A dança e a música dos Cocos e Sambas de Caboclo, do Samba rural e das Cirandas e cantigas de roda, por suas características próprias de ludicidade e de significação cultural, são o território das experiências estéticas e saberes dos jogos rapsódicos. Esta pesquisa propõe uma pedagogia das artes cênicas através de uma educação corporal e musical que integra tais saberes e experiências da dança popular e da música nos processos de criação e aprendizagem do atuante. Deste modo, os jogos rapsódicos são brincadeiras cantadas, dançadas, tocadas e contadas que colocam em movimento as vozes poéticas e corporeidades do narrador e do brincante das nossas celebrações e práticas culturais, para complementar as teorias e métodos da pedagogia das artes cênicas ensinados no Brasil. / Dance and music of Coco and Caboclo\'s Samba, from rural Samba and from Cirandas, Northeastern Brazilian circle dances, for their own playful features and their cultural meaning, are territory for aesthetic experiments, and knowledge for the rhapsodic games. This research proposes performimg art pedagogy by means of body and musical education, which integrates such knowledge and experience of popular dance and music into the actor\'s processes of learning and creation. Thus, rhapsodic games are sung, danced, played and told games, which prompt the poetic voices and corporeity of narrators and players from our celebrations and cultural practices, in order to complement the theories and methods of the performing art pedagogy taught in Brazil.

The thesis deals with the process of adaptation to nursery school environment. Theoretical findings are supplemented with research reflection of author's own experience with children entering a nursery school. In the theoretical part, the process of adaptation and its typical phases are described. Furthermore, determinants influencing successful adaptation are examined: teachers, parents, child's readiness, the nursery school itself. In this work, a case study is presented, based on the observation of 18 children entering the nursery school in the school year of 2016/17 and 2017/18, and interviews with parents. Based on the case study, the thesis identifies problems that may arise during adaptation. Finally, the thesis sums up practical recommendations: for parents and for nursery school teachers.

A dança e a música dos Cocos e Sambas de Caboclo, do Samba rural e das Cirandas e cantigas de roda, por suas características próprias de ludicidade e de significação cultural, são o território das experiências estéticas e saberes dos jogos rapsódicos. Esta pesquisa propõe uma pedagogia das artes cênicas através de uma educação corporal e musical que integra tais saberes e experiências da dança popular e da música nos processos de criação e aprendizagem do atuante. Deste modo, os jogos rapsódicos são brincadeiras cantadas, dançadas, tocadas e contadas que colocam em movimento as vozes poéticas e corporeidades do narrador e do brincante das nossas celebrações e práticas culturais, para complementar as teorias e métodos da pedagogia das artes cênicas ensinados no Brasil. / Dance and music of Coco and Caboclo\'s Samba, from rural Samba and from Cirandas, Northeastern Brazilian circle dances, for their own playful features and their cultural meaning, are territory for aesthetic experiments, and knowledge for the rhapsodic games. This research proposes performimg art pedagogy by means of body and musical education, which integrates such knowledge and experience of popular dance and music into the actor\'s processes of learning and creation. Thus, rhapsodic games are sung, danced, played and told games, which prompt the poetic voices and corporeity of narrators and players from our celebrations and cultural practices, in order to complement the theories and methods of the performing art pedagogy taught in Brazil.

<p>Дивљи кестен (Aesculus hippocastanum L.) је ендемит јужног дела Балканског полуострва. Веома је интересантна врста лишћара за изучавање секундарних популација на зеленим просторима Србије и производњу садног материјала за потребе хортикултуре и пејзажне архитектуре. Циљ истраживања је издвајање генотипова дивљег кестена из секундарних популација које су засноване на зеленим просторима Војводине у виду алејних засада, као појединачна стабла или групе. Критеријуми за вредновање генотипова као семенских објеката у хортикултури, обављени су на основу референце Стилиновић и Туцовић (1977). Биолошке одлике генотипова треба да усмере критеријуме за производњу квалитетног садног материјала дивљег кестена, адаптивност на услове урбане средине и стрес узрокован абиотским факторима. У селекционом периоду који је трајао од 2008. до 2010. године (Чукановић, 2010) евидентирано је и оцењено 50 генотипова на три локалитетa: Бачка Паланка, Нови Сад и Сремски Карловци. Сакупљено је семе, урађена је анализа лабораторијске и теренске клијавости и морфолошка карактеризација показатеља раста сејанаца. Истовремено је одређиван хемијски састав семена. У току трогодишњег периода (од 2011 до 2013. године), на основу резултата претходних истраживања, издвојено је 17 генотипова са најбољим биолошким, производним и лековитим особинама семена. На одабраним индивидуама праћене су фенолошке фазе - листање, цветање и плодоношења са међуфазама. Сакупљано је семе ради утврђивања морфолошких и хемијских карактеристика. Матична стабла се одликују разликама у физиолошкој зрелости, особинама фенотипа и употребне вредности семена за расадничку производњу. Праћено је генеративно умножавање генотипова и анализа показатеља раста half-sib потомства. Семе дивљег кестена је значајна сировина у фарамацеутској индустрији с обзиром да има лековита својства. Урађен је хемијски састав семена, са акцентом на садржај уља и структуру масних киселина, секундарне метаболите и тешке метале. Акумулација тешких метала у семену дивљег кестена присутна је у популацијама секундарног порекла, с обзиром да су матична стабла изложена утицају градске средине.