Submitted by Cássia Santos (cassia.bcufg@gmail.com) on 2015-01-30T10:58:26Z No. of bitstreams: 2 license_rdf: 23148 bytes, checksum: 9da0b6dfac957114c6a7714714b86306 (MD5) Tese - Gismair Martins Teixeira - 2014.pdf: 2232922 bytes, checksum: 7bfe49c4d5e64091437f71833f82f883 (MD5) / Approved for entry into archive by Luciana Ferreira (lucgeral@gmail.com) on 2015-01-30T13:28:20Z (GMT) No. of bitstreams: 2 license_rdf: 23148 bytes, checksum: 9da0b6dfac957114c6a7714714b86306 (MD5) Tese - Gismair Martins Teixeira - 2014.pdf: 2232922 bytes, checksum: 7bfe49c4d5e64091437f71833f82f883 (MD5) / Made available in DSpace on 2015-01-30T13:28:20Z (GMT). No. of bitstreams: 2 license_rdf: 23148 bytes, checksum: 9da0b6dfac957114c6a7714714b86306 (MD5) Tese - Gismair Martins Teixeira - 2014.pdf: 2232922 bytes, checksum: 7bfe49c4d5e64091437f71833f82f883 (MD5) Previous issue date: 2014-09-19 / Coordenação de Aperfeiçoamento de Pessoal de Nível Superior - CAPES / This thesis aims to present, in an epistemological perspective and fictional, the relationship between the Bible and the Literature. Divided into two parts, this study includes first, an approach around the literary criticism, which has been focusing on the relationship between the biblical text and the universe of literary studies. Of the number of experts who have devoted their lives to studying it, we have selected two important names of the literary criticism international in the 20th century, that have stood on this interaction in perspective that we can say of complementary and rhizomatic as the postulates of epistemology proposed by Gilles Deleuz and Félix Guattari. They are the Canadian Northrop Frye and the American Harold Bloom. Of both, the latter is the one that more intensely established the dialog between the Jewish-Christian book and the Literature. From the intriguing conclusions of these theorists, we opened for a second time that establishes the relationship between the thoughts of these experts, with emphasis in Bloom, and the lusophone fiction of three Romanesque clippings: A mulher que escreveu a Bíblia, by Moacyr Scliar; Caim, by José Saramago and Grande sertão: veredas, by João Guimarães Rosa. These works are analyzed in inter-textual dialogs with other literary representations national and international, that include the relationship between the Bible and the Literature in an approach of hypertextuality of conceptualization by Gerard Genette, that in turn converses with considerations of Linda Hutcheon alluding to studies on the parody. As a methodology, we are employing the bibliographic research relating to the object of research relevant to the thesis. As a result of our research, we conclude that there is a plentiful cartography, that this work is an example, which contradict the existence of biblical-literary rhizome, which leads to the proposition that the Bible, one of the most important artistic codes of Western culture, it is a work that can be seen as a literary piece as advocates Harold Bloom, without prejudice of the rhizome that links it to the religiosity, working as one of the most intrigu ing hypo-texts of Western Literature, which can also be researched on a level of high erudition in his hypertextuality. / A presente tese objetiva apresentar, numa perspectiva epist emológica e ficcional, a relação entre a Bíblia e a Literatura. Dividido em duas partes, este estudo contempla primeiramente uma abordagem em torno da crítica literária que tem se debruçado sobr e a relação entre o texto biblista e o universo dos estudos literários. Do conjunto de estudiosos que se dedicaram a estudá-la, pinçamos dois importantes nomes da crítica literária internacional no século XX que se detiveram sobre esta interação em perspectiva que se pode dizer complementar e rizomática, conforme os postulados da epistemologia proposta por Gilles Deleuze e Félix Guattari. São eles o canadense Northrop Frye e o norte-americano Harold Bloom. De ambos, Harold Bloom é o que mais intensamente estabeleceu o diálogo entre o livro judaico -cristão e a Literatura. A partir das instigantes ilações destes teóricos, abrimo s para um segundo momento que estabelece a relação entre o pensamento desses estudiosos, com ênfase em Bloom, e a ficcionalidade lusófona de três recortes romanescos: A mulher que escreveu a Bíblia, de Moacyr Scliar; Caim, de José Saramago e Grande sertão: veredas, de João Guimarães Rosa. Estas obras são analisadas em diálogos intertextuais com outras representações literárias nac ionais e internacionais que contemplam a relação entre a Bíblia e a Literatura numa abordagem de hipertextualidade da conceituação de Gérard Genette, que por sua vez dialoga com as considerações de Linda Hutcheon alusivas aos estudos sobre a paródia. Como metodologia, servimo -nos da pesquisa bibliográfica relativa ao objeto de pesquisa pertinente à tese. Como resultado de nossa pesquisa, chegamos à conclusão de que há uma farta cartografia, de que este trabalho constitui um exemplo, que referenda a existência do rizoma bíblico-literário, o que conduz à proposição de que a Bíblia, um dos mais importantes códigos artísticos da cultura Ocidental, é uma obra que pode ser vista como uma peça literária, como advoga Harold Bloom, sem prejuízo algum do rizoma que a vincula à religiosidade, funcionando como um dos mais instigantes hipotextos da Literatura no Ocidente, passível de ser também pesquisado em um nível de alta erudição em sua hipertextualidade.

