[pt] Rumor de Arquivo: Rosário Fusco, c est la vie! encena por meio de arranjos, vozes e máquinas mediadoras, um trânsito entre O Agressor, obra de ficção de Rosário Fusco e a vida do escritor. Exploram-se, neste contexto, documentos de arquivo em torno do autor, especialmente inclinado ao recorte de cartas inéditas (e esparsas) - mantidas entre o mesmo e Mário de Andrade, de 1927 a 1940 - sempre a explorar e transformar privações, desvios, apagamentos, invariavelmente impostos à pesquisa biográfica, como nascedouro de invenções casadas com reflexões, acerca do objeto de pesquisa. Diante da ruína de arquivo, o autor, contaminado por sua personagem David, inscreve, no espaço ficcional, seu impulso desejante. Busca, assim, refazer o rastro – ou resistir ao inevitável mal que apaga a memória – deixando um traço de verdade. Ao seguir os passos da Crítica Biográfica, Rumor de Arquivo funda um teatro de, usando expressões de Eneida Maria de Souza e, secundariamente, de Philippe Lejeune, invenção e estetização da memória (...), mentindo-verdadeiramente. / [en] Rumor de Arquivo: Rosário Fusco, c est la vie! stages by means of arrangements, voices and mediatory machines, a transit among the fictional work O Agressor by Fusco and the author s life. In this context, the author s archival documents are explored, aiming specially in a collection of unknown (and sparse) letters, traded between the author and Mário de Andrade, from 1927 to 1940, with the intent to explore and transform privations, deviations, deletions, which are invariably imposed on biographical research, as a source of inventions related to reflections over the object of research and its subsequent manifestations. Rosário Fusco s aggressor impels DAVID, the aggressor, to an open scene, exposed, a denouncer of the mediating voices; Standard, already re-harmonize and altered in its irrepressible virus. Facing a form of archive fever, as a trail is craved, a sparkle of truth ignites in contrast with inherent and unconditional restrictions. Following in the footsteps of Biographical Criticism, Rumor of Archive establishes a theater, and employing the expressions of Eneida Maria de Souza and secondly Philippe Lejeune, invention and aestheticization of memory (…) truthfully-lies.

Submitted by Cássia Santos (cassia.bcufg@gmail.com) on 2015-01-30T10:58:26Z No. of bitstreams: 2 license_rdf: 23148 bytes, checksum: 9da0b6dfac957114c6a7714714b86306 (MD5) Tese - Gismair Martins Teixeira - 2014.pdf: 2232922 bytes, checksum: 7bfe49c4d5e64091437f71833f82f883 (MD5) / Approved for entry into archive by Luciana Ferreira (lucgeral@gmail.com) on 2015-01-30T13:28:20Z (GMT) No. of bitstreams: 2 license_rdf: 23148 bytes, checksum: 9da0b6dfac957114c6a7714714b86306 (MD5) Tese - Gismair Martins Teixeira - 2014.pdf: 2232922 bytes, checksum: 7bfe49c4d5e64091437f71833f82f883 (MD5) / Made available in DSpace on 2015-01-30T13:28:20Z (GMT). No. of bitstreams: 2 license_rdf: 23148 bytes, checksum: 9da0b6dfac957114c6a7714714b86306 (MD5) Tese - Gismair Martins Teixeira - 2014.pdf: 2232922 bytes, checksum: 7bfe49c4d5e64091437f71833f82f883 (MD5) Previous issue date: 2014-09-19 / Coordenação de Aperfeiçoamento de Pessoal de Nível Superior - CAPES / This thesis aims to present, in an epistemological perspective and fictional, the relationship between the Bible and the Literature. Divided into two parts, this study includes first, an approach around the literary criticism, which has been focusing on the relationship between the biblical text and the universe of literary studies. Of the number of experts who have devoted their lives to studying it, we have selected two important names of the literary criticism international in the 20th century, that have stood on this interaction in perspective that we can say of complementary and rhizomatic as the postulates of epistemology proposed by Gilles Deleuz and Félix Guattari. They are the Canadian Northrop Frye and the American Harold Bloom. Of both, the latter is the one that more intensely established the dialog between the Jewish-Christian book and the Literature. From the intriguing conclusions of these theorists, we opened for a second time that establishes the relationship between the thoughts of these experts, with emphasis in Bloom, and the lusophone fiction of three Romanesque clippings: A mulher que escreveu a Bíblia, by Moacyr Scliar; Caim, by José Saramago and Grande sertão: veredas, by João Guimarães Rosa. These works are analyzed in inter-textual dialogs with other literary representations national and international, that include the relationship between the Bible and the Literature in an approach of hypertextuality of conceptualization by Gerard Genette, that in turn converses with considerations of Linda Hutcheon alluding to studies on the parody. As a methodology, we are employing the bibliographic research relating to the object of research relevant to the thesis. As a result of our research, we conclude that there is a plentiful cartography, that this work is an example, which contradict the existence of biblical-literary rhizome, which