Background Lack of coordination between screening studies for common mental disorders in primary care and community epidemiological samples impedes progress in clinical epidemiology. Short screening scales based on the World Health Organization (WHO) Composite International Diagnostic Interview (CIDI), the diagnostic interview used in community epidemiological surveys throughout the world, were developed to address this problem. Method Expert reviews and cognitive interviews generated CIDI screening scale (CIDI-SC) item pools for 30-day DSM-IV-TR major depressive episode (MDE), generalized anxiety disorder (GAD), panic disorder (PD) and bipolar disorder (BPD). These items were administered to 3058 unselected patients in 29 US primary care offices. Blinded SCID clinical reinterviews were administered to 206 of these patients, oversampling screened positives. Results Stepwise regression selected optimal screening items to predict clinical diagnoses. Excellent concordance [area under the receiver operating characteristic curve (AUC)] was found between continuous CIDI-SC and DSM-IV/SCID diagnoses of 30-day MDE (0.93), GAD (0.88), PD (0.90) and BPD (0.97), with only 9–38 questions needed to administer all scales. CIDI-SC versus SCID prevalence differences are insignificant at the optimal CIDI-SC diagnostic thresholds (χ2 1 = 0.0–2.9, p = 0.09–0.94). Individual-level diagnostic concordance at these thresholds is substantial (AUC 0.81–0.86, sensitivity 68.0–80.2%, specificity 90.1–98.8%). Likelihood ratio positive (LR+) exceeds 10 and LR− is 0.1 or less at informative thresholds for all diagnoses. Conclusions CIDI-SC operating characteristics are equivalent (MDE, GAD) or superior (PD, BPD) to those of the best alternative screening scales. CIDI-SC results can be compared directly to general population CIDI survey results or used to target and streamline second-stage CIDIs.

Der Bereich des Controllings betrieblicher Qualifikation und Bildung stellt die Controller vor erhebliche, z.T. unlösbare Probleme: Fast alles, was die Steuerung betrieblichen Lernens anbetrifft, bezieht sich auf nur schwer meßbare latente Größen. In diesem Beitrag soll die methodologische Problematik in einem zentralen Bereich der Steuerung von Maßnahmen betrieblichen Lernens angegangen werden: die Bedarfsanalyse. Zur rationalen Steuerung betrieblicher (Weiter-)Bildung ist die Ermittlung des tatsächlich vorhandenen Bildungsbedarfs unerläßlich. Nur so kann das Kriterium der Wirtschaftlichkeit von (Weiter-)Bildungsmaßnahmen erfüllt werden. Es wird dafür die Nutzung des Verfahrens der summierten Einschätzungen nach Rensis Likert (sogenannte Likert-Skalen) zur Lösung des zugrundeliegenden Meßproblems untersucht. Der Artikel liefert einen methodischen Beitrag zur Operationalisierung und Messung des Weiterbildungsbedarfs und skizziert Ansatzpunkte für weitere Forschung, um eine Anwendung in der betrieblichen Praxis zu ermöglichen.

Titel: Individuella skillnader i sensoriska behov: “Need for Scent”, “Need for Sound” och “Need for Vision” skalor. Ett bidrag till ämnets teoriutveckling.   Nivå: C-uppsats, examensarbete i ämnet företagsekonomi Författare: Emma Ekholm och Alexandra von Schreeb Handledare: Jonas Kågström Datum: 2017- maj                                                      Syfte: Avsikten med vår undersökning är att bidra till teoriutveckling inom ämnet sinnesmarknadsföring. Syftet med undersökningen är att analysera om och i så fall hur “Need for Touch” skalan går att omsättas till andra sinnen och användas inom multisensorisk marknadsföring.                                                                                                                        Metod: I denna studie har en kvantitativ studie utförts där 158 enkätsvar samlades in via en webbaserad undersökning där skalorna testades på respondenterna. Enkätsvaren analyserades i analysprogrammet SPSS där faktoranalys, klusteranalys och korrelationsanalys genomfördes. Resultat & Analys: Studien visade att sex faktorer kunde bildas varav faktor ett och två kunde bilda två stycken självständiga skalor, behov av doft (“Need for Scent”) och behov av ljud (“Need for Sound”), medan faktor tre, fyra och fem visar en tredimensionell skala, behov av syn (“Need for vision”). Fyra stycken kluster bildades även där vi fick fram ett kluster som uppvisar mycket högsensoriska beteenden och ett kluster som uppvisar mycket lågsensoriska beteenden.                                                                                             