Made available in DSpace on 2017-07-10T18:26:08Z (GMT). No. of bitstreams: 1 Anemar M W M Ansolin.pdf: 725842 bytes, checksum: 7b6ef8a1003ab1174919c089f014e28e (MD5) Previous issue date: 2014-08-01 / Coordenação de Aperfeiçoamento de Pessoal de Nível Superior / Les inquiétudes concernant la sexualité nous ont poussés vers l élaboration de cette cartographie. Elle explicite une défense de la diversité articulée à des concepts des philosophies de Foucault et de Deleuze, avec le but de générer un mouvement positif quand on prétend penser en minorités . Tous les deux philosophes valorisent la question de la multiplicité, complément pour toute la construction théorique qu on a visée, articulée à d autres concepts qui ont élucidé encore plus le multiple et qui ont permis l élaboration de cette défense. Notre cartographie est faite en appliquant des concepts deleuzo-guattariens dans l Histoire de la Sexualité créée par Foucault; nous y discourons sur la thèse qui soutient que la sexualité compose un rhizome et que sa compréhension ne se fait pas à travers des connaissances statiques et transcendantes. Pour indiquer cela, nous montrons, à partir de la théorie des lignes de Deleuze et Guattari, le mouvement des vérités produites sur la sexualité abordées dans la riche étude foucaldienne. Tout en transitant parmi les concepts de Pouvoir (Foucault) et de Rhizome (Deleuze et Guattari) nous avons éclairci des proximités entre les théories de ces philosophes qui ont permis de penser un devenir de la sexualité. D autres concepts deleuziens et foucaldiens y sont aussi traités, comme le concept de différence et celui de multiplicité (Deleuze), de même que celui de gouvernementalité (Foucault). Avec eux, nous essayons d articuler une défense de la diversité comme étant une pièce fondamentale pour une vie e une pensée plus créative et moins perplexe avec la sexualité. Nous avons tenté, avec ça, de penser la constitution d un sujet qui mène sa vie de façon plus autonome et, dans ce mouvement, pense sa sexualité dans la sphère de la singularité. Pour que ça puisse être pensé, nous avons agencé à cet apparat conceptuel l idée de soin de soi-même. C est bien cette idée qui a permis de discuter la constitution d un sujet avec une sexualité autonome, en la pensant dans le jeu d une esthétique de l existence. Notre élaboration théorique va à la rencontre, d une certaine manière, avec quelques mesures politiques brésiliennes, celles qui essaient de fixer des vérités sur la sexualité dans un contexte hétéronormatif, qui ignorent un regard positif autour de la diversité, en essayant de modeler une société utopique constituée dans l hégémonie hétérosexuelle, en dévalorisant la diversité comme une possibilité de perception de la vie. Ce qui m a mené à la recherche de ce thème-là a été la non acceptation de discours qui prétendent modeler la sexualité sur des patrons de références, discours que nous appelons dans la dissertation d homogènes/hégémoniques. Homogènes car ils prétendent assurer la permanence d une forme spécifique de visualisation de la sexualité qui ont des prétentions d hégémonie, donc hégémoniques. Le contact avec les uvres de Foucault et de Deleuze nous a donné la chance, d un côté, d apercevoir comme les discours de vérités sur la sexualité peuvent être pensés hors de la logique homogène/hégémonique, et, de l autre, affirmer la positivité de la différence, tout en permettant la production d un discours favorable à la diversité. / As inquietações a respeito da sexualidade nos moveram para a elaboração desta cartografia. Ela explicita uma defesa da diversidade articulada a conceitos das filosofias de Foucault e de Deleuze, com o intuito de gerar um movimento positivo quando se pretende pensar em minorias . Ambos os filósofos valorizaram a questão da multiplicidade, complemento para toda a construção teórica que se pretendeu, articulada a outros conceitos que elucidaram ainda mais o múltiplo e permitiram a elaboração desta defesa. Nossa cartografia é feita aplicando conceitos deleuzeguattarianos na História da Sexualidade criada por Foucault; nela, discorremos sobre a tese de que a sexualidade compõe um rizoma e seu entendimento não se dá por conhecimentos estáticos e transcendentes. Para evidenciar isso, mostramos, a partir da teoria das linhas de Deleuze e de Guattari, o movimento das verdades produzidas sobre a sexualidade abordadas no rico estudo foucaultiano. Transitando entre os conceitos de Poder (Foucault) e de Rizoma (Deleuze e Guattari), elucidamos proximidades entre as teorias desses filósofos que possibilitaram pensar um devir da sexualidade. Outros conceitos deleuzianos e foucaultianos também são abordados, como o conceito de diferença e o de multiplicidade (Deleuze), assim como o de governamentalidade (Foucault). Com eles, tentamos articular uma defesa da diversidade como sendo peça fundamental para uma vida e um pensamento mais criativo e menos perplexo com a sexualidade. Tentamos, com isso, pensar a constituição de um sujeito que leva sua vida de forma mais autônoma e, nesse movimento, que pense sua sexualidade na esfera da singularidade. Para que isso possa ser pensado, agenciamos a esse aparato conceitual a ideia de cuidado de si. É essa ideia que possibilitou discutir a constituição de um sujeito com uma sexualidade autônoma, pensando-a no jogo da estética da existência. Nossa elaboração teórica vai de encontro, em certa medida, à política brasileira, àquela que tenta se concretizar por meio de um pensamento heteronormativo, que ignora um olhar positivo em torno da diversidade, tentando moldar uma sociedade utópica constituída de uma só identidade, desvalorizando a diversidade como possibilidade de produção de vida. O que levou a propor e a executar a pesquisa desse tema foi a não aceitação de discursos que pretendem moldar a sexualidade dentro de padrões de referências, discursos que, na dissertação, estão identificados como homogêneos/hegemônicos. Homogêneos porque pretendem assegurar a permanência de uma forma específica de visualização da sexualidade que têm pretensões de hegemonia, por isso hegemônicos. O contato com as obras de Foucault e de Deleuze oportunizou, de um lado, perceber como os discursos de verdades sobre a sexualidade podem ser pensados fora da lógica homogênea/hegemônica e de um padrão de referência; de outro, afirmar a positividade da diferença, possibilitando a produção de um discurso favorável para com a diversidade.

