O objeto da presente tese é o desenvolvimento de uma proposta metodológica para planejamento energético no desenvolvimento de áreas urbanas, na escala de distritos, bairros e unidades de vizinhança. A metodologia proposta é aplicável a estudos de desenvolvimento de novas áreas urbanas, distritos ou bairros e estudos para requalificação de áreas urbanas já ocupadas, como ferramenta de suporte ao planejamento e ao processo decisório. Inicialmente, foi produzida uma base referencial dos principais condicionantes para o planejamento energético urbano, segundo o escopo considerado nesse trabalho de pesquisa. Nessa etapa foram identificadas e analisadas as interdependências entre esses fatores e sua participação no consumo energético e nas emissões de poluentes. A proposta metodológica está estruturada em dois módulos principais: Módulo 1 - Gerenciamento da Demanda de Energia, envolvendo aspectos relacionados à Morfologia Urbana, Mobilidade Urbana e Edificações, tais como densidade populacional e construída, uso e ocupação do solo, geometria de quadras e cânion urbano, sistema de transporte urbano de passageiros, sistema viário, tecnologias veiculares e combustíveis, soluções passivas em conforto ambiental e substituição tecnológica de equipamentos em edificações; e Módulo 2 - Gerenciamento da Oferta de Energia, incluindo sistemas de geração e distribuição de energia elétrica e térmica para aquecimento e resfriamento em escala urbana, inclusive com aproveitamento de recursos energéticos residuais e renováveis. Dos Módulos 1 e 2 resultam os níveis de consumo de energia e as emissões totais de poluentes, incluindo Gases de Efeito Estufa e poluentes locais. Na composição da proposta metodológica participam variáveis e parâmetros relacionados aos condicionantes de planejamento energético urbano, bem como procedimentos de cálculo que integram e compatibilizam as configurações urbanas quanto à morfologia, mobilidade, edificações, e geração de energia. Os procedimentos foram sistematizados em um conjunto de planilhas eletrônicas e gráficos comparativos, desenvolvidos para aferição da proposta metodológica, suporte na visualização de resultados e indicadores e posterior aplicação como ferramenta no planejamento de áreas urbanas. A proposta metodológica foi aplicada no caso da Operação Urbana Água Branca, no Município de São Paulo, ficando demonstrado o potencial de integração de estratégias e comprovando a tese em questão. Nas duzentas e dezessete diferentes situações configuradas por meio da metodologia proposta, foi possível identificar não apenas importantes potenciais quantitativos, mas também a contribuição relativa dos diversos condicionantes para o resultado global, em termos energéticos, urbanísticos e ambientais. Além dos cenários apresentados, a proposta metodológica permite que diversos outros possam ser configurados para outras áreas urbanas a serem desenvolvidas ou requalificadas, desde que as variáveis e os parâmetros sejam adequadamente adaptados a cada realidade. / The subject of this thesis is the development of a methodology for energy planning in the development of urban areas, in the scale of districts and neighborhoods. The proposed methodology has two main applications as a tool to support strategic planning and decision-making process: studies for the development of new urban areas, districts or neighborhoods, and studies for rehabilitation of urban areas already used. Initially, a conceptual and technical approach was done about the main constraints for urban energy planning, according to the scope considered in this research. In this stage, the interrelationships among these factors and their impact in terms of energy consumption and pollutant emissions were identified and analyzed. The proposed methodology is organized into two main modules: Module 1 - Energy Demand Management, involving aspects of urban morphology, urban mobility and buildings, such as population density and built area, land use, urban blocks and urban canyon geometry, urban transport, road system, vehicle and fuel technologies, passive solutions to environmental comfort and technological replacement of equipment in buildings; and Module 2 - Energy Supply Management, including district and local systems for generating and distributing electricity and steam for heating and cooling purpose, including the use of renewable and waste energy resources. Levels of energy consumption and the total emission of pollutants, including greenhouse gases and local pollutants, result from the Modules 1 and 2. The proposed methodology involves variables and parameters related to the constraints of urban energy planning as well as calculation procedures that integrate and match the urban settings under consideration, as urban morphology, mobility, buildings, power generation and district systems. The procedures were systematized into a set of spreadsheets and charts developed to verify the proposed methodology, visualization support of results and indicators, and later application as a tool for planning of urban areas. The proposed methodology was applied to the Agua Branca Urban Operation study-case, in the city of Sao Paulo, in which the potential of integrating strategies was demonstrated. In thirty-six different situations defined by using the proposed methodology, it was possible to identify not only important quantitative potentials but also the relative contribution of various constraints to the overall result in terms of energy, urban and environmental issues. In addition to the scenarios presented, the proposed methodology allows the configuration of several other options to different urban areas to be developed or rehabilitated, but variables and parameters need to be properly adapted to each situation.