leads to the proposition that the Bible, one of the most important artistic codes of Western culture, it is a work that can be seen as a literary piece as advocates Harold Bloom, without prejudice of the rhizome that links it to the religiosity, working as one of the most intrigu ing hypo-texts of Western Literature, which can also be researched on a level of high erudition in his hypertextuality. / A presente tese objetiva apresentar, numa perspectiva epist emológica e ficcional, a relação entre a Bíblia e a Literatura. Dividido em duas partes, este estudo contempla primeiramente uma abordagem em torno da crítica literária que tem se debruçado sobr e a relação entre o texto biblista e o universo dos estudos literários. Do conjunto de estudiosos que se dedicaram a estudá-la, pinçamos dois importantes nomes da crítica literária internacional no século XX que se detiveram sobre esta interação em perspectiva que se pode dizer complementar e rizomática, conforme os postulados da epistemologia proposta por Gilles Deleuze e Félix Guattari. São eles o canadense Northrop Frye e o norte-americano Harold Bloom. De ambos, Harold Bloom é o que mais intensamente estabeleceu o diálogo entre o livro judaico -cristão e a Literatura. A partir das instigantes ilações destes teóricos, abrimo s para um segundo momento que estabelece a relação entre o pensamento desses estudiosos, com ênfase em Bloom, e a ficcionalidade lusófona de três recortes romanescos: A mulher que escreveu a Bíblia, de Moacyr Scliar; Caim, de José Saramago e Grande sertão: veredas, de João Guimarães Rosa. Estas obras são analisadas em diálogos intertextuais com outras representações literárias nac ionais e internacionais que contemplam a relação entre a Bíblia e a Literatura numa abordagem de hipertextualidade da conceituação de Gérard Genette, que por sua vez dialoga com as considerações de Linda Hutcheon alusivas aos estudos sobre a paródia. Como metodologia, servimo -nos da pesquisa bibliográfica relativa ao objeto de pesquisa pertinente à tese. Como resultado de nossa pesquisa, chegamos à conclusão de que há uma farta cartografia, de que este trabalho constitui um exemplo, que referenda a existência do rizoma bíblico-literário, o que conduz à proposição de que a Bíblia, um dos mais importantes códigos artísticos da cultura Ocidental, é uma obra que pode ser vista como uma peça literária, como advoga Harold Bloom, sem prejuízo algum do rizoma que a vincula à religiosidade, funcionando como um dos mais instigantes hipotextos da Literatura no Ocidente, passível de ser também pesquisado em um nível de alta erudição em sua hipertextualidade.

Made available in DSpace on 2017-07-10T18:26:08Z (GMT). No. of bitstreams: 1 Anemar M W M Ansolin.pdf: 725842 bytes, checksum: 7b6ef8a1003ab1174919c089f014e28e (MD5) Previous issue date: 2014-08-01 / Coordenação de Aperfeiçoamento de Pessoal de Nível Superior / Les inquiétudes concernant la sexualité nous ont poussés vers l élaboration de cette cartographie. Elle explicite une défense de la diversité articulée à des concepts des philosophies de Foucault et de Deleuze, avec le but de générer un mouvement positif quand on prétend penser en minorités . Tous les deux philosophes valorisent la question de la multiplicité, complément pour toute la construction théorique qu on a visée, articulée à d autres concepts qui ont élucidé encore plus le multiple et qui ont permis l élaboration de cette défense. Notre cartographie est faite en appliquant des concepts deleuzo-guattariens dans l Histoire de la Sexualité créée par Foucault; nous y discourons sur la thèse qui soutient que la sexualité compose un rhizome et que sa compréhension ne se fait pas à travers des connaissances statiques et transcendantes. Pour indiquer cela, nous montrons, à partir de la théorie des lignes de Deleuze et Guattari, le mouvement des vérités produites sur la sexualité abordées dans la riche étude foucaldienne. Tout en transitant parmi les concepts de Pouvoir (Foucault) et de Rhizome (Deleuze et Guattari) nous avons éclairci des proximités entre les théories de ces philosophes qui ont permis de penser un devenir de la sexualité. D autres concepts deleuziens et foucaldiens y sont aussi traités, comme le concept de différence et celui de multiplicité (Deleuze), de même que celui de gouvernementalité (Foucault). Avec eux, nous essayons d articuler une défense de la diversité comme étant une pièce fondamentale pour une vie e une pensée plus créative et moins perplexe avec la sexualité. Nous avons tenté, avec ça, de penser la constitution d un sujet qui mène sa vie de façon plus autonome et, dans ce mouvement, pense sa sexualité dans la sphère de la singularité. Pour que ça puisse être pensé, nous avons agencé à cet apparat conceptuel l idée de soin de soi-même. C est bien cette idée qui a permis de discuter la constitution d un sujet avec une sexualité autonome, en la pensant dans le jeu d une esthétique de l existence. Notre élaboration théorique va à la rencontre, d une certaine manière, avec quelques mesures politiques brésiliennes, celles qui essaient de fixer