Cette thèse cherche à explorer les régimes de patrimonialisation des patrimoines, ou encore de patrimonialité des patrimoines, à partir des dynamiques sociales d’identification, de reconnaissance et de mise en valeur des objets dits « patrimoines ». Pour autant, s’opère une interprétation communicationnelle envisageant la compréhension d’une productivité discursive de la valeur patrimoniale. En d’autres termes, nous nous intéressons à la construction du sens patrimonial à partir du discours social. Ce travail s’efforce alors à décrire la patrimonialisation comme un mouvement qui se transforme et s’actualise à partir du discours des différents acteurs impliqués : détenteurs, amateurs, praticiens, associatifs, chercheurs, institutionnels, entre autres. C’est pourquoi nous considérons le discours depuis sa force illocutoire, ce qui nous permet de l’identifier comme une action qui vise « faire-faire » (Austin, [1962] 1970) ou encore « faire agir ». À cet égard, nous avons élaboré un dispositif méthodologique d’écriture webdocumentaire dans la finalité d’analyser sémio-pragmatiquement les différents discours collectés et provoqués lors des nos observations. Pour lors, notre dispositif méthodologique d’écriture webdocumentaire nous autorise la manipulation d’un ensemble de documents hétérogènes, c’est-à-dire l’organisation et la mise en forme, dans l’objectif d’exposer les possibles agencements d’acteurs et l’engendrement d’actions et de sens patrimoniaux. De cette manipulation, considérée comme l’« écriture intermédiaire » (Achard, 1994) de notre recherche, se manifeste peu à peu une conception « rhizomatique » (Deleuze et Guattari, 1980) de la patrimonialisation, où les acteurs sont tout à la fois agis et agissants de ce mouvement en perpétuelle transformation. L’idée d’un « Rhizome » des rhizomes patrimoniaux évolue durant les chapitres de ce mémoire de thèse nous révélant un mouvement patrimonial qui agence les acteurs et engendre les sens. Tel mouvement rhizomatique est notamment producteur de réflexions sur le passé « qui emprunte des signifiés au présent et ouvre les chemins pour le futur » (Mattos et Abreu, 2005). / This thesis seeks to explore the regimes of patrimonialization of patrimonies, or patrimonial heritage, based on social dynamics of identification, recognition and enhancement of objects called "patrimonies". However, there is a communicational interpretation envisaging the understanding of a discursive productivity of the patrimonial value. In other words, we are interested in the construction of the patrimonial sense from the social discourse. Through the realization of two field surveys, in the city of Valença, in the region of Rio de Janeiro, Brazil, and in the "Territoire des Garrigues", in the Occitanie region, in France, we question how an object material or immaterial, is likely to become heritage through symbolic productions. A third observation, of distinct characteristics, was important for the development of this research: it is the "Ninth session of the Intergovernmental Committee for the Safeguarding of the Intangible Cultural Heritage", an event which took place in November 2014 in the UNESCO Headquarters, Paris. This work attempts to describe the heritage as a movement that is transformed and actualized from the discourse of the different actors involved: owners, amateurs, practitioners, associations, researchers, institutional, among others. This is why we consider the discourse from its illocutionary force, which allows us to identify it as an action that aims to "make-do" (Austin, [1962] 1970) or "to make action". In this respect, we have developed a methodological method of webdocumentary writing with the aim of analyzing semio-pragmatically the different discourses collected and provoked during our observations. This device gives us the initiative to produce and manipulate different formats of documents, such as audio-visual, sound, photographic and cartographic. Added to this production is the collection of a heterogeneity of documents produced by the actors themselves or by third parties. Therefore, our methodological method of webdocumentary writing allows us to manipulate this set of heterogeneous documents, that is to say the organization and formatting, with the aim of exposing the possible layouts of actors. and the begetting of actions and patrimonial meanings. From this manipulation, considered as the "intermediate writing" (Achard, 1994) of our research, is gradually emerging a "rhizomatic" conception (Deleuze and Guattari, 1980) of the patrimonialisation, where the actors are at the same time act and act of this movement in perpetual transformation. The idea of ​​a "rhizome" of heritage rhizomes evolves during the chapters of this thesis revealing a patrimonial movement that organizes the actors and generates the senses. This rhizomatic movement is notably the producer of reflections on the past "which borrows from the signified in the present and opens the way for the future" (Mattos and Abreu, 2005). Patrimonialization described as a "Heritage Rhizome" becomes an integrated exercise in the public space, also allowing us to open up to other conceptions of public space. / Esta tese tem por objetivo explorar os regimes de patrimonialização dos patrimônios, ou ainda de patrimonialidade dos patrimônios, através das dinâmicas sociais de identificação, de reconhecimento e de valorização dos objetos ditos “patrimônios”. No entanto, opera-se uma interpretação comunicacional com o propósito de compreender a produtividade discursiva do valor patrimonial. Em outras palavras, nós nos interessamos pela construção do sentido patrimonial à partir do discurso social. Este trabalho esforça-se em descrever a patrimonialização como um movimento que se transforma e se atualiza à partir do discurso dos diferentes atores envolvidos : detentores, amadores, praticantes, associativos, pesquisadores, institucionais, entre outros. Portanto, consideramos o discurso desde sua força ilocutória, o que nos permite identificá-lo como uma ação que busca “fazer-fazer” (Austin, [1962] 1970) ou ainda “fazer agir”. Para tanto, elaboramos um dispositivo metodológico de escrita webdocumentária afim de analisar semio-pragmaticamente os diferentes discursos coletados e provocados durante nossas observações. Logo, nosso dispositivo metodológico de escrita webdocumental nos autoriza a manipulação de um conjunto de documentos heterogêneos, ou seja a sua organização e edição, no intuito de expor possíveis associações entre os atores e o engendramento de ações e de sentidos patrimoniais. Desta manipulação, considerada como a “escrita intermediária” (Achard, 1994) da nossa pesquisa, se descobre pouco a pouco uma concepção “rizomática” (Deleuze e Guattari, 1980) de patrimonialização, onde os atores são ao mesmo tempo agidos e ativos de um movimento em constante transformação. A ideia de um “Rizoma” dos rizomas patrimoniais evolui durante os capítulos desta dissertação de tese nos revelando um movimento patrimonial que associa os atores e engendra os sentidos. Tal movimento rizomático é particularmente produtor de reflexões sobre o passado “que empresta significados para o presente e abre novos caminhos para o futuro” (Mattos e Abreu, 2005).