O objeto da presente tese é o desenvolvimento de uma proposta metodológica para planejamento energético no desenvolvimento de áreas urbanas, na escala de distritos, bairros e unidades de vizinhança. A metodologia proposta é aplicável a estudos de desenvolvimento de novas áreas urbanas, distritos ou bairros e estudos para requalificação de áreas urbanas já ocupadas, como ferramenta de suporte ao planejamento e ao processo decisório. Inicialmente, foi produzida uma base referencial dos principais condicionantes para o planejamento energético urbano, segundo o escopo considerado nesse trabalho de pesquisa. Nessa etapa foram identificadas e analisadas as interdependências entre esses fatores e sua participação no consumo energético e nas emissões de poluentes. A proposta metodológica está estruturada em dois módulos principais: Módulo 1 - Gerenciamento da Demanda de Energia, envolvendo aspectos relacionados à Morfologia Urbana, Mobilidade Urbana e Edificações, tais como densidade populacional e construída, uso e ocupação do solo, geometria de quadras e cânion urbano, sistema de transporte urbano de passageiros, sistema viário, tecnologias veiculares e combustíveis, soluções passivas em conforto ambiental e substituição tecnológica de equipamentos em edificações; e Módulo 2 - Gerenciamento da Oferta de Energia, incluindo sistemas de geração e distribuição de energia elétrica e térmica para aquecimento e resfriamento em escala urbana, inclusive com aproveitamento de recursos energéticos residuais e renováveis. Dos Módulos 1 e 2 resultam os níveis de consumo de energia e as emissões totais de poluentes, incluindo Gases de Efeito Estufa e poluentes locais. Na composição da proposta metodológica participam variáveis e parâmetros relacionados aos condicionantes de planejamento energético urbano, bem como procedimentos de cálculo que integram e compatibilizam as configurações urbanas quanto à morfologia, mobilidade, edificações, e geração de energia. Os procedimentos foram sistematizados em um conjunto de planilhas eletrônicas e gráficos comparativos, desenvolvidos para aferição da proposta metodológica, suporte na visualização de resultados e indicadores e posterior aplicação como ferramenta no planejamento de áreas urbanas. A proposta metodológica foi aplicada no caso da Operação Urbana Água Branca, no Município de São Paulo, ficando demonstrado o potencial de integração de estratégias e comprovando a tese em questão. Nas duzentas e dezessete diferentes situações configuradas por meio da metodologia proposta, foi possível identificar não apenas importantes potenciais quantitativos, mas também a contribuição relativa dos diversos condicionantes para o resultado global, em termos energéticos, urbanísticos e ambientais. Além dos cenários apresentados, a proposta metodológica permite que diversos outros possam ser configurados para outras áreas urbanas a serem desenvolvidas ou requalificadas, desde que as variáveis e os parâmetros sejam adequadamente adaptados a cada realidade. / The subject of this thesis is the development of a methodology for energy planning in the development of urban areas, in the scale of districts and neighborhoods. The proposed methodology has two main applications as a tool to support strategic planning and decision-making process: studies for the development of new urban areas, districts or neighborhoods, and studies for rehabilitation of urban areas already used. Initially, a conceptual and technical approach was done about the main constraints for urban energy planning, according to the scope considered in this research. In this stage, the interrelationships among these factors and their impact in terms of energy consumption and pollutant emissions were identified and analyzed. The proposed methodology is organized into two main modules: Module 1 - Energy Demand Management, involving aspects of urban morphology, urban mobility and buildings, such as population density and built area, land use, urban blocks and urban canyon geometry, urban transport, road system, vehicle and fuel technologies, passive solutions to environmental comfort and technological replacement of equipment in buildings; and Module 2 - Energy Supply Management, including district and local systems for generating and distributing electricity and steam for heating and cooling purpose, including the use of renewable and waste energy resources. Levels of energy consumption and the total emission of pollutants, including greenhouse gases and local pollutants, result from the Modules 1 and 2. The proposed methodology involves variables and parameters related to the constraints of urban energy planning as well as calculation procedures that integrate and match the urban settings under consideration, as urban morphology, mobility, buildings, power generation and district systems. The procedures were systematized into a set of spreadsheets and charts developed to verify the proposed methodology, visualization support of results and indicators, and later application as a tool for planning of urban areas. The proposed methodology was applied to the Agua Branca Urban Operation study-case, in the city of Sao Paulo, in which the potential of integrating strategies was demonstrated. In thirty-six different situations defined by using the proposed methodology, it was possible to identify not only important quantitative potentials but also the relative contribution of various constraints to the overall result in terms of energy, urban and environmental issues. In addition to the scenarios presented, the proposed methodology allows the configuration of several other options to different urban areas to be developed or rehabilitated, but variables and parameters need to be properly adapted to each situation.

<p>Дивљи кестен (Aesculus hippocastanum L.) је ендемит јужног дела Балканског полуострва. Веома је интересантна врста лишћара за изучавање секундарних популација на зеленим просторима Србије и производњу садног материјала за потребе хортикултуре и пејзажне архитектуре. Циљ истраживања је издвајање генотипова дивљег кестена из секундарних популација које су засноване на зеленим просторима Војводине у виду алејних засада, као појединачна стабла или групе. Критеријуми за вредновање генотипова као семенских објеката у хортикултури, обављени су на основу референце Стилиновић и Туцовић (1977). Биолошке одлике генотипова треба да усмере критеријуме за производњу квалитетног садног материјала дивљег кестена, адаптивност на услове урбане средине и стрес узрокован абиотским факторима. У селекционом периоду који је трајао од 2008. до 2010. године (Чукановић, 2010) евидентирано је и оцењено 50 генотипова на три локалитетa: Бачка Паланка, Нови Сад и Сремски Карловци. Сакупљено је семе, урађена је анализа лабораторијске и