Земљишта урбаних зелених простора (урбисол) изложена су загађењу што је разлог више да се испита утицај водорастворљивих соли и тешких метала на адаптивност генотипова. Фенолошким осматрањем листања, цветања и плодоношења у току трогодишњег периода забележене су значајне статистичке разлике између година испитивања и генотипова. Због дужег периода ниских температура у марту и априлу 2013. године, запажена је значајна разлика у почецима и трајању фенофаза и међуфаза. Осматране фенолошке појаве касниле су 2 до 3 недеље. Генотипови БДС1 и БДС2, у периоду трогодишњег осматрања, одликовали су се значајно ранијим наступањем фазе листања и цветања, док је код генотипова БП4, СК4 и СК7 забележено касније ступање обе фазе. Експериментална стабла, као издвојени семенски објекти за потребе хортикултуре и пејзажне архитектуре, редовно и обилно плодоносе. На основу морфолошких особина семена издвајају се генотипови П6 (са високим вредностима за дужину /29,83mm/, ширину /35,56 mm/ и дебљину /30,92 mm/) и П3 (са високом вредности за масу семена /17,63 g/). Чување семена за потребе расадничке производње обављено је у хладној комори при контролисаним условима на температури од 4 до 6&deg;С. Сетва је обављана у пролећном периоду (март-април). За семенски материјал 17 генотипова, за трогодишњи период, установљена је веома висока теренска клијавост која у просеку износи од 80,94% до 85,64%. Проценат преживљавања сејанаца, одређен при крају вегетационог периода и почетка нове вегетације, износи од 78,96 дo 82,98. Мерењем показатеља раста једногодишњих сејанаца установљене су просечне вредности за висину (12,26 cm), пречник у кореновом врату (10,04 mm), дужину корена (12,87 cm), масу стабла (3,62 g), масу корена (5,34 g) и број коренова I реда (26,49). Истиче се генотип БДС1 са високим вредностима за мерене показатеље (19,20 cm за висину, 17,51 cm за дужину корена, 4,40 g за масу стабла и 6,80 g за масу корена). Према показатељима раста двогодишњих сејанаца за висину издвојили су се генотипови БДС1 (30,20 cm), БДС2 (35,80 cm) и СК4 (35,68 cm). Највише вредности за пречник при основи стабла имали су генотипови БДС1 (19,20 mm) и БДС2 (19,33 mm). Просечна вредност за висину надземног дела генотипова трогодишњих биљака била је 81,45 cm, а за пречник при основи стабла 26,81 mm. У трећој години развоја сејанаца дивљег кестена in situ у расаднику на Римским Шанчевима, највише вредности за висину и пречник при основи стабла имали су генотипови ознака БДС1 (92,00 cm и 29,55 mm), БДС2 (90,80 cm и 31,27 mm) и СК4 (91,30 cm и 28,45 mm). Снага раста двогодишњих сејанаца издвојила је генотипове БДС1, БДС2 и СК4, који су имали изузетан пораст и треће године развоја у сејалишту. На двогодишњим и трогодишњим садницама генотипова БП4, БП5, БДС1, БДС2, П5, П6, СК1 и СК4 обављено је калемљење хибрида црвеног кестена (Aesculus &times; carnea Hayne.). Испољена је компатибилност подлога са племкама, а просечан пријем калемова био је 82,36%. Примењена метода енглеског спајања показала је добре резултате као вегетативна метода за производњу садног материјала хибрида црвеног кестена.</p><p>Из екстракта семена генотипова дивљег кестена изоловано је и детерминисано 16 масних киселина. Утврђен је висок удео незасићених масних киселина, а као доминантна издваја се олеинска. Највиши садржај установљен је у семену генотипа БДС1 (59,10%). Генотипови П5 и СК1 одликују се највишим вредностима кверцетина (0,538 &mu;g/g, односно 0,806 &mu;g/g), кемферола (0,227&mu;g/g и 0,429 &mu;g/g), а генотип П5 и<br />рутина(25,784&mu;g/g). Есцин је присутан у семену свих испитиваних генотипова, са највишим просечним садржајем у семену генотипова БП2 и П5 (4,04%). У узорку семена, од тешких метала забележен је висок просечни садржај цинка (10,11 &mu;/g) и бакра (9,23 &mu;/g). Издваја се генотип П5 са највишим просечним садржајем алуминијума (2,88 &mu;/g) и хрома (0,1 &mu;/g) у семену, док су највише вредности бакра (13,0 &mu;/g), гвожђа (13,2 &mu;/g), мангана (3,2 &mu;/g), никла (0,8 &mu;/g) и цинка (18,1 &mu;/g) забележене у семену генотипа П1. У узорцима земљишта дуж саобраћајнице Булевар Јаше Томића у Новом Саду, у дрвореду дивљег кестена, утврђен је садржај водорастворљивих соли и тешких метала. Просечне вредности садржаја соли у узорцима сондираним у априлу износе 0,10% на дубини од 0 до 30 cm, односно 0,11% на дубини од 30 до 60 cm, што је испод детерминисане горње границе. Узорци сондирани у августу 2012. године имали су виши садржај од дозвољеног (0,24% на дубини од 0 до 30 cm и 0,27% на дубини од 30 до 60 cm), што је последица асцендентног кретања соли услед суше. Као последица високог садржаја соли јавља се лисна хлороза, некроза, поновљено цветање и смањена виталност стабала. Анализа тешких метала (Fe, Zn, Mn, Cu, Cd, Co, Ni, Pb и Cr), из узорака земљишта, показала је њихово присуство у лакоприступачном и укупном облику, али не изнад дозвољених граничних вредности за еколошке услове Новог Сада. Упознавање биолошког и производног потенцијала дивљег кестена представља важну полазну основу за унапређење расадничке производње и примене дивљег кестена за потребе хортикултуре и пејзажне архитекутре.