A disseminação do conhecimento científico é de suma importância para o desenvolvimento social, cultural e tecnológico de um país. Para isso existem programas de políticas públicas que investem na realização de eventos com essa finalidade. Este trabalho avaliou o Programa de Apoio a Eventos no País – PAEP, da Coordenação de Aperfeiçoamento de Pessoal de Nível Superior – Capes, que entre os seus objetivos tem o de “apoiar eventos destinados à melhoria da formação de docentes para a educação básica e professores de cursos de pósgraduação”. Na fundamentação teórica deste trabalho foram utilizados três temas que caracterizam o objeto avaliado e o próprio processo avaliativo: comunicação científica, políticas públicas e avaliação de programas. Nesses estão ideias de diversos autores que se completam, interagem e subsidiam os assuntos discutidos nesta pesquisa. A metodologia adotada teve oito etapas: o planejamento do processo avaliativo; o mapeamento dos macroprocessos do PAEP para a identificação dos públicos externos e internos desse programa; elaboração e aplicação do questionário da pesquisa de opinião aos presidentes de eventos de educação básica e pós-graduação; coleta, análise e comunicação dos resultados sobre o nível de satisfação desses presidentes sobre o PAEP e as respectivas sugestões para a melhoria desse programa. Os resultados obtidos nesta tese estão sendo apresentados em um artigo, um manuscrito e um relatório final. No artigo é apresentado o grau de satisfação de 111 presidentes de eventos que foram realizados em 2010, apoiados pelo PAEP, nas áreas de Ciências Biológicas, Multidisciplinar e Ciências Humanas. Verificou-se que mais de 70% dos presidentes dos eventos classificaram oito dos 10 itens do questionário sobre o PAEP como satisfatório ou muito satisfatório. Apesar disso, esses presidentes sugerem que existem estágios desse programa que necessitam de ajustes: prazo de liberação dos recursos pelos gestores do PAEP em relação ao início do evento; e valores concedidos pelos gestores do PAEP em relação ao montante solicitado pelos presidentes dos eventos. No segundo trabalho, os dados apresentados expressam a opinião de 74 presidentes de eventos de educação básica realizados em 2010 e 2011, o que representa 38,54% da população analisada. Desse total, 97,3% consideram o PAEP como satisfatório ou muito satisfatório para a realização de seus eventos, o que demonstra que esse programa vem atendendo as demandas e expectativas do público alvo. Outros cinco itens do questionário foram indicados por mais de 70% dos presidentes de eventos como satisfatório e muito satisfatório: critérios de avaliação (93,2%); prazo de inscrição (71,2%); documentos solicitados para a submissão da proposta (82,2%); itens financiáveis (71,2%); e normas sobre a prestação de contas (74,0%). Vale ressaltar que as avaliações dos itens facilidade no preenchimento do formulário online (67,1%); valores concedidos (65,8%); e informações sobre os resultados (63,0%) ficaram entre 50% e 70%, sendo consideradas como nível de satisfação intermediário. O item liberação de recursos pela Capes em relação ao início do evento demonstrou o menor nível de satisfação desses presidentes (41,1%), indicando a necessidade de melhoria desse programa. Os dados documentais do PAEP mostram que em 2010 e 2011 foi investido por esse programa o montante de R$ 47.123.290,00 para o apoio a realização de 2.436 eventos para os públicos de pós-graduação e de educação básica, em todas as grandes áreas do conhecimento. As análises mostram ainda que a grande área Ciências Humanas possui um quantitativo de eventos e recursos maiores que as demais, porém é a segunda grande área com a menor quantidade de recursos concedidos por evento. Os eventos da grande área Ciências Biológicas chegam a receber do PAEP, em média, R$ 8.700,00 a mais do que os eventos da grande área Ciências Humanas. Quando analisado o valor médio concedido por evento apoiado, observa-se que essa grande área fica à frente apenas da área Linguística, Letras e Artes. Como produto da tese foi elaborado um relatório final para subsidiar as decisões dos gestores do PAEP. A partir deste trabalho observou-se que é preciso avaliar os programas de políticas públicas, porque esse tipo de iniciativa pode subsidiar as decisões dos gestores sobre a melhoria dos programas, projetos e ações, tanto a favor da transparência e do nível de excelência dos serviços prestados à comunidade cientifica, quanto em prol da ciência. / The dissemination of scientific knowledge is of paramount importance for the social, cultural and technological development of a country. There are programs for public policies that invest in events for this purpose. This study evaluates the Program of Support for Events in the Country - PAEP, from Capes, which has among its goals the one to "support events designed to improve the training of teachers for basic education and teachers for graduate courses”. In this study’s theoretical foundation, we employ three themes that characterize the evaluated object and the evaluation process itself: science communication, public policy and programs evaluation. These themes have ideas of various authors that complete each other, interact and subsidize the matters discussed in this research. The methodology adopted had eight steps: the planning of the evaluation process; mapping of PAEP’s macroprocess for identification of internal and external audiences of this program; preparation and application of the opinion questionnaire from the presidents of events of basic education and graduate; collection, analysis and reporting of the results about the level of satisfaction of those presidents about PAEP and their suggestions for improving the program. The results obtained in this thesis are presented in an article, a manuscript and a final report. In the article is presented the degree of satisfaction of 111 presidents of events that occurred in 2010, supported by PAEP, in the areas of Biological Sciences, Multidisciplinary and Humanities. It was found that over 70% of the events presidents classified eight of ten items of the questionnaire about PAEP as satisfactory or very satisfactory. Nevertheless, these presidents suggest that some stages of this program need fixing: deadline for release of resources by managers of PAEP relative to the start of the event; and values provided by the managers of the PAEP in relation to the amount requested by the presidents of the events. In the second study, the data presented represent the opinion of 74 presidents of events for basic education held in 2010 and 2011, representing 38.54% of the surveyed population. Of this total, 97.3% consider the PAEP as satisfactory or very satisfactory for the realization of their events, which demonstrates that the program is meeting the demands and expectations of the target audience. Another five questionnaire items were listed by more than 70% of the presidents of events as satisfactory and very satisfactory: evaluation criteria (93.2%); application deadline (71.2%); documents required for submission of the proposal (82.2%); eligible items (71.2%); and rules on accountability (74.0%). It is noteworthy that the evaluations of items facility to complete the online form (67.1%); granted values (65.8%); and information about the results (63.0%) were between 50% and 70%, being considered as intermediary level of satisfaction. The item release of funds by Capes relative to the start of the event showed the lowest level of satisfaction of these presidents (41.1%), indicating a need for improvement in this program. The documentary evidences from PAEP shows that in 2010 and 2011 was invested by this program the amount of R$ 47,123,290.00 to support the execution of 2,436 events for the graduate and basic education publics, in all areas. The analyzes also show that the Humanities area has more events and greater resources than the others, but is the second area with the least amount of resources provided per event. The events of Biological Sciences area receive from PAEP, on average, R$ 8,700.00 more than the events of the Humanities area. When the average amount provided per event is analyzed, it is observed that this area is just ahead of the Linguistics, Letters and Arts area. As a product of the thesis, a final report was prepared to support the decisions of the managers of PAEP. From this study it was observed that it is necessary to evaluate the public policy programs, because this kind of initiative can support the decisions of managers on improving the programs, projects and actions, both in favor of transparency and the level of excellence service provided to the scientific community, as for science.

