A presente tese tem por objetivo central investigar a legitimidade da adoção do monitoramento eletrônico como sanção autônoma no sistema de justiça penal brasileiro. Para tanto, parte-se da perspectiva do controle social formal no contexto das sociedades tecnológicas e de riscos, no qual a prisão e o monitoramento estão inseridos, e traça-se um paralelo entre as sanções penais adotadas ao longo do desenvolvimento do Direito Penal e a evolução da sociedade. Enfocando o instituto do monitoramento eletrônico de presos, a tese aborda seu conceito, origens, espécies, evolução tecnológica, finalidades, modelos e aspectos constitucionais, tanto no Brasil, como em outros países. A partir de uma análise crítica de seu tratamento normativo, a nível federal e estadual, formulam-se proposições com o objetivo de preservar os direitos individuais dos monitorados, garantindo-se a idoneidade do sistema de monitoramento eletrônico como espécie de sanção penal, em harmonia com as finalidades preventiva e retributiva da pena, mas sem se descurar da sua potencialidade como instrumento de redução da superpopulação carcerária brasileira. / The objective of the present dissertation is to investigate the legitimacy of adopting electronic monitoring as a stand alone sanction in the Brazilian system of criminal justice. The concept of formal social control in the context of technological risk societies, of which detention and monitoring are intrinsic parts, allows a parallel to be drawn between the penalties adopted throughout the evolution of society and the development of the Criminal justice system. This dissertation analyzes the concept of electronic monitoring of detainees, the origins of this practice, and its types, technological evolution, purposes, models and constitutional aspects in Brazil as well as in other countries. Based on a critical analysis of the normative aspects of electronic monitoring at the federal and state levels, proposals are formulated in order to safeguard individual rights while ensuring the suitability of the system as a type of criminal sanction in keeping with the preventive and retributive purposes of justice. The potential presented by this type of sanction as a means to reduce prison overpopulation in Brazil must not however be overlooked.

À l'heure actuelle, deux formes de sanctions pénales s'opposent et se complètent : une forme classique et rétributive, la peine, et une forme plus moderne et essentiellement préventive, la mesure de sûreté. Ces deux sanctions pénales, si elles ne possèdent ni les mêmes fondements, ni les mêmes objectifs, sont pourtant parfois difficiles à différencier. La question des rapports qu'elles entretiennent est récurrente mais au regard de l'augmentation constante du nombre de mesures de sûreté dans la loi pénale depuis ces dernières années, elle mérite désormais une réponse. Cette dernière sera apportée à l'aune de la notion d'autonomie qui permettra d'une part d'identifier clairement les mesures de sûreté et d'autre part de dégager un ensemble de règles plus ou moins spécifiques destinées à clarifier leur régime juridique. De cette manière, la légitimité de l'existence des mesures de sûreté pourra être confirmée. / At the moment, two forms of penalties oppose and complement each other: a classic shape and rétributive, the sentences, and a more modern and essentially preventive shape, the safety measures. These two criminal punishments, if they do not possess either the same foundations, or the same objectives, are nevertheless sometimes difficult to differentiate. The question of the relationships which they maintain is recurring but with regard to the constant increase of the number of safety measures in the penal law for these last years, it deserves from now on an answer. The latter will be brought in the form of the notion of autonomy which will on one hand allow to identify clearly safety measures and on the other hand to clear a set of more or less specific rules intended to clarify their legal regime. In this way, the legitimacy of the existence of safety measures can be confirmed.

