology and history. This is done in accordance to the central themes so that a total picture of Baha'i could be conceptualised. It ends with a discussion of the Baha'i worldstate as the fulfillment of the new heaven and earth prophecy. Different conclusions are made from these data. It shows how the Baha'is are using Baha'u'llah's message as the key in order to lead man to the establishment of a new modern world culture. This culture will be the fulfillment of the Baha'i strategy and motto of unity in diversity and serves as the Baha'i answer to the modern day problems. The thesis ends with the South African expectations of the future / Religious Studies and Arabic / D.Th. (Religious Studies)

Thesis (PhD)--Stellenbosch University, 2015. / ENGLISH ABSTRACT: The Central African country of Malawi has a population of over 15 million people and more than 500 Protestant missionaries. In spite of an overall sense of partnership and community among missionaries in Malawi, a significant tension exists between the approaches that various Protestant missionaries have taken in their attempt fulfil The Great Commission of Matthew 28. This tension is not limited to Malawi. Missiologists worldwide have identified several different models of mission work. Some of these models emphasize the verbal proclamation of the gospel message while other models emphasize social action and acts of mercy as an equal or primary focus. The purpose of this dissertation is to determine what the dominant models of mission work in Malawi are in practice. Is the emphasis more on gospel proclamation or social action and how does that relate to the commission in Matthew 28? In order to determine this, the researcher 1) investigates the growing tension between various models of missionary work, 2) analyzes various Protestant missionary models as they relate to key passages of Scripture, 3) examines qualitative theological perspectives surrounding the issue of evangelism, social action, Matthew 25, and Matthew 28, 4) conducts empirical quantitative research among missionaries currently serving in Malawi, 5) conducts empirical qualitative research among Christians in the West that have an interest in Malawi’s missionary work, 6) explores normative perceptions of the traditional prioritism model of missionary work, 7) develops a revised praxis for churches in the West that send missionaries to help them become more effective in developing their models of mission. Traditionally, missionaries have focused on gospel proclamation and social action has been a secondary, but important, emphasis. Today, some missionaries elevate social action as a co-priority with proclamation while others practice social action almost exclusively. Many missionaries in Malawi are so focused on social action activities like medicine, general education, and orphan care that they have little time to devote to Bible teaching, baptism, and church strengthening. Christians in the West who have an interest in missionary work in Malawi are naturally concerned about both gospel proclamation and social action. They desire that the physical needs of Malawians would not be neglected, but they also desire that the gospel message would be proclaimed in Malawi and that missionaries would make disciples by teaching all that Christ has commanded. This is why a research project that involves a theological study in relation to an analysis of the praxis of religious workers in Malawi will be useful. It should help both Christians in the West and missionaries in Malawi to maintain priorities that will sustain both gospel proclamation as well as social action in a needy country like Malawi. One of the desired outcomes of this study is to determine the factors that contribute to missionary activity which neglects neither gospel proclamation, nor the physical needs of others. In order to determine