des vérités sur la sexualité dans un contexte hétéronormatif, qui ignorent un regard positif autour de la diversité, en essayant de modeler une société utopique constituée dans l hégémonie hétérosexuelle, en dévalorisant la diversité comme une possibilité de perception de la vie. Ce qui m a mené à la recherche de ce thème-là a été la non acceptation de discours qui prétendent modeler la sexualité sur des patrons de références, discours que nous appelons dans la dissertation d homogènes/hégémoniques. Homogènes car ils prétendent assurer la permanence d une forme spécifique de visualisation de la sexualité qui ont des prétentions d hégémonie, donc hégémoniques. Le contact avec les uvres de Foucault et de Deleuze nous a donné la chance, d un côté, d apercevoir comme les discours de vérités sur la sexualité peuvent être pensés hors de la logique homogène/hégémonique, et, de l autre, affirmer la positivité de la différence, tout en permettant la production d un discours favorable à la diversité. / As inquietações a respeito da sexualidade nos moveram para a elaboração desta cartografia. Ela explicita uma defesa da diversidade articulada a conceitos das filosofias de Foucault e de Deleuze, com o intuito de gerar um movimento positivo quando se pretende pensar em minorias . Ambos os filósofos valorizaram a questão da multiplicidade, complemento para toda a construção teórica que se pretendeu, articulada a outros conceitos que elucidaram ainda mais o múltiplo e permitiram a elaboração desta defesa. Nossa cartografia é feita aplicando conceitos deleuzeguattarianos na História da Sexualidade criada por Foucault; nela, discorremos sobre a tese de que a sexualidade compõe um rizoma e seu entendimento não se dá por conhecimentos estáticos e transcendentes. Para evidenciar isso, mostramos, a partir da teoria das linhas de Deleuze e de Guattari, o movimento das verdades produzidas sobre a sexualidade abordadas no rico estudo foucaultiano. Transitando entre os conceitos de Poder (Foucault) e de Rizoma (Deleuze e Guattari), elucidamos proximidades entre as teorias desses filósofos que possibilitaram pensar um devir da sexualidade. Outros conceitos deleuzianos e foucaultianos também são abordados, como o conceito de diferença e o de multiplicidade (Deleuze), assim como o de governamentalidade (Foucault). Com eles, tentamos articular uma defesa da diversidade como sendo peça fundamental para uma vida e um pensamento mais criativo e menos perplexo com a sexualidade. Tentamos, com isso, pensar a constituição de um sujeito que leva sua vida de forma mais autônoma e, nesse movimento, que pense sua sexualidade na esfera da singularidade. Para que isso possa ser pensado, agenciamos a esse aparato conceitual a ideia de cuidado de si. É essa ideia que possibilitou discutir a constituição de um sujeito com uma sexualidade autônoma, pensando-a no jogo da estética da existência. Nossa elaboração teórica vai de encontro, em certa medida, à política brasileira, àquela que tenta se concretizar por meio de um pensamento heteronormativo, que ignora um olhar positivo em torno da diversidade, tentando moldar uma sociedade utópica constituída de uma só identidade, desvalorizando a diversidade como possibilidade de produção de vida. O que levou a propor e a executar a pesquisa desse tema foi a não aceitação de discursos que pretendem moldar a sexualidade dentro de padrões de referências, discursos que, na dissertação, estão identificados como homogêneos/hegemônicos. Homogêneos porque pretendem assegurar a permanência de uma forma específica de visualização da sexualidade que têm pretensões de hegemonia, por isso hegemônicos. O contato com as obras de Foucault e de Deleuze oportunizou, de um lado, perceber como os discursos de verdades sobre a sexualidade podem ser pensados fora da lógica homogênea/hegemônica e de um padrão de referência; de outro, afirmar a positividade da diferença, possibilitando a produção de um discurso favorável para com a diversidade.

Abstract Higher education is facing a range of major challenges during the twenty-first century. Personalised, flexible and open learning are considered among the driving forces, thus, issues of quality must be urgently addressed. This qualitative, multiple-case-study research with single and cross-case analysis focuses on benchmarking e-learning in higher education. The results of this study include providing conceptual lenses with which to see, discuss and perceive the complexity of benchmarking e-learning in higher education in extended, stretched and boundless learning environments. It has become obvious through the research that there is a need for new frames of reference for quality in e-learning. The choice of theoretical foundations for benchmarking e-learning will impact the consequences of accomplishing and selecting benchmarks. This research provides directions and recommendations for the future regarding how to accomplish benchmarking e-learning in extended learning environments in which students can study, work and live independently of time and space with global resources at their disposal