теренске клијавости и морфолошка карактеризација показатеља раста сејанаца. Истовремено је одређиван хемијски састав семена. У току трогодишњег периода (од 2011 до 2013. године), на основу резултата претходних истраживања, издвојено је 17 генотипова са најбољим биолошким, производним и лековитим особинама семена. На одабраним индивидуама праћене су фенолошке фазе - листање, цветање и плодоношења са међуфазама. Сакупљано је семе ради утврђивања морфолошких и хемијских карактеристика. Матична стабла се одликују разликама у физиолошкој зрелости, особинама фенотипа и употребне вредности семена за расадничку производњу. Праћено је генеративно умножавање генотипова и анализа показатеља раста half-sib потомства. Семе дивљег кестена је значајна сировина у фарамацеутској индустрији с обзиром да има лековита својства. Урађен је хемијски састав семена, са акцентом на садржај уља и структуру масних киселина, секундарне метаболите и тешке метале. Акумулација тешких метала у семену дивљег кестена присутна је у популацијама секундарног порекла, с обзиром да су матична стабла изложена утицају градске средине.Земљишта урбаних зелених простора (урбисол) изложена су загађењу што је разлог више да се испита утицај водорастворљивих соли и тешких метала на адаптивност генотипова. Фенолошким осматрањем листања, цветања и плодоношења у току трогодишњег периода забележене су значајне статистичке разлике између година испитивања и генотипова. Због дужег периода ниских температура у марту и априлу 2013. године, запажена је значајна разлика у почецима и трајању фенофаза и међуфаза. Осматране фенолошке појаве касниле су 2 до 3 недеље. Генотипови БДС1 и БДС2, у периоду трогодишњег осматрања, одликовали су се значајно ранијим наступањем фазе листања и цветања, док је код генотипова БП4, СК4 и СК7 забележено касније ступање обе фазе. Експериментална стабла, као издвојени семенски објекти за потребе хортикултуре и пејзажне архитектуре, редовно и обилно плодоносе. На основу морфолошких особина семена издвајају се генотипови П6 (са високим вредностима за дужину /29,83mm/, ширину /35,56 mm/ и дебљину /30,92 mm/) и П3 (са високом вредности за масу семена /17,63 g/). Чување семена за потребе расадничке производње обављено је у хладној комори при контролисаним условима на температури од 4 до 6&deg;С. Сетва је обављана у пролећном периоду (март-април). За семенски материјал 17 генотипова, за трогодишњи период, установљена је веома висока теренска клијавост која у просеку износи од 80,94% до 85,64%. Проценат преживљавања сејанаца, одређен при крају вегетационог периода и почетка нове вегетације, износи од 78,96 дo 82,98. Мерењем показатеља раста једногодишњих сејанаца установљене су просечне вредности за висину (12,26 cm), пречник у кореновом врату (10,04 mm), дужину корена (12,87 cm), масу стабла (3,62 g), масу корена (5,34 g) и број коренова I реда (26,49). Истиче се генотип БДС1 са високим вредностима за мерене показатеље (19,20 cm за висину, 17,51 cm за дужину корена, 4,40 g за масу стабла и 6,80 g за масу корена). Према показатељима раста двогодишњих сејанаца за висину издвојили су се генотипови БДС1 (30,20 cm), БДС2 (35,80 cm) и СК4 (35,68 cm). Највише вредности за пречник при основи стабла имали су генотипови БДС1 (19,20 mm) и БДС2 (19,33 mm). Просечна вредност за висину надземног дела генотипова трогодишњих биљака била је 81,45 cm, а за пречник при основи стабла 26,81 mm. У трећој години развоја сејанаца дивљег кестена in situ у расаднику на Римским Шанчевима, највише вредности за висину и пречник при основи стабла имали су генотипови ознака БДС1 (92,00 cm и 29,55 mm), БДС2 (90,80 cm и 31,27 mm) и СК4 (91,30 cm и 28,45 mm). Снага раста двогодишњих сејанаца издвојила је генотипове БДС1, БДС2 и СК4, који су имали изузетан пораст и треће године развоја у сејалишту. На двогодишњим и трогодишњим садницама генотипова БП4, БП5, БДС1, БДС2, П5, П6, СК1 и СК4 обављено је калемљење хибрида црвеног кестена (Aesculus &times; carnea Hayne.). Испољена је компатибилност подлога са племкама, а просечан пријем калемова био је 82,36%. Примењена метода енглеског спајања показала је добре резултате као вегетативна метода за производњу садног материјала хибрида црвеног кестена.</p><p>Из екстракта семена генотипова дивљег кестена изоловано је и детерминисано 16 масних киселина. Утврђен је висок удео незасићених масних киселина, а као доминантна издваја се олеинска. Највиши садржај установљен је у семену генотипа БДС1 (59,10%). Генотипови П5 и СК1 одликују се највишим вредностима кверцетина (0,538 &mu;g/g, односно 0,806 &mu;g/g), кемферола (0,227&mu;g/g и 0,429 &mu;g/g), а генотип П5 и<br />рутина(25,784&mu;g/g). Есцин је присутан у семену свих испитиваних генотипова, са највишим просечним садржајем у семену генотипова БП2 и П5 (4,04%). У узорку семена, од тешких метала забележен је висок просечни садржај цинка (10,11 &mu;/g) и бакра (9,23 &mu;/g). Издваја се генотип П5 са највишим просечним садржајем алуминијума (2,88 &mu;/g) и хрома (0,1 &mu;/g) у семену, док су највише вредности бакра (13,0 &mu;/g), гвожђа (13,2 &mu;/g), мангана (3,2 &mu;/g), никла (0,8 &mu;/g) и цинка (18,1 &mu;/g) забележене у семену генотипа П1. У узорцима земљишта дуж саобраћајнице Булевар Јаше Томића у Новом Саду, у дрвореду дивљег кестена, утврђен је садржај водорастворљивих соли и тешких метала. Просечне вредности садржаја соли у узорцима сондираним у априлу износе 0,10% на дубини од 0 до 30 cm, односно 0,11% на дубини од 30 до 60 cm, што је испод детерминисане горње границе. Узорци сондирани у августу 2012. године имали су виши садржај од дозвољеног (0,24% на дубини од 0 до 30 cm и 0,27% на дубини од 30 до 60 cm), што је последица асцендентног кретања соли услед суше. Као последица високог садржаја соли јавља се лисна хлороза, некроза, поновљено цветање и смањена виталност стабала. Анализа тешких метала (Fe, Zn, Mn, Cu, Cd, Co, Ni, Pb и Cr), из узорака земљишта, показала је њихово присуство у лакоприступачном и укупном облику, али не изнад дозвољених граничних вредности за еколошке услове Новог Сада. Упознавање биолошког и производног потенцијала дивљег кестена представља важну полазну основу за унапређење расадничке производње и примене дивљег кестена за потребе хортикултуре и пејзажне архитекутре.