Given the current state of input/output (I/O) and storage devices in petascale systems, incremental solutions would be ineffective when implemented in exascale environments. According to the "The International Exascale Software Roadmap", by Dongarra, et al. existing I/O architectures are not sufficiently scalable, especially because current shared file systems have limitations when used in large-scale environments. These limitations are: Bandwidth does not scale economically to large-scale systems, I/O traffic on the high speed network can impact on and be influenced by other unrelated jobs, and I/O traffic on the storage server can impact on and be influenced by other unrelated jobs. Future applications on exascale computers will require I/O bandwidth proportional to their computational capabilities. To avoid these limitations C. Filippidis, C. Markou, and Y. Cotronis proposed the IKAROS framework. In this thesis project, the capabilities of the publicly available elastic-transfer (eT) module which was directly derived from the IKAROS, will be expanded. The eT uses Google’s Gmail service as an utility for efficient meta-data management. Gmail is based on the IMAP protocol, and the existing version of the eT framework implements the Internet Message Access Protocol (IMAP) client-server connection through the ‘‘Inbox’’ module from the Node Package Manager (NPM) of the Node.js programming language. This module was used as a proof of concept, but in a production environment this implementation undermines the system’s scalability and there is an inefficient allocation of the system’s resources when a large number of concurrent requests arrive at the eT′s meta-data server (MDS) at the same time. This thesis solves this problem by adopting an asynchronous non-blocking event driven approach to implement the IMAP client-server connection. This was done by integrating and modifying the ‘‘Imap’’ NPM module from the NPM repository to suit the eT framework. Additionally, since the JavaScript Object Notation (JSON) format has become one of the most widespread data-interchange formats, eT′s meta-data scheme is appropriately modified to make the system’s meta-data easily parsed as JSON objects. This feature creates a framework with wider compatibility and interoperability with external systems. The evaluation and operational behavior of the new module was tested through a set of data transfer experiments over a wide area network environment. These experiments were performed to ensure that the changes in the system’s architecture did not affected its performance. / Givet det nuvarande läget för input/output (I/O) och lagringsenheter för system i peta-skala, skulle inkrementella lösningar bli ineffektiva om de implementerades i exa-skalamiljöer. Enligt ”The International Exascale Software Roadmap”, av Dongarra et al., är nuvarande I/O-arkitekturer inte tillräckligt skalbara, särskilt eftersom nuvarande delade filsystem har begränsningar när de används i storskaliga miljöer. Dessa begränsningar är: Bandbredd skalar inte på ett ekonomiskt sätt i storskaliga system, I/O-trafik på höghastighetsnätverk kan ha påverkan på och blir påverkad av andra orelaterade jobb, och I/O-trafik på lagringsservern kan ha påverkan på och bli påverkad av andra orelaterade jobb. Framtida applikationer på exa-skaladatorer kommer kräva I/O-bandbredd proportionellt till deras beräkningskapacitet. För att undvika dessa begränsningar föreslog C. Filippidis, C. Markou och Y. Cotronis ramverket IKAROS. I detta examensarbete utökas funktionaliteten hos den publikt tillgängliga modulen elastic-transfer (eT) som framtagits utifrån IKAROS. Den befintliga versionen av eT-ramverket implementerar Internet Message Access Protocol (IMAP) klient-serverkommunikation genom modulen ”Inbox” från Node Package Manager (NPM) ur Node.js programmeringsspråk. Denna modul användes som ett koncepttest, men i en verklig miljö så underminerar denna implementation systemets skalbarhet när ett stort antal värdar ansluter till systemet. Varje klient begär individuellt information relaterad till systemets metadata från IMAP-servern, vilket leder till en ineffektiv allokering av systemets resurser när ett stort antal värdar är samtidigt anslutna till eT-ramverket. Denna uppsats löser problemet genom att använda ett asynkront, icke-blockerande och händelsedrivet tillvägagångssätt för att implementera en IMAP klient-serveranslutning. Detta görs genom att integrera och modifiera NPM:s ”Imap”-modul, tagen från NPM:s katalog, så att den passar eT-ramverket. Eftersom formatet JavaScript Object Notation (JSON) har blivit ett av de mest spridda formaten för datautbyte så modifieras även eT:s metadata-struktur för att göra systemets metadata enkelt att omvandla till JSON-objekt. Denna funktionalitet ger ett bredare kompatibilitet och interoperabilitet med externa system. Utvärdering och tester av den nya modulens operationella beteende utfördes genom en serie dataöverföringsexperiment i en wide area network-miljö. Dessa experiment genomfördes för att få bekräftat att förändringarna i systemets arkitektur inte påverkade dess prestanda.