these factors, it will be beneficial to ascertain a more thorough understanding of different missionary models and evaluate their potential deficiencies and strengths. The main research question this study addresses is: What are the current models of missionary practice among missionaries in Malawi today and how do those models relate to key passages for missionaries, such as Matthew 28:18-20 and Matthew 25:31-46? / AFRIKAANSE OPSOMMING: Malawi, 'n land in sentraal Afrika, het 'n bevolking van meer as 15 miljoen mense en meer as 500 Protestantse sendelinge. Alhoewel daar goeie samewerking tussen Sending-organisasies is, ervaar hulle wel spanning rakende hulle onderskeie benaderings tot die Evangelisasie opdrag van Mattheus 28. Hierdie spanning is nie beperk tot Malawi nie. Wereldwyd het Sendingkundiges verskillende modelle vir sendingwerk geïdentifiseer. Van hierdie modelle beklemtoon die verkondiging van die Evangelie, terwyl ander die sosiale uitleef van die Evangelie verkondig deur middel van barmhartigheid. Die doel van hierdie proefskrif is om te bepaal wat die dominante modelle van sendingwerk in Malawi in die praktyk is. Is die klem meer op Evangelie verkondiging of op sosiale aksie, en hoe hou hierdie verband met die opdrag in Mattheus 28? Om hierdie vas te stel, gaan die navorser, 1) die toenemende spanning tussen verskillende modelle van sendingwerk ondersoek, 2) die verskillende Protestantse sending-modelle ontleed volgens hulle verwantskap aan kern gedeeltes van die Skrif, 3) empiriese kwantitatiewe navorsing doen onder huidige sendelinge in Malawi, 4) empiriese kwalitatiewe navorsing doen onder Christene in die Westerse wereld wat belangstel in sendingswerk in Malawi, 5) normatiewe begrip van die tradisionele voorkeur model van sendingwerk verken, 6) verbeterde praktyke ontwikkel wat kerke in die Weste, wat sendelinge wil uitstuur, kan navolg om hulle te help met die ontwikkeling van hulle sending-modelle. Tradisioneel het sendelinge op Evangelie-verkondiging gefokus en enige sosiale aksies was wel belangrik, maar van sekondêre belang. Vandag het sommige sendelinge sosiale aksies verhef tot 'n mede prioriteit gelyk aan Evangelieverkondiging, terwyl ander amper eksklusief sosiale aksies bedryf. Vele sendelinge in Malawi is so gefokus op sosiale aksie soos mediese hulp, algemene onderwys, en die versorging vir weeskinders, dat hulle min tyd het om hulself toe te wy aan Bybelse onderrig, doop en die versterking van kerke. Christene in die Weste, wat belangstel in sendingwerk in Malawi, is van nature besorg oor beide Evangelie verkondiging sowel as sosiale aksies. Hulle wil graag hê dat die fisiese behoeftes van Malawiers nie verwaarloos word nie, maar hulle begeer ook dat die Evangelie boodskap in Malawi verkondig word en dat sendelinge dissipels sal maak deur hulle alles wat Christus beveel het, te leer. Dit is die rede waarom dit nuttig sal wees om 'n navorsingsprojek te hê wat 'n teologiese studie insluit rakende 'n ontleding van die gebruike van godsdienstige werkers in Malawi. Dit behoort Christene in die Weste sowel as sendelinge in Malawi te help om prioriteite te handhaaf wat beide Evangelie verkondiging sowel as sosiale aksies ondersteun in 'n behoeftige land soos Malawi. Een van die verlangde resultate van hierdie studie is om die faktore te bepaal wat bydra tot sendingwerk wat nie Evangelie verkondiging verwaarloos nie en ook nie die fisiese behoeftes van ander verontagsaam nie. Om hierdie faktore te bepaal sal dit waardevol wees om 'n deegliker begrip van verskillende sending-modelle vas te stel en hulle potensiele tekortkominge en sterkpunte te evalueer. Die hoof navorsings-vra wat hierdie studie aanspreek is: Wat is die huidige modelle van sendingpraktyk onder sendelinge in Malawi en hoe hou dit verband met kern Skrifgedeeltes vir sendelinge soos Mattheus 28:18-20 en Mattheus 25:31-46?