</p> / <p>Divlji kesten (Aesculus hippocastanum L.) je endemit južnog dela Balkanskog poluostrva. Veoma je interesantna vrsta lišćara za izučavanje sekundarnih populacija na zelenim prostorima Srbije i proizvodnju sadnog materijala za potrebe hortikulture i pejzažne arhitekture. Cilj istraživanja je izdvajanje genotipova divljeg kestena iz sekundarnih populacija koje su zasnovane na zelenim prostorima Vojvodine u vidu alejnih zasada, kao pojedinačna stabla ili grupe. Kriterijumi za vrednovanje genotipova kao semenskih objekata u hortikulturi, obavljeni su na osnovu reference Stilinović i Tucović (1977). Biološke odlike genotipova treba da usmere kriterijume za proizvodnju kvalitetnog sadnog materijala divljeg kestena, adaptivnost na uslove urbane sredine i stres uzrokovan abiotskim faktorima. U selekcionom periodu koji je trajao od 2008. do 2010. godine (Čukanović, 2010) evidentirano je i ocenjeno 50 genotipova na tri lokaliteta: Bačka Palanka, Novi Sad i Sremski Karlovci. Sakupljeno je seme, urađena je analiza laboratorijske i terenske klijavosti i morfološka karakterizacija pokazatelja rasta sejanaca. Istovremeno je određivan hemijski sastav semena. U toku trogodišnjeg perioda (od 2011 do 2013. godine), na osnovu rezultata prethodnih istraživanja, izdvojeno je 17 genotipova sa najboljim biološkim, proizvodnim i lekovitim osobinama semena. Na odabranim individuama praćene su fenološke faze - listanje, cvetanje i plodonošenja sa međufazama. Sakupljano je seme radi utvrđivanja morfoloških i hemijskih karakteristika. Matična stabla se odlikuju razlikama u fiziološkoj zrelosti, osobinama fenotipa i upotrebne vrednosti semena za rasadničku proizvodnju. Praćeno je generativno umnožavanje genotipova i analiza pokazatelja rasta half-sib potomstva. Seme divljeg kestena je značajna sirovina u faramaceutskoj industriji s obzirom da ima lekovita svojstva. Urađen je hemijski sastav semena, sa akcentom na sadržaj ulja i strukturu masnih kiselina, sekundarne metabolite i teške metale. Akumulacija teških metala u semenu divljeg kestena prisutna je u populacijama sekundarnog porekla, s obzirom da su matična stabla izložena uticaju gradske sredine.Zemljišta urbanih zelenih prostora (urbisol) izložena su zagađenju što je razlog više da se ispita uticaj vodorastvorljivih soli i teških metala na adaptivnost genotipova. Fenološkim osmatranjem listanja, cvetanja i plodonošenja u toku trogodišnjeg perioda zabeležene su značajne statističke razlike između godina ispitivanja i genotipova. Zbog dužeg perioda niskih temperatura u martu i aprilu 2013. godine, zapažena je značajna razlika u počecima i trajanju fenofaza i međufaza. Osmatrane fenološke pojave kasnile su 2 do 3 nedelje. Genotipovi BDS1 i BDS2, u periodu trogodišnjeg osmatranja, odlikovali su se značajno ranijim nastupanjem faze listanja i cvetanja, dok je kod genotipova BP4, SK4 i SK7 zabeleženo kasnije stupanje obe faze. Eksperimentalna stabla, kao izdvojeni semenski objekti za potrebe hortikulture i pejzažne arhitekture, redovno i obilno plodonose. Na osnovu morfoloških osobina semena izdvajaju se genotipovi P6 (sa visokim vrednostima za dužinu /29,83mm/, širinu /35,56 mm/ i debljinu /30,92 mm/) i P3 (sa visokom vrednosti za masu semena /17,63 g/). Čuvanje semena za potrebe rasadničke proizvodnje obavljeno je u hladnoj komori pri kontrolisanim uslovima na temperaturi od 4 do 6&deg;S. Setva je obavljana u prolećnom periodu (mart-april). Za semenski materijal 17 genotipova, za trogodišnji period, ustanovljena je veoma visoka terenska klijavost koja u proseku iznosi od 80,94% do 85,64%. Procenat preživljavanja sejanaca, određen pri kraju vegetacionog perioda i početka nove vegetacije, iznosi od 78,96 do 82,98. Merenjem pokazatelja rasta jednogodišnjih sejanaca ustanovljene su prosečne vrednosti za visinu (12,26 cm), prečnik u korenovom vratu (10,04 mm), dužinu korena (12,87 cm), masu stabla (3,62 g), masu korena (5,34 g) i broj korenova I reda (26,49). Ističe se genotip BDS1 sa visokim vrednostima za merene pokazatelje (19,20 cm za visinu, 17,51 cm za dužinu korena, 4,40 g za masu stabla i 6,80 g za masu korena). Prema pokazateljima rasta dvogodišnjih sejanaca za visinu izdvojili su se genotipovi BDS1 (30,20 cm), BDS2 (35,80 cm) i SK4 (35,68 cm). Najviše vrednosti za prečnik pri osnovi stabla imali su genotipovi BDS1 (19,20 mm) i BDS2 (19,33 mm). Prosečna vrednost za visinu nadzemnog dela genotipova trogodišnjih biljaka bila je 81,45 cm, a za prečnik pri osnovi stabla 26,81 mm. U trećoj godini razvoja sejanaca divljeg kestena in situ u rasadniku na Rimskim Šančevima, najviše vrednosti za visinu i prečnik pri osnovi stabla imali su genotipovi oznaka BDS1 (92,00 cm i 29,55 mm), BDS2 (90,80 cm i 31,27 mm) i SK4 (91,30 cm i 28,45 mm). Snaga rasta dvogodišnjih sejanaca izdvojila je genotipove BDS1, BDS2 i SK4, koji su imali izuzetan porast i treće godine razvoja u sejalištu. Na dvogodišnjim i trogodišnjim sadnicama genotipova BP4, BP5, BDS1, BDS2, P5, P6, SK1 i SK4 obavljeno je kalemljenje hibrida crvenog kestena (Aesculus &times; carnea Hayne.). Ispoljena je kompatibilnost podloga sa plemkama, a prosečan prijem kalemova bio je 82,36%. Primenjena metoda engleskog spajanja pokazala je dobre rezultate kao vegetativna metoda za proizvodnju sadnog materijala hibrida crvenog kestena.</p><p>Iz ekstrakta semena genotipova divljeg kestena izolovano je i determinisano 16 masnih kiselina. Utvrđen je visok udeo nezasićenih masnih kiselina, a kao dominantna izdvaja se oleinska. Najviši sadržaj ustanovljen je u semenu genotipa BDS1 (59,10%). Genotipovi P5 i SK1 odlikuju se najvišim vrednostima kvercetina (0,538 &mu;g/g, odnosno 0,806 &mu;g/g), kemferola (0,227&mu;g/g i 0,429 &mu;g/g), a genotip P5 i<br />rutina(25,784&mu;g/g). Escin je prisutan u semenu svih ispitivanih genotipova, sa najvišim prosečnim sadržajem u semenu genotipova BP2 i P5 (4,04%). U uzorku semena, od teških metala zabeležen je visok prosečni sadržaj cinka (10,11 &mu;/g) i bakra (9,23 &mu;/g). Izdvaja se genotip P5 sa najvišim prosečnim sadržajem aluminijuma (2,88 &mu;/g) i hroma (0,1 &mu;/g) u semenu, dok su najviše vrednosti bakra (13,0 &mu;/g), gvožđa (13,2 &mu;/g), mangana (3,2 &mu;/g), nikla (0,8 &mu;/g) i cinka (18,1 &mu;/g) zabeležene u semenu genotipa P1. U uzorcima zemljišta duž saobraćajnice Bulevar Jaše Tomića u Novom Sadu, u drvoredu divljeg kestena, utvrđen je sadržaj vodorastvorljivih soli i teških metala. Prosečne vrednosti sadržaja soli u uzorcima sondiranim u aprilu iznose 0,10% na dubini od 0 do 30 cm, odnosno 0,11% na dubini od 30 do 60 cm, što je ispod determinisane gornje granice. Uzorci sondirani u avgustu 2012. godine imali su viši sadržaj od dozvoljenog (0,24% na dubini od 0 do 30 cm i 0,27% na dubini od 30 do 60 cm), što je posledica ascendentnog kretanja soli usled suše. Kao posledica visokog sadržaja soli javlja se lisna hloroza, nekroza, ponovljeno cvetanje i smanjena vitalnost stabala. Analiza teških metala (Fe, Zn, Mn, Cu, Cd, Co, Ni, Pb i Cr), iz uzoraka zemljišta, pokazala je njihovo prisustvo u lakopristupačnom i ukupnom obliku, ali ne iznad dozvoljenih graničnih vrednosti za ekološke uslove Novog Sada. Upoznavanje biološkog i proizvodnog potencijala divljeg kestena predstavlja važnu polaznu osnovu za unapređenje rasadničke proizvodnje i primene divljeg kestena za potrebe hortikulture i pejzažne arhitekutre.