</p> / <p>Divlji kesten (Aesculus hippocastanum L.) je endemit južnog dela Balkanskog poluostrva. Veoma je interesantna vrsta lišćara za izučavanje sekundarnih populacija na zelenim prostorima Srbije i proizvodnju sadnog materijala za potrebe hortikulture i pejzažne arhitekture. Cilj istraživanja je izdvajanje genotipova divljeg kestena iz sekundarnih populacija koje su zasnovane na zelenim prostorima Vojvodine u vidu alejnih zasada, kao pojedinačna stabla ili grupe. Kriterijumi za vrednovanje genotipova kao semenskih objekata u hortikulturi, obavljeni su na osnovu reference Stilinović i Tucović (1977). Biološke odlike genotipova treba da usmere kriterijume za proizvodnju kvalitetnog sadnog materijala divljeg kestena, adaptivnost na uslove urbane sredine i stres uzrokovan abiotskim faktorima. U selekcionom periodu koji je trajao od 2008. do 2010. godine (Čukanović, 2010) evidentirano je i ocenjeno 50 genotipova na tri lokaliteta: Bačka Palanka, Novi Sad i Sremski Karlovci. Sakupljeno je seme, urađena je analiza laboratorijske i terenske klijavosti i morfološka karakterizacija pokazatelja rasta sejanaca. Istovremeno je određivan hemijski sastav semena. U toku trogodišnjeg perioda (od 2011 do 2013. godine), na osnovu rezultata prethodnih istraživanja, izdvojeno je 17 genotipova sa najboljim biološkim, proizvodnim i lekovitim osobinama semena. Na odabranim individuama praćene su fenološke faze - listanje, cvetanje i plodonošenja sa međufazama. Sakupljano je seme radi utvrđivanja morfoloških i hemijskih karakteristika. Matična stabla se odlikuju razlikama u fiziološkoj zrelosti, osobinama fenotipa i upotrebne vrednosti semena za rasadničku proizvodnju. Praćeno je generativno umnožavanje genotipova i analiza pokazatelja rasta half-sib potomstva. Seme divljeg kestena je značajna sirovina u faramaceutskoj industriji s obzirom da ima lekovita svojstva. Urađen je hemijski sastav semena, sa akcentom na sadržaj ulja i strukturu masnih kiselina, sekundarne metabolite i teške metale. Akumulacija teških metala u semenu divljeg kestena prisutna je u populacijama sekundarnog porekla, s obzirom da su matična stabla izložena uticaju gradske sredine.Zemljišta urbanih zelenih prostora (urbisol) izložena su zagađenju što je razlog više da se ispita uticaj vodorastvorljivih soli i teških metala na adaptivnost genotipova. Fenološkim osmatranjem listanja, cvetanja i plodonošenja u toku trogodišnjeg perioda zabeležene su značajne statističke razlike između godina ispitivanja i genotipova. Zbog dužeg perioda niskih temperatura u martu i aprilu 2013. godine, zapažena je značajna razlika u počecima i trajanju fenofaza i međufaza. Osmatrane fenološke pojave kasnile su 2 do 3 nedelje. Genotipovi BDS1 i BDS2, u periodu trogodišnjeg osmatranja, odlikovali su se značajno ranijim nastupanjem faze listanja i cvetanja, dok je kod genotipova BP4, SK4 i SK7 zabeleženo kasnije stupanje obe faze. Eksperimentalna stabla, kao izdvojeni semenski objekti za potrebe hortikulture i pejzažne arhitekture, redovno i obilno plodonose. Na osnovu morfoloških osobina semena izdvajaju se genotipovi P6 (sa visokim vrednostima za dužinu /29,83mm/, širinu /35,56 mm/ i debljinu /30,92 mm/) i P3 (sa visokom vrednosti za masu semena /17,63 g/). Čuvanje semena za potrebe rasadničke proizvodnje obavljeno je u hladnoj komori pri kontrolisanim uslovima na temperaturi od 4 do 6&deg;S. Setva je obavljana u prolećnom periodu (mart-april). Za semenski materijal 17 genotipova, za trogodišnji period, ustanovljena je veoma visoka terenska klijavost koja u proseku iznosi od 80,94% do 85,64%. Procenat preživljavanja sejanaca, određen pri kraju vegetacionog perioda i početka nove vegetacije, iznosi od 78,96 do 82,98. Merenjem pokazatelja rasta jednogodišnjih sejanaca ustanovljene su prosečne vrednosti za visinu (12,26 cm), prečnik u korenovom vratu (10,04 mm), dužinu korena (12,87 cm), masu stabla (3,62 g), masu korena (5,34 g) i broj korenova I reda (26,49). Ističe se genotip BDS1 sa visokim vrednostima za merene pokazatelje (19,20 cm za visinu, 17,51 cm za dužinu korena, 4,40 g za masu stabla i 6,80 g za masu korena). Prema pokazateljima rasta dvogodišnjih sejanaca za visinu izdvojili su se genotipovi BDS1 (30,20 cm), BDS2 (35,80 cm) i SK4 (35,68 cm). Najviše vrednosti za prečnik pri osnovi stabla imali su genotipovi BDS1 (19,20 mm) i BDS2 (19,33 mm). Prosečna vrednost za visinu nadzemnog dela genotipova trogodišnjih biljaka bila je 81,45 cm, a za prečnik pri osnovi stabla 26,81 mm. U trećoj godini razvoja sejanaca divljeg kestena in situ u rasadniku na Rimskim Šančevima, najviše vrednosti za visinu i prečnik pri osnovi stabla imali su genotipovi oznaka BDS1 (92,00 cm i 29,55 mm), BDS2 (90,80 cm i 31,27 mm) i SK4 (91,30 cm i 28,45 mm). Snaga rasta dvogodišnjih sejanaca izdvojila je genotipove BDS1, BDS2 i SK4, koji su imali izuzetan porast i treće godine razvoja u sejalištu. Na dvogodišnjim i trogodišnjim sadnicama genotipova BP4, BP5, BDS1, BDS2, P5, P6, SK1 i SK4 obavljeno je kalemljenje hibrida crvenog kestena (Aesculus &times; carnea Hayne.). Ispoljena je kompatibilnost podloga sa plemkama, a prosečan prijem kalemova bio je 82,36%. Primenjena metoda engleskog spajanja pokazala je dobre rezultate kao vegetativna metoda za proizvodnju sadnog materijala hibrida crvenog kestena.