Förslag till fortsatt forskning: Då vi har konstaterat att sinnena doft, ljud och syn bildat självständiga skalor kan fortsatt forskning använda skalorna i konsumentforskning. Fortsatt forskning kan även studera varje kluster på ett djupare plan genom kvalitativa intervjuer. Vidare vore det även intressant att se om våra skalor går att omsätta till sinnet smak, någonting som inte har studerats tidigare. Uppsatsens bidrag: Undersökningen har bidragit till att utveckla den teoretiska grunden inom ämnet sinnesmarknadsföring och genom att vi har utökat Peck och Childers (2013) skala om behov av beröring till tre stycken nya fungerande skalor har vi belyst att det faktiskt är möjligt att använda sig av skalor för doft, ljud och syn för att mäta konsumenters individuella behov av doft, ljud och syn gällande produktutvärdering. / Title: Individual differences in sensory needs, “Need for Scent”, “Need for Sound” and “Need for Vision” scales: a contribution to theory development, in the subject of sensory marketing.  Level: Final assignment for Bachelor Degrees in Business Administration Author: Emma Ekholm and Alexandra von Schreeb Supervisor: Jonas Kågström Date: 2017 - May Aim: The purpose of our study is to contribute to the field of theory development, in the subject of sensory marketing. The aim of the survey is to analyze how the Need for Touch scale can be converted into other senses, and to be used in multisensory marketing. Method: In this study, a quantitative study was performed and 158 questionnaires were collected from a web-based survey where the scales were tested on the respondents. We analyzed our collected data in the statistical program SPSS and a factor analysis, cluster analysis and a correlation analysis were conducted. Result & Analysis: This study present six different factors from the factor analysis, of which factor one and two made two independent scales, “Need for Scent” and “Need for Sound”. Factor three, four and five all includes vision, and developed a three-dimensional scale “Need for Vision”. This study also present four clusters, where we developed one cluster that exhibited very high-sensory behaviors and a second cluster that exhibited very low-sensory behaviors. Suggestions for future research: Since we found that the senses smell, sound and vision could be formed into three independent scales, future research could use the scales on consumer research. Future research could also study each cluster individually on a deeper level with qualitative interviews. Furthermore, it would be interesting to examine if our scales could be transformed into the sense of taste. Which has not yet been studied. Contribution of the thesis:  The study has contributed to develop the theoretical foundation in the subject of sensory marketing, and by expanding Peck and Childers (2013) “Need for Touch” scale to three new functional scales. We highlighted how it is possible to use scales for scent, sound and vision to measure consumers individual need for scent, sound and vision in regarding product evaluation.

Objective: Previous studies have established an association between number of traumatic experiences and alexithymia. The present study examines this relationship in a large-scale representative sample of the German general population (N=2,507) and explores the potential mediating effects of posttraumatic symptomatology, particularly avoidance/numbing. Methods: Alexithymia was assessed with the German version of the Toronto Alexithymia Scale (TAS-20). Posttraumatic symptomatology was operationalized by the symptom score of the modified German version of the Posttraumatic Symptom Scale, and traumatic experiences were assessed with the trauma list of the Munich Composite International Diagnostic Interview. Two mediation analyses were conducted. Results: Of the total sample, 24.2% (n=606) reported at least one traumatic experience, 10.6% (n=258) were classified as alexithymic, and 2.4% (n=59) fulfilled the criteria of posttraumatic stress disorder (PTSD). Participants who had survived five or more traumatic experiences had significantly higher alexithymia sum scores. The PTSD symptom cluster avoidance/numbing mediated the association between the number of traumatic experiences and alexithymia. Conclusions: Our findings illustrate an association between number of traumatic experiences and alexithymia and the influence of emotional avoidance and numbing within this relationship. The significant relationship between alexithymia and number of traumatic experiences in a general population sample further supports the concept of multiple and complex traumatization as associated with alexithymia. The results suggest the importance of further investigations determining the causal impact of alexithymia both as a potential premorbid trait and as consequence of traumatization. Lastly, future investigations are needed to clarify alexithymia as a distinct trauma-relevant characteristic for better diagnostics and specialized trauma-integrative therapy.