Les mesures de sûreté sont au cœur de la politique pénale actuelle, bien qu’elles soulèvent un grand nombre d’interrogations. Leur place est très incertaine en droit français qui, dans un souci de simplification, a opté pour un système de sanctions pénales à voie unique ne comportant que des peines. Pour autant, aux côtés des peines, il est un certain nombre de mesures de sûreté qui ne sont pas toujours reconnues comme telles, au détriment de la cohérence du droit positif. Le droit allemand, au contraire, a adopté le système « de la double voie », faisant coexister les peines et les mesures de sûreté au sein du code pénal. Ce système présente l’avantage de reconnaître la spécificité des mesures de sûreté, lesquelles reposent non sur la culpabilité du délinquant mais sur sa dangerosité. Bien que la distinction entre les deux catégories de sanctions pénales ne soit pas aisée en raison des nombreux points de convergence, une assimilation pure et simple entre les deux concepts s’avère impossible. Cette étude comparative de l’émergence et de l’autonomie des mesures de sûreté permet de conclure à la nécessité d’introduire un dualisme des sanctions pénales au sein du Code pénal français, avec un régime juridique complet et propre aux mesures de sûreté, distinct de celui des peines, mais s’inscrivant dans le respect des principes fondamentaux du droit pénal. / Security measures are at the heart of the current criminal policy, even though they raise a number of questions. Their place is very uncertain in French law, which has opted for a "single-track system", comprising only penalties, in the interest of simplification. Though, alongside the penalties, there are some security measures that are not always recognised as such, to the detriment of the coherence of the positive law. German law, on the contrary, has adopted a “dual-track system”, where penalties and security measures coexist within the criminal code. This system offers the advantage of recognizing the specificities of the security measures, which are not based on the guilt of the offender, but on his degree of danger. Although the distinction between the two categories of criminal sanctions is not an easy one, because of the areas of convergence, the two concepts cannot simply be treated as being the same. This comparative study of the emergence and the autonomy of the security measures concludes that a dualism of criminal sanctions should be introduced to the French criminal code with a complete own legal regime for the security measures, separate from the penalties’ regime, but in accordance with the basic principles of the criminal law.

La question des sanctions est centrale lorsqu’est ouvert le débat relatif à l’effectivité du droit de la représentation collective des salariés dans l’entreprise. Chargée de protéger les valeurs essentielles de la société, la voie pénale doit être réservée aux atteintes portées aux prérogatives des instances de représentation du personnel lesquelles présentent un caractère fondamental. Pour le surplus, il est des sanctions, d’ordre administratif ou civil, plus efficaces. Reste que la seule restriction du champ pénal ne suffit pas à garantir l’effectivité du droit de la représentation collective. Des réponses substantielles et « organisationnelles » tenant notamment à la définition d’une politique pénale d’envergure, à la révision de la ligne de partage des responsabilités dans l’entreprise et à la recherche de sanctions pénales renouvelées s’imposent. Au-delà de la voie répressive, d’autres méritent d’être explorées. L’application des règles du droit de la représentation collective doit être garantie au moyen d’outils non plus répressifs mais préventifs en dehors de toute participation d’une quelconque autorité judiciaire. La voie extra-pénale fait une large place à la fonction préventive de l’inspection du travail laquelle doit accompagner les entreprises en recourant à de nouvelles méthodes d’accompagnement et d’évaluation. La définition d’une politique sociale d’entreprise, moyennant la conclusion d’un accord unique sur la représentation du personnel, est légalement de nature à garantir l’effectivité de la norme en tenant compte des spécificités propres à chaque entreprise. / The issue of sanctions is critical when is opened the debate on the effectiveness of employee representation rules in the company. Aiming at protecting the core values of society, criminal law should be reserved for infringements of the prerogatives of employee representation bodies which are fundamental. For the rest, there are sanctions , administrative or civil, more effective. Still, the only restriction of the criminal field is not sufficient to guarantee the effectiveness of employee representation rules. Some substantial and “organizational” answers relating in particular to the definition of a major criminal policy, the revision of the division of responsibilities in the company and the search for renewed criminal sanctions seem necessary. Beyond the repressive way, others deserve to be explored. The application of employee representation rules must be guaranteed by tools rather preventive than repressive and without any involvement of any judicial authority. The extra-criminal policy leaves a large place to the preventive function of labor inspection which should help companies by using new methods of support and assessment. The definition of a corporate social policy, through the conclusion of a single agreement on staff representation, is legally adequate to ensure the effectiveness of the rule by taking into account the specificities of each company.

