This diploma thesis deals with trends in German language teaching, focusing on project-based learning. The theoretical part deals with the description of German language in the Framework Educational Programme for Basic Education and with theoretical background of project-based learning. The thesis then focuses on four main parts of a project: planning, realisation, presentation and evaluation. The main aim of the practical part is to prepare a draft of a project for a German language class, which is to be put into practice at elementary school. Based on two surveys filled in by the participants of the project, the practical part compares the opinions of pupils on the project-based learning compared to the traditional way of teaching. It also focuses on the motivational aspect which should be brought about by projects. Keywords Project, Project-based Learning, Teaching Method, German Language Teaching, Cooperation of the Pupils, Elementary School

The aon of this thesis was to study the difference in learning between cooperative teacjing and traditional teaching, which of these theaching metod gave the best response in form of knowledge? To study this, an experimental method was used in two classes in the 7th grade, and it is a two-part experiment. The first part is that the classes learned the same subject in social studies, but with different teaching methods, and both classes hade the same knowledge test to answer. The second part, both classes  learned the same subject in social studies but this time the teaching methods shifted, and this part also ended with a knowledge test.  The results of tyhe knowledge tests were then compared with each other. The results showed that traditional teaching methods gave higher response rates with approved test results and should therefore be the dominant teaching methods in school.

The diploma thesis Problematics of Spelling Soft and Hard Consents in Teaching deals with the given topic within the curriculum of the second year of primary school. The main aim of the thesis was to teach pupils the orthographic rules related to the topic and their application. Theoretical part describes the position of consonants in Czech language, the position of given topic in teaching and problematics of terminology. It also describes the psychomotor development of child. Further, in theoretical part is an analysis of interpretation and practice in Czech language textbooks for the second year of primary school. The subject of the practical part was to create and apply an alternative teaching method and to teach pupils to use soft and hard i/y after spellingly soft and hard consonants. The survey was conducted with pupils of the second year of primary school in the form of application of an alternative teaching method created on the basis of a synthesis of knowledge from the theoretical part. It was attended by 21 pupils for 22 teaching hours. Main testing was performed at the beginning and at the end, continuous testing took place in sections of the subject matter. The survey also included testing of fifth and seventh grade pupils in order to map the current state of knowledge of the topic....

Denna studie är en litteraturstudie med syfte att undersöka vilka faktorer som påverkar grundskoleelevers motivation att lära sig matematik för att nå målen enligt läroplanen. En positiv upplevelse av matematik kan höja elevens lust, vilja och motivation till matematik. Däremot om eleven får en negativ inställning till matematik och saknar de förutsättningar som kan motivera eleven i matematik så kan det få negativ effekt på matematikprestationen under hela elevens skolperiod. Ska alla bli matematiker? Borde alla vara intresserade av matematik? Svaret är definitivt nej, men varför läggs det så stor vikt vid att lära sig matematik i skolan? Anledningen är att vi lever i en tid där behovet av att ha matematiska kunskaper är viktigare än någonsin. Matematik är också ett av huvudämnena i skolan och eleven kan behöva kunskaper och ett bra betyg i matematik för att fortsätta sina studier till en högre nivå. Denna studie försöker identifiera och undersöka faktorerna som till exempel lärarens inflytande och hens undervisningsmetoder, brister i utbildningssystemet, elevens bakgrund och språkliga behärskning, särskilt det matematiska språket samt graden av föräldrahjälp som de får hemma. Syftet med denna studie är att undersöka vilka faktorer som påverkar grundskoleelevens motivation till att lära sig matematik. Litteraturstudien har genomförts genom att välja ut två delar: 1)systematisk granskning och 2) tematisk analys. I denna studie presenteras också en tabell som innehåller en sammanfattning av olika utvalda källor som är relaterade till frågeställningen. I slutsatsen besvaras frågeställningen att det är flera faktorer som är effektiva för att motivera eleven att lära sig matematik, där ett fåtal av dem