Made available in DSpace on 2016-03-15T19:32:55Z (GMT). No. of bitstreams: 1 Renata de Souza Ferreira Medinaprot.pdf: 1481960 bytes, checksum: 9444f6cc48dc8f36e4df5d39111f6ba2 (MD5) Previous issue date: 2015-07-31 / The general objective of this study is to identify what factors lead medium-sized multinational companies to adopt IFRS Full or IFRS SME. In order to do so, the Institutional Theory was applied as research basis since it provides theoretical ground for the identification of the reason why companies make such a choice. This work also sought to identify which institutional changing mechanisms, whether coercive, mimetic and/or normative, are present when companies look for legitimacy in the process of adopting norms. The sample presented here comprises eight professionals responsible for decision making in accounting processes working for the referred companies, selected according to an availability criteria. This researched was carried out applying semi-structured interviews, which allow a deeper investigation of the issue. Collected material has been analyzed through Bardin's Technical Analysis of Content (2007). From the results, it was possible to identify that the companies have the IFRS Full as their first choice. It was also found that such decision is bound to the technical skill of the professional in charge, along with the growing perspective for the company within a short term. The professionals working in such companies do not analyze the available accounting choices in both cases, demonstrating that there is no relationship between the choice made and the evaluation of the model that best suits operations and results. Little prioritization/relevance by companies in adopting norms, as well as little interference by third parties and little interference by the mother company were found as inhibiting factors. As for the encouraging factor, the study found that the capacity of the professional in charge responds for the adoption of norms, which takes place as a result of normative and mimetic pressure when companies search for legitimacy. In addition, we submitted the results of this research to the Accounting Council (CRC SP) and the Big Four consulting firm, in order to have them validated and deepened, since those two have been often mentioned by the professionals. Such consulting raise aspects mostly approached by the professionals, i.e. the need for a more effective professional class representation and a support from auditing firms with the board of directors of the companies studied, in order to propel the processes of adopting norms and also to generate a sense of responsibility by the companies in such processes, besides holding the accounting professionals responsible. / O objetivo geral deste trabalho é identificar fatores que direcionam as empresas multinacionais de médio porte à adoção das IFRS Full ou da IFRS SME. Para isso, baseou-se, na Teoria Institucional, a qual fornece subsídios teóricos para identificar o porquê às empresas fazem essa escolha. Buscou identificar, ainda, sob qual mecanismo de mudança institucional as empresas buscam legitimação no processo de adoção das normas internacionais, sejam eles, coercitivo, mimético e/ou normativo. A amostra desta pesquisa foi composta por oito profissionais responsáveis pela tomada de decisão dos processos contábeis dessas empresas, os quais foram selecionados pelo critério de acessibilidade. Para realização desta pesquisa foram efetuadas entrevistas semiestruturadas, as quais permitem maior profundidade na investigação do problema. Os materiais coletados foram analisados utilizando a técnica de análise de conteúdo de Bardin (2007). Por meio dos resultados obtidos, foi possível identificar que as empresas, foco deste estudo, escolhem como first option, a adoção das IFRS Full. Pôde-se perceber que esta decisão está vinculada a capacitação técnica do profissional, paralelamente à perspectiva de crescimento dessas empresas a um período de curto a médio prazo. Verificou-se que os profissionais, que atuam nessas empresas, não efetuam análises das escolhas contábeis disponíveis nos dois modelos, demonstrando não haver relação entre escolha e avaliação do modelo que melhor se adeque as operações e aos resultados. Como fatores inibidores, identificou-se, a baixa priorização/importância à adoção pelas companhias, a baixa interferência de terceiros e a baixa interferência da matriz. Como fator indutor à adoção das normas internacionais, somente foi identificado, à capacitação profissional, a qual, por meio da pressão normativa e mimética, pôde ser percebida a busca pela legitimação. Ainda, buscando validar e aprofundar os resultados dessa pesquisa buscou-se junto ao órgão de classe, CRC SP, e junto as empresas de auditoria Big Four, à avalição dos resultados obtidos, uma vez que foram frequentemente citados pelos profissionais. Para esta avaliação foram apresentados os principais pontos levantados pelos profissionais, como, à necessidade de se ter um órgão de classe mais atuante e a necessidade de apoio das empresas de auditoria junto ao corpo diretivo dessas companhias, a fim de impulsionar o processo de adoção e também gerar responsabilização às empresas nesse processo, além da responsabilização dos profissionais.