Submitted by Priscilla Araujo (priscilla@ibict.br) on 2018-08-01T18:27:08Z No. of bitstreams: 2 license_rdf: 0 bytes, checksum: d41d8cd98f00b204e9800998ecf8427e (MD5) Tese_Samba Global_Versão Final_04-06-2018_1.pdf: 20534908 bytes, checksum: 16ffbfc86cef07644457fa6c341d4062 (MD5) / Made available in DSpace on 2018-08-01T18:27:09Z (GMT). No. of bitstreams: 2 license_rdf: 0 bytes, checksum: d41d8cd98f00b204e9800998ecf8427e (MD5) Tese_Samba Global_Versão Final_04-06-2018_1.pdf: 20534908 bytes, checksum: 16ffbfc86cef07644457fa6c341d4062 (MD5) Previous issue date: 2015-05-19 / Resultado de uma tese de doutorado, esta publicação aborda a mundialização da cultura do samba e a globalização do carnaval do Rio de Janeiro, refletindo sobre as conexões dos seus agentes nas redes sociais online e off-line, na perspectiva deleuziana da Cartografia, da produção rizomática de conhecimento, através do método da pesquisaintervenção e das vivências e experiências do autor na criação de eventos e em viagens internacionais de observação. Analisa a relação entre o samba e o carnaval, sua evolução desde a oficialização dos desfiles das escolas de samba na cidade e seu dilema no mundo contemporâneo, face a um novo cenário de capitalismo global e cognitivo. / This publication is a result of the doctorate thesis which investigates and discusses the globalization of the samba culture and that of Rio de Janeiro carnival. It reflects upon the connection between its agents in social media both online and offline, from the perspective of Deluzian cartography and the rhizomatic production of knowledge through research-intervention method, as well as through the real life experiences of the author of events he created and his international travel for observational purposes. It analyses: the relationship between samba and carnival; the evolution of samba school parades in the city since they became official; and the dilemma of confronting a new cognitive and global capitalist scenario in contemporary world.

Der Beitrag beschreibt die Vorlesungen von Büchern und Autoren von Borges’ Vorliebe, mit denen er einen antikanonischen Korpus, einen Kanon der Leser, einen Kanon als Ergebnis des Wunsches des Lesens (A. López) im Gegensatz zum Konzept des Kanons von H. Bloom (The Western Canon 1994) aufbaut, und er zeigt, dass Bloom mehrere grundlegende Begriffe von Borges über Literatur und Kanon verwendet wie „Fremdheit“ (oder „spcriptible“ nach R. Barthes), „Bewusstsein“ oder „Transtextualität“, „Macht der Kontamination“, d.h. die Fähigkeit der Absorption der Literatur der Vergangenheit und die Verfügbarkeit dieser Literatur, um neu kodifiziert zu werden und auf diese Weise Teil des Kanons zu werden. Es geht um die Strahlkraft von Borges insofern, als Bloom ihn für den Autor hält, der „offenkundig die gesamte kanonische Tradition absorbiert und dann absichtlich reflektiert“. Borges ist der Meister der Absorption in der abendländischen Welt des 20. Jahrhunderts und wird als „der literarische Metaphysiker des Zeitalters“ bezeichnet. Jahrhunderts und wird als „literarischer Metaphysiker des Zeitalters“ bezeichnet. Der Essay zeigt, wie Bloom ein nomadisches Konzept des Kanons entwickelt, das über seine eigene Ideologie hinausgeht, und dass Borges im Zentrum seines Kanonsystems steht. / El trabajo describe las lecturas predilectas de Borges que forman un corpus anticanónico, un canon de lectores, un canon del „deseo” (A. López) por el contrario al concepto de canon de H. Bloom (The Western Canon 1994). Pretendemos demostrar que Bloom recurre a una serie de conceptos fundamentales de Borges sobre la literatura y canon, tales como „strangeness” (o „spcriptible” según R. Barthes) „awareness” o „transtextualidad” , „power of contamination”, esto es, la capacidad de absorción de la literatura del pasado, la disponibilidad de ésta de dejarse recodificar y pasar así a ser canon. Se trata de la fuerza de irradiación de Borges en cuanto éste, también según Bloom, es quien „overtly absorbs and then deliberately reflects the entire canonical tradition”. Borges es el maestro de la absorción y subversión de occidente en el siglo XX por excelencia definiéndolo como „the literary metaphysian of the age”. El trabajo muestra como Bloom al fin aboga por un canon abierto y como Borges se encuentra realmente en el centro de su concepto de canon. / The essay describes the lectures of books and authors of Borges’ predilection with which he builds an anticanonical corpus, a canon of readers, a canon as result of the of desire of readings (A. López) contrary to the concept of canon by H. Bloom (The Western Canon 1994), and it shows that Bloom uses several fundamental terms from Borges about literature and canon like „strangeness” (or „spcriptible” according to R. Barthes), „awareness” or „transtextuality”, „power of contamination”, that is, the capacity of absorption of the literature of the past and the disposability of this literature to be recodified and to form, in that way, part of the canon. It concerns the power of irradiation of Borges in so far as Bloom considers him to be the author who „overtly absorbs and then deliberately reflects the entire canonical tradition”. Borges is the master of absorption in the occidental world of the 20th century and is defined as „the literary metaphysian of the age”. The essay shows how Bloom is developing a nomadic concept of canon that goes beyond his own ideology and that Borges is situated in the centre of his canon system.