spelar en mer viktig roll. Bland annat har jag funnit i min studie att de viktigaste faktorerna är att anställa utbildade och kompetenta lärare, lärarens roll, ledarskap samt disciplin och användning av moderna och avancerade metoder i matematik undervisningen. Studien visar också att det är viktigt att läraren använder varierande metoder, både praktiska och teoretiska metoder i sin undervisning samt regelbunden återkoppling till eleven. Viktigt är även bedömning från lärare till eleven samt föräldrarnas delaktighet och medvetenhet om deras barns framsteg och utveckling. Studien har också kommit fram till att för att känna motivation så är det viktigt för eleven att behärska det svenska språket och mer specifikt det matematiska språket. Andra viktiga faktorer för att skapa motivation hos eleven är att lärare använder digitala verktyg i sin undervisning samt att både skolans- och klassrumsmiljön är lugn och känns positiv. / This study is a literature study with the aim of investigating which factors influence elementary school students' motivation to learn mathematics in order to achieve the goals according to the curriculum. A positive experience of mathematics can increase the student's desire, will and motivation for mathematics. On the other hand, if the student has a negative attitude towards mathematics and lacks the prerequisites that can motivate the student in mathematics, it can have a negative effect on mathematics performance throughout the student's school period. Should everyone become a mathematician? Should everyone be interested in math? The answer is definitely no, but why is so much emphasis placed on learning mathematics in school? The reason is that we live in a time where the need to have mathematical skills is more important than ever. Mathematics is also one of the main subjects in school and the student may need knowledge and a good grade in mathematics to continue their studies to a higher level. This study tries to identify and examine the factors such as the influence of the teacher and his teaching methods, shortcomings in the education system, the background and language proficiency of the student, especially the mathematical language and the degree of parental help they receive at home. The purpose of this study is to investigate which factors influence primary school students' motivation to learn mathematics. The literature study has been carried out by selecting two parts: 1) systematic review and 2) thematic analysis. This study also presents a table that contains a summary of various selected sources that are related to the question. In the conclusion, the question is answered that there are several factors that are effective in motivating the student to learn mathematics, where a few of them play a more important role. Among other things, I have found in my study that the most important factors are hiring trained and competent teachers, the role of the teacher, leadership and discipline and the use of modern and advanced methods in teaching mathematics. The study also shows that it is important that the teacher uses varying methods, both practical and theoretical methods in his teaching and regular feedback to the student. Assessment from teacher to student as well as parents' participation and awareness of their child's progress and development are also important. The study has also concluded that in order to feel motivated, it is important for the student to master the Swedish language and more specifically the mathematical language. Other important factors for creating motivation in the student are that teachers use digital tools in their teaching and that both the school and classroom environment are calm and feel positive.

Samhällets krav på läskunnighet och att utveckla sin läsning samt vad vi som lärare kan göra för att främja elevernas läsutveckling har intresserat mig. Våra styrdokument kräver ett aktivt arbete med att låta eleverna utveckla sin förmåga att läsa och Förenta Nationerna samlar statistik över hur olika länders läskunnighet ser ut. Vi behöver därmed arbeta med läsutveckling på individ- och gruppnivå för att kunna få ett positivt resultat, för att sedermera kunna presentera detta utåt genom olika undersökningar. Detta arbete bygger på en sammanställning av 10 vetenskapliga artiklar som tillsammans utgör en grund för vilka aspekter som påverkar läsutvecklingen och strategier som främjar läsutveckling.  Eleven behöver känna sig inkluderad, motiverad, få återkoppling och stöd från dels läskunniga vårdnadshavare men också lärare i form av instruktioner anpassade för elevens behov. Resultatet i detta arbete visar på vad skolan kan göra för att främja läsutvecklingen och även att hemmet genom vårdnadshavare bidrar med läskunnighet. Vidare förtydligas vad som bör ingå i lärares kompetens, hur denna främjar elevernas läsinlärning och deras motivation till läsning.