<p>Предмет истраживања и рада на докторској дисертацији &bdquo;Нове алтернативе казни затвора у кривичном законодавству Републике Србије&ldquo; представља анализа појма, садржаја, услова за изрицање, извршења и ефеката нових алтернативних кривичних санкција и мера. Прописивањем нових алтернатива казни затвора новелирано кривично законодавство Републике Србије сврстава се у ред савремених кривичноправних система које карактерише успостављање хуманијих начина реаговања на блаже облике криминалног понашања и развој алтернативног концепта кажњавања учинилаца лакших кривичних дела.<br />Циљ истраживања представља критичка анализа нормативног садржаја нових алтернатива казни затвора у српском кривичном законодавству и компаративна нормативна анализа решења из упоредних система, преиспитивање усклађености легислативних решења са основним стандардима у овој области представљеним у међународним актима Уједињених нација и Савета Европе, утврђивање делотворности и ефеката примене нових алтернатива казни затвора у нашем кривичноправном систему, преиспитивање оправданости увођења и реалних домета нових алтернатива казни затвора у супростављању блажим облицима криминалитета, као и утврђивање утицаја њихове примене на функционисање целокупног система кривичног правосуђа у Републици Србији.<br />Структуру докторске дисертације чини седам поглавља у којима су обрађена најзначајнија питања која се односе на прописивање и примену нових алтернатива казни затвора. Први део посвећен је утврђивању појма и разлозима настанка нових алтернативних кривичних санкција и мера, као одговора на &bdquo;кризу казне затвора&ldquo;. У другом делу разматрају се традиционалне алтернативе овој казни и утврђује њихов домен примене у нашем кривичноправном систему. Трећи део посвећен је настанку и развоју нових алтернатива казни затвора у упоредном праву, а четврти најзначајнијим међународним актима у области прописивања и примене нових алтернатива казни затвора. Пети, централни, део истраживања представљају нове алтернативне кривичне санкције у нашем кривичном законодавству: рад у јавном интересу, кућни затвор, казна одузимања возачке<br />Нове алтернативе казни затвора у кривичном законодавству Републике Србије<br />XI<br />дозволе и систем новчане казне у дневним износима, односно њихова теоријска и критичка нормативна анализа, као и утврђивање ефеката њихове досадашње примене и утицаја на функционисање система кривичног правосуђа. У шестом делу анализирају се специфичне нове алтернативне мере у упоредном праву којима се потенцијално може остварити алтернација изрицања казне затвора, односно извршења казне у пенитенцијарној установи, док је седми део посвећен специфичним алтернативним мерама у нашем кривичноправном систему, односно новим основама за ослобођење учиниоца од казне, стварном кајању и поравнању учиниоца и оштећеног (жртве), институту условног отпуста, начелу опортунитета кривичног гоњења и кућном притвору.<br />У складу са постављеним циљевима овог научног истраживања, а након свеобухватне анализе предмета проучавања и на основу лонгитудиналног истраживања изречених и извршених нових алтернативна казни затвора у периоду десетогодишње примене, потврђене су и научно објашњене две основне и шест радних хипотеза.<br />У закључним разматрањима докторске дисертације сублимирају се резултати истраживања и представљају предлози de lege ferenda, како би се у измењеном нормативном и институционалном оквиру омогућила ефикаснија примена нових алтернатива казни затвора у пракси кривичног правосуђа, али и остварио утицај на делотворније функционисање кривичноправног система у Републици Србији.<br />Кључне речи: нове алтернативе казни затвора, алтернативне кривичне санкције, рад у јавном интересу, кућни затвор, алтернативне мере, кривично законодавство Републике Србије.</p> / <p>Predmet istraživanja i rada na doktorskoj disertaciji &bdquo;Nove alternative kazni zatvora u krivičnom zakonodavstvu Republike Srbije&ldquo; predstavlja analiza pojma, sadržaja, uslova za izricanje, izvršenja i efekata novih alternativnih krivičnih sankcija i mera. Propisivanjem novih alternativa kazni zatvora novelirano krivično zakonodavstvo Republike Srbije svrstava se u red savremenih krivičnopravnih sistema koje karakteriše uspostavljanje humanijih načina reagovanja na blaže oblike kriminalnog ponašanja i razvoj alternativnog koncepta kažnjavanja učinilaca lakših krivičnih dela.