Edge Computing is considered one of the key capabilities in next generation (5G) networks, which will enable inundation of latency, throughput, and data sensitive edge-native applications. Edge application developers require infrastructure at the edge to host the application workload and network connectivity procedures to connect the application users to the nearest edge where the application workload is hosted. Distributed nature of edge infrastructure and the requirement on network connectivity makes it attractive for communication service providers (CSPs) to become Edge Service providers (ESP); similarly, hyper-scale cloud providers (HCPs) are also planning to expand as ESP building on their cloud presence targeting edge application developers. CSPs across the globe follow a standard approach for building interoperable networks and infrastructure, while HCPs do not participate in telecom standardization bodies. Standards development organizations (SDOs) such as the European Telecommunication Standardization Institute (ETSI) and 3rd Generation Partnership Project (3GPP) are working to provide a standard architecture for edge computing solution for service providers. However, the current focus of SDOs is more on architecture and not much focus on application developer experience and the Application Programming Interfaces (APIs). On the architecture itself, there are different standards and approaches available which overlap with each other. APIs proposed by different SDOs are not easily consumable by edge application developers and require simplification. On the other hand, there are not many widely known standards in the hyper-scale cloud and public cloud industry to integrate with each other except the public application programming interfaces (APIs) offered by cloud providers. To scale and succeed, edge service providers need to focus on interoperability, not only from a cloud infrastructure perspective but from a network connectivity perspective as well. This work analyzes standards defined by different standardization bodies in the 5G edge computing area and the overlaps between the standards. The work then highlights the requirements from an edge application developer perspective, investigates the deficiencies of the standards, and proposes an end-to-end edge solution architecture and a method to simplify the APIs which fulfil the need for edge-native applications. The proposed solution considers CSPs providing multi-cloud infrastructure for edge computing by integrating with HCPs infrastructure. In addition, the work investigates existing standards to integrate cloud capabilities in network platforms and elaborates the way network and cloud computing capabilities can be integrated to provide complete edge service to edge application developers or enterprises. It proposes an alternative way to integrate edge application developers with cloud service providers dynamically by offering a catalog of services. / Edge Computing anses vara en av nyckelfunktionerna i nästa generations (5G) nätverk, vilket möjliggör minskad fördröjning, ökad genomströmning och datakänsliga och kantnära applikationer. Applikationsutvecklare för Edge Computing är beroende av kantinfrastruktur som är värd för applikationen, och nätverksanslutning för att ansluta applikationsanvändarna till närmaste kant där applikationens är placerad. Även om kantapplikationer kan vara värd för vilken infrastruktur som helst, planerar leverantörer av kommunikationstjänster (CSP:er) att erbjuda distribuerad kantinfrastruktur och anslutningar. På liknande sätt planerar även molnleverantörer med hög skalbarhet (HCP) att erbjudakantinfrastruktur. CSP:er följer standardmetoden för att bygga nätverk och infrastruktur medan HCP:er inte deltar i standardiseringsorgan. Standardutvecklingsorganisationer (SDO) som europeisk telekommunikations standardiseringsinstitut (ETSI) och 3rd Generation Partnership Project (3GPP) arbetar för att tillhandahålla en standardarkitektur för Edge Computing för tjänsteleverantörer. Men nuvarande fokus är mer på arkitektur och inte mycket fokus är riktat mot applikationsutvecklares erfarenhet och API:er. I själva arkitekturen finns det olika standarder och tillvägagångssätt som överlappar varandra. API:er föreslagna av olika SDO:er är inte