</p><p>Iz ekstrakta semena genotipova divljeg kestena izolovano je i determinisano 16 masnih kiselina. Utvrđen je visok udeo nezasićenih masnih kiselina, a kao dominantna izdvaja se oleinska. Najviši sadržaj ustanovljen je u semenu genotipa BDS1 (59,10%). Genotipovi P5 i SK1 odlikuju se najvišim vrednostima kvercetina (0,538 &mu;g/g, odnosno 0,806 &mu;g/g), kemferola (0,227&mu;g/g i 0,429 &mu;g/g), a genotip P5 i<br />rutina(25,784&mu;g/g). Escin je prisutan u semenu svih ispitivanih genotipova, sa najvišim prosečnim sadržajem u semenu genotipova BP2 i P5 (4,04%). U uzorku semena, od teških metala zabeležen je visok prosečni sadržaj cinka (10,11 &mu;/g) i bakra (9,23 &mu;/g). Izdvaja se genotip P5 sa najvišim prosečnim sadržajem aluminijuma (2,88 &mu;/g) i hroma (0,1 &mu;/g) u semenu, dok su najviše vrednosti bakra (13,0 &mu;/g), gvožđa (13,2 &mu;/g), mangana (3,2 &mu;/g), nikla (0,8 &mu;/g) i cinka (18,1 &mu;/g) zabeležene u semenu genotipa P1. U uzorcima zemljišta duž saobraćajnice Bulevar Jaše Tomića u Novom Sadu, u drvoredu divljeg kestena, utvrđen je sadržaj vodorastvorljivih soli i teških metala. Prosečne vrednosti sadržaja soli u uzorcima sondiranim u aprilu iznose 0,10% na dubini od 0 do 30 cm, odnosno 0,11% na dubini od 30 do 60 cm, što je ispod determinisane gornje granice. Uzorci sondirani u avgustu 2012. godine imali su viši sadržaj od dozvoljenog (0,24% na dubini od 0 do 30 cm i 0,27% na dubini od 30 do 60 cm), što je posledica ascendentnog kretanja soli usled suše. Kao posledica visokog sadržaja soli javlja se lisna hloroza, nekroza, ponovljeno cvetanje i smanjena vitalnost stabala. Analiza teških metala (Fe, Zn, Mn, Cu, Cd, Co, Ni, Pb i Cr), iz uzoraka zemljišta, pokazala je njihovo prisustvo u lakopristupačnom i ukupnom obliku, ali ne iznad dozvoljenih graničnih vrednosti za ekološke uslove Novog Sada. Upoznavanje biološkog i proizvodnog potencijala divljeg kestena predstavlja važnu polaznu osnovu za unapređenje rasadničke proizvodnje i primene divljeg kestena za potrebe hortikulture i pejzažne arhitekutre.</p> / <p>(25,784&mu;g/g). Есцин је присутан у семену свих испитиваних генотипова, са највишим просечним садржајем у семену генотипова БП2 и П5 (4,04%). У узорку семена, од тешких метала забележен је висок просечни садржај цинка (10,11 &mu;/g) и бакра (9,23 &mu;/g). Издваја се генотип П5 са највишим просечним садржајем алуминијума (2,88 &mu;/g) и хрома (0,1 &mu;/g) у семену, док су највише вредности бакра (13,0 &mu;/g), гвожђа (13,2 &mu;/g), мангана (3,2 &mu;/g), никла (0,8 &mu;/g) и цинка (18,1 &mu;/g) забележене у семену генотипа П1. У узорцима земљишта дуж саобраћајнице Булевар Јаше Томића у Новом Саду, у дрвореду дивљег кестена, утврђен је садржај водорастворљивих соли и тешких метала. Просечне вредности садржаја соли у узорцима сондираним у априлу износе 0,10% на дубини од 0 до 30 cm, односно 0,11% на дубини од 30 до 60 cm, што је испод детерминисане горње границе. Узорци сондирани у августу 2012. године имали су виши садржај од дозвољеног (0,24% на дубини од 0 до 30 cm и 0,27% на дубини од 30 до 60 cm), што је последица асцендентног кретања соли услед суше. Као последица високог садржаја соли јавља се лисна хлороза, некроза, поновљено цветање и смањена виталност стабала. Анализа тешких метала (Fe, Zn, Mn, Cu, Cd, Co, Ni, Pb и Cr), из узорака земљишта, показала је њихово присуство у лакоприступачном и укупном облику, али не изнад дозвољених граничних вредности за еколошке услове Новог Сада. Упознавање биолошког и производног потенцијала дивљег кестена представља важну полазну основу за унапређење расадничке производње и примене дивљег кестена за потребе хортикултуре и пејзажне архитекутре.</p>

Notre étude explore des réactions du bébé vivant en pouponnière à la visite parentale. Cette étude s'inscrit dans la continuité des études sur les effets de la carence de soins et de la séparation. Objectifs : savoir comment le bébé réagit à la visite de ses parents, si tous les bébés ont le même bénéfice à recevoir la visite de leurs parents, et quels sont les facteurs impliqués dans la réaction du bébé. Méthode : étude de la réaction d'un groupe de 15 bébés vivant en pouponnière (2-36 mois) à la visite de leurs parents sur 24 heures par un protocole de test-re-test du comportement de retrait relationnel (ADBB 5 fois), de la concentration de cortisol salivaire (8 fois),d'un indice de comportement difficile le jour et la nuit avant et après la visite. Ces variables ont été étudiées en lien avec les caractéristiques de l'enfant(âge, développement, genre, rang dans la fratrie), de l'interaction parents-enfants(sensibilité, synchronie dyadique), les caractéristiques de la visite (fréquence, durée), du placement (durée, raison, âge au moment du placement), ainsi que les caractéristiques parentales(âge, dépression, anxiété, sensibilité à l'évaluation, santé mentale, soutien social, traumatismes, représentations d'attachement). Résultats : Trois types de profils de bébés ont pu être mis en évidence en fonction de leurs réactions à la visite parentale : - celui des bébés qui réagissent bien au contact de leurs parents et qui souffrent à la séparation au retour de la visite. Ces bébés ont un meilleur développement, leurs parents sont plus sensibles que ceux des autres groupes et ils bénéficient des visites. Leur niveau de cortisol baisse à la visite et remonte à la séparation. -des bébés qui réagissent par davantage de retrait relationnel au contact de leurs parents : Ces bébés ne montrent pas de détresse à la séparation. Ils apparaissent