В работе изучается основная теория и метод преподавания русского языка как иностранного. Описала сознательно-практического метода обучения,сознательно-сопоставительного метод обучения при формировании умений чтения на занятиях РКИ в китайской аудитории; систему работы по обучению чтению в китайской аудитории.Предложен метод интенсивного обучения чтению китайских студентов на русском языке. / The work studies the basic theory and method of teaching Russian as a foreign language. Described the conscious and practical method of teaching; the conscious and comparative method of teaching in the formation of reading skills in Russian as foreign classes in the Chinese audience; the system of work on teaching reading in the Chinese audience.A method of intensive teaching to read Chinese students in Russian is proposed.

Syftet med studien var att undersöka elevers upplevda matematikångest och inställning till matematikämnet. Fokus var även om strukturerat kooperativt lärande som undervisningsmetod kunde påverka elevers matematikångest samt inställning till matematikämnet.  Studien genomfördes i 2 olika årskurs 1 klasser. Den ena klassen arbetade utifrån ett strukturerat kooperativt lärande och den andra klassen arbetade inte kooperativt. Empirin samlades in genom att alla elever fick besvara en digital enkät med fasta svarsalternativ av bildskalor och text. Utifrån resultaten av enkäten valdes ett mindre urval ut bestående av 3 elever per klass. Semistrukturerade intervjuer genomfördes med eleverna om deras uppleva matematikångest och inställning till matematikämnet.  Empirin från enkäterna och intervjuerna tolkades samt analyserades utifrån den sociokulturella teorin där interaktion, kommunikation och lärande tillsammans med andra människor är i fokus. Den insamlade empirin analyserades också utifrån den socialkognitiva teorin med elevers självförmåga i fokus, vilket kopplas till elevers tilltro till sin egna matematiska förmåga. Intervjuerna analyserades även med en fenomenologisk ansats där elevernas känslor och upplevelser värdesattes. Enkäterna sammanställdes statistiskt med hjälp av Google formulär. Resultaten från enkäterna samt intervjuerna visade samstämmighet. Matematikångest förekom mer med ett icke kooperativt lärande. Eleverna som arbetade utifrån ett strukturerat kooperativt lärande ansåg att matematik var svårare. Hälften av eleverna med strukturerad kooperativ undervisningsmetod tyckte om matematik, medan alla eleverna med icke kooperativ undervisningsmetod tyckte om matematik. Inställningen var mer positiv till matematiklektionerna hos eleverna med strukturerat kooperativt lärande, medan eleverna med icke kooperativt lärande hade en mer positiv inställning till matematikämnet. Båda klasserna tyckte om att arbeta med andra elever samt i grupp, men eleverna som arbetade strukturerat kooperativt tyckte inte lika mycket om att arbeta enskilt.

No description available.

Practical work is regarded as an essential part of learning; hence most tertiary institutions have included a practical component in their physics courses. There is a concern about the effectiveness of the practical work in most universities. The present study is a case study that assessed the contributions of simulations on Foundation Physics students’ practical work. In assessing the contribution of simulations, two tests, Determining and Interpreting Resistive Electric Circuits Concepts Test (DIRECT) and the Test of Integrated Science Process Skills (TISP) were used. A class test, observations and worksheets from students’ practical work were analyzed and interviews with a selected group were conducted. There were 20 Foundation Physics students participating from the University of Limpopo. Results indicated that the simulations contributed positively on students’ understanding of electric circuits. However the study revealed that the students who did simulations do not differ from those who did not do the simulations with regards to the development of process skills. / Institute of Science and Technology Education / M.Sc. (Physics Education)