[pt] A literatura como suporte e veículo de emoções fundamentais à construção de valores éticos e ao exercício da cidadania, e o papel da narrativa visual como potencializadora dessas emoções e como instrumento de incentivo à pratica de leitura dentro do universo da literatura infantil e juvenil. / [en] Literature as a support and vehicle for emotions fundamental to the construction of ethical values and the exercise of citizenship and the role of the visual narrative as an intensifier of these emotions and as a tool to encourage the habit of reading within the universe of children s and youth literature.

<p>Савременe педагошкe и психолошке теорије несумњиво потврђују да је развијање ученичке аутономије важан васпитно-образовни циљ. Прецизније, стил понашања наставника у значајној мери одређује ниво ученичке аутономије и квалитет њихове мотивације. Предмет овог истраживања је испитивање могућности и ограничења развоја аутономије ученика у васпитно-образовном процесу. У складу са тим, сврха ове двофазне миксметодске секвенцијалне студије је била да се стекне увид у мишљења и искуства различитих актера о феномену аутономије ученика, с циљем да се развије упитник који мери ученичке перцепције о наставничким поступцима усмерених на уважавање и подстицање аутономије у васпитно-образовном процесу.Будући да је истраживање осмишљено као миксметодско састоји се из две фазе &ndash; квалитативне и квантитативне. У квалитативној фази истраживања настојали смо да стекнемо увид у то како ученици и наставници разумеју и тумаче аутономију ученика, њихово мишљење о олакшавајућим и отежавајућим чиниоцима у остваривању ученичке аутономије, као и то у којим наставним и школским ситуацијама ученици имају могућност да остваре властиту аутономију. Квалитативне податке смо прикупили у фокус групама са ученицима осмог разреда и њиховим наставницима из седам основних школа у Београду. Модерирано је укупно четрнаест фокус група. У квалитативној фази истраживања узорком је обухваћено 57 ученика осмих разреда, а групе ученика су биле уједначене према полу: 30 девојчица (52.6%) и 27 дечака (47.4%). Такође, учествовало је 40 наставника предметне наставе који предају овим ученицима (особе женског пола 87.5% спрам особа мушког пола 12.5%). Анализа добијених података из фокус група за ученике и наставнике заснива се на проучавању транскрибованих материјала који су тонски снимљени. Примењен је метод квалитативне тематске анализе који омогућава да се транскрибовани подаци анализирају и интерпретирају кроз процес кодирања. Примењене су описне и аналитичке технике кодирања. Кодови и категорије нису унапред дефинисане (индуктивни приступ), већ су формирани током процеса кодирања, анализе и интерпретације података. Идентификовали смо 5 тематских целина које су обухватиле 30 категорија ученичких одговора. У ученичким конверзацијама преовладају следеће теме: (1) Ученичка аутономија је мотивациони концепт који је важан за развој и одрастање деце; (2) Профил (не)пожељног наставника за остваривање ученичке аутономије; (3) Уважавање и подстицање ученичке аутономије подразумева примену одређених мотивационих поступака; (4) Стил понашања наставника: оптимални баланс између слободе и ауторитета; (5) Наставници су највећа препрека у остваривању ученичке аутономије, али потребно је да се унапреде различити асптекти васпитно-образовног процеса. На основу кодирања наставничких одговора изведено је 5 тематских целина које су обухватиле укупно 24 категорија. У наставничким конверзацијама преовладавају следеће теме: (1) Концепт ученичке аутономије је потребно прецизно дефинисати; (2) Стил понашања наставника: оптимални баланс између слободе и ауторитета; (3) Ученичку аутономију је могуће развијати и подстицати применом<br />разноврсних мотивационих поступака; (4) У школи ипак постоји &bdquo;простора&ldquo; да ученици остваре своју аутономију; (5) Бројне су препреке у остваривању ученичке аутономије, али је недовољно предуслова за њено остваривање. Такође, квалитативни налази потврђују да наставници и ученици изражавају несигурност у погледу могућности да се развија аутономија детета у васпитно-образовном процесу, али указују на разноврсне мотивационе поступке и технике уважавања и подстицања. &bdquo;Подржавање аутономије&ldquo; из ученичке перспективе подразумева да наставник у наставним и школским ситуацијама узима у обзир &bdquo;глас&ldquo; ученика, подстиче њихову иницијативу и акцију, подржава њихове изборе и нуди им могућност да доносе одлуке у складу са узрасним одликама, развојним и мотивационим ресурсима детета. Ученици сматрају да се у школи ретко пружа подршка аутономији ученика, а уколико се то и чини у питању је &bdquo;више задовољавање форме, а мање суштине&rdquo;. Наставници опажају аутономију ученика као &bdquo;опасан и клизав терен&ldquo; и најчешће их овај феномен асоцира на &bdquo;владавину&ldquo; дечијих права, необуздану слободу ученика, одсуство контроле ученичког понашања и обезвређивање ауторитета одраслих. Међутим, наставници су закључили да би аутономија ученика у школи могла да се развија постепено кроз различите наставне активности, у складу са узрастом и зрелошћу детета и уз усмеравање, праћење и вођење наставника. Уважавање и подстицање аутономије ученика захтева, пре свега, подржавајући ауторитет наставника који се заснива на стручним и педагошко-психолошким компетенцијама које ће му омогућити да успостави оптималан баланс између слободе и структуре у васпитно-образовном процесу. У квантитативној фази истраживања циљ је био да се испитају ученичке перцепције о односу наставника према ученичкој аутономији у васпитно-образовном процесу. Овај циљ је операционализован кроз три истраживачка задатка. Први задатак је подразумевао да се утврди како ученици опажају поступке наставника усмерених на уважавање и подстицање аутономије у васпитно-образовном процесу, други задатак је подразумевао да се утврди који предиктори предвиђају задовољство школом и задовољство наставницима, а трећи задатак је подразумевао да се утврде предлози и сугестије ученика о начинима унапређивања квалитета наставе из њихове перспективе. У квантитативној фази истраживања примењен је упитник за процену понашања наставника у погледу уважавања и подстицања аутономије ученика. Категорије, теме и цитати добијени из података у квалитативној фази истраживања послужили су за развијање упитника који је примењен на већем узорку ученика у квантитативној