mieux adaptés à la vie dans l'institution (moins de retrait relationnel). Leurs parents sont beaucoup moins sensibles que ceux des autres. Leur niveau de cortisol est élevé globalement et pendant la visite. Ces bébés sont placés plus tôt que les deux autres groupes. -les bébés qui ne montrent aucune réaction au contact avec leurs parents en termes de retrait relationnel. Ils ont des niveaux de cortisol salivaire les plus bas. Ils ne se distinguent pas particulièrement des autres pour ce qui concerne les autres caractéristiques évaluées hors la durée de visite. Ce groupe apparaît à risque psychopathologique puisqu' il montre un niveau constant et élevé de retrait relationnel associé à des niveaux plus bas de cortisol salivaire et la moindre réactivité de l'axe HPA. La recherche a aussi permis de mettre en évidence l'effet de différentes variables sur les réactions du bébé à la visite parentale. Les plus importantes semblent être la qualité des interactions parents-enfants, le développement des enfants, les caractéristiques du placement et de la visite. Différents effets ont pu être mis en évidence : -un effet de deuil au retour de la visite pour les enfants qui ont eu un bon contact avec leurs parents. -un effet d'anticipation du stress de la visite pour les bébés qui réagissent mal au contact de leurs parents. -un effet de soulagement au retour de la visite pour les bébés qui réagissent mal au contact de leurs parents. -un effet de contamination pour certains enfants le lendemain de la visite, tous appartenant au groupe des enfants qui réagissent mal au contact de leurs parents. -un effet positif de la visite pour les enfants qui réagissent bien en contact de leurs parents. L'ensemble des résultats est discuté par rapport à la littérature, aux implications de théorique et juridique de l'étude du maintien du contact pour les bébés séparés de leurs parents, ainsi que les applications en termes de recherche et de clinique. / Our research is an exploratory study of the reactions of the baby living in residential nursery to parental contact. This study is in continuaty with studies on the effects of early infant neglect and separation. Objectives: explore how babies react to parental contact if all babies have the same benefit to receive visits from their parents, and what are the factors involved in the baby's reaction to parental contact. Method: study of the reaction of a group of 15 infants/babies living in a residential nursery (2-36 months) to contact with their parents on a 24 hours test-re-test protocol evaluating relational withdrawal (ADBB 5 times) , salivary cortisol concentrations (8 times), index of difficult behaviour the day and the night before and after the visit. These variables have been studied in connection with the child's characteristics (age, development, gender, birth order), and those of the parent-child interaction (sensitivity, dyadic synchrony), of the visit (frequency, duration), of the placement (time, reason, age at placement), as well as with parental characteristics (age, depression, anxiety, sensitivity to evaluation, mental health, social support, traumatic experiences, attachment representations). Results: babies do react to parental contact. Three types of reactions have been identified: - babies who respond well to contact with their parents and suffer from separation. These babies have a better development, their parents are more sensitive than those of other groups and they enjoy the visits. Their cortisol levels drop to visit and rise back at separation. - Babies who react by more relational withdrawal in contact with their parents: these babies show no distress at separation. They appear better adapted to life in the institution (less relational withdrawal). Their parents are much less sensitive than the others. Their cortisol levels are generally high even during the visit. These babies are placed sooner than the other two groups. -Babies who show no reaction to contact with their parents in terms of relational withdrawal. They have generally lower concentrations of cortisol. They cannot be particularly distinguished from the other with regard of all characteristics that have been evaluated. This group appears at psychopathological risk since it shows a consistently high level of relational withdrawal associated with lower levels of salivary cortisol and lower reactivity of the HPA axis. The research also highlighted the effect of different variables on the baby's reactions to parental visit. The most important ones seem to be the quality of parent-child interaction, child development, and the characteristics of the placement and the visit. Various effects have been highlighted: - grief effect when returning from visit for children who have had good contact with their parents. - An anticipatory effect of stress of the visit for babies who react badly to contact with their parents. - A relief effect returning from visit for babies that react poorly to contact with their parents. - A contamination effect for some children the day after the visit, those babies belonging to the group of children who respond poorly to contact with their parents. - A positive effect of the visit for children who respond well in contact with parents. Results are discussed in relation to literature, and in terms forensic implications and of clinical and research applications of maintaining contact between babies and parents separated by placement in the field of child protection.