</p> / <p>(25,784&mu;g/g). Есцин је присутан у семену свих испитиваних генотипова, са највишим просечним садржајем у семену генотипова БП2 и П5 (4,04%). У узорку семена, од тешких метала забележен је висок просечни садржај цинка (10,11 &mu;/g) и бакра (9,23 &mu;/g). Издваја се генотип П5 са највишим просечним садржајем алуминијума (2,88 &mu;/g) и хрома (0,1 &mu;/g) у семену, док су највише вредности бакра (13,0 &mu;/g), гвожђа (13,2 &mu;/g), мангана (3,2 &mu;/g), никла (0,8 &mu;/g) и цинка (18,1 &mu;/g) забележене у семену генотипа П1. У узорцима земљишта дуж саобраћајнице Булевар Јаше Томића у Новом Саду, у дрвореду дивљег кестена, утврђен је садржај водорастворљивих соли и тешких метала. Просечне вредности садржаја соли у узорцима сондираним у априлу износе 0,10% на дубини од 0 до 30 cm, односно 0,11% на дубини од 30 до 60 cm, што је испод детерминисане горње границе. Узорци сондирани у августу 2012. године имали су виши садржај од дозвољеног (0,24% на дубини од 0 до 30 cm и 0,27% на дубини од 30 до 60 cm), што је последица асцендентног кретања соли услед суше. Као последица високог садржаја соли јавља се лисна хлороза, некроза, поновљено цветање и смањена виталност стабала. Анализа тешких метала (Fe, Zn, Mn, Cu, Cd, Co, Ni, Pb и Cr), из узорака земљишта, показала је њихово присуство у лакоприступачном и укупном облику, али не изнад дозвољених граничних вредности за еколошке услове Новог Сада. Упознавање биолошког и производног потенцијала дивљег кестена представља важну полазну основу за унапређење расадничке производње и примене дивљег кестена за потребе хортикултуре и пејзажне архитекутре.</p>

This research operates at both the meeting of wilderness and landscape, and also landscape architecture and design-directed research. It applies a phenomenological understanding of landscape to the New Zealand conservation estate as a means to reconsider wilderness’ prevalent framing as an untouched ‘other’. It does this through enlisting the designerly imperative found within landscape architecture as the means by which to direct this research, and through landscopic investigations located in the artefacts of cooking, haptic qualities of walking, cartographies of wilderness and a phenomenological diagramming of landscape experience. The results of this layered programme of research are four-fold. First, it finds that a landscopic interpretation of wilderness, and its tangible manifestation in New Zealand’s conservation estate, has the potential to suggest a greater depth of dialogue in which both ecological and cultural diversity might productively flourish. Second, it finds that landscape architecture has significant potential to broaden both its relevance and types of productive outputs beyond its current intent to shape specific sites. It identifies that artefacts and representations – such as cookers, track markers and maps – can be creatively manipulated to design alternative formulations of landscape. Third, through self-critique the potency of a programme of design-directed inquiry is demonstrated. In this dissertation new knowledge is revealed that extends the formal, diagrammatic and conceptual dimensions of wilderness, New Zealand’s conservation estate, and a phenomenological expression of landscape. This research illustrates the potential for design-directed research methods to be more widely adopted in ways that extend landscape architecture’s value to multi-disciplinary research. Finally, it finds a pressing future direction for landscape architecture research is to further identify and develop techniques that diagram landscopic practice and performance with the same richness and detail that spatially derived descriptions currently offer. It is the considerable distance between the spoken and written poetics of phenomenology and the visual and diagrammatic articulation of these qualities that is identified as a problematic and also productive site for ongoing creative research.

Child pedestrian injury and mortality is an issue of significant public health concern in the city of Johannesburg, Gauteng, in South Africa. Since there is a paucity of studies in the last decade or more on fatal childhood traffic and non-traffic injuries in Johannesburg, this study aspires to address the disproportion in this domain of research, and provide more recent, and comprehensive empirical evidence over a ten-year period. The overarching aim of this study was to describe and examine the magnitude, circumstances, and neighbourhood characteristics of fatal pedestrian injuries among children (0-14 years) in Johannesburg for the period from 2001 to 2010. More specifically, the objectives of the study were: firstly, to provide a comprehensive epidemiological description of the magnitude, trends and occurrence of pedestrian mortality among children; secondly, to describe and examine the epidemiology of child pedestrian mortality in relation to children as motor vehicle passengers; thirdly, to describe and examine child pedestrian mortality in relation to non-traffic injuries, in particular, burns and drowning; and fourthly, to assess the influence of neighbourhood characteristics on child pedestrian mortality. The study conceptualised pedestrian road safety within an ecological systems framework. The study used quantitative descriptive, and multivariate logistic regression methods of analysis to examine child pedestrian mortality data. The study drew on data from the National Injury Mortality Surveillance System (NIMSS) and the Census 2001. The main findings indicated that black, male children aged 5 to 9 years (11.02/100 000) are the most vulnerable, and that mortality occurred predominantly during the afternoons and early evenings (12h00-16h00 and 16h00-21h00), over weekends, during school holidays, and to a lesser extent, during non-holiday months. In addition, neighbourhood characteristics that reflected concentrations of disadvantage, single female-headed households and residentially stable areas were associated with child pedestrian mortality. The study findings highlight the need for critical action in terms of investment in child pedestrian safety research, and appropriate prevention initiatives guided by stringent evidenced-based studies, and the design of safe pedestrian, vehicular and urban environments. / Psychology / D.Phil. (Psychology)