фази истраживања. Први део упитника обухвата питања која се односе на ученичке социо-демографске и психолошке варијабле, други део садржи 42 тврдње (Ликертов формат одговора) и трећи део садржи питања отвореног типа о начинима унапређивања квалитета наставе из ученичке перспективе. Узорак је чинило 360 ученика осмог разреда из осам београдских основних школа (yзорак &bdquo;на дохват руке&rdquo;). Полна структура узорка обухвата 50.3% девојчица и 49.7% дечака. Примењена је факторска анализа главних компоненти (са Promax косоуглом ротацијом) с циљем да се мапирају наставнички поступци који су усмерени на уважавање и подстицање аутономије у васпитно-образовном процесу из перспективе ученика. Такође, примењен је модел линеране регресионе анализе (ANOVA) како би се утврдили предиктoри општег задовољства школом и задовољства наставницима с обзиром на школски успех ученика и њихове перцепције наставничког односа према уважавању и подстицању ученичке аутономије. На основу факторске анализе у<br />квантитативној фази истраживања добијене су димензије које одражавају слику ученика о понашању наставника у погледу уважавања и подстицања њихове аутономије у васпитно-образовном процесу. Утврђено је да постоји четири димензије понашања наставника, а то су: &bdquo;Подстицање слободе изражавања и размене мишљења&ldquo;; &bdquo;Подстицање самосталности, слободе избора и одлучивања&ldquo;; &bdquo;Занемаривање и спутавање ученичких идеја и акција&ldquo;; &bdquo;Занемаривање и спутавање слободе избора и одлучивања&ldquo;. Садржај првог фактора описују опажене димензије понашања наставник који уважава и подстиче аутономију ученика тако што креира подржавајућу атмосферу за слободну и продуктивну размену идеја и мишљења у различитим васпитно-образовним ситуацијама које се организују у школи. Садржај другог фактора имплицира понашање наставника који подстиче ученике да самостално бирају, преузимају иницијативу и доносе одлуке око питања која их се тичу. Наставник занемарује и спутава аутономију ученика тако што настоји да контролише мишљења, понашања, потребе и осећања ученика, да &bdquo;ућуткује&ldquo; глас и иницијативу детета и делује ауторитарно и критично у односу са ученицима. Садржај четвртог фактора сугерише да наставник који спутава и подрива аутономију ученика не пружа подршку у погледу избора и доношења одлука око ствари које их се тичу. На основу налаза, можемо да закључимо да је когнитивна, мотивациона и емоционална подршка наставника у различитим васпитно-образовним ситуацијама од пресудног значаја за доживљај уважавања и подстицања аутономије из перспективе ученика. Ученичке процене о наставничком односу према аутономији ученика у највећој мери одређен је доживљајем да се уважавају и подстичу унутрашњи ресурси ученика (ученичке идеје, мишљење, потребе, искуства и интересовања). Ученици сматрају да наставници нити уважавају и подстичу нити отворено спутавају аутономију ученика у васпитно-образовном процесу. Када је реч о понашањима наставника који подразумевају подстицање ученичке самосталности, слободе избора и одлучивања, према проценама ученика, можемо да закључимо да наставници то не чине у довољној мери. Налази показују да пол ученика има важну улогу у погледу понашања наставника које је усмерено на подстицање самосталности, слободе избора и одлучивања. Наиме, дечаци у том смислу добијају већу подршку у односу на девојчице. Такође, анализа је показала да школски успех, ангажованост ученика у парламенту, ниво образовања родитеља не одређују ученичке перцепције о пружању подршке или занемаривању аутономије ученика. Даље, корелационе анализе показују да се задовољство школом и наставницима доводи у везу са понашањем наставника које је усмерено на уважавање и подстицање аутономије ученика у васпитно-образовном процесу. Прва регресиона анализа показују да је школски успех који ученици постижу на полугодишту значајан предиктор задовољства ученика школом коју похађају. Такође, подржавање самодетерминисаних и аутономних облика понашања је значајан предиктор задовољства ученика школом и наставницима, док је значајан предиктор ученичког незадовољства школом наставничко занемаривање и спутавање ученичких идеја и акција, као и потреба да бирају и одлучују. Друга регресиона анализа указује да је подстицање слободе изражавања и размене мишљења представља најзначајнији предиктор ученичког задовољства односом и понашањем својих наставника у васпитно-образовном процесу. Коначно, на основу интеграције налаза из обе истраживачке фазе можемо да закључимо да је ученичка аутономија вишедимензионалан феномен и<br />важан педагошки циљ, али да њена реализација зависи од бројних могућности и превазилажења постојећих препрека у васпитно-образовној пракси. Педагошке импликације у овом истраживању односе се на: (а) осмишљавање законско-нормативних прописа који ће омогућити остваривање аутономије ученика у васпитно-образовном процесу, као и предвиђање организационих и методичких решења у програмској и школској документацији који би допренели развоју аутономије ученика; (б) креирање подржавајућег контекста у школи у којој се уважава и подстиче аутономије ученика (и других актера); (в) развијање интерперсоналног стила наставника које ће бити усмерен ка уважавању и подстицању ученичке аутономије током иницијалног образовања наставника и стручног усавршавања током професионалне каријере; (г) освешћивање ученика и других актера у васпитно-образовном раду о значају питања аутономије ученика за квалитет мотивације, постигнућа и њихов укупан психосоцијални развој.