Thesis (DTh)--Stellenbosch University, 2011. / ENGLISH ABSTRACT: The difficulties attending our understanding of the experience of shame are widely recognized. This work is concerned with the interplay between the experience of shame and religious pathology in Korean culture, especially regarding theological anthropology. Religious pathology implies the sick or distorted faith when people’s belief system or contents, particularly inappropriate God-images and negative self-identity, becomes negatively influenced due to painful experiences of shame. It was hypothesis that the phenomenon of shame in Korean culture needs to be understood in terms of multidimensional perspectives including psychological, sociological, socio-cultural and a theological perspective as well. It was argued that parishioners’ biased understanding of, and response to the experience of shame, is associated with inappropriate God-images and negative selfidentity which hamper spiritual maturity and spiritual growth. The empirical research reported in chapter 5 shows that the parishioners’ experience of shame is associated with disharmony between values and expectations in a specific community. This phenomenon has a huge impact on position (habitus; attitude; aptitude) within cultural contexts. The study proposes the use of a pneumatological model of understanding of God, based on Louw’s four-stage counselling model, in order to respond constructively to an existential problem such as shame within the Korean Presbyterian Church. / AFRIKAANSE OPSOMMING: Die ingewikkeldhede verbonde aan ons verstaan van die belewing van skaamte word wyd erken. Hierdie werk is gemoeid met die wisselwerking tussen die belewing van skaamte en godsdienspatologie binne die Koreaanse kultuur, veral met betrekking tot fn teologiese antropologie. Godsdienspatologie impliseer die siek of verwronge geloof wanneer mense se oortuigingsisteem of -inhoude, in die besonder onvanpaste Godsbeelde en negatiewe selfidentiteit, destruktief beinvloed word as gevolg van 'n pynlike en lydingsvolle belewing van skaamte. Daar is gehipotetiseer dat die verskynsel van skande in die Koreaanse kultuur verstaan moet word in terme van multidimensionele benaderings, te wete sielkundige, sosiologiese, sosio-kulturele en teologiese perspektiewe. Daar is geargumenteer dat lidmate se eensydige verstaan van en reaksie op die belewing van skande geassosieer is met onvanpaste Godsbeelde en negatiewe selfidentiteit wat geestelike volwassenheid en spirituele groei belemmer. Die empiriese navorsing waaroor in hoofstuk 5 verslag gedoen is, toon aan dat die lidmate se belewing van skaamte verband hou met diskrepansie tussen waardes en verwagtinge in 'n spesifieke gemeenskap. In die verband speel die kultureel-religeuse agtergrond van Korea 'n deurslaggewende rol. Hierdie verskynsel het fn fundamentele impak op mense se posisie (habitus; hauding; wees-funtsie) binne kulturele kontekste. Die studie stel die gebruik van 'n pneumatologiese model, gebaseer op die vierfase beradingsmodel van Louw, vir die verstaan van God voor om konstruktief te reageer op die eksistensiele probleem van skaamte binne die Koreaans-Presbiteraanse Kerk.

<p>Демократске промене почетком 21. века отвориле су могућност традиционалним верским заједницама на територији Републике Србије, а међу њима посебно Српској православној цркви (по броју својих чланова највећој верској заједници), за остваривање њене мисије у школском систему, као и за утицај на морално васпитање и живот младих. Иако се мало аутора на нашим просторима бавило темом религијског образовања, за теоријску основу овог рада су могла послужити схватања о моралности познатих филозофа и психолога који су се бавили развојем моралности, као и педагошка схватања о подстицању развоја моралности, те методолошки начини проучавања моралности и моралног васпитања код нас и у свету. Филозофи, педагози и психолози су на свој начин доприносили упознавању моралног развоја и начина формирања моралне особе, али ипак, нису сви имали јединствен став нити су се сви бавили развојним ступњевима који су значајни за морално васпитање, и који, у једном делу, одговарају овом истраживању, него се то кроз историју мењало. Међутим, све то је ипак у извесном смислу само део онога чиме се бави верска настава, односно део који се односи на есхатолошку моралност је на известан начин индиректно дотицан у филозофској и психолошкој литератури.