<p>Лес у Војводини има највећу моћност и сматра се за најкомплетнији палеоклиматски архив у Европи. На основу кореалице између две најзначајније лесно-палеоземљишне секвенце, Старог Сланкамена и Тителског брега, створен је синтетички профил коришћен у овој студији. Истраживања Марковића и сарадника (2011) показала су да лесно-палеоземљишна секвенца у Старом Сланкамену има старост од око милион година. С друге стране, високе стопе седиментације и комплетност последњих пет глацијално-интерглацијалних циклуса на Тителском брегу чине овај локалитет најдетаљнијим палеоклиматским архивом у поменутом периоду, у овом делу Европе. Временска скала војвођанског леса формирана је тунирањем резултата магнетног сусцептибилитета према астрономским параметрима, нагибу Земљине осе ротације и прецесије. Овако добијена временска скала показује да је граница између нормалне епохе магнетног поларитета Бринес и епохе реверсног поларитета Метујама значајно старија. Ова граница утврђена је палеомагнетним мерењима у лесном хоризонту V L9. Добијени резултати стоје у доброј корелацији са резултатима палеомагнетних мерења (Marković et al., 2011). &quot;Lock in&quot; ефекат утврђен за војвођански лес знатно је већи у односу на онај у кинеским лесно-палеоземљишним секвенцама, због снажно развијеног коренског система чије постојање је уврђено у V S8 и које се протеже неколико метара у дубину све до лесног хоризонта V L9. Спектрална и вејвлет анализа временске скале војвођанског леса показују присуство орбиталних параметара: ексцентрицитета земљине орбите, промена нагиба Земљине осе ротације и прецесије. Доминантне су компоненте мањих фреквенција, ексцентрицитета, док су краћи орбитални периоди промена нагиба осе ротације и прецесије слабије изражени. Овакви резултати проистичу, пре свега из чињенице да синтетички профил има старост од око милион година и да се само доњи, старији део секвенце може посматрати као део такозваног 41 ky, када доминира фреквенција промена нагиба осе ротације. Вејвлет анализа временског модела показује присуство Средње плеистоцене транзиције, што указује да обитални утицај ексцентрицитета постаје доминантан пре око 650 ky. Резултати стоје у доброј корелацији са секвенцама са Кинеског лесног платоа (Sun et al., 2006)и из Централне Азије(Ding et al., 2002), али такође и са дубокоморским седиментима (Shackleton, 1990). Захваљујући комплетности и старости лесно-палеоземљишне секвенце, омогућено је истраживање палеоклиматске еволуције и утицај орбиталних параметара на палеоклиматске прилике у овом делу Европе. Секвенца се може посматрати и као спојница између западноевропских и азијских лесних профила, значајна за изучавање континенталне и глобалне палеоклиматске еволуције.</p> / <p>Les u Vojvodini ima najveću moćnost i smatra se za najkompletniji paleoklimatski arhiv u Evropi. Na osnovu korealice između dve najznačajnije lesno-paleozemljišne sekvence, Starog Slankamena i Titelskog brega, stvoren je sintetički profil korišćen u ovoj studiji. Istraživanja Markovića i saradnika (2011) pokazala su da lesno-paleozemljišna sekvenca u Starom Slankamenu ima starost od oko milion godina. S druge strane, visoke stope sedimentacije i kompletnost poslednjih pet glacijalno-interglacijalnih ciklusa na Titelskom bregu čine ovaj lokalitet najdetaljnijim paleoklimatskim arhivom u pomenutom periodu, u ovom delu Evrope. Vremenska skala vojvođanskog lesa formirana je tuniranjem rezultata magnetnog susceptibiliteta prema astronomskim parametrima, nagibu Zemljine ose rotacije i precesije. Ovako dobijena vremenska skala pokazuje da je granica između normalne epohe magnetnog polariteta Brines i epohe reversnog polariteta Metujama značajno starija. Ova granica utvrđena je paleomagnetnim merenjima u lesnom horizontu V L9. Dobijeni rezultati stoje u dobroj korelaciji sa rezultatima paleomagnetnih merenja (Marković et al., 2011). &quot;Lock in&quot; efekat utvrđen za vojvođanski les znatno je veći u odnosu na onaj u kineskim lesno-paleozemljišnim sekvencama, zbog snažno razvijenog korenskog sistema čije postojanje je uvrđeno u V S8 i koje se proteže nekoliko metara u dubinu sve do lesnog horizonta V L9. Spektralna i vejvlet analiza vremenske skale vojvođanskog lesa pokazuju prisustvo orbitalnih parametara: ekscentriciteta zemljine orbite, promena nagiba Zemljine ose rotacije i precesije. Dominantne su komponente manjih frekvencija, ekscentriciteta, dok su kraći orbitalni periodi promena nagiba ose rotacije i precesije slabije izraženi. Ovakvi rezultati proističu, pre svega iz činjenice da sintetički profil ima starost od oko milion godina i da se samo donji, stariji deo sekvence može posmatrati kao deo takozvanog 41 ky, kada dominira frekvencija promena nagiba ose rotacije. Vejvlet analiza vremenskog modela pokazuje prisustvo Srednje pleistocene tranzicije, što ukazuje da obitalni uticaj ekscentriciteta postaje dominantan pre oko 650 ky. Rezultati stoje u dobroj korelaciji sa sekvencama sa Kineskog lesnog platoa (Sun et al., 2006)i iz Centralne Azije(Ding et al., 2002), ali takođe i sa dubokomorskim sedimentima (Shackleton, 1990). Zahvaljujući kompletnosti i starosti lesno-paleozemljišne sekvence, omogućeno je istraživanje paleoklimatske evolucije i uticaj orbitalnih parametara na paleoklimatske prilike u ovom delu Evrope. Sekvenca se može posmatrati i kao spojnica između zapadnoevropskih i azijskih lesnih profila, značajna za izučavanje kontinentalne i globalne paleoklimatske evolucije.