</p> / <p>Savremene pedagoške i psihološke teorije nesumnjivo potvrđuju da je razvijanje učeničke autonomije važan vaspitno-obrazovni cilj. Preciznije, stil ponašanja nastavnika u značajnoj meri određuje nivo učeničke autonomije i kvalitet njihove motivacije. Predmet ovog istraživanja je ispitivanje mogućnosti i ograničenja razvoja autonomije učenika u vaspitno-obrazovnom procesu. U skladu sa tim, svrha ove dvofazne miksmetodske sekvencijalne studije je bila da se stekne uvid u mišljenja i iskustva različitih aktera o fenomenu autonomije učenika, s ciljem da se razvije upitnik koji meri učeničke percepcije o nastavničkim postupcima usmerenih na uvažavanje i podsticanje autonomije u vaspitno-obrazovnom procesu.Budući da je istraživanje osmišljeno kao miksmetodsko sastoji se iz dve faze &ndash; kvalitativne i kvantitativne. U kvalitativnoj fazi istraživanja nastojali smo da steknemo uvid u to kako učenici i nastavnici razumeju i tumače autonomiju učenika, njihovo mišljenje o olakšavajućim i otežavajućim činiocima u ostvarivanju učeničke autonomije, kao i to u kojim nastavnim i školskim situacijama učenici imaju mogućnost da ostvare vlastitu autonomiju. Kvalitativne podatke smo prikupili u fokus grupama sa učenicima osmog razreda i njihovim nastavnicima iz sedam osnovnih škola u Beogradu. Moderirano je ukupno četrnaest fokus grupa. U kvalitativnoj fazi istraživanja uzorkom je obuhvaćeno 57 učenika osmih razreda, a grupe učenika su bile ujednačene prema polu: 30 devojčica (52.6%) i 27 dečaka (47.4%). Takođe, učestvovalo je 40 nastavnika predmetne nastave koji predaju ovim učenicima (osobe ženskog pola 87.5% spram osoba muškog pola 12.5%). Analiza dobijenih podataka iz fokus grupa za učenike i nastavnike zasniva se na proučavanju transkribovanih materijala koji su tonski snimljeni. Primenjen je metod kvalitativne tematske analize koji omogućava da se transkribovani podaci analiziraju i interpretiraju kroz proces kodiranja. Primenjene su opisne i analitičke tehnike kodiranja. Kodovi i kategorije nisu unapred definisane (induktivni pristup), već su formirani tokom procesa kodiranja, analize i interpretacije podataka. Identifikovali smo 5 tematskih celina koje su obuhvatile 30 kategorija učeničkih odgovora. U učeničkim konverzacijama preovladaju sledeće teme: (1) Učenička autonomija je motivacioni koncept koji je važan za razvoj i odrastanje dece; (2) Profil (ne)poželjnog nastavnika za ostvarivanje učeničke autonomije; (3) Uvažavanje i podsticanje učeničke autonomije podrazumeva primenu određenih motivacionih postupaka; (4) Stil ponašanja nastavnika: optimalni balans između slobode i autoriteta; (5) Nastavnici su najveća prepreka u ostvarivanju učeničke autonomije, ali potrebno je da se unaprede različiti asptekti vaspitno-obrazovnog procesa. Na osnovu kodiranja nastavničkih odgovora izvedeno je 5 tematskih celina koje su obuhvatile ukupno 24 kategorija. U nastavničkim konverzacijama preovladavaju sledeće teme: (1) Koncept učeničke autonomije je potrebno precizno definisati; (2) Stil ponašanja nastavnika: optimalni balans između slobode i autoriteta; (3) Učeničku autonomiju je moguće razvijati i podsticati primenom<br />raznovrsnih motivacionih postupaka; (4) U školi ipak postoji &bdquo;prostora&ldquo; da učenici ostvare svoju autonomiju; (5) Brojne su prepreke u ostvarivanju učeničke autonomije, ali je nedovoljno preduslova za njeno ostvarivanje. Takođe, kvalitativni nalazi potvrđuju da nastavnici i učenici izražavaju nesigurnost u pogledu mogućnosti da se razvija autonomija deteta u vaspitno-obrazovnom procesu, ali ukazuju na raznovrsne motivacione postupke i tehnike uvažavanja i podsticanja. &bdquo;Podržavanje autonomije&ldquo; iz učeničke perspektive podrazumeva da nastavnik u nastavnim i školskim situacijama uzima u obzir &bdquo;glas&ldquo; učenika, podstiče njihovu inicijativu i akciju, podržava njihove izbore i nudi im mogućnost da donose odluke u skladu sa uzrasnim odlikama, razvojnim i motivacionim resursima deteta. Učenici smatraju da se u školi retko pruža podrška autonomiji učenika, a ukoliko se to i čini u pitanju je &bdquo;više zadovoljavanje forme, a manje suštine&rdquo;. Nastavnici opažaju autonomiju učenika kao &bdquo;opasan i klizav teren&ldquo; i najčešće ih ovaj fenomen asocira na &bdquo;vladavinu&ldquo; dečijih prava, neobuzdanu slobodu učenika, odsustvo kontrole učeničkog ponašanja i obezvređivanje autoriteta odraslih. Međutim, nastavnici su zaključili da bi autonomija učenika u školi mogla da se razvija postepeno kroz različite nastavne aktivnosti, u skladu sa uzrastom i zrelošću deteta i uz usmeravanje, praćenje i vođenje nastavnika. Uvažavanje i podsticanje autonomije učenika zahteva, pre svega, podržavajući autoritet nastavnika koji se zasniva na stručnim i pedagoško-psihološkim kompetencijama koje će mu omogućiti da uspostavi optimalan balans između slobode i strukture u vaspitno-obrazovnom procesu. U kvantitativnoj fazi istraživanja cilj je bio da se ispitaju učeničke percepcije o odnosu nastavnika prema učeničkoj autonomiji u vaspitno-obrazovnom procesu. Ovaj cilj je operacionalizovan kroz tri istraživačka zadatka. Prvi zadatak je podrazumevao da se utvrdi kako učenici opažaju postupke nastavnika usmerenih na uvažavanje i podsticanje autonomije u vaspitno-obrazovnom procesu, drugi zadatak je podrazumevao da se utvrdi koji prediktori predviđaju zadovoljstvo školom i zadovoljstvo nastavnicima, a treći zadatak je podrazumevao da se utvrde predlozi i sugestije učenika o načinima unapređivanja kvaliteta nastave iz njihove perspektive. U kvantitativnoj fazi istraživanja primenjen je upitnik za procenu ponašanja nastavnika u pogledu uvažavanja i podsticanja autonomije učenika. Kategorije, teme i citati dobijeni iz podataka u kvalitativnoj fazi istraživanja poslužili su za razvijanje upitnika koji je primenjen na većem uzorku učenika u kvantitativnoj fazi istraživanja. Prvi deo upitnika obuhvata pitanja koja se odnose na učeničke socio-demografske i psihološke varijable, drugi deo sadrži 42 tvrdnje (Likertov format odgovora) i treći deo sadrži pitanja otvorenog tipa o načinima unapređivanja kvaliteta nastave iz učeničke perspektive. Uzorak je činilo 360 učenika osmog razreda iz osam beogradskih osnovnih škola (yzorak &bdquo;na dohvat ruke&rdquo;). Polna struktura uzorka obuhvata 50.3% devojčica i 49.7% dečaka. Primenjena je faktorska analiza glavnih komponenti (sa Promax kosouglom rotacijom) s ciljem da se mapiraju nastavnički postupci koji su usmereni na uvažavanje i podsticanje autonomije u vaspitno-obrazovnom procesu iz perspektive učenika. Takođe, primenjen je model linerane regresione analize (ANOVA) kako bi se utvrdili prediktori opšteg zadovoljstva školom i zadovoljstva nastavnicima s obzirom na školski uspeh učenika i njihove percepcije nastavničkog odnosa prema uvažavanju i podsticanju učeničke autonomije. Na osnovu faktorske analize u<br />kvantitativnoj fazi istraživanja dobijene su dimenzije koje odražavaju sliku učenika o ponašanju nastavnika u pogledu uvažavanja i podsticanja njihove autonomije u vaspitno-obrazovnom procesu. Utvrđeno je da postoji četiri dimenzije ponašanja nastavnika, a to su: &bdquo;Podsticanje slobode izražavanja i razmene mišljenja&ldquo;; &bdquo;Podsticanje samostalnosti, slobode izbora i