<p>&nbsp;Acorus calamus L. је вишегодишња зељаста биљка влажних подручја, чија су лековита својства одавно позната. Дрогу иђирота чини ризом који се употребљава као чај, прах, сок, гел, уље или крема. Због прекомерне експлоатације и високог степена угрожености ове дивље лековите биљне врсте у Србији је уведена забрана његовог сакупљања из природе. Да би се задовољила повећана потражња од стране индустрија које га користе, гајење иђирота се намеће као једно од најпрагматичнијих решења. За потребе утврђивање начина гајења, прво се приступило истраживању услова успевања и варирање својстава иђирота са пет локалитета природних станишта: Обедска бара, Делиблатска пешчара, Засавица, Раковац и Дубовац. Потом је заснован двогодишњи пољски оглед на ком је испитиван утицај примене основних агротехничких мера, односно густине садње и ђубрења азотом, на својства биљака. Оглед је постављен 2013. године, на подручју засеока Ћумуране у насељу Рипањ. Код биљка са природних станишта и са огледног поља праћена су следећа својства: висина биљака, дужина ризома, број и дужина бочних грана на ризому, број пупољака на ризому и бочним гранама, број нодуса на ризому и бочним гранама, проценат суве материје ризома, маса свежег и сувог ризома, однос масе свежег и сувог ризома. Код гајених биљака праћен је и принос свежег и сувог ризома. Код свих узорака иђирота испитиван је садржај и састав етарског уља из ризома. Идентификоване су, такође, најзаступљеније компоненте и утврђен је садржаја &beta;-азарона. За утврђивање нивоа плоидије популација из Србије рађено је пребројавање хромозома. Испитивањем биљака са природних станишта, констатовано је да на већину њихових морфолошких одлика, локалитет није имао утицаја. Утицај локалитета испољен је само на: број нодуса на ризому (највећи је био у Дубовцу - 58 а најмањи на Обедској бари - 15), проценат суве материје (највећи је био у Раковцу - 50,2%, а најмањи на Делиблатској пешчари - 37,9%) и однос масе свежег и сувог ризома (највећи је на Делиблатској пешчари - 2,64, а најмањи у Раковцу - 1,90). У пољском огледу добијени су следећи резултати: висина биљака је била највећа при најмањој густини усева (35000 биљака/ha) и најмањој дози азота (60 kg/ha) дужина ризома, као и број и дужина њихових бочних грана су највећи при средњој густини садње (48000 биљака/ha) и најмањој дози азота; број пупољака на ризому има највећу вредност при најмањој густини садње и најмањој дози азота. Број пупољака прве бочне гране је био највећи на највећој густини садње (62000 биљака/ha) и при најмањој дози азота, а број нодуса на ризому није зависио од густине садње, као ни од доза ђубрења. Највећа маса свежег и сувог ризома остварена је при средњој густини садње (48000 биљака/ha) и најмањој (62000 биљака/ha) дози азота, док је проценат суве материје био највећи при највећој густини и најмањој дози азота (60 kg/ha). На однос масе свежег и сувог ризома утицај нису имали ни ђубрење ни густина</p><p>садње усева, док су приноси свежег и сувог ризома били највећи на највећој густини садње и при најмањој дози азота. Садржај етарског уља иђирота из природе није показао значајна одступања између локалитета. Садржај етарског уља ризома гајеног иђирота опадао је са порастом густине садње, док различите дозе азота нису утицале на ову особину. Максимална концентрација &beta;-азарона у етарском уљу иђирота са природног станишта била је 17,07 % (локалитет Раковац), док је највећи садржај &beta;-азарона код гајеног иђирота био 21,41 %. Повећана концентрација &beta;- азарона се објашњава интензивнијим метаболизмом азота, због повећане количине из ђубрива. обијени резултати потврђују да је концентрација &beta;-азарона у етарском уљу ризома иђирота слична резултатима из других земаља Европе. Бројањем хромозома утврђено је да иђирот припада триплоидном, европском варијетету Аcоrus cаlаmus vаr. cаlаmus.</p> / <p>&nbsp;Acorus calamus L. je višegodišnja zeljasta biljka vlažnih područja, čija su lekovita svojstva odavno poznata. Drogu iđirota čini rizom koji se upotrebljava kao čaj, prah, sok, gel, ulje ili krema. Zbog prekomerne eksploatacije i visokog stepena ugroženosti ove divlje lekovite biljne vrste u Srbiji je uvedena zabrana njegovog sakupljanja iz prirode. Da bi se zadovoljila povećana potražnja od strane industrija koje ga koriste, gajenje iđirota se nameće kao jedno od najpragmatičnijih rešenja. Za potrebe utvrđivanje načina gajenja, prvo se pristupilo istraživanju uslova uspevanja i variranje svojstava iđirota sa pet lokaliteta prirodnih staništa: Obedska bara, Deliblatska peščara, Zasavica, Rakovac i Dubovac. Potom je zasnovan dvogodišnji poljski ogled na kom je ispitivan uticaj primene osnovnih agrotehničkih mera, odnosno gustine sadnje i đubrenja azotom, na svojstva biljaka. Ogled je postavljen 2013. godine, na području zaseoka Ćumurane u naselju Ripanj. Kod biljka sa prirodnih staništa i sa oglednog polja praćena su sledeća svojstva: visina biljaka, dužina rizoma, broj i dužina bočnih grana na rizomu, broj pupoljaka na rizomu i bočnim granama, broj nodusa na rizomu i bočnim granama, procenat suve materije rizoma, masa svežeg i suvog rizoma, odnos mase svežeg i suvog rizoma. Kod gajenih biljaka praćen je i prinos svežeg i suvog rizoma. Kod svih uzoraka iđirota ispitivan je sadržaj i sastav etarskog ulja iz rizoma. Identifikovane su, takođe, najzastupljenije komponente i utvrđen je sadržaja &beta;-azarona. Za utvrđivanje nivoa ploidije populacija iz Srbije rađeno je prebrojavanje hromozoma. Ispitivanjem biljaka sa prirodnih staništa, konstatovano je da na većinu njihovih morfoloških odlika, lokalitet nije imao uticaja. Uticaj lokaliteta ispoljen je samo na: broj nodusa na rizomu (najveći je bio u Dubovcu - 58 a najmanji na Obedskoj bari - 15), procenat suve materije (najveći je bio u Rakovcu - 50,2%, a najmanji na Deliblatskoj peščari - 37,9%) i odnos mase svežeg i suvog rizoma (najveći je na Deliblatskoj peščari - 2,64, a najmanji u Rakovcu - 1,90). U poljskom ogledu dobijeni su sledeći rezultati: visina biljaka je bila najveća pri najmanjoj gustini useva (35000 biljaka/ha) i najmanjoj dozi azota (60 kg/ha) dužina rizoma, kao i broj i dužina njihovih bočnih grana su najveći pri srednjoj gustini sadnje (48000 biljaka/ha) i najmanjoj