</p> / <p>Loess in Vojvodinaregion (Northern Serbia) is some of the thickest and most complete in Europe. Synthetic profile was developed based on the interprofile correlation between the two most important loess paleosol sequences, Stari Slankamen and Titel Loess Plateau. Recent study (Marković et al., 2011) showed that loess at Stari Slankamen site spans the last million years. On the other hand, high accumulation rates and the completeness of the last five glacial cycles recorded at Titel Loess Plateau preserve detailed climate proxy archive. Magnetic susceptibility record was tuned to orbital obliquity and precession, thus yielding an improved astronomical time scale for the synthetic loess-paleosol sequence. The time scale indicates much older age for the Bruhnes Matuyama boundary, recorded in loess unit V-L9, whish is in good agreement with the recent results obtained during paleomagnetic measurements (Marković et al., 2011). The lock in effect is much grater than in Chinese loess sequences, due to the strong root channels, which penetrate several meters down through V S8 into V-L9 and probably influence the magnetic properties of the sediments. Spectral and wavelet analysis of tuned magnetic susceptibility record reveal the presence of typical orbital frequencies, corresponding to eccentricity, obliquity and precession. Eccentricity frequencies of solar irradiance are dominant, while relatively short time frame of the investigated profile, since the lower part of sequence can be assigned to the so called 41 ky world. Wavelet analysis reveals the presence of Mid Pleistocene Transition, indicating that the eccentricity parameter becomes dominant from 650 ky. The results are in good agreement with sequences from Chinese Loess Plateau (Sun et al., 2006) and Central Asia (Ding et al., 2002) but also with deep sea sediments (Schackleton, 1990). Spectral and wavlet analysis of tuned magnetic susceptibility record reveal the presence of typical orbital frequencies, corresponding to eccentricity, obliquity and precession. Eccentricity frequencies of solar irradiance are dominant, while relatively short time orbital cycles of obliquity and precession are week. This can be attributed to the time frame of the investigated profile, since the lower part of the sequence can be assigned to the so called 41 ky world.Wavlet analysis reveals the presence of Mid Pleistocene Transition, indicating that the eccentricity parameter becomes dominant from 650 ky. The results are in good agreement with sequences from Chinese Loess Plateau (Sun et al., 2006) and Central Asia (Ding et al., 2002) but also with deep sea sediments (Shackleton, 1990). Due to the completeness and the time frame of studied loess paleosol sequence, the site provides an opportunity for investigating the evolution and climate dynamics in this part of europe. The syntjetic profile can be seen as rare paleoclimate archive that enables the reconstruction of orbital influences over Pannonian Basin and can be seen as link between west European sequences and Asian loess.</p>

Public spaces have through history formed an important function as meeting places for people living in the city. According to some critics, the prevailing planning ideals during the era of the Modernism neglected these functions, thus creating neighbourhoods characterised by low interaction among the citizens. Present urban planning is once again appreciating the value of creating vibrant and liveable neighbourhoods with a human scale in mind. Given the high development pressure in Sweden and around the world has however entailed great challenges for the urban planning practise, which in some cases seems to fail in supplying the most essential settings for creating the liveable city. The aim of this study is to explore how public spaces can contribute to the creation of liveable cities, looking at a specific case study of the neighbourhood Eriksberg in Uppsala. This study stands on an assumption of the existence of a connection between physical design and human behaviour and explores how the environment affects our behaviour. Eriksberg is currently undergoing a regeneration and densification process. Carrying out a literature study, a survey, interviews and observations have resulted in the identification of a number of liveability factors. The liveable city is created through participation, collaboration and integration. Furthermore, an urbane and liveable city can be described with words such as diversity, density, a high concentration of people, an open physical structure and features of a variety of different functions and activities. Eriksberg is currently an area with weak connections and poor urban qualities, although strongly characterized by its proximity to the nature. The results from this study highlight the importance of taking advantage of existing values in order to create a liveable city. The nature appeared to be a valued living factor in the case of Eriksberg, highly appreciated by the residents in the area. By implementing a development approach for Eriksberg focusing on a higher accessibility, a greater range of primary functions and different activities, a neighbourhood that is perceived as more liveable than in the current situation can be created. / De offentliga rummen har i alla tider utgjort en viktig funktion som mötesplatser för stadens invånare. Planeringsidealen som rådde under modernismen anses bland en del kritiker ha försummat dessa funktioner med följder i skapandet av stadsdelar med låg interaktion bland dess invånare. Dagens stadsplaneringsideal eftersträvar att skapa levande stadsdelar som är stadsmässiga och utgår från den mänskliga skalan. Det