<br />Намера овог рада јесте утврђивање у којој мери верска настава утиче на моралност младих, кроз испитивање повезаности сета религиозних и сета моралних својстава са индикаторима остварења моралности, односно утврђивање нивоа моралности младих који похађају верску наставу. Као репрезенти моралних својстава одабрани су: 1. интегритет (поступање у складу са принципима, вредностима и уверењима, причање истине, залагање за оно што је исправно, испуњавање обећања), 2. одговорност (преузимање одговорности за личне изборе, признавање грешака и пропуста, прихватање одговорности за служење другима), 3. саосећање (активна брига о другима), 4. праштање (спремност на праштање сопствених грешака, спремност на праштање туђих грешака).<br />Поред тога што се у овом раду настоји да се емпиријским путем пронађу и пруже одговори на поменуто питање феномена односа религиозности и моралности као ефеката<br />vii<br />верске наставе, налази истраживања имају и практичне импликације на организацију верске наставе. У истраживању су постављени задаци да се утврде систем вредности, морални ставови и ниво есхатолошког узрастања младих који похађају верску наставу, као и да се утврде фактори који доприносе моралном васпитању у верској настави. Основна претпоставка односи се на то да млади који похађају верску наставу имају развијену моралност, а посебне хипотезе на то да млади који похађају верску наставу имају хришћански систем вредности и позитивне ставове према хришћанском моралу, те да верска настава статистички значајно доприноси есхатолошкој моралности младих.<br />Истраживање је спроведено међу испитаницима основношколског узраста (7. и 8. разреди) и средњошколског узраста (3. и 4. разреди), јер се на овом узрасту остварује диференцијација и актуелизација потенцијала, кроз јасне назнаке владања садржајима одређене области и креативне продукције у неком социјално релевантном облику. Завршни разреди основне и средње школе подразумевају присуство високих способности кроз специфичне домене и области знања, уз профилисана и конзистентна интересовања за друштвено-моралне проблеме, преиспитивање исправности правила понашања и закона који се младима намећу од стране породице или вршњака, као и могућност апстрактног мишљења. (Coleman &amp; Cross, 2001). Узорак је невероватносни, пригодни &ndash; групни - према узрасту, па је начин узорковања обухватио и елементе стратификованог узорка. У оквиру три стратума, упитником је испитано 446 ученика основних и средњих школа са територије Епархије банатске.<br />Од значајнијих налаза издвајају се:<br />-у систему вредности младих уочава се да су љубав и чистота срца најреспектованије врлине, да већина испитаника има негативан однос према истополним браковима, те да страх од казне диктира морално понашање, а интернализација још увек за основу има спољашњи ауторитет, што указује на хетерономни степен развоја моралности, док разлике између пола, места обитавања и узраста нису значајне;<br />-у вери и есхатологији младих уочава се аспект есхатолошке моралности који је на високом нивоу, будући да испитаници поимају Бога као живу и конкретну Личност Господа Исуса Христа присутну у Цркви Духом Светим, а однос са Њим кроз љубав, веру, молитву и конкретно учешће у Светој литургији као икони Царства Небеског доживљавају као пресудан за остварење Боголикости, док Вечни живот представља васкрсење мртвих у другом доласку Христовом и остварење узвишене моралне личности. Разлике између пола, места обитавања и узраста испитаника, у погледу узрастања у есхатолошком аспекту моралности, говоре у корист старијих испитаника, женског пола, из градске средине;</p><p>-у доприносу верске наставе моралном формирању личности увиђа се да су вера у Бога и жеља да се верски образују главни разлози опредељења испитаника за похађање верске наставе, да је личност вероучитеља од великог значаја, а њен допринос зависи од познавања садржаја које преноси ученицима, да је најзначајнији начин извођења верске наставе путем посета Светим храмовима и учествовања у црквеним богослужењима, уз тумачење смисла црквених празника и богослужбених радњи, док су најмање значајне информационо-комуникационе технологије. Практична педагошка импликација ових налаза јесте посвећивање посебне пажње кадровском потенцијалу.