in lifelong learning environments. The greatest challenge identified in this study for integrating benchmarking e-learning into general quality assurance is the fact that the required changes related to and demanded for e-learning are not fully understood. The research shows that benchmarking as a method will have a significant impact on ordinary quality assurance in higher education. This doctoral dissertation revealed challenges to integrate external quality audits and internally driven benchmarking. The studies have likewise revealed the need for methodological changes by quality assurance bodies and authorities carrying out audit and accreditation for integrating e-learning into quality assurance, as well as the need to fully understand the complexity and the special characteristics of e-learning. Probably, the challenge lies not with the system, success factors or benchmarks but in the lack of knowledge and experience of e-learning systems amongst those charged with implementation. The concept benchlearning was introduced as part of benchmarking exercises. / Tiivistelmä Yliopistokoulutus on tällä vuosisadalla suurien haasteiden edessä. Yksilöllinen, joustava ja avoin opetus ovat tärkeimpiä kehitystä ajavia voimia. Tässä ympäristössä opetuksen laatuvaatimukset ovat tärkeitä. Tämä laadullinen monitapaustutkimus keskittyy e-lerningin benchmarkkaukseen yliopistoissa. Tutkimuksen tulokset tarjoavat käsitteellisiä linssejä, joiden avulla voidaan keskustella ja ymmärtää e-lerningin benchmarkkauksen kompleksisuutta avoimessa oppimisympäristössä. Tutkimus on osoittanut, että tarvitaan uusia viitekehyksiä e-learningin laadun varmistamiseen. Benchmarkkausta käytettäessä teoreettisen perustan valinta vaikuttaa käytännön toteutukseen ja vertailukohteiden valintaan. Tutkimus tarjoaa vinkkejä ja suosituksia, miten e-learningin benchmarkkausta tulisi toteuttaa yliopistoissa, joissa oppilaat opiskelevat avoimessa ympäristössä ja voivat työskennellä ja elää ajasta ja paikasta riippumatta siten, että heillä on käytettävissä globaalit resurssit elinikäiseen oppimiseen. Tutkimuksessa havaittiin, että suurin haaste liittyy siihen, miten e-learningin bechmarkkaus liitetään yliopistojen yleiseen laatujärjestelmään. Tätä integraatiota ei nykyisin täysin ymmärretä. Tutkimus osoittaa, että benchmarkkausmenetelmällä on merkittävä vaikutus yliopistojen yleiseen laadunvarmistamiseen. Tutkimus osoittaa, että on haastavaa integroida sisäisesti organisoitu benchmarkkaus ulkoisiin laatuauditointeihin. Laatuauditointeja järjestävien tahojen ja auditointeja sekä akreditointeja suorittavien viranomaisten tulee tehdä metodologisia muutoksia toimintaansa, jotta e-learning voidaan integroida laatujärjestelmiin. E-learningin kompleksisuus ja erityispiirteet tulisi myös ymmärtää. Varsinaiset haasteet eivät niinkään ole järjestelmässä, sen menestystekijöissä tai benchmarkeisssa vaan siinä, että päättäjillä ja käyttöönottajilla on liian vähän tietoa ja kokemusta e-learningista. Käsite benchlearning nousi esille tässä väitöstutkimuksessa kuvaamaan problematiikkaa. / Sammanfattning Högre utbildning står inför en rad stora utmaningar under det tjugoförsta århundradet. Personligt, flexibelt och öppet lärande utifrån ett livslångt lärande perspektiv är av största vikt. E-lärandet ses som en av de drivande krafterna för denna utveckling där kvalitet är av avgörande betydelse. Denna kvalitativa studie, fokuserar på benchmarking e-lärande i högre utbildning. Potentiella fördelar och utmaningar, fokuseras samt hur benchmarking av e-lärande bör integreras som en naturlig del av ordinär kvalitetssäkring. Resultaten visar på konceptuella perspektiv och komplexiteten av benchmarking av e-lärande inom högre utbildning i stretchade och gränslösa miljöer. Det finns behov av nya referensramar för kvalitet inom e-lärande. Forskningen ger anvisningar och rekommendationer för framtiden när det gäller hur man kan utföra benchmarking e-lärande i stretchade inlärningsmiljöer där studenterna kan studera, arbeta och leva oberoende av tid och rum med globala resurser till sitt förfogande i livslånga lärande miljöer. Den största utmaningen som identifieras i denna studie för att integrera benchmarking e-lärande i den allmänna kvalitetssäkring är behovet av att fullt ut förstå komplexiteten och särdragen gällande e-lärande Forskningen visar att benchmarking som metod kommer att ha betydande inverkan på ordinarie kvalitetssäkring i den högre utbildningen. Denna doktorsavhandling visar på utmaningar för att integrera extern kvalitetsgranskning och internt driven benchmarking. Studierna har också visat på behovet av metodförändringar för kvalitetssäkring och för myndigheter som utför revision och ackreditering för att integrera e-lärande i kvalitetssäkring, samt behovet av att fullt ut förstå komplexiteten och särdragen i e-lärande. Förmodligen ligger utmaningen inte i metoden som sådan eller, i framgångsfaktorer och benchmark, utan i brist på kunskap och erfarenhet av e-lärande bland de som ansvarar för implementering. Konceptet benchlearning infördes som en del av benchmarking.