höga exploateringstrycket i Sverige och världen över har emellertid medfört stora utmaningar för stadsplaneringen som inte alltid lyckas skapa den levande staden. Syftet med denna studie är att utifrån en fallstudie undersöka hur de offentliga rummen kan bidra till att skapa städer som är mer levande. Studien utgår från att det finns ett samband mellan den fysiska designen och människans beteenden och undersöker närmare hur omgivningen påverkar vårt beteende. Eriksberg är en stadsdel i Uppsala som för tillfället genomgår en förnyelse- och förtätningsprocess. Genom en litteraturstudie, enkätundersökning, intervjuer och observationer har olika levandefaktorer kunnat identifieras. Enligt litteraturen skapas den levande staden genom deltagande, samarbete och integration. En stadsmässig och livfull stad bygger på mångfald, täthet, en hög befolkningskoncentration, en öppen fysisk struktur och inslag av många olika funktioner och aktiviteter. Eriksberg utgörs i dagsläget av ett svagt sammankopplat område med få stadskvaliteter, men som är starkt präglat av närheten till naturen. Resultaten från denna studie belyser vikten av att ta vara på befintliga värden för att skapa en levande stad, i fallet Eriksberg utgör naturen en värdefull levandefaktor som stadsdelens invånare värderar högt. Genom att utveckla Eriksberg till en stadsdel med högre tillgänglighet, med ett större utbud av primära funktioner och olika aktiviteter kan en stadsdel som upplevs som mer levande än idag skapas. / Social life & Urban Form

Fotografi är i dag mycket attraktivt och lockar mängder av folk från konstsamlare till beundrare i alla åldrar. Internationellt sett är i dag skandinaviskt fotografi högt eftertraktat och intresset ser inte ut att avta, tvärt om. Här, vid väg ände, precis invid Kottlasjön på Lidingö ligger ett gamalt vackert vattenverk. omgivet av speciell natur och ett stilla landskap. Huset har stått oanvänt sedan många år och väntar på nya vindar. Med sparsam renovering, och nödvändiga åtgärder kan detta utgöra grunden för en ny mötesplats och verkstad för samtida konstfotografi. / An old waterwork is beeing transformed to a place for photography workshops with focus on creative photography. As the light creates a tension in the photography, it will do the same here with openings, reflections and light slots. A play with the daylight. After thrifty renovations and necessary actions the waterwork will become a meetingplace for workshops and contemporary art photography.

Sammanfattning Bakgrund: Vanligt vid artros är låg aktivitetsnivå. I behandlingsprogrammet artrosskola är fysisk träning en intervention. Predicerande faktorer för om beteendet fysisk träning kommer utföras är self-efficacy samt rörelserädsla. Syfte: Syftet var att studera variablerna rörelserädsla och self-efficacy för fysisk träning hos personer med höft- och eller knäartros innan och efter deltagande i artrosskola samt korrelationen avseende skillnaden mellan för- och eftermätning för variablerna. Metod: En icke-experimentell longitudinell enkätstudie med två mätpunkter för ett urval om 22 personer deltog i studien. Mätinstrumenten var Tampaskalan för kinesiofobi- svensk version (TSK-SV) och self-efficacy för fysisk träning skalan (S-ESES). Dataanalysen utfördes med Wilcoxons tecken rangtest samt Spearmans rangkorrelationstest. Resultat: Signifikant skillnad mellan skattad TSK-SV förelåg före respektive efter deltagande i artrosskola (p=0,049). Effektstorleken värderades som medelstor. Ingen signifikant skillnad förelåg mellan skattad S-ESES innan och efter deltagande i artrosskola (p=0,116). Effektstorleken värderades som liten. Lågt signifikant samband förelåg mellan skillnader mellan för- och eftermätning gällande self-efficacy för fysisk träning och rörelserädsla. Slutsats: Resultatet visade på en minskad rörelserädsla och en korrelation mellan förändringarna gällande variablerna. Vidare studier med artrosskola som en kontrollerad oberoende variabel krävs för att möjliggöra kausala slutsatser gällande artrosskolans inverkan på variablerna. / Abstract  Background: Common in osteoarthritis are low activity level. Self-management is a rehabilitation program that includes physical exercise. Self-efficacy and fear of movement can determine if physical activity will be performed.  Aim: The aim of the study was to examine the variables fear of movement and self-efficacy for physical exercise for people with hip-and or knee osteoarthritis before and after participation in self-management program, and to investigate the correlation between the pre-post differences in the variables. Methods: Non-experimental longitudinal questionnaire survey with two measurement points. 22 participants participated. Measurements used were Tampa scale for the kinesiophobia-Swedish version (TSK-SV) and Swedish version of the Exercise Self-efficacy scale (S-ESES). Wilcoxon's tecken-rank test and Spearman's rank correlation test were used to analyze data. Results: A significant difference between estimated TSK-SV before and after the intervention (p=0,049), medium effect size. No significant difference between estimated S-ESES before and after the intervention (p=0,116), small effect size. Difference between the measuring points showed low correlation between fear of movement and self-efficacy for exercise. Conclusion: Fear of movement decreased and there was a correlation between the difference of the variables. Future studies require a controlled independent variable to enable causal conclusion between the interventions impact on the variables.