<p>У дисертацији су истраживани педагошки ефекти примене елемената Програма &bdquo;Корак по корак&ldquo; у основним школама у Републици Србији. Указано је на стратешке правце развоја образовања у Републици Србији дефинисаних документом, који је 25. октобра 2012. године усвојила Влада Републике Србије, &bdquo;Стратегија развоја образовања у Србији до 2020. године&ldquo;, чија је мисија да у XXI веку осигура систем образовања у Републици Србији као основни темељ живота и развоја сваког појединца, друштва и државе заснованог на знању.<br />Посебнo је сагледаван Програм &bdquo;Корак по корак&ldquo;, методологијa усмеренa на дете, који се у основним школама Републике Србије реализује у својим елементима од 2003/4. школске године. Основни циљ нашег истраживања је да на основу анкетирања ставовa и мишљењa наставника, родитеља и ученика, тестирања знања ученика и социометријског испитивања утврдимо педагошке ефекте примене елемената Програма &bdquo;Корак по корак&ldquo; у Републици Србији испитивањем когнитивних, социјалних и афективних ефеката. Конкретно, циљ нам је да утврдимо разлике у педагошким ефектима који се остварују у одељењима у којима се примењују елементи Програма &bdquo;Корак по корак&ldquo; у односу на одељења у којима се елементи овог програма не примењују. Поред тога, намера нам је и да испитамо какве су могућности примене Програма &bdquo;Корак по корак&ldquo; у Републици Србији и који су фактори који су подстицали, а који отежавали досадашњу примену овог програма у Републици Србији.<br />Истраживање је спроведено на узорку од 1617 испитаника, од којих је 43 наставника који предају у другом, трећем и четвртом разреду основне школе, 807 ученика из другог, трећег и четвртог разреда основне школе и 767 родитеља тих ученика у осам основних школа из Новог Сада, Селенче, Пивница, Ниша и Београда. Укупан узорак смо поделили у две групе &ndash; прву и другу групу. Прву групу су чинили наставници, родитељи ученика и ученици који су у одељењима у којима се примењују елементи Програма &bdquo;Корак по корак&ldquo;, а другу групу наставници, родитељи ученика и ученици који су у одељењима у којима се не примењују елементи овог програма.<br />vii<br />Истраживање ефеката Програма &bdquo;Корак по корак&ldquo; је емпиријског карактера и одговара корелационом, неексперименталном нацрту. Истраживање је сложено и састоји се из неколико фаза и одвојених студија, које су спровођене на различитим популацијама, односно узорцима, наставника, ученика основних школа и њихових родитеља. Прва студија се односи на анализу педагошких ефеката наставе на основу процене наставника, ученика и родитеља понуђених тврдњи из упитника, друга студија на постигнућа ученика на тесту знања из предмета Природа и друштво, трећа студија на интерперсоналне односе међу ученицима, а четврта на анализу могућности и факторе спровођења Програма &bdquo;Корак по корак&ldquo; у школама у Републици Србији. Да би се провериле хипотезе и реализовали истраживачки задаци, у истраживању су коришћене, како квантитивне, тако и квалитативне технике прикупљања података. Конкретно, коришћена је анализа садржаја, затим скале процене, тестови знања и социометријски поступак. Испитивање ефеката програма остварено је анкетирањем на основу скале процене, упоређивањем постигнућа ученика на националном тесту и социометријским испитивањем. У првој студији упитником је анкетирано свих 1617 испитаника из узорка. Израђена су три упитника &ndash; упитник за наставнике, упитник за ученике и упитник за родитеље. Сваки упитник садржао је двадесет седам тврдњи (девет за когнитивне, девет за социјалне и девет за афективне ефекте) на основу ИССА педагошких стандарда за шест области квалитета (Интеракција; Породица и заједница; Инклузија, различитости деморатске вредности; Праћење, Процењивање и планирање; Стратегије поучавања и Окружење за учење) и омогућио испитивање и упоређивање ставова и мишљења наставника, ученика и родитеља о ефектима овог програма. У оквиру друге студије, упоређивањем постигнућа на националном тесту ученика четвртог разреда који су у одељењима у којима се примењују елементи Програма &bdquo;Корак по корак&ldquo; (прва група) и ученика који су у одељењима у којима се не примењују елементи овог програма (друга група) остварен је увид у когнитивне ефекте на укупном узорку од 391 испитаника. У оквиру треће студије, испитивали смо интерперсоналне везе социометријским испитивањем на укупном узорку од 788 ученика прве и друге групе, а потом смо добијене податке груписали и ставили у функцију закључака о ефектима програма. За испитивање ставова о могућностима прилагођавања примене овог програма постојећим условима у Републици Србији и факторима који подстичу и<br />viii<br />отежавају примену ове методологије, што представља четврту студију, израдили смо два упитника и анкетирали 21 наставника, који су обучени за рад по овој методологији и који дужи низ година примењују елементе Програма &bdquo;Корак по корак&ldquo;.