本研究採行塊莖思維為研究取徑探勘台灣另類／獨立媒體的新聞實踐。考量到時間限制且本研究不以發掘台灣另類／獨立媒體的群像為研究目的，研究者選擇以《上下游新聞市集》新聞部門為研究案例，藉由參與觀察法、深度訪談法深描上下游新聞如何產製報導、歷經哪些轉變、內部如何互動等與新聞產製有關的面向，並從「與變共處」的塊莖生成觀點，檢視其「以變為常」的新聞實踐面貌與生成。 研究發現，上下游新聞會隨著組織人事流動、讀者閱讀習慣改變、內容市場競爭等內外情境變動而調整組織編制與報導產製模式，但因內部成員對於調整方向與幅度未能協商出共識，內部衝突因而日增。對此，上下游新聞目前試圖藉由共同守門模式以及制度化的組織運作降低內部衝突發生機會。 再者，從上下游新聞與域外物的互動經驗可以發現，臉書等社群平台是上下游新聞重要的消息來源與露出管道，對上下游新聞的報導產製影響重大。 另一方面，隨著組織受到各種內外情境變動的刺激，上下游新聞成員逐漸展現各自對於媒體角色定位的見解差異，成員紛紛在突破疆域界線的分裂點上，表明自己如何認知媒體角色定位，並由此開創不同於以往的新聞實踐樣貌。 / This thesis takes the notion of rhizome as a research approach to explore the journalistic practices of alternative media in Taiwan. Considering time limitation and the purpose of this research, the researcher adopts the methods of depth interview and participable observation to examine the journalistic practice of research object in this thesis—“News & Market.” At the same time, the researcher looks into journalistic practices via Deleuze and Guattari’s notion of “rhizome” and “becoming.” According to the study, along with the context change, News & Market constantly adjusts its organizational structure and the way it produces news. However, since journalists cannot often reach an agreement altogether, the organizational conflicts would gradually increase. For now, News & Market manages to reduce the possibilities of organizational conflicts through the ways of “joint gatekeeping production mode” and “institutional operation of the organization.” Moreover, the study indicates that social media platform, taking the example of Facebook, has a huge influence on the news production of News & Market. At last, because of the growing influence of context change, the journalists of News & Market show different cognition on their role positions. When there is the time of different points of view, the journalists would cross the border to provide different ideas and develop the journalistic practices that are different from the past.

Cette thèse résulte de la recherche d’un sujet dépourvu de tout repère à ses liens relationnels. Elle rompt les territorialités de la narration et va au-delà des seuils du sujet, à travers des mouvements rhizomiques et en suivant les lignes littéraires et culturelles qui permettent d’échapper aux forces emprisonnantes d’assujettissement. Cette étude trait des sites marginalisés de la transformation et de la dislocation, en passant par les sites de la résistance et de la décolonisation. Ma lecture de la littérature migrante et, des littératures indigènes, la déterritorialisation et la décolonisation s’entrelacent en trois sites majeurs au sein: la liminalité, l’intermédiaritéé et le devenir. Ces sites ne représentent pas seulement les formes esthétiques innovantes qui traversent les seuils de l’identité dans notre culture contemporaine, mais ils assistent aussi ce projet à son but ultime de réinventer et de réarranger la relation entre le soi et l’autre vers de nouveaux débuts. Cette nouvelle perspective munie de l’éthique de s’engager dans la situation, s’abstient d’émettre un jugement et entend prévoir des possibilités d’une transformation révolutionnaire aux niveaux politique, social et économique. Dans ce projet, les mouvements de déterritorialisation émergent dans les écrits et les productions artistiques de Richard Mosse, Chris Abani, Rawi Hage, Leslie Marmon Silko et Thomas King et fournissent les possibilités d’une certaine réflexion sur les seuils de différents sujets masculins en crise. Ce projet s’adresse, en premier lieu, à la Chose sous-jacente qui se déplace entre-deux territoires et perturbe le désire de capturer son essence; en revanche, suivant Deleuze et Guattari, elle se déplace avec les mouvements nomadiques des sujets masculins qui deviennent des simulacres assujettis dans divers sites de désapprentissage. À titre d’exemple, ces sites de désapprentissages illustrés dans Incoming et The Castle de Richard Mosse dissocient la matérialité du déplacé de son image et informe le discours sur les façons à travers lesquelles l’existence est mise en danger, limitée et violée par la représentation. À travers GraceLand d’Abani, ce projet examine des modes de liminalité et des cérémonies d’initiation et reconnaît les expériences vécues des sujets masculins dans des structures culturelles différentes. Dans les romans de Rawi Hage, j’explore les façons à travers lesquelles la masculinité s’arrange ou se réarrange, de façon créative, dans des actes de performance. Cette thèse revient sur le sujet de la liminalité par le biais de Ceremony de Silko et de la narration post-apocalyptique de l’identité de Thomas King. L’analyse aborde certain des enjeux que les hommes indigènes et ceux qui affirment les identités masculines doivent affronter. Ainsi, dans le dernier chapitre, la convergence harmonieuse des voix indigènes et des littératures indigènes et migrantes situe ces lignes de fuite qui pourraient se rejoindre ou refuser de se croiser, ou se désintégrer dans le flot de la violence. / This dissertation stems from the search for a subject without reference to the webs of relations that hold it. Through rhizomatic movements, it breaks territorialities of narrative and moves beyond the subject’s thresholds by following literary and cultural lines of escape away from imprisoning forces of subjugation. The investigation flows along marginalized sites of transformation and displacement and through sites of resistance and decolonization. In my readings of migrant and Indigenous literatures, deterritorialization and decolonization intertwine at three major sites: liminality, in-betweenness, and becoming. These sites are not only innovative aesthetic forms that cross the threshold of identity in our contemporary culture; they also participate in the project of reinventing and rearranging the relation of self and other toward new beginnings. The new perspectives that are offered engage ethically, avoid judgment, and foresee the possibilities for revolutionary political, social, and economic transformation. The movements of deterritorialization that emerge within the writings and artistic production of Richard Mosse, Chris Abani, Leslie Marmon Silko, Thomas King and Rawi Hage provide possibilities for reflection at the thresholds of different male subjects in crisis. This project first addresses the underlying Thing that moves in between territories and confounds the desire to capture its essence; instead, following Deleuze and Guattari, it moves along with the male subjects’ nomadic movements as they become desubjectified simulacra in various sites of unlearning. In Richard Mosse’s Incoming and The Castle, for example, such a site of unlearning separates the materiality of the displaced from its image and informs discourse about the ways in which representation endangers, limits and violates existence. Through Abani’s GraceLand, this project further investigates modes of liminality and initiation ceremonies and acknowledges the lived experiences of male subjects in different cultural structures. In Rawi Hage’s novels, I explore the ways masculinity arranges or rearranges itself creatively in acts of performance. The dissertation also again turns to liminality by way of Leslie Marmon Silko’s Ceremony, and Thomas King’s post-apocalyptic narrative of identity. In this way, the harmonious conjunction of Indigenous voices and Indigenous and migrant literatures attempts to locate where these lines of escape might come together, refuse to cross, or crumble back upon themselves in flows of violence.