<br />Cilj istraživanja predstavlja kritička analiza normativnog sadržaja novih alternativa kazni zatvora u srpskom krivičnom zakonodavstvu i komparativna normativna analiza rešenja iz uporednih sistema, preispitivanje usklađenosti legislativnih rešenja sa osnovnim standardima u ovoj oblasti predstavljenim u međunarodnim aktima Ujedinjenih nacija i Saveta Evrope, utvrđivanje delotvornosti i efekata primene novih alternativa kazni zatvora u našem krivičnopravnom sistemu, preispitivanje opravdanosti uvođenja i realnih dometa novih alternativa kazni zatvora u suprostavljanju blažim oblicima kriminaliteta, kao i utvrđivanje uticaja njihove primene na funkcionisanje celokupnog sistema krivičnog pravosuđa u Republici Srbiji.<br />Strukturu doktorske disertacije čini sedam poglavlja u kojima su obrađena najznačajnija pitanja koja se odnose na propisivanje i primenu novih alternativa kazni zatvora. Prvi deo posvećen je utvrđivanju pojma i razlozima nastanka novih alternativnih krivičnih sankcija i mera, kao odgovora na &bdquo;krizu kazne zatvora&ldquo;. U drugom delu razmatraju se tradicionalne alternative ovoj kazni i utvrđuje njihov domen primene u našem krivičnopravnom sistemu. Treći deo posvećen je nastanku i razvoju novih alternativa kazni zatvora u uporednom pravu, a četvrti najznačajnijim međunarodnim aktima u oblasti propisivanja i primene novih alternativa kazni zatvora. Peti, centralni, deo istraživanja predstavljaju nove alternativne krivične sankcije u našem krivičnom zakonodavstvu: rad u javnom interesu, kućni zatvor, kazna oduzimanja vozačke<br />Nove alternative kazni zatvora u krivičnom zakonodavstvu Republike Srbije<br />XI<br />dozvole i sistem novčane kazne u dnevnim iznosima, odnosno njihova teorijska i kritička normativna analiza, kao i utvrđivanje efekata njihove dosadašnje primene i uticaja na funkcionisanje sistema krivičnog pravosuđa. U šestom delu analiziraju se specifične nove alternativne mere u uporednom pravu kojima se potencijalno može ostvariti alternacija izricanja kazne zatvora, odnosno izvršenja kazne u penitencijarnoj ustanovi, dok je sedmi deo posvećen specifičnim alternativnim merama u našem krivičnopravnom sistemu, odnosno novim osnovama za oslobođenje učinioca od kazne, stvarnom kajanju i poravnanju učinioca i oštećenog (žrtve), institutu uslovnog otpusta, načelu oportuniteta krivičnog gonjenja i kućnom pritvoru.<br />U skladu sa postavljenim ciljevima ovog naučnog istraživanja, a nakon sveobuhvatne analize predmeta proučavanja i na osnovu longitudinalnog istraživanja izrečenih i izvršenih novih alternativna kazni zatvora u periodu desetogodišnje primene, potvrđene su i naučno objašnjene dve osnovne i šest radnih hipoteza.<br />U zaključnim razmatranjima doktorske disertacije sublimiraju se rezultati istraživanja i predstavljaju predlozi de lege ferenda, kako bi se u izmenjenom normativnom i institucionalnom okviru omogućila efikasnija primena novih alternativa kazni zatvora u praksi krivičnog pravosuđa, ali i ostvario uticaj na delotvornije funkcionisanje krivičnopravnog sistema u Republici Srbiji.<br />Ključne reči: nove alternative kazni zatvora, alternativne krivične sankcije, rad u javnom interesu, kućni zatvor, alternativne mere, krivično zakonodavstvo Republike Srbije.</p> / <p>The subject of a research and doctoral thesis &ldquo;New alternatives to imprisonment in criminal legislation of the Republic of Serbia&rdquo; is the analysis of the concept, content, condition of imposition, execution and effects of the new alternative criminal sanctions and measures. Introduction of the new alternatives to imprisonment in criminal justice system ranks the Republic of Serbia legislation among contemporary criminal systems, which are characterized by the establishment of more humane ways of responding to milder forms of criminal behavior and the development of an alternative concept of treatment and punishment for perpetrators of minor offences.<br />The objectives of the research are a critical and comparative analysis of normative content for the new alternatives to imprisonment in criminal legislation, reassessment of the compliance with minimal standards provided in international documents, determination of the effectiveness of the imposition and implementation of the new alternatives to imprisonment, reassessment of the justification and possible scope of resisting milder forms of criminality, as well as determination of the impact of their implementation in the functioning of the entire criminal justice system of the Republic of Serbia.