Abstract The purpose of this study is to explore similarities and differences between preschools in Sweden and Switzerland by focussing on how infants use nonverbal expressions in conflict situations. The target group of 1-2 year old children does not yet have an adequate verbal language and therefore has to communicate nonverbally. Watzlawick's communication theory states that a person cannot not communicate; in my study I have mainly employed the five axioms of his theory and observed the so called mirror neurons, which play a key role when humans interact. Conflict theories and conflict resolution strategies are also considered.   The methodological approach employed in this study combines a qualitative fieldwork with a quantitative systematization of data in order to construct a full representation of the differences and similarities that the observations have revealed.   The study shows that there are significant differences in the way children get into conflict situations and how they try to overcome them. In order to clarify why these differences appear, the discussion of the study includes the Swedish pre-school system with its relatively large nursery schools, and also the Swiss education system, where the reference to discipline is more pronounced than in the Swedish education system. / Sammanfattning Syftet med denna studie är att undersöka hur barn använder det icke-verbala språket vid konfliktsituationer samt att göra en jämförelse mellan förskolor i Sverige och Schweiz. Detta för att utforska skillnader och likheter mellan dessa två länder. I centrum för min observation står barn i åldern 1-2 år, då denna grupp ännu inte har utvecklat ett adekvat verbalt språk och därmed behöver kommunicera på ett icke-verbalt sätt. Watzlawicks kommunikationsteori fastslår att en människa inte inte kan kommunicera och denna grundsats har störst utrymme i min studie där fokus ligger på hans fem axiom inom kommunikation. Ytterligare tas hänsyn till spegelneuroner vilka spelar en nyckelroll när människor interagerar med varandra, likaså teorier inom konflikthantering.   Den metodologiska ansatsen är en kombination av en kvalitativ fältforskning och kvantitativ systematisering av data.     Studien visar att det föreligger signifikanta skillnader mellan hur barn hamnar i och hanterar konfliktsituationer i dessa två länderna. För att förklara dessa skillnader riktas blicken mot den svenska förskoleverksamheten med relativt stora barngrupper och mot den schweiziska pedagogiken som kan konstateras vara hårdare när det gäller disciplin.

Résumé This thesis deals with finding differences between homogeneously and heterogeneously assorted classes in nursery schools and their influence on the readiness of a child to enter the first class in elementary school. The theoretical part focuses on school maturity and readiness, general characterization of a pre-school child before entering the first class in elementary school, differences between heterogeneously and homogeneously assorted classes in nursery schools and finally on a child's preparedness for the compulsory education. The practical part shows the results of a research carried out by the means of an author's test of school maturity method and a questionnaire. The research sample consisted of children of pre-school age before entering elementary schools from heterogeneous and homogeneous nursery school classes and pedagogues from nursery and elementary schools. The main objective of this research was to find out which children are better prepared for entering elementary school, whether from homogeneous or heterogeneous classes in nursery schools. The results of the research showed that children from homogeneous classes are prepared for entering elementary schools on the same level as children from heterogeneous classes, which leads to the conclusion that age composition of classes in...

This document deals with the private enterprise in the field of early childhood education and child care. Summarizes the various possibilities and forms of these institutions, which can currently be found in the Czech Republic, discusses their attributes. The aim is to draw attention to important facts and pitfalls related to the establishment and operation of private nursery schools to be included in the register of schools and school facilities. The work includes an internal analysis of strengths and weaknesses and the external analysis just as micro /macroenviroment political, environmental, socio-demographic, economic and legislative framework. Calculation pessimistic, realistic and optimistic scenarios of business by determining the brake even point, quantifying the amount of profit the project decide on feasibility of the project of foundation Private nursery school Amálka.