THESIS ABSTRACT This thesis deals with the problematics and the role of American frontier and American West in Cormac McCarthy's border trilogy consisting of All the Pretty Horses (1992), The Crossing (1994) and Cities of the Plain (1999). The reading proper focuses mainly on the second novel of the trilogy, making frequent references to both the other two volumes of the trilogy and to Blood Meridian (1985), a novel directly preceding the trilogy itself. The main goal of the thesis is to demonstrate that the trilogy not only critically engages with the American nationalist ideology represented by a nostalgically conceptualized myths of the American frontier, but that it also offers its own alternative vision of the concept of the frontier and of American national identity. The thesis further claims that McCarthy's critical approach to the mythical representations of the American history bears strong resemblance to the philosophy of American pragmatism as defined by a French philosopher Giles Deleuze in his works dedicated to American thinking and culture. In his pragmatic view of American identity the frontier ceases to function in its traditional, nationalistic sense as a line of separation that divides the social and political space into binary categories, and instead it is understood as an open and...

This thesis is focused on the material known as the Mesolithic portable art. Earlier research have interpreted the material as representative art relating to ideology, mythology, prestige, ritual practices,and tribalism. Such interpretations are based on theoretical frameworks that build on hylomorphism and Cartesian metaphysics. By a change of theoretical framework, to a new animistic perspective based on a combination of Gilles Deleuze and Félix Guattari’s rhizome theory, Tim Ingold’s meshwork and Giordano Bruno’s theory of bonds in general, followed by the use of ChantalConneller’s method rhizomatic chaîne opératoire, I conclude that the motifs on the tools and pendants are communications to the animated subjects that make up and inhabit the environment. Furthermore, I conclude that the binary positions of function and ritual cannot be applied when studying the formgenerating process of this material, as the tools and pendants along with their applied motifs are a result of what is in between these binary positions.

No description available.

<p>&nbsp;Acorus calamus L. је вишегодишња зељаста биљка влажних подручја, чија су лековита својства одавно позната. Дрогу иђирота чини ризом који се употребљава као чај, прах, сок, гел, уље или крема. Због прекомерне експлоатације и високог степена угрожености ове дивље лековите биљне врсте у Србији је уведена забрана његовог сакупљања из природе. Да би се задовољила повећана потражња од стране индустрија које га користе, гајење иђирота се намеће као једно од најпрагматичнијих решења. За потребе утврђивање начина гајења, прво се приступило истраживању услова успевања и варирање својстава иђирота са пет локалитета природних станишта: Обедска бара, Делиблатска пешчара, Засавица, Раковац и Дубовац. Потом је заснован двогодишњи пољски оглед на ком је испитиван утицај примене основних агротехничких мера, односно густине садње и ђубрења азотом, на својства биљака. Оглед је постављен 2013. године, на подручју засеока Ћумуране у насељу Рипањ. Код биљка са природних станишта и са огледног поља праћена су следећа својства: висина биљака, дужина ризома, број и дужина бочних грана на ризому, број пупољака на ризому и бочним гранама, број нодуса на ризому и бочним гранама, проценат суве материје ризома, маса свежег и сувог ризома, однос масе свежег и сувог ризома. Код гајених биљака праћен је и принос свежег и сувог ризома. Код свих узорака иђирота испитиван је садржај и састав етарског уља из ризома. Идентификоване су, такође, најзаступљеније компоненте и утврђен је садржаја &beta;-азарона. За утврђивање нивоа плоидије популација из Србије рађено је пребројавање хромозома. Испитивањем биљака са природних станишта, констатовано је да на већину њихових морфолошких одлика, локалитет није имао утицаја. Утицај локалитета испољен је само на: број нодуса на ризому (највећи је био у Дубовцу - 58 а најмањи на Обедској бари - 15), проценат суве материје (највећи је био у Раковцу - 50,2%, а најмањи на Делиблатској пешчари - 37,9%) и однос масе свежег и сувог ризома (највећи је на Делиблатској пешчари - 2,64, а најмањи у Раковцу - 1,90). У пољском огледу добијени су следећи резултати: висина биљака је била највећа при најмањој густини усева (35000 биљака/ha) и најмањој дози азота (60 kg/ha) дужина ризома, као и број и дужина њихових бочних грана су највећи при средњој густини садње (48000 биљака/ha) и најмањој дози азота; број пупољака на ризому има највећу вредност при најмањој густини садње и најмањој дози азота. Број пупољака прве бочне гране је био највећи на највећој густини садње (62000 биљака/ha) и при најмањој дози азота, а број нодуса на ризому није зависио од густине садње, као