lättillgängliga för utvecklar av kantapplikationer och måste förenklas. Å andra sidan finns det inte många allmänt kända standarder i hyperskalära moln och offentlig molnindustri som går att integrera med varandra förutom de offentliga gränssnitten för applikationsprogrammering (API:er) som erbjuds av molnleverantörer. För att kunna betjäna omfattande applikationsutvecklare måste CSP:er erbjuda multimolnfunktioner och därmed komplettera sin egen infrastruktur med kapaciteten för HCP:er. På liknande sätt kommer HCP:er att behöva integrera anslutningstjänster utöver infrastruktur för att erbjuda kantfunktioner. Den här arbetet beskriver olika standarder definierade av olika standardiseringsorgan i Edge Computing-området för 5G, och analyzerar överlappningar mellan standarderna. Arbetet belyser sedan kraven från ett utvecklingsperspektiv av kantapplikationer, undersöker bristerna i standarderna och föreslår en lösningsarkitektur som uppfyller behovet för kantbyggda applikationer. Den föreslagna lösningen beaktar CSP:er som tillhandahåller flermolnsinfrastruktur för Edge Computing genom att integreras med HCP:s infrastruktur. Arbetet undersöker vidare befintliga standarder för att integrera molnfunktioner i nätverksplattformar och utvecklar på vilket sätt nätverks- och molntjänster kan integreras för att erbjuda kompletta tjänster till utvecklare av kantapplikationer. Arbetet föreslår ett alternativt sätt att dynamiskt integrera utvecklare av kantapplikationer med leverantörer av molntjänster genom att erbjuda en katalog av tjänster.

<p>Трауматско оштећење мозга (ТОМ) настаје услед дејства спољашње мехничке силе на кранијум и ендокранијални садржај, које се карактерише привременим или трајним неуролошким оштећењем, функционалном онеспособљеношћу или психосоцијалном неприлагођеношћу. Најчешће коришћени предиктори исхода су године повређеног, иницијални Гласгов кома скор (ГКС), статус зеница на пријему, време протекло од момента повређивања до неурохируршког збрињавања, удружене повреде, хипоксија, хипертензија и налаз компјутерско-томографског снимања. Основни циљ истраживања је израда алгоритма ургентног лечења трауматског можданог оштећења и дизајн скале за рану предикцију исхода ТОМ уз додатну анализу појединих фактора на пријему (ГКС, неуролошки налаз, радиолошки налаз, клинички симптоми). Спроведено је ретроспективно и проспективно истраживање којим је обухваћено 568 испитаника који су у периоду од 1.6.2018. до 31.05.2019. лечени унутар Клиничког центра Војводине у Новом Саду због трауматске озледе мозга. Узорак је чинило 34,3% жена и 65,7 % мушкараца. Старосна структура узорка је од 18-96 године (М=56,56; SD=20,17). Свим пацијентима је по пријему начињена радиолошка дијагностика компјутеризованом томографијом (ЦТ), начињен је детаљан физикални и неуролошки преглед, те је детаљно узета анамнеза. Нотирани су следећи подаци: витални параметри (артеријски крвни притисак, сатурација крви кисеоником), статус и повреде других система органа, знаци повређивања главе и врата. За неуролошки преглед је коришћена ГКС скала. За ЦТ преглед је нотирано присуство интракранијалних трауматских лезија и прелома лобање. Резултати овог истраживања указали су на неопходност пажљивог разматрања бројних фактора (радиолошких и клиничких) који се могу испољити већ на самом пријему. Иако ЦТ има висок појединачни допринос предвиђању исхода у моделу са више варијабли није се издвојио као значајан. Пацијенти који су имали дужи период између времена протеклог од момента повређивања до неурохируршког збрињавања имали су бољи исход лечења. Предпоставља се да су пацијенти који су стизали раније у здравствену установу имали тежа трауматска оштећења мозга и самим тим исход је био лошији, док су пацијенти са благим оштећењима долазили касније управо из разлога што манифестације проблема нису биле хитне. Ротердам скала се издвојила добром дискриминативном способношћу када се користи као изолован инструмент. Као најјачи предиктори издвојили су се следећи предиктори: нису показане цистерне на ЦТ-у, присутан САХ, померање више од 5 mm, присутан мали субдурални хематом, присутна велика контузија, примена антиагрегациона тераpија. Успешност предвиђања на основу новог модела је 96%. Резултати студије се могу искористити за боље разумевање ТОМ у смислу лакшег решавања дијагностичких дилема и терапијских, креирање ефикаснијих дијагностичких протокола и прецизније процене исхода након повређивања. Предикција исхода лечења је од великог значаја како би се благовермено направио алгоритам лечења и праћења ових пацијената.