Cette thèse exploratoire pose les bases scientifiques et méthodologiques d’une approche transversale visant à étudier l’énergétique urbaine et le bio-climatisme. Elle fait appel à des concepts et des outils de l’architecture et l’urbanisme, et à la physique du bâtiment et de la ville. Cette thèse étudie les relations entre la morphologie urbaine et les processus aérodynamiques qui se développent dans la canopée urbaine et leurs effets sur la demande énergétique des bâtiments induite par les infiltrations d’air et les échanges thermiques convectifs. Les spécificités de l’aérodynamique et de la physique urbaines sont d’abord synthétisées et la morphologie de tissus urbains réels est analysée. Une typologie générique de bâtiments isolés et une autre d’îlots urbains en sont déduites. Le modèle CFD est ensuite validé par comparaison des prédictions du modèle avec des résultats expérimentaux et numériques, et des expérimentations numériques sont réalisées sur les différents types morphologiques. Les écoulements moyens sont analysés dans leurs rapports avec la morphologie bâtie, et la distribution des coefficients de pression sur les façades des bâtiments est analysée. Ensuite, les échanges thermiques sont couplés aux processus aérodynamiques. L’amélioration des estimations des échanges convectifs des bâtiments grâce à la CFD est vérifiée par comparaison des résultats de simulation avec des données expérimentales et numériques, ainsi qu’avec les valeurs standard. Une adaptation des fonctions de paroi relatives au transfert thermique est proposée sur la base d’études existantes, et la distribution des échanges convectifs sur les façades de bâtiments est analysée. Enfin, la demande énergétique des bâtiments due aux infiltrations d’air et à la transmission de chaleur au travers de leur envelope est estimée pour différents types morphologiques, et comparée avec les valeurs estimées suivant une approche réglementaire. Les résultats de cette thèse mettent en évidence les effets des propriétés topologiques et métriques des bâtiments et ensembles bâtis sur le développement de recirculations d’air dans la canopée urbaine. Celles-ci induisent une distribution et intensité hétérogènes des coefficients de pression et d’échange convectif sur les façades des bâtiments, qui influent sur le comportement thermique des bâtiments non isolés et perméables à l’air. Par ailleurs, l’estimation de leur demande énergétique diffère suivant si celle-ci est basée sur les valeurs simulées ou standard des coefficients de pression et d’échange convectif. Cependant, l’influence relative de la structure bâtie sur la demande énergétique des bâtiments apparaît plus importante pour les bâtiments isolés thermiquement. La différence entre la demande énergétique par unité de surface de plancher, due aux infiltrations d’air et pertes thermiques au travers de l’enveloppe peut varier de 18% à 47% suivant si le bâtiment est isolé ou situé dans un environnement bâti. / This thesis is an exploratory study that lays the scientific and methodological foundations of a transverse approach for studying urban energy and bio-climatic issues. This approach involves concepts and tools of building and urban physics as well as urban planning and architecture. It addresses the relations between urban morphology and aerodynamic processes, and studies their effects on the building energy loads due to infiltration and convective heat losses. This thesis is divided into three main parts. The first part synthesizes the specificities of urban aerodynamics and urban physics, and analyzes existing urban fabrics from a morphological point of view. Generic typologies of isolated buildings and urban blocks for small scale aerodynamic studies are deduced. The second part validates the computational fluid dynamics (CFD) model (steady RANS RSM) against detailed experimental and numerical data, and presents the numerical experiments performed on the different morphological types. Mean flow structures that develop according to the construction shape and built environment, as well as pressure distribution on the building outer walls are examined. The last part couples heat and air fluxes to evaluate the contribution of urban air flows on the building energy loads. The improvement brought by CFD to the assessment of building convective heat transfers is verified by comparing numerical results to experimental data, detailed numerical studies and standard correlations. An enhanced temperature wall-function adapted for forced convection problems is adjusted to the model based on existing studies, and the convective heat transfers distribution on building facades is analyzed. Finally, the building energy loads due to air infiltration and heat transmission are estimated for typical constructions and compared to standard values. The results of this thesis show strong effects of the topology and dimensionality of constructions and urban structures on the development of recirculation phenomena within the urban canopy layer. The related aerodynamic conditions yield heterogeneous pressure and convective heat transfer intensities and distributions on building facades, which depend upon the considered built morphology. Their effects on building energy loads are logically particularly important in absolute value for buildings that are neither insulated nor air tight. Nonetheless, the estimates of the building energy needs based on standard or simulated pressure and convective heat transfer coefficients often show substantial deviation. Focusing on the relative contribution of the built structure, the effects of the aerodynamic context appear more influential for insulated buildings. Essentially, switching from an exposed to a sheltered building may decrease the energy needs per surface unit of floor due to air infiltration and heat transmission through outer walls by 18% up to 47% according to simulation.

Syfte: Den här studien undersöker temporär arkitektur som fenomen. Temporär arkitektur är tillfälliga rumsliga initiativ som med varierande storlek och form tar stadens offentliga rum i anspråk. Temporär arkitektur är relativt nytt och börjar dyka upp allt oftare i större städer. En del forskning finns kring ämnet, men få beskriver de bakomliggande genomförandeprocesserna och hur temporär arkitektur kan generera social hållbarhet. Målet med den här studien är därför att undersöka hur temporär arkitektur bidrar till ökad social hållbarhet och hur genomförandeprocessen för temporär arkitektur ser ut idag. Frågeställningarna är: (1) Hur kan temporär arkitektur bidra till ökad social hållbarhet? (2) Hur ser genomförandeprocessen för temporär arkitektur ut idag? Metod: Studien är av deskriptiv karaktär och syftar till att skapa ytterligare förståelse för studiefenomenet och dess inneboende egenskaper. Metoderna för datainsamling utgår från ett kvalitativt tillvägagångssätt genom riktade intervjuer med relevanta respondenter från offentliga och privata sektorn. En litteraturstudie genomförs också med syfte att klarlägga forskningsläget kring studiefenomenet. Resultat: Frågeställning 1 visar att det finns flera sätt som temporär arkitektur positivt påverkar den sociala hållbarheten på. Fyra kärnvärden som var och en förstärker varandra har identifieras. Dessa är gemenskap, delaktighet, tillit samt rörelse. Den temporära arkitekturen uppmuntrar till gemenskap och delaktighet hos människor genom att tillföra kortvariga händelser att samlas kring i det offentliga rummet. Genom nya möten möjliggörs tillit vilket leder till ökad rörlighet. Rörelse löser upp de sociala fastlåsningsprinciperna i samhället och borgar för en ökad gemenskap.  