</p> / <p>Demokratske promene početkom 21. veka otvorile su mogućnost tradicionalnim verskim zajednicama na teritoriji Republike Srbije, a među njima posebno Srpskoj pravoslavnoj crkvi (po broju svojih članova najvećoj verskoj zajednici), za ostvarivanje njene misije u školskom sistemu, kao i za uticaj na moralno vaspitanje i život mladih. Iako se malo autora na našim prostorima bavilo temom religijskog obrazovanja, za teorijsku osnovu ovog rada su mogla poslužiti shvatanja o moralnosti poznatih filozofa i psihologa koji su se bavili razvojem moralnosti, kao i pedagoška shvatanja o podsticanju razvoja moralnosti, te metodološki načini proučavanja moralnosti i moralnog vaspitanja kod nas i u svetu. Filozofi, pedagozi i psiholozi su na svoj način doprinosili upoznavanju moralnog razvoja i načina formiranja moralne osobe, ali ipak, nisu svi imali jedinstven stav niti su se svi bavili razvojnim stupnjevima koji su značajni za moralno vaspitanje, i koji, u jednom delu, odgovaraju ovom istraživanju, nego se to kroz istoriju menjalo. Međutim, sve to je ipak u izvesnom smislu samo deo onoga čime se bavi verska nastava, odnosno deo koji se odnosi na eshatološku moralnost je na izvestan način indirektno dotican u filozofskoj i psihološkoj literaturi.<br />Namera ovog rada jeste utvrđivanje u kojoj meri verska nastava utiče na moralnost mladih, kroz ispitivanje povezanosti seta religioznih i seta moralnih svojstava sa indikatorima ostvarenja moralnosti, odnosno utvrđivanje nivoa moralnosti mladih koji pohađaju versku nastavu. Kao reprezenti moralnih svojstava odabrani su: 1. integritet (postupanje u skladu sa principima, vrednostima i uverenjima, pričanje istine, zalaganje za ono što je ispravno, ispunjavanje obećanja), 2. odgovornost (preuzimanje odgovornosti za lične izbore, priznavanje grešaka i propusta, prihvatanje odgovornosti za služenje drugima), 3. saosećanje (aktivna briga o drugima), 4. praštanje (spremnost na praštanje sopstvenih grešaka, spremnost na praštanje tuđih grešaka).<br />Pored toga što se u ovom radu nastoji da se empirijskim putem pronađu i pruže odgovori na pomenuto pitanje fenomena odnosa religioznosti i moralnosti kao efekata<br />vii<br />verske nastave, nalazi istraživanja imaju i praktične implikacije na organizaciju verske nastave. U istraživanju su postavljeni zadaci da se utvrde sistem vrednosti, moralni stavovi i nivo eshatološkog uzrastanja mladih koji pohađaju versku nastavu, kao i da se utvrde faktori koji doprinose moralnom vaspitanju u verskoj nastavi. Osnovna pretpostavka odnosi se na to da mladi koji pohađaju versku nastavu imaju razvijenu moralnost, a posebne hipoteze na to da mladi koji pohađaju versku nastavu imaju hrišćanski sistem vrednosti i pozitivne stavove prema hrišćanskom moralu, te da verska nastava statistički značajno doprinosi eshatološkoj moralnosti mladih.<br />Istraživanje je sprovedeno među ispitanicima osnovnoškolskog uzrasta (7. i 8. razredi) i srednjoškolskog uzrasta (3. i 4. razredi), jer se na ovom uzrastu ostvaruje diferencijacija i aktuelizacija potencijala, kroz jasne naznake vladanja sadržajima određene oblasti i kreativne produkcije u nekom socijalno relevantnom obliku. Završni razredi osnovne i srednje škole podrazumevaju prisustvo visokih sposobnosti kroz specifične domene i oblasti znanja, uz profilisana i konzistentna interesovanja za društveno-moralne probleme, preispitivanje ispravnosti pravila ponašanja i zakona koji se mladima nameću od strane porodice ili vršnjaka, kao i mogućnost apstraktnog mišljenja. (Coleman &amp; Cross, 2001). Uzorak je neverovatnosni, prigodni &ndash; grupni - prema uzrastu, pa je način uzorkovanja obuhvatio i elemente stratifikovanog uzorka. U okviru tri stratuma, upitnikom je ispitano 446 učenika osnovnih i srednjih škola sa teritorije Eparhije banatske.<br />Od značajnijih nalaza izdvajaju se:<br />-u sistemu vrednosti mladih uočava se da su ljubav i čistota srca najrespektovanije vrline, da većina ispitanika ima negativan odnos prema istopolnim brakovima, te da strah od kazne diktira moralno ponašanje, a internalizacija još uvek za osnovu ima spoljašnji autoritet, što ukazuje na heteronomni stepen razvoja moralnosti, dok razlike između pola, mesta obitavanja i uzrasta nisu značajne;<br />-u veri i eshatologiji mladih uočava se aspekt eshatološke moralnosti koji je na visokom nivou, budući da ispitanici poimaju Boga kao živu i konkretnu Ličnost Gospoda Isusa Hrista prisutnu u Crkvi Duhom Svetim, a odnos sa NJim kroz ljubav, veru, molitvu i konkretno učešće u Svetoj liturgiji kao ikoni Carstva Nebeskog doživljavaju kao presudan za ostvarenje Bogolikosti, dok Večni život predstavlja vaskrsenje mrtvih u drugom dolasku Hristovom i ostvarenje uzvišene moralne ličnosti. Razlike između pola, mesta obitavanja i uzrasta ispitanika, u pogledu uzrastanja u eshatološkom aspektu moralnosti, govore u korist starijih ispitanika, ženskog pola, iz gradske sredine;</p><p>-u doprinosu verske nastave moralnom formiranju ličnosti uviđa se da su vera u Boga i želja da se verski obrazuju glavni razlozi opredeljenja ispitanika za pohađanje verske nastave, da je ličnost veroučitelja od velikog značaja, a njen doprinos zavisi od poznavanja sadržaja koje prenosi učenicima, da je najznačajniji način izvođenja verske nastave putem poseta Svetim hramovima i učestvovanja u crkvenim bogosluženjima, uz tumačenje smisla crkvenih praznika i bogoslužbenih radnji, dok su najmanje značajne informaciono-komunikacione tehnologije. Praktična pedagoška implikacija ovih nalaza jeste posvećivanje posebne pažnje kadrovskom potencijalu.