Notre étude explore des réactions du bébé vivant en pouponnière à la visite parentale. Cette étude s'inscrit dans la continuité des études sur les effets de la carence de soins et de la séparation. Objectifs : savoir comment le bébé réagit à la visite de ses parents, si tous les bébés ont le même bénéfice à recevoir la visite de leurs parents, et quels sont les facteurs impliqués dans la réaction du bébé. Méthode : étude de la réaction d'un groupe de 15 bébés vivant en pouponnière (2-36 mois) à la visite de leurs parents sur 24 heures par un protocole de test-re-test du comportement de retrait relationnel (ADBB 5 fois), de la concentration de cortisol salivaire (8 fois),d'un indice de comportement difficile le jour et la nuit avant et après la visite. Ces variables ont été étudiées en lien avec les caractéristiques de l'enfant(âge, développement, genre, rang dans la fratrie), de l'interaction parents-enfants(sensibilité, synchronie dyadique), les caractéristiques de la visite (fréquence, durée), du placement (durée, raison, âge au moment du placement), ainsi que les caractéristiques parentales(âge, dépression, anxiété, sensibilité à l'évaluation, santé mentale, soutien social, traumatismes, représentations d'attachement). Résultats : Trois types de profils de bébés ont pu être mis en évidence en fonction de leurs réactions à la visite parentale : - celui des bébés qui réagissent bien au contact de leurs parents et qui souffrent à la séparation au retour de la visite. Ces bébés ont un meilleur développement, leurs parents sont plus sensibles que ceux des autres groupes et ils bénéficient des visites. Leur niveau de cortisol baisse à la visite et remonte à la séparation. -des bébés qui réagissent par davantage de retrait relationnel au contact de leurs parents : Ces bébés ne montrent pas de détresse à la séparation. Ils apparaissent mieux adaptés à la vie dans l'institution (moins de retrait relationnel). Leurs parents sont beaucoup moins sensibles que ceux des autres. Leur niveau de cortisol est élevé globalement et pendant la visite. Ces bébés sont placés plus tôt que les deux autres groupes. -les bébés qui ne montrent aucune réaction au contact avec leurs parents en termes de retrait relationnel. Ils ont des niveaux de cortisol salivaire les plus bas. Ils ne se distinguent pas particulièrement des autres pour ce qui concerne les autres caractéristiques évaluées hors la durée de visite. Ce groupe apparaît à risque psychopathologique puisqu' il montre un niveau constant et élevé de retrait relationnel associé à des niveaux plus bas de cortisol salivaire et la moindre réactivité de l'axe HPA. La recherche a aussi permis de mettre en évidence l'effet de différentes variables sur les réactions du bébé à la visite parentale. Les plus importantes semblent être la qualité des interactions parents-enfants, le développement des enfants, les caractéristiques du placement et de la visite. Différents effets ont pu être mis en évidence : -un effet de deuil au retour de la visite pour les enfants qui ont eu un bon contact avec leurs parents. -un effet d'anticipation du stress de la visite pour les bébés qui réagissent mal au contact de leurs parents. -un effet de soulagement au retour de la visite pour les bébés qui réagissent mal au contact de leurs parents. -un effet de contamination pour certains enfants le lendemain de la visite, tous appartenant au groupe des enfants qui réagissent mal au contact de leurs parents. -un effet positif de la visite pour les enfants qui réagissent bien en contact de leurs parents. L'ensemble des résultats est discuté par rapport à la littérature, aux implications de théorique et juridique de l'étude du maintien du contact pour les bébés séparés de leurs parents, ainsi que les applications en termes de recherche et de clinique. / Our research is an exploratory study of the reactions of the baby living in residential nursery to parental contact. This study is in continuaty with studies on the effects of early infant neglect and separation. Objectives: explore how babies react to parental contact if all babies have the same benefit to receive visits from their parents, and what are the factors involved in the baby's reaction to parental contact. Method: study of the reaction of a group of 15 infants/babies living in a residential nursery (2-36 months) to contact with their parents on a 24 hours test-re-test protocol evaluating relational withdrawal (ADBB 5 times) , salivary cortisol concentrations (8 times), index of difficult behaviour the day and the night before and after the visit. These variables have been studied in connection with the child's characteristics (age, development, gender, birth order), and those of the parent-child interaction (sensitivity, dyadic synchrony), of the visit (frequency, duration), of the placement (time, reason, age at placement), as well as with parental characteristics (age, depression, anxiety, sensitivity to evaluation, mental health, social support, traumatic experiences, attachment representations). Results: babies do react to parental contact. Three types of reactions have been identified: - babies who respond well to contact with their parents and suffer from separation. These babies have a better development, their parents are more sensitive than those of other groups and they enjoy the visits. Their cortisol levels drop to visit and rise back at separation. - Babies who react by more relational withdrawal in contact with their parents: these babies show no distress at separation. They appear better adapted to life in the institution (less relational withdrawal). Their parents are much less sensitive than the others. Their cortisol levels are generally high even during the visit. These babies are placed sooner than the other two groups. -Babies who show no reaction to contact with their parents in terms of relational withdrawal. They have generally lower concentrations of cortisol. They cannot be particularly distinguished from the other with regard of all characteristics that have been evaluated. This group appears at psychopathological risk since it shows a consistently high level of relational withdrawal associated with lower levels of salivary cortisol and lower reactivity of the HPA axis. The research also highlighted the effect of different variables on the baby's reactions to parental visit. The most important ones seem to be the quality of parent-child interaction, child development, and the characteristics of the placement and the visit. Various effects have been highlighted: - grief effect when returning from visit for children who have had good contact with their parents. - An anticipatory effect of stress of the visit for babies who react badly to contact with their parents. - A relief effect returning from visit for babies that react poorly to contact with their parents. - A contamination effect for some children the day after the visit, those babies belonging to the group of children who respond poorly to contact with their parents. - A positive effect of the visit for children who respond well in contact with parents. Results are discussed in relation to literature, and in terms forensic implications and of clinical and research applications of maintaining contact between babies and parents separated by placement in the field of child protection.