Frågeställning 2 visar att processerna för temporär arkitektur kan te sig mycket olika beroende på i vilket sammanhang som den temporära arkitekturen ska implementeras. Frågeställningen visar också på flera svårigheter som råder i genomförandeprocessen idag. Påtagligt är att utmaningarna i många fall överväger möjligheterna och initiativ kan då helt enkelt utebli. Konsekvenser: Tillfälliga rumsskapande initiativ av typen temporär arkitektur tillför sociala kvaliteter till stadslivet, bortom de kvaliteter som vanligtvis erbjuds av traditionella stadsplaneringsprocesser. Styrkan med temporär arkitektur ligger framför allt i dess gestaltningsmässiga och rumsliga flexibilitet samt i dess förmåga att skapa ökad delaktighet och bättre tillgång till stadens innehåll för människor. Begränsningar: Studien undersöker fenomenet ur ett socialt hållbarhetsperspektiv, och utesluter ekonomiska samt ekologiska aspekter av detsamma. Datainhämtningen genom riktade intervjuer är avgränsad till respondenter verksamma som arkitekter och fysiska planerare samt respondenter från den offentliga sektorn. Näringsliv, fastighetsägare och brukare innefattas inte i de riktade intervjuerna. / Purpose: This study examines temporary architecture as a phenomenon. Temporary architecture is ephemeral structures with varying sizes and shapes that takes city’s public spaces in possession during short periods of time. As a phenomenon, temporary architecture is relatively new, but begins to appear more often in larger cities. Some research has been made on the subject in matter, but few researches describes the process behind and how social sustainability can be linked to temporary architecture. The research questions are: (1) How can temporary architecture contribute to increased social sustainability? (2) What characterizes the temporary architecture implementation process today? Method: The study is of descriptive nature and aims to create further understanding of temporary architecture. Data gathering are based on a qualitative approach through targeted interviews with relevant respondents from public and private sectors. A literature review is also conducted with the intention to clarify current research situation surrounding the study phenomenon. Findings:  Research question 1 indicates that temporary architecture affects social sustainability in several ways.  Four core values that each reinforce each other have been identified. These are community, participation, trust and movement. The temporary architecture encourages community and participation between people by providing short-term events to gather around in public space. New meetings enable trust, which leads to increased mobility. Movement resolves the social constraint principles in society and contributes to an increased community. Research question 2 indicates that the implementation processes for temporary architecture can differ widely depending on the context in which the temporary architecture is to be implemented. The question also indicates that there are several difficulties in the implementation process today. Significantly, in many cases the challenges outweighs the possibilities, why initiatives can be omitted. Implications: Short-term space-creating initiatives like temporary architecture enhance social qualities to urban life beyond the qualities usually obtained by traditional urban planning processes. The strength of temporary architecture lies within its formative and spatial flexibility as well as its ability to create increased participation and better access to the city’s content for people. Limitations: The study focuses on a social sustainability perspective only and excludes the economic and ecological perspective of the phenomena. The interview study is limited to only take planning and municipal perspective in concern. Business and user perspectives are therefore not taken into account.

Esta pesquisa teve como objetivo verificar a alteração do campo de vento na área de estudo, decorrente da alteração de gabarito quanto à ventilação natural, e avaliar o impacto nas condições de conforto dos pedestres. A verificação das condições de ventilação natural nas cidades, com estudos em modelos, auxilia na elaboração de projetos arquitetônicos, ou de planejamento, possibilitando uma análise da influência do efeito do vento em determinados locais da área em análise. O objeto de estudo da tese é a relação entre a alteração de gabarito (altura dos edifícios) e as mudanças ocasionadas na ventilação natural em espaços urbanos na área entre o Canal 1 e 2 (Bairro Pompéia) na cidade de Santos/SP. Partiu-se da hipótese que a ventilação natural em áreas urbanas depende da altura dos edifícios, da direção e velocidade dos ventos. Foi utilizado método experimental com simulação da configuração urbana em túnel de vento, medidas in loco para a verificação das condições climáticas, simulação com software CFD (Computer Fluids Dynamics) e a aplicação de um índice de neutralidade térmica. Trata-se de uma tese de caráter experimental e exploratório, onde os métodos utilizados demonstraram ser aplicáveis para o entendimento das condições de ventilação natural em meio urbano. / The objective of this research is to verify alterations of the wind pattern in the study area, stemming from changes to the grids natural ventilation, and evaluate the impact to the pedestrians comfort conditions. The verification of natural ventilation conditions in cities, with the study of models, aids in the creation of architectural or planning - designs, enabling an analysis of the influence of the effects of wind in certain points of the area in study. This thesis object of study is the relation between changes to the framework (building height) and changes to the natural ventilation in urban environments in the area between Canal 1 and 2 (Bairro Pompéia), in the city of Santos/SP. The hypothesis is that natural ventilation in urban areas depends on the height of buildings, direction and velocity of winds. The study involved an experimental method, with wind-tunnel simulation of the urban grid, in loco measurements of the climate conditions, simulation with CFD software and application of a thermal neutrality index. This thesis is experimental and exploratory in its character, and the methods used proved applicable to the understanding of the natural ventilation conditions in an urban environment.