dozi azota; broj pupoljaka na rizomu ima najveću vrednost pri najmanjoj gustini sadnje i najmanjoj dozi azota. Broj pupoljaka prve bočne grane je bio najveći na najvećoj gustini sadnje (62000 biljaka/ha) i pri najmanjoj dozi azota, a broj nodusa na rizomu nije zavisio od gustine sadnje, kao ni od doza đubrenja. Najveća masa svežeg i suvog rizoma ostvarena je pri srednjoj gustini sadnje (48000 biljaka/ha) i najmanjoj (62000 biljaka/ha) dozi azota, dok je procenat suve materije bio najveći pri najvećoj gustini i najmanjoj dozi azota (60 kg/ha). Na odnos mase svežeg i suvog rizoma uticaj nisu imali ni đubrenje ni gustina</p><p>sadnje useva, dok su prinosi svežeg i suvog rizoma bili najveći na najvećoj gustini sadnje i pri najmanjoj dozi azota. Sadržaj etarskog ulja iđirota iz prirode nije pokazao značajna odstupanja između lokaliteta. Sadržaj etarskog ulja rizoma gajenog iđirota opadao je sa porastom gustine sadnje, dok različite doze azota nisu uticale na ovu osobinu. Maksimalna koncentracija &beta;-azarona u etarskom ulju iđirota sa prirodnog staništa bila je 17,07 % (lokalitet Rakovac), dok je najveći sadržaj &beta;-azarona kod gajenog iđirota bio 21,41 %. Povećana koncentracija &beta;- azarona se objašnjava intenzivnijim metabolizmom azota, zbog povećane količine iz đubriva. obijeni rezultati potvrđuju da je koncentracija &beta;-azarona u etarskom ulju rizoma iđirota slična rezultatima iz drugih zemalja Evrope. Brojanjem hromozoma utvrđeno je da iđirot pripada triploidnom, evropskom varijetetu Acorus calamus var. calamus.</p> / <p>&nbsp;&nbsp;Acorus calamus L. is a perennial herbaceous plant found in wet areas, whose medicinal properties have been long known. The drug of sweet flag is made from the rhizome which is used as tea, powder, juice, gel, oil or cream. Because of overexploitation and the high degree of endangerment of this wild medicinal plant species in Serbia collecting was banned. In order to meet the increased demand for this plant by industries that use it, cultivation of sweet flag is emerging as one of the most pragmatic solutions. For the purpose of determining the method for plant growth, the first approach was studying the growing conditions and the variation of properties of sweet flag from five natural habitats: Obedska pond, Deliblato Sands, Zasavica, Rakovac and Dubovac.After that a two-year field experiment was designed in which the effect of application of basic agrotechnical measures, i.e., different planting density and doses of nitrogen fertilization on the plants, was studied. The experiment was set up in 2013, in the area of the hamlet Ćumurana in the settlement Ripanj. In plants from natural habitats and the experiment, the following properties were measured: the height of the plants, the length of the rhizome, the number and length of lateral branches on the rhizome, the number of buds on the rhizome and lateral branches, the number of leaf scars on the rhizome and lateral branches, the percentage of dry matter of the rhizome, the mass of the fresh and the dry rhizome, the ratio of mass between the fresh and the dry rhizome. In the experiment with cultivated plants, the yield of the fresh and the dry rhizome was also measured. For all samples of sweet flag, the content and composition of the essential oil from the rhizome was measured. Also, the main components were identified and the content of the &beta;-asarone was determined. For the purposes of identifying the ploidy, i.e., which varieties the sweet flag from Serbia belongs to, counting of chromosomes was done. By examining plants from natural habitats, it was noted that the site had no influence on the majority of morphological features of plants. The impact of the sites was manifested only in the number of leaf scars (the largest number was in Dubovac-58,0 and the smallest number was in Obedska pond-15,0), percentage of dry matter (the largest percentage was in Rakovac-50.2% and the smallest percentage was in Deliblato Sands-37,9 %) and the ratio of mass between a fresh and a dry rhizome (the largest ratio was in Deliblato Sands-2,6 and the smallest ratio was in Rakovac-2,2). In the field experiment, the following results were obtained: the height of the plants is the largest at the lowest planting density (35000 plants/ha) and lowest nitrogen dosage (60 kg/ha), the length of the rhizome, as well as number and length of lateral branches of the rhizome are largest at medium planting density (48000 plants/ha) and the lowest dosage of nitrogen (60 kg/ha), the number of buds on the rhizome has the highest value at the lowest planting density (35000 plants/ha) and the lowest dosage of nitrogen (60 kg/ha). The number of buds on the first lateral branch was largest at the largest planting density (62000 plants/ha) and the lowest dosage of nitrog (60 kg/ha) , and the number of leaf scars on the rhizome does</p><p>not depend on the planting dosage or the dosage of fertilizing. The largest mass of the fresh and the dry rhizome is accomplished at medium planting density and the lowest dosage of nitrogen, while the percentage of dry matter was largest at the largest density and the lowest dosage of nitrogen. The fertilization and the crop density had no effect on the ratio of mass between the fresh and the dry rhizome, while the yields of the fresh and the dry rhizome were largest at the largest planting density and the lowest dosage of nitrogen. The content of essential oils of natural sweet flag showed no significant discrepancies between the sites. The content of essential oil of cultivated sweet flag rhizomes declined with the increase of planting density, while different nitrogen doses had no effect on this property. The maximum concentration of &beta;-asarones in the essential oil of natural sweet flag was 17,07 % (Rakovac), while the largest content of &beta;-asarones in cultivated sweet flag was 21,41 %. The larger concentration of &beta;-asarones is explained through increased nitrogen metabolism, because of increased amounts of fertilizer. The results confirm that the concentration of &beta;-asarone in the essential oil of sweet flag rhizomes is similar to the concentration of essential oil of sweet flag rhizomes from Europe. By counting the chromosomes it is established that sweet flag belongs to the triploid, European variety of Аcоrus cаlаmus vаr. cаlаmus.</p>