<br />На основу података добијених упитницима за наставнике, родитеље и ученике, на основу статистички значајних разлика у постигнућу ученика на тесту знања из предмата Природа и друштво, као и на основу статистички значајних разлика на социометријском испитивању по питању бројности избора ученика закључили смо да је наша општа хипотеза &ndash; Педагошки (когнитивни, социјални и афективни) ефекти образовно-васпитног рада су боље процењени од стране наставника, родитеља и ученика, постигнућа ученика на тесту знања су већа и интерперсонални односи имају више позитивних и мање негативних избора међу ученицима у одељењима у којима се примењују елементи Програма &bdquo;Корак по корак&rdquo; у односу на наставике, родитеље и ученике у одељењима у којима се елементи овог програма не примењују &ndash; делимично потврђена. Када је реч о когнитивним и социјалним доменима, помоћу т-теста на независним узорцима, добијене су статистички значајне разлике, док код афективног домена разлике нису добијене. Такође, ученици који похађају одељења у којима се Програм &bdquo;Корак по корак&ldquo; примењује, имају значајно боље постигнуће на тесту знања из Природе и друштва, као и више међусобних позитивних, а мање негативних избора у оквиру социометријског поступка. На основу свих резултата, може се закључити да су когнитивни и социјални педагошки ефекти квалитетнији у одељењима у којима се примењују елементи Програма &bdquo;Корак по корак&ldquo;.<br />Упитницима за наставнике који примењују елементе Програма &bdquo;Корак по корак&ldquo; дошли смо до значајних података о могућностима прилагођавања овог програма условима у Републици Србији, као и о факторима који подстичу и факторима који отежавају примену овог програма. На основу свих резултатa нашег истраживања потврђујемо научну оправданост примене методологија усмерених на дете и процесе учења, као што је то Програм &bdquo;Корак по корак&ldquo;, у функцији унапређивања квалитета образовања и васпитања у Републици Србији.</p> / <p>U disertaciji su istraživani pedagoški efekti primene elemenata Programa &bdquo;Korak po korak&ldquo; u osnovnim školama u Republici Srbiji. Ukazano je na strateške pravce razvoja obrazovanja u Republici Srbiji definisanih dokumentom, koji je 25. oktobra 2012. godine usvojila Vlada Republike Srbije, &bdquo;Strategija razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020. godine&ldquo;, čija je misija da u XXI veku osigura sistem obrazovanja u Republici Srbiji kao osnovni temelj života i razvoja svakog pojedinca, društva i države zasnovanog na znanju.<br />Posebno je sagledavan Program &bdquo;Korak po korak&ldquo;, metodologija usmerena na dete, koji se u osnovnim školama Republike Srbije realizuje u svojim elementima od 2003/4. školske godine. Osnovni cilj našeg istraživanja je da na osnovu anketiranja stavova i mišljenja nastavnika, roditelja i učenika, testiranja znanja učenika i sociometrijskog ispitivanja utvrdimo pedagoške efekte primene elemenata Programa &bdquo;Korak po korak&ldquo; u Republici Srbiji ispitivanjem kognitivnih, socijalnih i afektivnih efekata. Konkretno, cilj nam je da utvrdimo razlike u pedagoškim efektima koji se ostvaruju u odeljenjima u kojima se primenjuju elementi Programa &bdquo;Korak po korak&ldquo; u odnosu na odeljenja u kojima se elementi ovog programa ne primenjuju. Pored toga, namera nam je i da ispitamo kakve su mogućnosti primene Programa &bdquo;Korak po korak&ldquo; u Republici Srbiji i koji su faktori koji su podsticali, a koji otežavali dosadašnju primenu ovog programa u Republici Srbiji.