<p>Uvod: Hronični subduralni hematom (HSDH) je učestala i nezanemarljiva traumatska/netraumatska intrakranijalna lezija, naročito kod pacijenata starije životne dobi. Simptomi pacijenata sa HSDH su raznovrsni i često pogre&scaron;no protumačeni i lečeni. Zbog navedenih činjenica, HSDH predstavlja veliki izazov u dijagnostici i terapiji. Različiti autori ističu značaj radiolo&scaron;kih parametara tokom dijagnostike ovog oboljenja i povezanost sa kliničkom slikom I neurolo&scaron;kim statusom pacijenta, pa je ovo istraživanje bilo usmereno u preciznoj evaluaciji pomenutih parametara, njihovoj prediktivnoj vrednosti i uticaju na prognozu ishoda lečenja. Cilj: Generalni cilj istraživanja je bio da se ispita učestalost pacijenata sa hroničnim subduralnim hematomom na teritoriji Vojvodine u periodu od tri godine; da se analizira starosna dob pacijenata, polna distribucija oboljenja, uticaj komorbiditeta ili faktora rizika na nastanak HSDH; prisustvo ili odsustvo traume koja je doprinela nastanku HSDH, vremenski interval od traume do pojave simpotoma ili znakova bolesti i da se omogući praćenje efekta terapije pacijenata sa ovim oboljenjem. Specifični ciljevi su obuhvatili: 1. Da se utvrde parametri kompjuterizovane tomografije koji imaju prediktivni značaj u pozitivnom ishodu lečenja pacijenata sa hroničnim subduralnim hematomom. 2. Da se utvrde klinički parametri koji imaju prediktivni značaj u pozitivnom ishodu lečenja pacijenata sa hroničnim subduralnim hematomom. 3. Da se dobije model sa najvećom specifično&scaron;ću i senzitivno&scaron;ću za predikciju ishoda lečenja, kombinacijom kliničkih i parametrara kompjuterizovane tomografije kod pacijenata sa hroničnim subduralnim hematomom. Materijal i metode: Istraživanje je obavljeno kao prospektivna trogodi&scaron;nja studija u periodu od aprila 2010. do aprila 2013. godine u Kliničkom Centru Vojvodine- Centru za radiologiju i Klinici za neurohirurgiju i obuvatila je 83 pacijenata sa dijagnozom hroničnog subduralnog hematoma. Svi ispitanici su dijagnostikovani upotrebom kompjuterizovane tomografije glave (CT) i lečeni na Klinici za neurohirurgiju KCV. Izvori podataka su celokupna medicinska dokumentacija svakog pacijenta od perioda prve hospitalizacije do njihovog otpusta, a uključuje i podatke vezane za subjektivni osećaj o zdravstvenom stanju koje su pacijenti usmeno izneli &scaron;est meseci nakon hospitalnog otpusta. Rezultati: Rezultati istraživanja pokazuju da je Glasgow Coma Scala (GCS) tj. nivo svesti pacijenta na hospitalnom prijemu jedini parametar sa visokom prediktivnom vredno&scaron;ću za klinički ishod lečenja pacijenata sa HSDH procenjen preko Glasgow Outcome Scale (GOS). Preostali radiolo&scaron;ki i klinički parametri (&scaron;irina hematoma, pomeraj mediosagitalne linije, denzitet hematoma, starost pacijenta) nemaju visoku prediktivnu vrednost za klinički ishod pacijenata sa hroničnim subduralnim hematomom. Zaključak: Na osnovu grupe analiziranih pacijenata sa HSDH nije bilo moguće napraviti optimalan model za predikciju ishoda lečenja kombinujući radiolo&scaron;ke i kliničke parametre. Pojedinačno posmatrani radiolo&scaron;ki parametri nisu imali visoku prediktivnu vrednost za ishod lečenja pacijenata sa HSDH. Izolovan klinički parametar- GCS- je jedini visoko prediktivni faktor za ishod lečenja pacijenata sa HSDH. Kombinacija kliničkih i radiolo&scaron;kih parametara daje visoku vrednost predviđanja kliničkog ishoda lečenja, ali samo zahvaljujući izrazito visokoj prediktivnoj vrednosti GCS. Iz svega navedenog, kompjuterizovana tomografija (CT) ima veliki značaj u ranoj dijagnostici i praćenju terapije pacijenata sa HSDH, ali CT parametri ponaosob nemaju značaj u predviđanju ishoda lečenja.</p> / <p>Introduction: Chronic subdural hematoma (CSDH) is common traumatic/no traumatic intracranial lesion, especially in older patients. Symptomatology of this disease is variable and often is misdiagnosed and treated with specially challenges in diagnostic and therapy. Different authors pointed on importance of radiological parameters during diagnostic of this disease and connections with clinic and neurological status in patients with chronic subdural hematoma (CSDH), so this thesis was directed to evaluate radiological and clinical parameters of CSDHs and to show their predictive values and their significance on patient&rsquo;s outcome. Aim: General aim of this thesis was to examine frequency of patients with chronic subdural hematoma in Vojvodina, during the period of three years, to analyze the age of population with CSDHs, the gender distribution, an