[ES] La citricultura se enfrenta a escenarios ambientales cambiantes que provocan diferentes estreses bióticos y abióticos que pueden dificultar la producción o afectar a la calidad de la fruta. El patrón sobre el cual se injerta una variedad específica es una importante herramienta para mejorar su adaptabilidad a cada área de cultivo. En la presente Tesis se realiza el estudio del efecto del patrón sobre la calidad físico-química y nutricional de la fruta en variedades de gran interés comercial en la actualidad, mandarinas 'Clemenules' y 'Tango' y naranjas sanguinas 'Tarocco Rosso' y 'Moro'. En 'Clemenules' se llevó a cabo la evaluación de la calidad de la fruta de árboles injertados sobre ocho patrones en tres momentos de cosecha durante dos campañas. Los patrones Forner-Alcaide 13 y C-35 destacaron por adelantar el cambio de color, lo que es de gran interés comercial. Por otra parte, Forner-Alcaide V17 destacó por mantener niveles óptimos de acidez hasta el final de la campaña y presentar el mayor contenido en vitamina C, flavonoides, glucosa y fructosa. Carrizo Citrange también indujo altas concentraciones de sacarosa y vitamina C. 'Tango' es una mandarina de reciente introducción en el área mediterránea de gran interés por su periodo de recolección tardío. En esta Tesis se abordó el estudio de los cambios en la calidad fisicoquímica, nutricional y sensorial de la mandarina 'Tango' injertada sobre dos patrones (Carrizo Citrange y Forner-Alcaide 5) en las dos áreas principales de producción de Andalucía. Los resultados revelaron que la calidad de la fruta se vio influenciada por la localización de las parcelas, lo que se relacionó con la composición de la textura del suelo. En ambas localizaciones, Forner-Alcaide 5 indujo mayor contenido en acidez, sólidos solubles totales, sacarosa, vitamina C y ácido cítrico en la fruta. Las determinaciones físico-químicas, junto con la evaluación sensorial permitieron establecer el momento óptimo de recolección dependiendo de las diferentes condiciones estudiadas. También se ha incluido un estudio del comportamiento postcosecha de esta variedad, ya que no existían datos en nuestras condiciones de cultivo. La mandarina 'Tango' presentó síntomas externos de daños por frío a partir de los 20 días almacenada a 1°C y 5°C. Se realizó un estudio micro-estructural para caracterizar la alteración. Los frutos del patrón Forner-Alcaide 5 presentaron una menor incidencia de los daños por frío. El almacenamiento a 9°C no comprometió la calidad externa o interna. Dentro del grupo de naranjas, en los últimos años existe una creciente demanda por las naranjas sanguinas para su consumo en fresco. Para evaluar el efecto del patrón se tomaron las variedades 'Moro' y 'Tarocco Rosso' injertadas sobre ocho patrones. La calidad interna se vio afectada por el momento de cosecha, siendo más evidente en 'Moro'. En ambas variedades el patrón afectó a los parámetros de calidad durante la maduración. En 'Moro', se observó una reducción en el color del zumo debido a la degradación de los antocianos, siendo los patrones C-35, Macrophylla y Volkameriana los que mostraron un mayor descenso. Esta degradación se relacionó con los cambio de la temperatura durante el periodo de recolección. En 'Tarocco Rosso' no se evidenció ninguna degradación, lo que sugiere que esta variedad es menos sensible a los cambios de temperatura. En esta variedad Forner-Alcaide 5 y Forner-Alcaide 13 produjeron fruta con mayor contenido en antocianos y azúcares. Además se llevó a cabo el estudio de la aptitud a la frigoconservación de las variedades de sanguinas 'Tarocco Rosso' y 'Sanguinelli'. Mientras que la calidad interna no se vio afectada por el almacenamiento (1°C, 5°C y 9°C) durante 45 días, la fruta presentó síntomas de daños por frío a 1°C. 'Sanguinelli' presentó mayor incidencia que 'Tarocco Rosso'. Estas sanguinas se pueden almacenar entre 5 y 9°C / [CA] La citricultura s'enfronta constantment a escenaris ambientals canviants que provoquen diferents estressos biòtics i abiòtics. El patró sobre el qual s'empelta una varietat específica és una important eina per a millorar la seua adaptabilitat agronòmica en cada àrea de cultiu. En la present Tesi s'ha dut a terme l'estudi de l'efecte del patró sobre la qualitat físic-química i nutricional de la fruita en varietats de gran interés comercial, mandarines 'Clemenules' i 'Tango' i, taronges sanguines 'Tarocco Rosso' i 'Moro'. En 'Clemenules' es va dur a terme l'avaluació de la qualitat de la fruita d'arbres empeltats sobre huit patrons en tres moments de collita, en dues campanyes. Entre els patrons avaluats, Forner-Alcaide 13 i C-35 van destacar per avançar el canvi de color. D'altra banda Forner-Alcaide V17 va destacar per mantindre nivells òptims d'acidesa fins al final de la campanya i va presentar el major contingut en vitamina C, flavonoides, glucosa i fructosa. Carrizo Citrange també va induir altes concentracions de sacarosa i vitamina C en la fruita. 'Tango' és una mandarina de recent introducció en l'àrea mediterrània amb gran interés pel seu període de recol·lecció que comença quan finalitza el de les clementines. En la present Tesi es van estudiar els canvis en la qualitat físic-química, nutricional i sensorial de la mandarina Tango empeltada sobre dos patrons (Carrizo Citrange i Forner-Alcaide 5) durant el període de collita en les dues àrees principals de producció d'Andalusia. La qualitat de la fruita es va veure influenciada per la localització, la qual cosa es va relacionar amb la composició de la textura del sòl. En totes dues localitzacions, Forner-Alcaide 5 va ser el patró que va induir major contingut en acidesa, sòlids solubles totals, sacarosa, vitamina C i àcid cítric en la fruita. Les determinacions físic-químiques i l'avaluació sensorial van permetre establir el moment òptim de recol·lecció depenent de les diferents condicions estudiades. També s'ha inclòs un estudi del comportament postcollita d'aquesta varietat, ja que no existien dades en les nostres condicions de cultiu. La mandarina 'Tango' va presentar símptomes