<br />Istraživanje je sprovedeno na uzorku od 1617 ispitanika, od kojih je 43 nastavnika koji predaju u drugom, trećem i četvrtom razredu osnovne škole, 807 učenika iz drugog, trećeg i četvrtog razreda osnovne škole i 767 roditelja tih učenika u osam osnovnih škola iz Novog Sada, Selenče, Pivnica, Niša i Beograda. Ukupan uzorak smo podelili u dve grupe &ndash; prvu i drugu grupu. Prvu grupu su činili nastavnici, roditelji učenika i učenici koji su u odeljenjima u kojima se primenjuju elementi Programa &bdquo;Korak po korak&ldquo;, a drugu grupu nastavnici, roditelji učenika i učenici koji su u odeljenjima u kojima se ne primenjuju elementi ovog programa.<br />vii<br />Istraživanje efekata Programa &bdquo;Korak po korak&ldquo; je empirijskog karaktera i odgovara korelacionom, neeksperimentalnom nacrtu. Istraživanje je složeno i sastoji se iz nekoliko faza i odvojenih studija, koje su sprovođene na različitim populacijama, odnosno uzorcima, nastavnika, učenika osnovnih škola i njihovih roditelja. Prva studija se odnosi na analizu pedagoških efekata nastave na osnovu procene nastavnika, učenika i roditelja ponuđenih tvrdnji iz upitnika, druga studija na postignuća učenika na testu znanja iz predmeta Priroda i društvo, treća studija na interpersonalne odnose među učenicima, a četvrta na analizu mogućnosti i faktore sprovođenja Programa &bdquo;Korak po korak&ldquo; u školama u Republici Srbiji. Da bi se proverile hipoteze i realizovali istraživački zadaci, u istraživanju su korišćene, kako kvantitivne, tako i kvalitativne tehnike prikupljanja podataka. Konkretno, korišćena je analiza sadržaja, zatim skale procene, testovi znanja i sociometrijski postupak. Ispitivanje efekata programa ostvareno je anketiranjem na osnovu skale procene, upoređivanjem postignuća učenika na nacionalnom testu i sociometrijskim ispitivanjem. U prvoj studiji upitnikom je anketirano svih 1617 ispitanika iz uzorka. Izrađena su tri upitnika &ndash; upitnik za nastavnike, upitnik za učenike i upitnik za roditelje. Svaki upitnik sadržao je dvadeset sedam tvrdnji (devet za kognitivne, devet za socijalne i devet za afektivne efekte) na osnovu ISSA pedagoških standarda za šest oblasti kvaliteta (Interakcija; Porodica i zajednica; Inkluzija, različitosti demoratske vrednosti; Praćenje, Procenjivanje i planiranje; Strategije poučavanja i Okruženje za učenje) i omogućio ispitivanje i upoređivanje stavova i mišljenja nastavnika, učenika i roditelja o efektima ovog programa. U okviru druge studije, upoređivanjem postignuća na nacionalnom testu učenika četvrtog razreda koji su u odeljenjima u kojima se primenjuju elementi Programa &bdquo;Korak po korak&ldquo; (prva grupa) i učenika koji su u odeljenjima u kojima se ne primenjuju elementi ovog programa (druga grupa) ostvaren je uvid u kognitivne efekte na ukupnom uzorku od 391 ispitanika. U okviru treće studije, ispitivali smo interpersonalne veze sociometrijskim ispitivanjem na ukupnom uzorku od 788 učenika prve i druge grupe, a potom smo dobijene podatke grupisali i stavili u funkciju zaključaka o efektima programa. Za ispitivanje stavova o mogućnostima prilagođavanja primene ovog programa postojećim uslovima u Republici Srbiji i faktorima koji podstiču i<br />viii<br />otežavaju primenu ove metodologije, što predstavlja četvrtu studiju, izradili smo dva upitnika i anketirali 21 nastavnika, koji su obučeni za rad po ovoj metodologiji i koji duži niz godina primenjuju elemente Programa &bdquo;Korak po korak&ldquo;.<br />Na osnovu podataka dobijenih upitnicima za nastavnike, roditelje i učenike, na osnovu statistički značajnih razlika u postignuću učenika na testu znanja iz predmata Priroda i društvo, kao i na osnovu statistički značajnih razlika na sociometrijskom ispitivanju po pitanju brojnosti izbora učenika zaključili smo da je naša opšta hipoteza &ndash; Pedagoški (kognitivni, socijalni i afektivni) efekti obrazovno-vaspitnog rada su bolje procenjeni od strane nastavnika, roditelja i učenika, postignuća učenika na testu znanja su veća i interpersonalni odnosi imaju više pozitivnih i manje negativnih izbora među učenicima u odeljenjima u kojima se primenjuju elementi Programa &bdquo;Korak po korak&rdquo; u odnosu na nastavike, roditelje i učenike u odeljenjima u kojima se elementi ovog programa ne primenjuju &ndash; delimično potvrđena. Kada je reč o kognitivnim i socijalnim domenima, pomoću t-testa na nezavisnim uzorcima, dobijene su statistički značajne razlike, dok kod afektivnog domena razlike nisu dobijene. Takođe, učenici koji pohađaju odeljenja u kojima se Program &bdquo;Korak po korak&ldquo; primenjuje, imaju značajno bolje postignuće na testu znanja iz Prirode i društva, kao i više međusobnih pozitivnih, a manje negativnih izbora u okviru sociometrijskog postupka. Na osnovu svih rezultata, može se zaključiti da su kognitivni i socijalni pedagoški efekti kvalitetniji u odeljenjima u kojima se primenjuju elementi Programa &bdquo;Korak po korak&ldquo;.