<br />The doctoral dissertation consists of seven chapters which are mostly addressed to the important issues relating to the regulation and implementation of the new alternatives of imprisonment. The first part is devoted to the determination of the concept and the reasons for the emergence of new alternative criminal sanctions and measures, as a response to the &quot;crisis of the imprisonment.&quot; The second part deals with the traditional alternatives to prison sentence and determines their scope of application in our criminal justice system. The third part is dedicated to the appearance and development of the new alternatives to imprisonment in comparative law, and the fourth is dealing with most important international instruments in this domain, provided by United Nations and Council of Europe. The fifth, and the central, part of the research presents the new alternative criminal sanctions in our criminal law: community service, house arrest, the penalty of seizure of driver&#39;s license and a system of day-fines, their theoretical and critical normative analysis, as well as the effects of their application and<br />Нове алтернативе казни затвора у кривичном законодавству Републике Србије<br />XIII<br />the impact on the functioning in our criminal justice system. The sixth part deals with the specific new alternative measures in the comparative law, which potentially can achieve alteration of imprisonment or the execution of a prison sentence in the penal institution, while the seventh part deals with the specific alternative measures in our criminal justice system, and the effects and the impact on their implementation.<br />In accordance with the objectives of the research, after comprehensive analysis of the subject, and on the basis of longitudinal research of imposed and implemented new alternatives in the past decade, we confirmed and scientifically explained two basic and six operating hypothesis.<br />In the concluding remarks of the doctoral dissertation we sublimate the research results and present the proposals de lege ferenda, in order to influence the creation of a different normative and organizational framework for the implementation of the new alternatives to imprisonment, but also to make an impact on the effective functioning of the criminal justice system in the Republic of Serbia.<br />Key words: new alternatives to imprisonment, alternative criminal sanctions, community service, house arrest, alternative measures, criminal legislation of Republic of Serbia</p>

The present study examines General Deterrence Theory (GDT) and its "parent," Rational Choice Theory (RCT), in an information security setting, assessing the behavioral intent to violate organizational policy under varying levels of certainty, severity and celerity of negative sanction. Also assessed is the individual computer user's time orientation, as measured by the Consideration of Future Consequences (CFC) instrument (Strathman et. al, 1994). How does rational consideration of violation rewards influence the impact of sanctions on individuals? How does time orientation impact intent to violate security policy? How do these operate in an IS context? These questions are examined by assessing the responses of university students (N = 443) to experimental manipulations of sanctions and rewards. Answering vignettes with the factorial survey method, intent to violate is assessed in a setting of Internet piracy of electronic textbooks while being monitored by computer security systems. Findings show that, although traditional GDT variables and reward impact intent to violate, CFC does not cause the hypothesized moderating effect on these variables. However, post-hoc analysis reveals a direct effect of time orientation on behavioral intent, as well as a weak moderating effect opposite of the hypotheses, indicating increased time orientation positively moderates, rather than negatively moderates, the impact of reward on intent to violate. Implications for theory and practice, and future research directions, are discussed.