impact of comorbidity or risk factors for patients with CSDHs, the presence or absence of trauma which has contributed to CSDH, to determine time interval from trauma to appearance of symptoms and signs of disease, monitoring the effect of therapy. Specific aims were: 1. To determine clinical parameters with a positive predictive significance on patients outcome 2. To determine radiological parameters with a positive predictive significance on patients outcome 3. To determine optimal prognostic model with high specificity and sensitivity, using combination of radiological and clinical parameters for positive prediction outcome. Material and methods: The study was performed as three-year prospective study from April 2010 to April 2013 in Clinical Centre of Vojvodina, Centre for Radiology and Clinic of Neurosurgery and includes 83 patients with chronic subdural hematoma. All patients were diagnosed using computed tomography of the brain (CT scan) and all were treated in Clinic of Neurosurgery (KCV). Data sources included the medical records of each patient from the time of first hospitalization to period of their discharge and included data related to the subjective feeling of the health that patients verbally present six months after hospital discharge. Results: The results showed that the Glasgow Coma Scale (GCS) - a level of consciousness of the patient on the hospital admission was the only parameter with a high predictive value for clinical outcome of patients with CSDH assessed through Glasgow Outcome Scale (GOS). Other evaluated radiological and clinical parameters (width of the CSDH, mediosagital line displacement, a density of the CSDH, the age of the patient) did not have high predictive values for the clinical outcome in patients with chronic subdural hematoma. Conclusion: Based on the analyzed group of patients with CSDH it was not possible to make optimal predictive model for outcome by combining radiological and clinical parameters. Radiographic parameters did not have high predictive values for treatment outcome in patients with CSDH. Glasgow Coma Scale (GCS) is the only highly predictive factor for treatment outcome in patients with CSDH. The combination of clinical and radiological parameters gives high predictive value for clinical outcome, but only because of extremely high predictive value of GCS. Therefore, computed tomography (CT) is of great importance in early diagnosis and therapy monitoring of patients with CSDH, but CT parameters did not have the high predictive values for the patient&rsquo;s clinical outcome.</p>

<p>Васпитно-образовни школски систем у једној уређеној друштвеној заједници,<br />подразумева основну школу, као неалтернативну институцију, намењену<br />почетном системском васпитању и образовању полазника, одређене старосне<br />доби, који су истовремено и будући носиоци одрживости предметне друштвене<br />заједнице.<br />Од појаве првих облика спонтаног инстинктивног радног самоваспитавања<br />субјеката, преко установљења свести о потреби истовременог и васпитавања и<br />образовања субјеката, те бројних преображаја друштвене заједнице, узрокованих<br />политичким, културним и/или индустријским револуцијама, а по протеку дугог<br />временског периода, настале су прве школе.<br />На простору Европе, у другој половини XVII века, од стране великог чешког<br />педагога и реформатора Јана Амоса Коменског, понуђен је оригинални идејни<br />концепт &bdquo;опште основне наставе&ldquo;, засноване на предмeтно-разредно-часовном<br />систему, а наведени концепт несумњиво је послужио у стварању нове школе.<br />Историја је забележила, да се развој основне школе на простору Србије, одвијао<br />врло споро, неуједначено, и са бројним потешкоћама. У Кнежевини Србији,<br />године 1863. на законити начин, први пут је установљена основна школа, као<br />васпитно-образовна институцијa, а у Краљевини Србији, 1898.године, на законит<br />начин, први пут je уведен нови наставни предмет, под називом Ручни рад, у<br />четворогогишњу основну школу, за мушку и женску децу, од првог до четвртог<br />разред, да би тек 1959.године, била заснована јединствена обавезна осмогодишња<br />школа, за сву децу одређене старосне доби. У Србији, наставним планoм и<br />програмoм за основну школу, из 1959.