<br />Upitnicima za nastavnike koji primenjuju elemente Programa &bdquo;Korak po korak&ldquo; došli smo do značajnih podataka o mogućnostima prilagođavanja ovog programa uslovima u Republici Srbiji, kao i o faktorima koji podstiču i faktorima koji otežavaju primenu ovog programa. Na osnovu svih rezultata našeg istraživanja potvrđujemo naučnu opravdanost primene metodologija usmerenih na dete i procese učenja, kao što je to Program &bdquo;Korak po korak&ldquo;, u funkciji unapređivanja kvaliteta obrazovanja i vaspitanja u Republici Srbiji.</p> / <p>In this dissertation are researched pedagogical effects of implementing new elements of &ldquo;Step by Step&rdquo; program in primary schools of the Republic of Serbia. The focus was on strategies and methods in education development in the Republic of Serbia that were defined by the document and carried on by the Government of Serbia on October 25, 2012. The mission of &ldquo; Strategy of education development in the Republic of Serbia until 2020.&rdquo; is to ensure that education system in the Republic of Serbia in 21st century is set as the main foundation based on knowledge in life and growth of each individual, society and state in general.<br />The main focus was primarily on the program &ldquo; Step by Step&rdquo;, a student-centered methodology, which has been carrying on in primary schools of the Republic of Serbia in its core elements since 2003/4. The main goal of our research study is to define pedagogical effects of the new program &ldquo; Step by Step&rdquo; on the basis of surveyed points of views and opinions of teachers, parents and students, testing their knowledge level and doing socio-metric research. In addition, some cognitive, social and affective elements were incorporated in the study as well. Actually, the goal is to determine the differences in pedagogical effects that are realized in &ldquo;Step by Step&rdquo; classes in comparison to those classes that do not have elements of this program. Besides, our idea was to explore the options of implementing &ldquo;Step by Step&rdquo; program in the Republic of Serbia, which were its most influential factors, and also which factors made the implementation of this program more difficult.<br />The research has been done on the sample of 1617 examinees, 43 of those were teachers of Grades 2, 3 and 4 in primary schools, 807 primary school students of Grades 2,3 and 4 and 767 parents of the students in 8 primary schools from Novi Sad, Selenca, Pivnica , Nis and Belgrade. The overall score was divided into two groups &ndash; first and second. First group was made of teachers, parents and students of classes with &ldquo;Step by Step&rdquo; program, and the second group was made of parents and students of classes without the elements of this program. The research of effects of &ldquo;Step by Step&rdquo; program is of empirical nature and corresponds to correlative, non-experimental scale drawing. It is complex and consists of several phases and separate studies, being done on various populations, that is, samples of teachers, primary school students and their parents. The first study represents the analysis of pedagogical effects of teaching method based on estimate of teachers, students and parents answering multiple choice questions in the survey; second study covers the results of students being tested in Science; third study covers interpersonal relations among students; fourth study covers the analysis of possibilities and implementation factors of &ldquo;Step by Step&rdquo; program in schools of the Republic of Serbia.