</p> / <p>Traumatsko oštećenje mozga (TOM) nastaje usled dejstva spoljašnje mehničke sile na kranijum i endokranijalni sadržaj, koje se karakteriše privremenim ili trajnim neurološkim oštećenjem, funkcionalnom onesposobljenošću ili psihosocijalnom neprilagođenošću. Najčešće korišćeni prediktori ishoda su godine povređenog, inicijalni Glasgov koma skor (GKS), status zenica na prijemu, vreme proteklo od momenta povređivanja do neurohirurškog zbrinjavanja, udružene povrede, hipoksija, hipertenzija i nalaz kompjutersko-tomografskog snimanja. Osnovni cilj istraživanja je izrada algoritma urgentnog lečenja traumatskog moždanog oštećenja i dizajn skale za ranu predikciju ishoda TOM uz dodatnu analizu pojedinih faktora na prijemu (GKS, neurološki nalaz, radiološki nalaz, klinički simptomi). Sprovedeno je retrospektivno i prospektivno istraživanje kojim je obuhvaćeno 568 ispitanika koji su u periodu od 1.6.2018. do 31.05.2019. lečeni unutar Kliničkog centra Vojvodine u Novom Sadu zbog traumatske ozlede mozga. Uzorak je činilo 34,3% žena i 65,7 % muškaraca. Starosna struktura uzorka je od 18-96 godine (M=56,56; SD=20,17). Svim pacijentima je po prijemu načinjena radiološka dijagnostika kompjuterizovanom tomografijom (CT), načinjen je detaljan fizikalni i neurološki pregled, te je detaljno uzeta anamneza. Notirani su sledeći podaci: vitalni parametri (arterijski krvni pritisak, saturacija krvi kiseonikom), status i povrede drugih sistema organa, znaci povređivanja glave i vrata. Za neurološki pregled je korišćena GKS skala. Za CT pregled je notirano prisustvo intrakranijalnih traumatskih lezija i preloma lobanje. Rezultati ovog istraživanja ukazali su na neophodnost pažljivog razmatranja brojnih faktora (radioloških i kliničkih) koji se mogu ispoljiti već na samom prijemu. Iako CT ima visok pojedinačni doprinos predviđanju ishoda u modelu sa više varijabli nije se izdvojio kao značajan. Pacijenti koji su imali duži period između vremena proteklog od momenta povređivanja do neurohirurškog zbrinjavanja imali su bolji ishod lečenja. Predpostavlja se da su pacijenti koji su stizali ranije u zdravstvenu ustanovu imali teža traumatska oštećenja mozga i samim tim ishod je bio lošiji, dok su pacijenti sa blagim oštećenjima dolazili kasnije upravo iz razloga što manifestacije problema nisu bile hitne. Roterdam skala se izdvojila dobrom diskriminativnom sposobnošću kada se koristi kao izolovan instrument. Kao najjači prediktori izdvojili su se sledeći prediktori: nisu pokazane cisterne na CT-u, prisutan SAH, pomeranje više od 5 mm, prisutan mali subduralni hematom, prisutna velika kontuzija, primena antiagregaciona terapija. Uspešnost predviđanja na osnovu novog modela je 96%. Rezultati studije se mogu iskoristiti za bolje razumevanje TOM u smislu lakšeg rešavanja dijagnostičkih dilema i terapijskih, kreiranje efikasnijih dijagnostičkih protokola i preciznije procene ishoda nakon povređivanja. Predikcija ishoda lečenja je od velikog značaja kako bi se blagovermeno napravio algoritam lečenja i praćenja ovih pacijenata.</p> / <p>Traumatic brain injury (TBI) Is defined as temporary or permanent neurological damage, functional disability or psychosocial inadaptability occurring due to effects of external mechanical force to brain and cranium. Mostly used predictors are age, Glasgow coma scale score, pupillary reactivity, time from injury to neurosurgical intervention, combined injuries, hypoxia, hypertension and computed tomography (CT) findings. Basic goal of this research was to analyse TBI and design early outcome prediction scale together with the analysis of individual factors on admission (GCS, neurological status, radiological findings). This research was both retro and prospective and included 568 patients treated for TBI at Clinical centre of Vojvodina in Novi Sad from 01.06.2018. to 31.05.2019. Sample was made out of 34,3% females and 65,7 % males aged from 18 to 96 years ( M=56,56; SD=20,17). All patients had CT diagnostics preformed upon admission, had undergone detailed general and neurological examination