odlučivanja&ldquo;; &bdquo;Zanemarivanje i sputavanje učeničkih ideja i akcija&ldquo;; &bdquo;Zanemarivanje i sputavanje slobode izbora i odlučivanja&ldquo;. Sadržaj prvog faktora opisuju opažene dimenzije ponašanja nastavnik koji uvažava i podstiče autonomiju učenika tako što kreira podržavajuću atmosferu za slobodnu i produktivnu razmenu ideja i mišljenja u različitim vaspitno-obrazovnim situacijama koje se organizuju u školi. Sadržaj drugog faktora implicira ponašanje nastavnika koji podstiče učenike da samostalno biraju, preuzimaju inicijativu i donose odluke oko pitanja koja ih se tiču. Nastavnik zanemaruje i sputava autonomiju učenika tako što nastoji da kontroliše mišljenja, ponašanja, potrebe i osećanja učenika, da &bdquo;ućutkuje&ldquo; glas i inicijativu deteta i deluje autoritarno i kritično u odnosu sa učenicima. Sadržaj četvrtog faktora sugeriše da nastavnik koji sputava i podriva autonomiju učenika ne pruža podršku u pogledu izbora i donošenja odluka oko stvari koje ih se tiču. Na osnovu nalaza, možemo da zaključimo da je kognitivna, motivaciona i emocionalna podrška nastavnika u različitim vaspitno-obrazovnim situacijama od presudnog značaja za doživljaj uvažavanja i podsticanja autonomije iz perspektive učenika. Učeničke procene o nastavničkom odnosu prema autonomiji učenika u najvećoj meri određen je doživljajem da se uvažavaju i podstiču unutrašnji resursi učenika (učeničke ideje, mišljenje, potrebe, iskustva i interesovanja). Učenici smatraju da nastavnici niti uvažavaju i podstiču niti otvoreno sputavaju autonomiju učenika u vaspitno-obrazovnom procesu. Kada je reč o ponašanjima nastavnika koji podrazumevaju podsticanje učeničke samostalnosti, slobode izbora i odlučivanja, prema procenama učenika, možemo da zaključimo da nastavnici to ne čine u dovoljnoj meri. Nalazi pokazuju da pol učenika ima važnu ulogu u pogledu ponašanja nastavnika koje je usmereno na podsticanje samostalnosti, slobode izbora i odlučivanja. Naime, dečaci u tom smislu dobijaju veću podršku u odnosu na devojčice. Takođe, analiza je pokazala da školski uspeh, angažovanost učenika u parlamentu, nivo obrazovanja roditelja ne određuju učeničke percepcije o pružanju podrške ili zanemarivanju autonomije učenika. Dalje, korelacione analize pokazuju da se zadovoljstvo školom i nastavnicima dovodi u vezu sa ponašanjem nastavnika koje je usmereno na uvažavanje i podsticanje autonomije učenika u vaspitno-obrazovnom procesu. Prva regresiona analiza pokazuju da je školski uspeh koji učenici postižu na polugodištu značajan prediktor zadovoljstva učenika školom koju pohađaju. Takođe, podržavanje samodeterminisanih i autonomnih oblika ponašanja je značajan prediktor zadovoljstva učenika školom i nastavnicima, dok je značajan prediktor učeničkog nezadovoljstva školom nastavničko zanemarivanje i sputavanje učeničkih ideja i akcija, kao i potreba da biraju i odlučuju. Druga regresiona analiza ukazuje da je podsticanje slobode izražavanja i razmene mišljenja predstavlja najznačajniji prediktor učeničkog zadovoljstva odnosom i ponašanjem svojih nastavnika u vaspitno-obrazovnom procesu. Konačno, na osnovu integracije nalaza iz obe istraživačke faze možemo da zaključimo da je učenička autonomija višedimenzionalan fenomen i<br />važan pedagoški cilj, ali da njena realizacija zavisi od brojnih mogućnosti i prevazilaženja postojećih prepreka u vaspitno-obrazovnoj praksi. Pedagoške implikacije u ovom istraživanju odnose se na: (a) osmišljavanje zakonsko-normativnih propisa koji će omogućiti ostvarivanje autonomije učenika u vaspitno-obrazovnom procesu, kao i predviđanje organizacionih i metodičkih rešenja u programskoj i školskoj dokumentaciji koji bi dopreneli razvoju autonomije učenika; (b) kreiranje podržavajućeg konteksta u školi u kojoj se uvažava i podstiče autonomije učenika (i drugih aktera); (v) razvijanje interpersonalnog stila nastavnika koje će biti usmeren ka uvažavanju i podsticanju učeničke autonomije tokom inicijalnog obrazovanja nastavnika i stručnog usavršavanja tokom profesionalne karijere; (g) osvešćivanje učenika i drugih aktera u vaspitno-obrazovnom radu o značaju pitanja autonomije učenika za kvalitet motivacije, postignuća i njihov ukupan psihosocijalni razvoj.</p> / <p>Modern pedagogical and psychological theories have clearly established that the development of students‟ autonomy is a very important educational goal. More precisely, teachers‟ interpersonal behaviour largely affects the level of students‟ autonomy and the quality of their motivation. The subject of this research was to study the possibilities and limitations of developing students‟ autonomy in the educational process. Hence, the purpose of this two-phase mixed methods sequential study was to identify different participants‟ opinions and experiences with the phenomenon of students‟ autonomy, with the aim of developing a questionnaire that measures students‟ perceptions of teacher‟s methods used for appreciating and encouraging autonomy in the educational process.Since this is a mixed methods research, it consisted of two phases &ndash; the qualitative and the quantitative. In the qualitative phase our aim was to identify the ways in which students and teachers comprehend and interpret students‟ autonomy and to acquire an insight into their opinions on the facilitating and aggravating factors in achieving students‟ autonomy, as well as the kinds of teaching and school situations where students have the possibility of achieving their own autonomy. Qualitative data were collected during focus groups held with eighth-grade students and their teachers from seven primary schools in Belgrade. Fourteen focus groups in total were moderated. In the qualitative phase of the research the sample included 57 eight-grade students, and student groups were balanced according to gender: 30 girls (52.6%) and 27 boys (47.4%). Research participants were also 40 subject teachers who taught these students (87.5% female vs. 12.5% male teachers). The analysis of data collected in focus groups held with students and teachers was based on studying the transcribed materials that were audio recorded. We applied the qualitative thematic analysis method that makes it possible to analyse and interpret the transcribed data through the coding process. Descriptive and analytic coding techniques were used. The codes and categories were not defined in advance (the inductive