</p><p>To verify theories and realize research projects, there were certain quantitative and qualitative techniques of collecting data that had been applied. In particular, content analysis, scales of estimate, knowledge tests and socio-metric method were used at this point. Examining the program effects was realized using surveys and scales of estimate as well as comparing students&rsquo; results in national testing and socio-metric examination. First study covered the total of 1617 examinees being tested by questionnaire sample. There are three questionnaires &ndash; questionnaire for teachers, questionnaire for students and questionnaire for parents. Each questionnaire had 27 statements (nine for cognitive, nine for social and nine for affective effects) according to ISSA pedagogical standards for six quality domains (Interaction, Family and Environment, Inclusion, Differences of Democratic Values, Tracking, Reviewing and Planning, Teaching strategies and Studying surroundings). It enforced the examination and comparison of attitudes and opinions of teachers, students and parents regarding this program. The focus of the second study was comparing results in national testing of Grade four students in classes with elements of&ldquo; Step by Step&rdquo; program (first group) to those students in classes without the elements of this program (second group) thus giving an insight into cognitive effects on the total sample of 391 examinees. The focus of third study was to examine interpersonal relations using socio-metric method on the total sample of 788 students of first and second group. Then, we organized the obtained results and grouped them as conclusions relating to effects of this program. Finally, for the purpose of examining opinions about options of adjusting the implementation of this program to the existing conditions in the Republic of Serbia and presenting factors that make its usage difficult, the fourth study had been introduced that consists of two questionnaires in which 21 teachers were&nbsp;examined who had been trained to use this method and who have been implementing elements of &ldquo;Step by Step&rdquo; program in their teaching for many years.</p><p>Using the data from surveys for teachers, parents and students as well as statistical discrepancies in terms of students&rsquo; results on knowledge test from Science and those done based on socio-metric method in terms of number of choices of students, we came to conclusion that our general hypothesis is partially confirmed. It means that pedagogical (cognitive, social and affective) effects of educative and pedagogical work had been estimated better by teachers, parents and students; students&rsquo; achievements on knowledge tests are higher and interpersonal relations are more numerous among students in those classes with elements of &ldquo;Step by Step&rdquo; program when compared to those teachers, parents and students of classes where elements of this program were not implemented.<br />When it comes to cognitive and social domains, using T-test on independent samples, there are some statistically important differences, whereas those differences were not present with affective domain. Also, those students attending classes where &ldquo;Step by Step&rdquo; program has been used achieve considerably better results on knowledge test in Science as well as more interpersonal positive and fewer negative choices within socio-metric method. Based on these results, it can be summarized that cognitive and social pedagogical effects are of better quality in those classes with elements of &ldquo;Step by Step&rdquo; program.<br />Using surveys for the teachers who are implementing elements of &ldquo;Step by Step&rdquo; program we found out some sort of significant data about possibilities of adjusting this program to the conditions in the Republic of Serbia, as well as those stimulating factors and also factors that make this implementation difficult. The results of this research confirm scientific justification of implementation of methodologies focused on child and teaching processes, such as &ldquo;Step by Step&rdquo; program, the function of which is to improve the quality of education and instruction in the Republic of Serbia.</p>