</p> / <p>The democratic social changes in the early 21st century opened up the possibility of the traditional religious communities in the Republic of Serbia, including in particular Serbian Orthodox Church (by the number of its members the largest religious community), for the achievement of its mission in the school system, as well as the impact on moral education and life of young people. Although few authors in our area dealt with religious education, the theoretical basis of this study could be based on conceptions of morality by famous philosophers and psychologists who have studied the development of morality, as well as the pedagogical conceptions of encouraging the development of morality and methodological ways of studying morality and moral education in our country and in the world. Philosophers, educators and psychologists in their own way contributed to the introduction of moral development and ways of forming moral individuals, but not everyone had a unified position, nor have dealt with all the developmental stages that are important for moral guidance, and which, in part, corresponding to the research, but it has been changed through history. However, all this is still in a sense, only the part of influence of religious instruction, or the part that refers to the eschatological morality is in some way indirectly connected with it in the philosophical and psychological literature.<br />The intention of this work is to determine the extent to which religious education affects the morality of young people, through testing connectivity among sets of religious and moral properties with indicators that shows the level of morality realization, that determine the level of morality of young people who attend religious education. As representatives of moral qualities were selected: 1 Integrity (complying with the principles, values and beliefs, telling the truth, commitment to what is right, fulfilling promises) 2. Responsibility (taking responsibility for personal choices, recognition of errors and omissions, acceptance of responsibility for service to others), 3. Sympathy (active concern for others) 4. Forgiveness (a willingness to forgive our mistakes, willingness to forgive others&#39; mistakes).<br />x<br />In addition to this paper, besides the intention to find empirically and provide answers to the aforementioned question the phenomenon of the relationship between religiosity and morality as well as the effects of religious teaching, research findings have practical implications for the organization of religious education. The research tasks are set to establish a system of values, moral attitudes and level of eschatological growing up among young people who attend religious education, as well as to identify factors that contribute to moral education in school classes. The basic assumption is related to the fact that young people who attend religious education have developed morality, a specific hypothesis that young people who attend religious education with the Christian system of values and positive attitudes toward Christian morality, and religious education significantly contributes to the eschatological morality of young people.<br />The survey was conducted among respondents with primary school (7th and 8th grades) and secondary school age (grades 3 and 4), because at this age it is achieved the differentiation and actualization of potential, through clear indication of government facilities and certain areas of creative production in a socially relevant form. Final grades of primary and secondary schools include the presence of high abilities through specific domains and fields of knowledge, with profiled and consistent interest in social and moral problems, a review of the correctness of the code of conduct and laws that impose the youth by family and peers, as well as the ability of abstract thinking. (Coleman &amp; Cross, 2001). The sample was conducted by probability density function, special - group - by age, it is a way of sampling encompassed elements of stratified sampling. Within three strata questionnaire was examined 446 elementary and secondary schools in the Diocese of Banat.