ни од доза ђубрења. Највећа маса свежег и сувог ризома остварена је при средњој густини садње (48000 биљака/ha) и најмањој (62000 биљака/ha) дози азота, док је проценат суве материје био највећи при највећој густини и најмањој дози азота (60 kg/ha). На однос масе свежег и сувог ризома утицај нису имали ни ђубрење ни густина</p><p>садње усева, док су приноси свежег и сувог ризома били највећи на највећој густини садње и при најмањој дози азота. Садржај етарског уља иђирота из природе није показао значајна одступања између локалитета. Садржај етарског уља ризома гајеног иђирота опадао је са порастом густине садње, док различите дозе азота нису утицале на ову особину. Максимална концентрација &beta;-азарона у етарском уљу иђирота са природног станишта била је 17,07 % (локалитет Раковац), док је највећи садржај &beta;-азарона код гајеног иђирота био 21,41 %. Повећана концентрација &beta;- азарона се објашњава интензивнијим метаболизмом азота, због повећане количине из ђубрива. обијени резултати потврђују да је концентрација &beta;-азарона у етарском уљу ризома иђирота слична резултатима из других земаља Европе. Бројањем хромозома утврђено је да иђирот припада триплоидном, европском варијетету Аcоrus cаlаmus vаr. cаlаmus.</p> / <p>&nbsp;Acorus calamus L. je višegodišnja zeljasta biljka vlažnih područja, čija su lekovita svojstva odavno poznata. Drogu iđirota čini rizom koji se upotrebljava kao čaj, prah, sok, gel, ulje ili krema. Zbog prekomerne eksploatacije i visokog stepena ugroženosti ove divlje lekovite biljne vrste u Srbiji je uvedena zabrana njegovog sakupljanja iz prirode. Da bi se zadovoljila povećana potražnja od strane industrija koje ga koriste, gajenje iđirota se nameće kao jedno od najpragmatičnijih rešenja. Za potrebe utvrđivanje načina gajenja, prvo se pristupilo istraživanju uslova uspevanja i variranje svojstava iđirota sa pet lokaliteta prirodnih staništa: Obedska bara, Deliblatska peščara, Zasavica, Rakovac i Dubovac. Potom je zasnovan dvogodišnji poljski ogled na kom je ispitivan uticaj primene osnovnih agrotehničkih mera, odnosno gustine sadnje i đubrenja azotom, na svojstva biljaka. Ogled je postavljen 2013. godine, na području zaseoka Ćumurane u naselju Ripanj. Kod biljka sa prirodnih staništa i sa oglednog polja praćena su sledeća svojstva: visina biljaka, dužina rizoma, broj i dužina bočnih grana na rizomu, broj pupoljaka na rizomu i bočnim granama, broj nodusa na rizomu i bočnim granama, procenat suve materije rizoma, masa svežeg i suvog rizoma, odnos mase svežeg i suvog rizoma. Kod gajenih biljaka praćen je i prinos svežeg i suvog rizoma. Kod svih uzoraka iđirota ispitivan je sadržaj i sastav etarskog ulja iz rizoma. Identifikovane su, takođe, najzastupljenije komponente i utvrđen je sadržaja &beta;-azarona. Za utvrđivanje nivoa ploidije populacija iz Srbije rađeno je prebrojavanje hromozoma. Ispitivanjem biljaka sa prirodnih staništa, konstatovano je da na većinu njihovih morfoloških odlika, lokalitet nije imao uticaja. Uticaj lokaliteta ispoljen je samo na: broj nodusa na rizomu (najveći je bio u Dubovcu - 58 a najmanji na Obedskoj bari - 15), procenat suve materije (najveći je bio u Rakovcu - 50,2%, a najmanji na Deliblatskoj peščari - 37,9%) i odnos mase svežeg i suvog rizoma (najveći je na Deliblatskoj peščari - 2,64, a najmanji u Rakovcu - 1,90). U poljskom ogledu dobijeni su sledeći rezultati: visina biljaka je bila najveća pri najmanjoj gustini useva (35000 biljaka/ha) i najmanjoj dozi azota (60 kg/ha) dužina rizoma, kao i broj i dužina njihovih bočnih grana su najveći pri srednjoj gustini sadnje (48000 biljaka/ha) i najmanjoj dozi azota; broj pupoljaka na rizomu ima najveću vrednost pri najmanjoj gustini sadnje i najmanjoj dozi azota. Broj pupoljaka prve bočne grane je bio najveći na najvećoj gustini sadnje (62000 biljaka/ha) i pri najmanjoj dozi azota, a broj nodusa na rizomu nije zavisio od gustine sadnje, kao ni od doza đubrenja. Najveća masa svežeg i suvog rizoma ostvarena je pri srednjoj gustini sadnje (48000 biljaka/ha) i najmanjoj (62000 biljaka/ha) dozi azota, dok je procenat suve materije bio najveći pri najvećoj gustini i najmanjoj dozi azota (60 kg/ha). Na odnos mase svežeg i suvog rizoma uticaj nisu imali ni đubrenje ni gustina</p><p>sadnje useva, dok su prinosi svežeg i suvog rizoma bili najveći na najvećoj gustini sadnje i pri najmanjoj dozi azota. Sadržaj etarskog ulja iđirota iz prirode nije pokazao značajna odstupanja između lokaliteta. Sadržaj etarskog ulja rizoma gajenog iđirota opadao je sa porastom gustine sadnje, dok različite doze azota nisu uticale na ovu osobinu. Maksimalna koncentracija &beta;-azarona u etarskom ulju iđirota sa prirodnog staništa bila je 17,07 % (lokalitet Rakovac), dok je najveći sadržaj &beta;-azarona kod gajenog iđirota bio 21,41 %. Povećana koncentracija &beta;- azarona se objašnjava intenzivnijim metabolizmom azota, zbog povećane količine iz đubriva. obijeni rezultati potvrđuju da je koncentracija &beta;-azarona u etarskom ulju rizoma iđirota slična rezultatima iz drugih zemalja Evrope. Brojanjem hromozoma utvrđeno je da iđirot pripada triploidnom, evropskom varijetetu Acorus calamus var. calamus.