Orientador: Arleude Bortolozzi / Dissertação (mestrado) - Universidade Estadual de Campinas, Instituto de Geociencias / Made available in DSpace on 2018-08-09T00:45:41Z (GMT). No. of bitstreams: 1 QuispeCabanillas_RolandoEli_M.pdf: 6949580 bytes, checksum: f7ec93e2eed24fda4cdfe98096c19eb1 (MD5) Previous issue date: 2007 / Resumo: Esta pesquisa insere-se no âmbito da atual problemática ambiental urbana, mais especificamente, na contaminação atmosférica ou poluição do ar. Esta tem se agravado nas últimas décadas e passa a exigir estudos mais aprofundados, caracterizando-se como fator importante na busca da preservação do meio ambiente e de alternativas de desenvolvimento que possam diminuir o ritmo acelerado desta contaminação. Discute então, como os problemas de escalas globais podem ser analisados desde um estudo de escala local. Mostra que para saber quais são as causas e efeitos dos problemas ambientais, que envolvem os aspectos tanto social, cultural, econômico, como político, é necessária uma pesquisa sócio-espacial. A área do estudo é a cidade de Campinas, estado de São Paulo, Brasil, cuja população é de mais de um milhão de habitantes, decorrente principalmente do avanço tecnológico e industrial. Utilizando pequenas territorialidades, de escalas locais, procurou-se comparar dois bairros da Cidade de Campinas: Cambuí e Real Parque, muito diferentes nas suas condições sócio-espaciais. Nesse sentido, considerou-se importante averiguar como a contaminação do ar afeta a população desses bairros. O grande problema da poluição do ar, é que esta é ainda mais complexa em ambientes urbanos e suas conseqüências afetam sobretudo as relações dos homens entre si com a natureza. A pesquisa revelou que os dois bairros são afetados, independentemente das suas diferenças. Isto fica constatado na comparação das análises e entrevistas realizadas com os moradores, que afirmam estar enfrentando muitos problemas, principalmente com relação à saúde e ao clima. No final, a dissertação propõe a edu-comunicação sócio-ambiental para as políticas públicas como veículo de conhecimento e conscientização dos graves riscos à que estão exposto moradores e cidadãos. Sabe-se que a contaminação atmosférica afeta o mundo todo sem distinção de raça, cor, ou condições sociais, mas os mais afetados são geralmente aqueles que não tem as mínimas condições de fazer frente ao problema. Assim sendo, algumas sugestões de alternativas são propostas a fim de contribuir com a redução dos poluentes, mediante à re-educação dos moradores inseridos nas cidades. Isto, porque as pequenas partes afetam o todo e fazer nossa parte é tarefa de cidadania / Abstract: This research is inserted to the urban context of environmental problems in ours days, more specifically related to the city¿s air contamination or air pollution¿. This problem during the past decades, has been asking for deeper studies, revealing itself as a very important issue for improving urban environment and for a development able to help reduces the accelerated rythm of air pollution, as well. This research tries to discusses how global space¿s scales problems can be analyzed from the local¿s space scale. In order to recognize causes and consequences from environmental problem which involves different aspects such physical, economic, social, political and cultural needs , this work shows the need of a social space research. The study area is the city of Campinas, state o São Paulo -Brazil, which population reaches more than a million peoples, generated from urbanization, industrial and technological development. Using small territorialities of local scales, this work tried to compare two neighborhoods in Campinas, the Cambui and Real Park, very different from social conditions . In this sense, was important to detect how the air contamination is affecting those people. The great problem is that the air contamination is even worst and more complex in urban environment, that affects mostly the relationshisps between men and the nature. The results of this research showed that both neighborhoods has been affected. despite their differences. This is showed by the compared analysis and interviews with housekeepers that says they are fighting mostly against problems related to health and clime. The conclusion of this dissertation brings the ¿edu - comunication¿ as an environmental purpose, a mechanism to help clarify people and citizens about the risks they are exposed. The air contamination affects all the world without discriminating race, color, or social conditions, but generally the most affected are poorest people who doesn¿t have any condition to fight against it. So, some alternatives comes to the end trying to contribute reduces air pollution through urban people¿s re-education. That, because the small parts affects the total, and do our part is our citizens¿s roll / Mestrado / Análise Ambiental e Dinâmica Territorial / Mestre em Geografia

La conduite d’un véhicule industriel est une activité professionnelle complexe qui s’exerce dans un environnement dynamique en constante évolution. Elle nécessite un apprentissage spécifique et se situe dans un cadre réglementaire strict, qui relève aussi bien du code du travail que de la réglementation routière. A ces caractéristiques s’ajoutent de fortes contraintes spatio-temporelles qui imposent aux conducteurs le recours à des stratégies opératoires pour répondre à l’objectif principal de leur activité : le respect des délais de livraison dans des conditions optimales de sécurité, de sûreté et de productivité.Cette thèse traite de l'apport de la psychologie cognitive à la conception de systèmes d'assistance à la conduite de véhicules industriels. Les travaux sont destinés à intégrer, dès la conception des nouveaux systèmes, les contraintes du fonctionnement cognitif humain en situation réelle, ainsi que les besoins et attentes des conducteurs, afin que leur soient proposées des solutions technologiques adaptées et utilisables.La partie appliquée illustre deux dimensions majeures de l'activité de conduite d'un camion : la productivité, au travers de la problématique de l'assistance à l'éco-conduite (projet Conduite Economique Assistée, ADEME- RENAULT TRUCKS) ; la sécurité, au travers de la problématique de l'assistance à la détection et à la protection des usagers vulnérables de la route (projet VIVRE2, ANR-PREDIT05-LUTB).D’un point de vue scientifique, la thèse aboutit à la proposition d’un modèle du fonctionnement humain dans les activités finalisées, complété par un modèle adapté à l’activité de conduite d’un véhicule industriel. Les analyses effectuées en situations réelles enrichissent les connaissances, d’une part, sur les stratégies de conduite appliquées à la conduite rationnelle d’un poids lourd en environnement extra-urbain, et, d’autre part, sur les composantes de l’activité des conducteurs qui effectuent des livraisons en milieu urbain. De plus, les travaux effectués dans le cadre du projet VIVRE2 ont permis de préciser les représentations et les comportements à risque des usagers vulnérables vis-à-vis des camions en ville.D’un point de vue applicatif et ergonomique, les travaux sur simulateur dynamique de conduite ont permis l’évaluation d’une interface homme-machine innovante qui pourrait être adaptée à l’éco-conduite, ainsi que la proposition et l’évaluation de systèmes d’assistance pour garantir la sécurité des usagers vulnérables lors des manœuvres à basse vitesse en milieu urbain. / Driving a truck is a complex professional activity that takes place in a dynamic and constant changing environment. It needs a specific learning and it is set in a strict regulated framework including French labour code (Code du travail) as road regulation. Strong spatio-temporal pressure should be added to those characteristics. These constraints entail to drivers the use of operative strategies to achieve the main objective of their activity: respect of delivery time in optimal conditions of safety, security and productivity.This thesis deals with the contribution of cognitive psychology to the design of driving assistance systems for trucks. Works are intended to integrate, from the design of new systems, the demands of human cognitive functioning in real situation and the needs and expectations of drivers so that adapted and usable technological solutions could be proposed to them.Applied part shows two major dimensions of truck driving activity: productivity through the issue of the eco-driving assistance (“Conduite Economique Assistée, ADEME- RENAULT TRUCKS” project) and safety through the issue of the assistance to detection and protection of vulnerable road users (“VIVRE2, ANR-PREDIT05-LUTB” project).From a scientific point of view, the thesis ends with a proposal of a model of human functioning in finalized activities, of which is added an adapted model of the truck driving activity. The analysis performed in real environment enhance knowledge, on the one hand, on the applied driving strategies to the eco-driving of a truck in extra-urban environment and, on the other hand, on the components of the activity of drivers doing deliveries in urban environment. Moreover, works performed in VIVRE2 project allowed to specify representations and risky behaviours of vulnerable users with relation to trucks in town.From an applicative and ergonomic point of view, works on driving dynamic simulator allowed the evaluation of an innovative man-machine interface which could be adapted to eco-driving and the proposal as well as the evaluation of assistance systems to guarantee safety of vulnerable users during low speed manoeuvres in urban environment.