externs de danys per fred a partir dels 20 dies emmagatzemada a 1°C i 5°C. Es va realitzar un estudi micro-estructural per a caracteritzar l'alteració provocada per les baixes temperatures. Els fruits del patró Forner-Alcaide 5 van presentar una menor incidència dels danys per fred. L'emmagatzematge a 9°C no va comprometre la qualitat externa o interna d'aquesta varietat. Dins del grup de taronges, en els últims anys existeix una creixent demanda per les taronges sanguines pel seu consum en fresc. Per a avaluar l'efecte del patró sobre sanguines es van prendre dues varietats, 'Moro' i 'Tarocco Rosso' empeltades sobre huit patrons. La qualitat interna es va veure influenciada pel moment de collita, la qual cosa va ser més evident en la varietat 'Moro'. En totes dues varietats el patró va afectar els canvis en els paràmetres de qualitat estudiats. En 'Moro', es va observar una reducció en el color del suc degut a la degradació del antocians. Aquesta degradació es va relacionar amb el canvi de la temperatura experimentada durant el període de recol·lecció. 'Tarocco Rosso' és menys sensible als canvis de temperatura. En aquesta varietat els patrons Forner-Alcaide 5 i Forner-Alcaide 13 van produir la fruita amb major contingut en antocianos i sucres. A mes s'aporta l'estudi de l'aptitud a la frigoconservació en les sanguines 'Tarocco Rosso' i 'Sanguinelli'. Mentre que la qualitat interna no es va veure afectada per l'emmagatzematge a cap de les temperatures assajades (1°C, 5°C i 9°C) durant 45 dies, la fruita va presentar símptomes de danys per fred a 1°C. `Sanguinelli' va presentar major incidència que 'Tarocco Rosso'. La fruita es pot emmagatzemar entre 5°C i 9°C durant 30 dies en el cas de 'Sanguinelli' i fins a 45 en e / [EN] Citriculture faces changing environmental scenarios that cause biotic and abiotic stress. The rootstock onto which a specific variety is grafted is an important tool to help to improve its agronomic adaptability to each crop area. The present Thesis was carried out to study the effect of rootstock on physico-chemical and nutritional fruit quality in some varieties of commercial interest today: 'Clemenules' and 'Tango' mandarins, and 'Tarocco Rosso' and 'Moro' blood oranges. In 'Clemenules', the fruit of the trees grafted into eight rootstocks at three harvest times was evaluated by performing studies during two seasons. Forner-Alcaide 13 and C-35 Citrange stood out for their earlier color change, which is very interesting for this variety, in which early harvesting is a relevant aspect from the commercial point of view. Forner-Alcaide V17 stood out for maintaining optimum acidity levels until the season ended and presented the highest contents in vitamin C, flavonoids, glucose and fructose. Carrizo Citrange brought about high concentrations of sucrose and vitamin C in fruit. 'Tango' is a mandarin variety that has been recently introduced into the Mediterranean Region. Its harvest time is very interesting because it starts when that of clementines ends. The present Thesis studies changes in the physico-chemical, nutritional and sensorial quality of 'Tango' fruit grafted onto two rootstocks (Carrizo Citrange and Forner-Alcaide 5) during the harvest period in the two main production areas in Andalusia. The results revealed that fruit quality during harvest was influenced by the location, which was particularly related to soil texture composition. In both areas, Forner-Alcaide 5 was the rootstock that induced higher acidity content, and more total soluble solids, sucrose, vitamin C and citric acid in fruit. The physico-chemical determinations, along with the sensorial evaluation, allowed the optimum harvest time to be established depending on the different studied conditions. This Thesis also includes a study about this variety's postharvest behavior as no data are available for our crop conditions. The 'Tango' mandarin presented outer chilling injury symptoms after being stored for 20 days at 1°C and 5°C. A microstructural study was done to characterize the alteration caused by low temperatures. The Forner-Alcaide 5 rootstock fruit showed a lower chilling injury incidence. Storage at 9°C did not compromise quality fruit. Among oranges, demand for blood oranges to be eaten fresh has grown in recent years, basically due to their high content in anthocyanins and their positive effect for human health. To assess the effect that rootstock had on blood oranges, two varieties were taken, 'Moro' and 'Tarocco Rosso', grafted onto eight rootstocks. Internal quality was strongly influenced by harvest time, which was more evident for 'Moro'. In both varieties, rootstock affected changes in the quality parameter studied. In 'Moro', juice color faded as anthocyanins degraded, and rootstocks C-35 Citrange, Macrophylla and Volkameriana showed the most marked reduction. Such anthocyanin degradation was related to the change in temperature that took place during the harvest period. In 'Tarocco Rosso', anthocyanins did not undergo degradation, which suggests that this variety is less sensitive to changes in temperature. In this variety, rootstocks Forner-Alcaide 5 and Forner-Alcaide 13 gave fruit with a higher content of anthocyanins and sugars. This Thesis also includes a study of the suitability of cold storage of two blood orange varieties: 'Tarocco Rosso' and 'Sanguinelli'. Although storage at any tested temperature (1°C, 5°C and 9°C) did not affect internal quality for 45 days, fruit displayed chilling injury symptoms at 1°C, with a higher incidence for 'Sanguinelli' than for 'Tarocco Rosso'. Fruit can be stored between 5°C and 9°C for 30 days for 'Sanguinelli' and for up to 45 days with 'Tarocco Rosso'. / This study has been supported by Instituto Valenciano de Investigaciones Agrarias and co-financed by FEDER and European Social Fund. The authors thank Anecoop S. Coop. and Frutaria Agricultura, S.L for supplying the fruit herein used and its technical support. / Morales Alfaro, J. (2021). Effect of Rootstock on the Fruit Quality of Mandarins "Clemenules" and "Tango", and Blood Oranges "Tarocco Rosso" and "Moro" [Tesis doctoral]. Universitat Politècnica de València. https://doi.org/10.4995/Thesis/10251/165858 / TESIS