</p> / <p>&nbsp;&nbsp;Acorus calamus L. is a perennial herbaceous plant found in wet areas, whose medicinal properties have been long known. The drug of sweet flag is made from the rhizome which is used as tea, powder, juice, gel, oil or cream. Because of overexploitation and the high degree of endangerment of this wild medicinal plant species in Serbia collecting was banned. In order to meet the increased demand for this plant by industries that use it, cultivation of sweet flag is emerging as one of the most pragmatic solutions. For the purpose of determining the method for plant growth, the first approach was studying the growing conditions and the variation of properties of sweet flag from five natural habitats: Obedska pond, Deliblato Sands, Zasavica, Rakovac and Dubovac.After that a two-year field experiment was designed in which the effect of application of basic agrotechnical measures, i.e., different planting density and doses of nitrogen fertilization on the plants, was studied. The experiment was set up in 2013, in the area of the hamlet Ćumurana in the settlement Ripanj. In plants from natural habitats and the experiment, the following properties were measured: the height of the plants, the length of the rhizome, the number and length of lateral branches on the rhizome, the number of buds on the rhizome and lateral branches, the number of leaf scars on the rhizome and lateral branches, the percentage of dry matter of the rhizome, the mass of the fresh and the dry rhizome, the ratio of mass between the fresh and the dry rhizome. In the experiment with cultivated plants, the yield of the fresh and the dry rhizome was also measured. For all samples of sweet flag, the content and composition of the essential oil from the rhizome was measured. Also, the main components were identified and the content of the &beta;-asarone was determined. For the purposes of identifying the ploidy, i.e., which varieties the sweet flag from Serbia belongs to, counting of chromosomes was done. By examining plants from natural habitats, it was noted that the site had no influence on the majority of morphological features of plants. The impact of the sites was manifested only in the number of leaf scars (the largest number was in Dubovac-58,0 and the smallest number was in Obedska pond-15,0), percentage of dry matter (the largest percentage was in Rakovac-50.2% and the smallest percentage was in Deliblato Sands-37,9 %) and the ratio of mass between a fresh and a dry rhizome (the largest ratio was in Deliblato Sands-2,6 and the smallest ratio was in Rakovac-2,2). In the field experiment, the following results were obtained: the height of the plants is the largest at the lowest planting density (35000 plants/ha) and lowest nitrogen dosage (60 kg/ha), the length of the rhizome, as well as number and length of lateral branches of the rhizome are largest at medium planting density (48000 plants/ha) and the lowest dosage of nitrogen (60 kg/ha), the number of buds on the rhizome has the highest value at the lowest planting density (35000 plants/ha) and the lowest dosage of nitrogen (60 kg/ha). The number of buds on the first lateral branch was largest at the largest planting density (62000 plants/ha) and the lowest dosage of nitrog (60 kg/ha) , and the number of leaf scars on the rhizome does</p><p>not depend on the planting dosage or the dosage of fertilizing. The largest mass of the fresh and the dry rhizome is accomplished at medium planting density and the lowest dosage of nitrogen, while the percentage of dry matter was largest at the largest density and the lowest dosage of nitrogen. The fertilization and the crop density had no effect on the ratio of mass between the fresh and the dry rhizome, while the yields of the fresh and the dry rhizome were largest at the largest planting density and the lowest dosage of nitrogen. The content of essential oils of natural sweet flag showed no significant discrepancies between the sites. The content of essential oil of cultivated sweet flag rhizomes declined with the increase of planting density, while different nitrogen doses had no effect on this property. The maximum concentration of &beta;-asarones in the essential oil of natural sweet flag was 17,07 % (Rakovac), while the largest content of &beta;-asarones in cultivated sweet flag was 21,41 %. The larger concentration of &beta;-asarones is explained through increased nitrogen metabolism, because of increased amounts of fertilizer. The results confirm that the concentration of &beta;-asarone in the essential oil of sweet flag rhizomes is similar to the concentration of essential oil of sweet flag rhizomes from Europe. By counting the chromosomes it is established that sweet flag belongs to the triploid, European variety of Аcоrus cаlаmus vаr. cаlаmus.</p>