and patient&rsquo;s history was taken. Physical examination included: vitals (arterial blood pressure, blood oxygenation), status and injuries of other organs, signs of injury to head and neck. GCS scale was used for neurological examination Computed tomography (CT) included presence of intracranial lesions and skull fractures. Results of this research showed importance of careful observation of multiple factors (radiological and clinical) that can be present at the time of admission. Despite CT having high individual predictive power for outcome, in multiple variable model it was not significant. Patients with longer time elapsed to treatment had better outcome. It is assumed that patients who arrived shortly after injury had severe TBI thus having worse outcome, while patients suffering from mild TBI arrived later and thus had better outcome right because their symptoms of TBI were not very symptomatic. Rotterdam scale showed good disciminative power. The strongest predictors were: CT absence of cisterns, present subarachnoid haemorrhage, midline shift over 5mm, presence of small subdural haematoma, presence of large contusion, presence of antiaggregational therapy. Predictive power based on primary model was 96%. Results of this study can be used for better understanding of TBI in order to solve some diagnostic dilemma, create more efficient diagnostic protocols and facilitate more precise outcome assessment after TBI. Prediction of treatment outcome is very important in order to timely design treatment algorithm of treatment and follow up of TBI patients.</p>

För vindkraftverk i mindre skala används i huvudsak två sätt att avlasta vid höga vindhastigheter, stallreglering och girning ur vind. En tredje metod är att pitcha rotorbladet till en mindre attackvinkel. Då minskar belastningen på rotorbladet samtidigt som effektgenerering kan bibehållas. Arbetet redovisar en konstruktion för en fjädrande passiv mekanisk pitch som avgränsats till att enbart dimensionera en vridfjäder och tre lager. Konstruktionen riktas mot horisontalaxlade vindkraftverk med tre rotorblad med en rotordiameter upp till 20m. Ett idealt rotorblad modelleras matematiskt för att ta fram dimensionerande krafter och moment. Utifrån detta kan sedan vridfjäder och lager dimensioneras. Konstruktionen tillsammans med dimensioneringen visar att belastning av rotorbladet kan reduceras samt att krafter som är kopplad till effekten kan hållas mer eller mindre konstant för vindhastigheter 16 till 24 m/s. Resultat av dimensionering visar att både vridfjäder och lager kan relativt enkelt anpassas till olika axeldiametrar. Slutsatserna blir att om dimensionering görs enligt arbetet är det, åtminstone i teorin, möjligt att uppnå det önskade beteendet för pitchen. För vidare arbete och verifiering rekommenderas bland annat att göra reella tester för vridfjädern för att bestämma dess precision på grund av fjäderns små vinkelutslag. / For small-scale wind turbines, there are mainly two ways of reducing loads at high wind speeds, stall regulation and yaw the rotor out of wind. A third method is to pitch the rotor blade to a smaller angle of attack. This reduces the load on the rotor blade while maintaining power generation. The following work presents a design for a spring based passive mechanical pitch that is limited to only dimensioning a torsion spring and three bearings. The design is aimed at horizontal axis wind turbines with three rotor blades with a rotor diameter up to 20m. An ideal rotor blade is mathematically modeled to produce the forces and torques needed in order to properly dimension the torsion spring and bearings. The design shows that the load of the rotor blade can be reduced and that forces connected to the power can be kept more or less constant for wind speeds 16 to 24 m / s. The results of sizing show that both the torsion spring and bearings can be adapted to different shaft diameters relatively easy. The conclusions are that if dimensioning is done according to the presented results, it is possible, at least in theory, to achieve the desired behaviour. For further development and verification it is recommended to do real tests for the torsion spring to determine its precision due to small angle displacement in the spring.

No description available.