approach) but formed through the process of coding, analysing and interpreting data. We identified five thematic units that comprised 30 categories of students‟ answers. The following themes prevailed in students‟ conversations: (1) Students‟ autonomy is a motivational concept important for children‟s development and growing up; (2) The profile of the (un)desirable teacher for achieving students‟ autonomy; (3) The appreciation and encouragement of students‟ autonomy implies the use of certain motivational procedures; (4) Teachers‟ interpersonal behaviour: an optimal balance between freedom and authority; (5) Teachers pose the greatest obstacle for the achievement of students‟ autonomy, but it is necessary to enhance different aspects of the educational process. Based on the coding of teachers‟ answers we identified five thematic units that included 24 categories. The prevailing themes in&nbsp;eachers‟ conversations were the following: (1) The concept of students‟ autonomy has to be clearly defined; (2) Teachers‟ interpersonal behaviour: an optimal balance between freedom and authority; (3) Students‟ autonomy can be developed and encouraged by using various motivational procedures; (4) The school does provide the &ldquo;space&rdquo; for students to achieve their autonomy; (5) There are numerous obstacles to achieving students‟ autonomy and not enough preconditions for its achievement. Furthermore, qualitative data have confirmed that both teachers and students are uncertain when it comes to the possibility of developing child‟s autonomy in the educational process, but also point to different motivational methods and techniques of its appreciation and encouragement. &ldquo;Supporting autonomy&rdquo; from students‟ perspective implies that in both teaching and school situations the teacher takes into account the &ldquo;voice&rdquo; of students, encourages their initiative and action, supports their choices and offers them the possibility to make decisions in keeping with child‟s age characteristics, development and motivational resources. Students think that support to students‟ autonomy is rarely provided in school and even if it is provided such support is &ldquo;more a matter of satisfying the form and less the essence&rdquo;. Teachers perceive students‟ autonomy as &ldquo;dangerous and slippery ground&rdquo; and their most common association to this phenomenon is the &ldquo;rule&rdquo; of children‟s rights, unrestrained freedom of students, lack of control of their behaviour and degradation of adult authority. However, teachers also said that students‟ autonomy in school could be developed gradually through different teaching activities, in accordance with child‟s age and maturity, and with teacher‟s moderation, monitoring and guidance. The appreciation and encouragement of students‟ autonomy, first and foremost, relies on the supportive authority of the teacher based on professional, pedagogical and psychological competences that would enable the teacher to set an optimal balance between freedom and structure in the educational process. The aim of the quantitative phase of the research was to study students‟ perceptions of teachers‟ attitude towards students‟ autonomy in the educational process. This goal was operationalised through three research tasks. The first task was to determine the ways in which students perceive teacher‟s actions aimed at appreciating and encouraging autonomy in the educational process, the second task was to determine the predictors of satisfaction with school and satisfaction with teachers, while the third task referred to gaining an insight into students‟ opinions and suggestions regarding the ways of enhancing the quality of teaching from their perspective. In the quantitative phase of the research we used a questionnaire for assessing teachers‟ behaviour when it comes to the appreciation and encouragement of students‟ autonomy. The categories, themes and quotations obtained from data in the qualitative phase of the research served to develop a questionnaire administered to a larger sample of students in the quantitative phase of the research. The first part of the questionnaire contained the questions referring to student socio-demographic and psychological variables, the second part included 42 Likert-type items, while the third part consisted of open-ended questions referring to the ways of enhancing the quality of teaching from students‟ perspective. The sample included 360 eight-grade students from eight Belgrade primary schools (a convenient sample). There were 50.3% of girls and 49.7% of boys in the sample. We applied principal component analysis (with Promax oblique rotation) in order to map teachers‟ methods aimed at appreciating and encouraging autonomy in the educational process from students‟ perspective. We also applied the linear regression analysis model (ANOVA) in order to establish the predictors of general satisfaction with school and teachers with respect to students‟ school achievement and their perception of teachers‟ attitude towards the appreciation and encouragement of students‟ autonomy. Based on factor analysis in the&nbsp;quantitative phase of the research we obtained the dimensions that reflect students‟ perceptions of teachers‟ behaviour when it comes to the appreciation and encouragement of their autonomy in the educational process. Four dimensions of teachers‟ behaviour were found, namely: &ldquo;Encouraging freedom of speech and exchange of opinions&rdquo;; &ldquo;Encouraging independence, freedom of choice and decision making&rdquo;; &ldquo;Neglecting and hindering students‟ ideas and initiatives&rdquo;; &ldquo;Neglecting and hindering the freedom of choice and decision making&rdquo;. The content of the first factor is described by the perceived dimensions of behaviour of the teacher who appreciates and encourages students‟ autonomy by creating a supportive atmosphere for a free and productive exchange of ideas and opinions in different educational situations that are organised at school. The content of the second factor implies behaviour of the teacher who encourages students to independently choose, take over the initiative and make decisions on the issues directly concerning them. The teacher neglects and hinders students‟ autonomy by endeavouring to control the opinions, behaviour, needs and feelings of students, to &ldquo;silence&rdquo; children‟s voice and initiative and to take an authoritarian and criticising attitude when interacting with students. The content of the fourth factor suggests that the teacher who hinders and undermines students‟ autonomy does not provide support to students in choosing and making decisions on the issues that directly concern them. The findings have revealed that the cognitive, motivational and emotional support of teachers in various educational situations is crucial to the perception of appreciation and encouragement of autonomy from the perspective of students. Students‟ assessments of teachers‟ attitude towards students‟ autonomy are largely determined by the feeling that internal student resources (ideas, opinions, needs, experiences and interest) are being appreciated and encouraged. The students are of the opinion that teachers neither appreciate and encourage students‟ autonomy in the educational process nor openly hinder it. When it comes to teachers‟ behaviours that imply support to students‟ independence, freedom of choice and decision making, students‟ assessments lead to the conclusion that teachers do not act in this way enough. The findings have shown that students‟ gender plays an important role in teachers‟ behaviour aimed at encouraging independence, freedom of choice and decision making. Namely, boys receive more support than girls in this respect. Our analysis has also revealed that school achievement, students‟ participation in the parliament and the level of parental education do not determine students‟ perceptions of providing support to students‟ autonomy or neglecting it. Further, correlation analyses have indicated that satisfaction with school and teachers is associated with teachers‟ behaviour aimed at appreciation and encouragement of students‟ autonomy in the educational process. The first regression analysis has shown that students‟ school achievement at the end of the term is a significant predictor of satisfaction with the school they attend. Additionally, supporting the self-determined and autonomous forms of behaviour is a significant predictor of students‟ satisfaction with school and teachers. A significant predictor of students‟ dissatisfaction with school is teachers‟ neglect and hindering of students‟ ideas and initiative, as well as the need to choose and decide. The second regression analysis indicates that the encouragement of freedom of speech and exchange of opinions is the most important predictor of students‟ satisfaction with the attitude and the behaviour of their teachers in the educational process. Finally, based on the integration of findings from both research phases we can conclude that students‟ autonomy is a multidimensional phenomenon and an important educational goal, but its implementation depends on a number of possibilities and the overcoming of the existing obstacles in the educational practice. The pedagogical implications of this research thus refer to: (а) developing the&nbsp;legislation that would enable the achievement of students‟ autonomy in the educational process as well as coming up with organisational and methodical solutions in programme and school documents that would contribute to the development of students‟ autonomy; (b) creating a supportive context in school that appreciates and encourages the autonomy of students (as well as other participants); (c) developing an interpersonal teacher style aimed at appreciating and encouraging students‟ autonomy during pre-service and in-service teacher education; (d) raising awareness of students and other participants in education about the significance of the issue of students‟ autonomy for the quality of their motivation, achievement and total psychosocial development.</p><p>Key words: a mixed methods study, students‟ autonomy, students, teachers, methods and techniques of encouraging and developing students‟ autonomy, school.</p>

Recent studies have shown that there may be evidence that children with reading difficulties have particular compensatory spatial ability, although the exact spatial ability has not been identified. This study used qualitative and quantitative methods to examine closely two spatial abilities, spatial visualisation (mental rotation from memory) and visual realism (three-dimensional drawing and construction ability) in students with reading problems and students with no problems. The aim was also to explore the question of whether students with spatial ability and reading problems were encouraged to use these strengths either in or out of school and whether such abilities could be identified in the early years environment. Equally, the question of motivational failure related to possible unrecognised potential, particularly in the area of non-verbal/spatial ability was also examined. This study used longitudinal case studies with five children and their mothers over a period of ten years. Interviews were transcribed and analysed using a grounded theory approach. Researcher observations as the teacher of the five children in their primary years provided additional evidence of their reading and spatial abilities at an early age. In addition, the study uses a Further Education College survey that examines spatial ability and reading problems in 133 post-16 year olds that provides the quantitative element of the study providing evidence about students with spatial abilities and their career choices. The data analysis revealed that the five case studies had largely overcome their reading problems due to early intervention strategies for reading together with encouragement and support outside school for their spatial abilities. Additionally, they have pursued careers, which for the most part, uses their spatial skills. The data analysis of the College survey showed that the link between spatial ability and reading problems was less secure, although there were a number of students with Specific Learning Difficulties (SpLD) who had high spatial abilities and this proved to be important from the point of view of identifying strengths alongside weakness in literacy, particularly in the early years at school. Early identification and acknowledgement of spatial ability as a perceived strength and used to support learning, as opposed to identification of reading problems, a perceived deficit, proved to be a key finding of the research.