<br />Among the important findings are:<br />- In the value system of young people can be noticed that love and purity of heart are the most respected virtues and that most respondents have a negative attitude toward same-sex marriage, and that the fear of punishment dictated the moral behavior and internalization still stems from external authority, indicating the degree of heteronomous development of morality, while the differences between sexes, ages and places of residence are not significant;<br />- In the faith and eschatology of the young can be noticed eschatological aspect of morality which is at a high level, since the respondents perceive God as a living and concrete Personality of the<br />xi<br />Lord Jesus Christ present in the Church of the Holy Spirit, a relationship with Him through love, faith, prayer and concrete participation in sacred liturgy as the icon of the Kingdom of Heaven are seen as critical to the realization of the image of God, while Eternal life is the resurrection of the dead at the second coming of Christ and the realization of the lofty moral personality. Differences between sexes, ages and places of residence of the respondents, in terms of the development eschatological aspect of morality, mostly in favor of the elderly subjects, females from urban areas;<br />- The contribution of religious education in moral formation of personality can be realized that the belief in God and a desire to educate the religious affiliation of respondents the main reason for attending religious education, also that the personality of religious education teacher is of great importance and his contribution depends on the knowledge of the content transmitted to the pupils and that the most important method of teaching religious education is through visiting temples of the Holy Spirit and participation in church worship, the interpretation of the meaning of church holidays and liturgical actions, while the least important are information and communication technology. Practical pedagogical implications of these findings is devoting special attention to human resource potential.</p>

Scéna nových náboženských hnutí v Českej republike je 20 rokov po páde totalitného režimu veľmi pestrá. Roky nasledujúce bezprostredne po revolúcii so sebou priniesli uvoľnenie v oblasti náboženskej slobody a do východného bloku sa s postupujúcou globalizáciou začali dostávať rôzne náboženské trendy z celého sveta. Spoločenská zmena uvoľnila priestor pre vznik najrôznejších náboženských hnutí, z ktorých niektoré boli viac či menej obnovou toho, čo sa v Česku na Slovensku objavovalo už v prvej polovici 20. storočia, či skôr, a niektoré formy religiozity prišli ako úplná novinka. Západný svet zaznamenal vznikanie a vzostup dôležitosti nových náboženských hnutí v druhej polovici 60. rokov, ale o ich existencii môžeme hovoriť už koncom 19. storočia. Moderný satanizmus, ktorého oficiálne založenie sa datuje na 30. 4. 1966, inšpirovaný ideami Aleistera Crowleyho (1875-1947) a ďalej rozvinutý do svojej inštitucionalizovanej podoby Antonom Szandorom LaVeyom (1930-1997), bol v mnohých ohľadoch logickým vyústením vtedajšej podoby sociálnej tenzie v liberalizujúcej sa Amerike. V roku 1991 založil hudobník Jiří Valter Církev Satanovu v Česku, resp. Československu, so sídlom v Brne.

Přijetím zákona o právním postavení náboženských obcí v roce 1953 se pro protestantské obce uzavřela první, zajisté nejbouřlivější kapitola vztahů s komunistickým režimem. Titoistická garnitura sice během tohoto období i vůči protestantům vyzkoušela mnohé stalinistické praktiky, nicméně se nikdy neodhodlala k jejich celkové eliminaci. Klíčovým faktorem pro zachování určité náboženské svobody byly vazby protestantů na zahraničí. Tyto tradiční kontakty, které mohly posloužit podobně jako v sousedním Bulharsku za vítaný motiv pro likvidaci těchto církví, přispěly v konečném důsledku k zachování protestantských obcí. Přestože těsně po 2. světové válce byli protestanté jako celek podezíráni jako exponenti Západu a reakce právě kvůli své tradiční orientaci na zahraničí, po jugoslávské proměně zahraniční politiky způsobené zmrazením vztahů se Sovětským svazem se zmíněná propojenost s donedávna nepřátelskými zeměmi stala vítanou možností pro přesvědčení tamní veřejnosti o dodržování všech lidksoprávních předpisů ve FNRJ, včetně těch náboženských. Do určité míry je dle mého soudu na místě tvrzení, že některé protestantské církve se měly stát jakousi výkladní skříní předkládající poznání chtivému západnímu publiku obraz Jugoslávie jako země, kde jsou náboženská práva jedince ctěna. Skutečnost, že realita byla často...