À la fin du XXe siècle, l'école maternelle française est devenue l'école du langage pour toute une tranche d'âge, la petite enfance scolaire, afin de réduire les inégalités scolaires devant l'école. Or le langage, tout comme l'enfance, ne sont pas uniques et uniformes car ils sont socialement variables. La thèse interroge le primat du langage à l'école maternelle d'un double point de vue. Comment des enfances socialement différenciées sont-elles saisies par la norme du langage scolaire, un langage inscrit dans la culture écrite ? Quels sont les langages de l'enfance et quels rap-ports entretiennent-ils ? En prenant pour objet les primes socialisations langagières, la thèse étudie la socialisation plurielle et la différenciation sociale de la petite enfance scolarisée. L'analyse socio-historique montre que le primat du langage à l'école maternelle vient d'une attention sociale au jeune enfant. Après s'être portée sur son corps fragile, elle a investi ses productions symboliques, révélées par une « science de l'enfant » ethnocentrique. Progressivement, le jeune enfant devient un « objet culturel ». Au XIXe siècle, ce processus se situe dans les fractions instruites et dominantes de la bourgeoisie et de l'aristocratie, et les femmes de ces milieux investissent la petite enfance. Une première pédagogie du langage s'invente, au moins idéalement, dans l'école maternelle de la IIIe République qui voulait former un citoyen raisonnable. Mais c'est dans la deuxième moitié du XXe siècle que le langage devient une question scolaire, quand le problème social de l'« échec scolaire » surgit avec la massification. Un champ d'intervention professionnelle se constitue et impose des contenus et des pratiques légitimes. Entrepreneur de la littératie précoce, il véhicule les normes pédagogiques et les attentes de la bourgeoisie cultivée autour d'un « client idéal » : une définition élitiste du jeune enfant, qui présuppose son autonomie politique et cognitive. L'enquête ethnographique décrit des primes socialisations plurielles à la rencontre de plusieurs instances et leurs produits socialement différenciés : l'acculturation scolaire, la socialisation entre pairs, les socialisations familiales, la culture matérielle et symbolique de l'enfance (i. e. culture lu-dique et fictionnelle, culture graphique, alphabétique et lectorale, « traditions scolaires », culture légitime). Elle dévoile comment l'inégale distribution de ces produits langagiers structure des rapports sociaux (de classe et de genre) entre enfants au croisement de l'acculturation scolaire et d'un langage entre pairs. Elle reproduit la structure sociale. L'enquête conclut à une reconfigura-tion des fonctions différentielles de l'école maternelle : autour d'un curriculum réel, duquel une partie des milieux populaires est proche, et d'un curriculum caché, secondarisé, présupposant la réflexivité. Celui-ci est l'apanage des milieux dotés en ressources scolaires et l'objet légitime du champ d'intervention professionnelle de la littératie précoce. Finalement, la thèse montre que la priorité accordée au langage à l'école maternelle au nom de la réduction des inégalités scolaires perpétue la domination scolaire. Elle se réalise par la domination pédagogique que les entrepre-neurs et les entrepreneuses de normes exercent sur les agents des primes socialisations. / At the end of the 20th century, the French nursery school has become the school of language for a whole age group, early childhood, in order to reduce school inequalities. However, both language and childhood are not unique and uniform because both of them are socially variable. This thesis questions the primacy of language in the nursery school from a double point of view: how do norms of school language, i.e. early literacy, affect children from socially different backgrounds? What are childhood’s languages and how are they connected? By taking language socialization as a research object, this thesis studies the plural socialization and social differentiation in schooled early childhood. The sociohistorical analysis shows that the primacy of language in nursery school came from social attention towards the young child. After having studied his fragile body, it invested his symbolic productions, revealed by an ethnocentric “science of the child”. Gradual-ly, the young child becomes a “cultural object”. Over the 19th century, this process took place in the educated and dominant parts of the upper class and the aristocracy. Women from these social groups took a close interest in early childhood. A first pedagogy of language was invented, at least ideally, in the Third Republic’s nursery school which aim was to bring up a reasonable citi-zen. But over the second half of the 20th century, language became a school issue, when the social problem of “school failure” appeared with mass schooling. A professional intervention field of early literacy was formed and imposed contents and norms for legitimate practices. Those early literacy entrepreneurs convey the educational standards and expectations of the cultivated middle class towards an “ideal customer”: by the elitist definition of a young child as someone with pre-supposed political and cognitive autonomy. The ethnographic inquiry describes plural socializa-tion involving several instances together and their socially differentiated products: school accul-turation, socialization among peers, family socializations, children material and symbolic culture (i.e. playful, fictional, graphic, alphabetical and reading culture, “school traditions”, legitimate culture). It reveals how the unequal distribution of these language products structures social rela-tions (both class & gender) between children at nursery school, at the crossroads between school acculturation and peer language. It reproduces social structure. The study concludes that the dif-ferential functions of nursery school are structured around both a real curriculum, (which part of the working class is comfortable with), and a hidden reflexive curriculum, (i. e. as a principal of extended literacy). This latter one belongs to social groups with education resources (i. e. middle class) and is the legitimate object of the professional intervention field in early literacy. Finally, the thesis shows that language established as a priority in order to reduce school inequalities actually perpetuates school domination. It happens through the pedagogical domination imposed by the norms entrepreneurs on the early language socialization’s agents.