V této práci jsme analyzovali koncepty nenáboženské a existenciální interpretace křesťanské víry. V úvodu jsme si kladli spolu s Robinsonem otázku, zda lze tyto pokusy označit za reformaci analogicky k reformačnímu hnutí v Evropě patnáctého a šestnáctého století. Zdá se, že se Robinsonova naděje, že tyto pokusy o interpretaci evangelia rozpohybují podobný proces, jako se to povedlo v reformaci, nenaplnila. Přestože byly tyto pokusy zaměřeny na moderního, sekularizovaného člověka, zůstal tento člověk vůči této řeči hluchý. Možná to bylo způsobeno nejednoznačnou terminologií a určitou intelektuální náročností, kterou se nenáboženské interpretace vyznačují. Odhady a charakteristika "čtvrtého člověka" také neodhadly moderního a tím spíše postmoderního člověka přesně. Ano, do určité míry je takový člověk skeptický vůči všemu nadpřirozenému. Má výhrady vůči náboženským mýtům, zázrakům a dogmatům, zároveň však tento člověk hledá duchovní útěchu v nejroztodivnějších typech náboženství a duchovní sféry.

Ve své diplomové práci jsem se za pomoci sekundární literatury pokusil vystihnout základní problémové okruhy náboženské konverze v Indii v jejím dějinném vývoji. Značná obsahová šíře daného tématu pochopitelně vybízí k dalšímu zpracování z mnoha odlišných úhlů pohledu a s daleko detailnějším zaměřením na konkrétní aspekty konfliktního soužití indických náboženských komunit. Tato práce se zabývala toliko vztahem křesťanství a hinduismu, a tak by jistě zásadně rozdílné, třebaže neméně pozoruhodné postřehy přineslo studium problematiky náboženských konverzí z perspektivy nejpočetnější náboženské minority v zemi - indických muslimů. Zásadním tématem, s náboženskými konverzemi a křesťanskými misiemi úzce souvisejícím, na jehož zpracování indické křesťanství po několik desetiletí stále marně čeká, se zdá být domácí systematická teologie, která bude muset reflektovat existenci minoritní křesťanské obce v prostředí, jež je nábožensky i kulturně vyhraněné a prosycené hlubokými tradicemi. Pozoruhodné poznatky zajisté také přinese pokračující dlouhodobé sledování osudů indických křesťanů ve 21. století, jakož i neustále se vyvíjející indické sekulární demokracie a vztahu politických stran k problémům místních náboženských menšin. Na téma konfliktní i obohacující interakce křesťanství a hinduismu bych rád navázal v...

Na základní škole ani při studiu na gymnáziu jsem se s výukou o nových náboženských hnutích nikdy nesetkala. Informace o sektách a nových náboženských hnutích jsem jen občas zaregistrovala prostřednictvím médií, kdy byly veřejnosti sdělovány aféry, týkající se většinou hromadných sebevražd v zahraničí. O svědcích Jehovových jsem věděla, že nepřijímají krevní transfúzi a neslaví křesťanské svátky, o hnutí Haré Kršna zase to, že pořádají oranžové pochody centrem Prahy a provozují vegetariánské restaurace. Scientologickou církví mi byly několikrát v metru nabízeny Oxfordské testy, které jsem však nikdy neabsolvovala. S projevy satanismu jsem se setkala pouze prostřednictvím amerických hororů a o mormonech jsem ani nevěděla, že existují. Poprvé jsem se s problematikou nových náboženských hnutí setkala až ve čtvrtém ročníku Pedagogické fakulty. V zimním semestru jsem absolvovala povinný kurz - Nová náboženská hnutí - a v následujícím semestru volitelný seminář o nových náboženských hnutích. Oba tyto předměty vyučoval PhDr. Zdeněk Vojtíšek. Jeho přednášky mne velmi zaujaly. V rámci výuky jsem se také zúčastnila několika exkurzí a rovněž jsem měla možnost navštívit veřejné přednášky a semináře pořádané Společností pro studium sekt a nových náboženských směrů, které se konají na Fakultě humanitních studií. Získala...