године, уместо наставног предмета под<br />називом Ручни рад, био је заступљен од IV до VIII разреда, наставни предмет под<br />називом Основи општетехничког образовања. Надаље, вршене су бројне измене и<br />допуне наставног плана и програм за основну школу, а тим променама био је<br />обухваћен и наставни предмет Основи општетехничког образовања, коме је<br />мењан назив (Општетехничко образовање, Основи технике, Техничко<br />образовање, и Техничко и информатичко образовање), мењана затупљеност по<br />разредима (од IV до VIII разреда; од V до VIII разреда), мењан фонд часова и<br />мењан наставни програм.<br />Потенцијалне могућности и значајност наставног предмета Техничко обрaзовање,<br />односно, Техничко и информатичко образовање, у процесу основношколског<br />васпитања и образовања, којима се омогућава ученицима стицање квантитативних<br />и квалитативних комлексних васпитно-образовних школских постигнућа, те<br />вишегодишње праћење наставе из наведеног наставног предмета, активно и<br />непосредно учешће у реализацији наставе, преузимање искустава других,<br />објективно изучавање грађе са стручних и научих скупова, те лични допринос<br />афирмацији наведеног наставног предмета, допринели су да се спроведе<br />предметно педагошко експериментално истраживање, а све ради доприноса<br />унапређењу наставе и увећању исходних ученичких васпитно-образовних<br />постигнућа.<br />У периоду од 1996/1997 па закључно до 2010/2011 године, у основној школи,<br />спроведено је предметно педагошко експериментално истраживање, а за<br />карактеристичне школске године истражен је утицај промена наставног програма<br />7<br />за наставни предмет Техничко образовање, односно, Техничко и информатичко<br />образовање, на образовна постигнућа ученика осмог разреда, мерена скором на<br />тесту знања ТО (кумулативно градиво од петог до осмог разреда), и истражен је<br />утицај наведене промене наставног програма на мотивацију ученика за наведени<br />наставни предмет, мерену скором на скали мотивације за наставни предмет МНП.<br />Налази предметног педагошког експериметналног истраживања потврдили су<br />постављене хипотезе, односно, утврђена је узрочно-последична веза између<br />промена наставног програма и образовнoг постигнућа ученика осмог разреда и<br />њихове мотивисаности за наведени наставни предмет.<br />Неспорно је, да је предметно педагошко истраживање актуелно у времену и<br />простору, да због своје оригиналности, побуђује заинтересованост стручне и<br />научне педагошке јавности, и за очекиват је, да добијени резултати, допринесу<br />развоју основношколског образовања, корекцијама и иновирањима будућих<br />реформских захвата у домену наставних планова и програма, и тиме унапредe<br />наставу из наведеног наставног предмета. Имплементацијом добијених резултата<br />а кроз унапређење наставе из наведеног наставног предмета, допринеће се и<br />формирању функционалних знања, умећа и вештина код ученика, чиме ће се и<br />побољшaти примењивост њихових стечених знања, умећа и вештина у даљем<br />школовању и у животној и радној &bdquo;школи&ldquo;.</p> / <p>Vaspitno-obrazovni školski sistem u jednoj uređenoj društvenoj zajednici,<br />podrazumeva osnovnu školu, kao nealternativnu instituciju, namenjenu<br />početnom sistemskom vaspitanju i obrazovanju polaznika, određene starosne<br />dobi, koji su istovremeno i budući nosioci održivosti predmetne društvene<br />zajednice.<br />Od pojave prvih oblika spontanog instinktivnog radnog samovaspitavanja<br />subjekata, preko ustanovljenja svesti o potrebi istovremenog i vaspitavanja i<br />obrazovanja subjekata, te brojnih preobražaja društvene zajednice, uzrokovanih<br />političkim, kulturnim i/ili industrijskim revolucijama, a po proteku dugog<br />vremenskog perioda, nastale su prve škole.<br />Na prostoru Evrope, u drugoj polovini XVII veka, od strane velikog češkog<br />pedagoga i reformatora Jana Amosa Komenskog, ponuđen je originalni idejni<br />koncept &bdquo;opšte osnovne nastave&ldquo;, zasnovane na predmetno-razredno-časovnom<br />sistemu, a navedeni koncept nesumnjivo je poslužio u stvaranju nove škole.<br />Istorija je zabeležila, da se razvoj osnovne škole na prostoru Srbije, odvijao<br />vrlo sporo, neujednačeno, i sa brojnim poteškoćama. U Kneževini Srbiji,<br />godine 1863. na zakoniti način, prvi put je ustanovljena osnovna škola, kao<br />vaspitno-obrazovna institucija, a u Kraljevini Srbiji, 1898.godine, na zakonit<br />način, prvi put je uveden novi nastavni predmet, pod nazivom Ručni rad, u<br />četvorogogišnju osnovnu školu, za mušku i žensku decu, od prvog do četvrtog<br />razred, da bi tek 1959.godine, bila zasnovana jedinstvena obavezna osmogodišnja<br />škola, za svu decu određene starosne dobi. U Srbiji, nastavnim planom i<br />programom za osnovnu školu, iz 1959.godine, umesto nastavnog predmeta pod<br />nazivom Ručni rad, bio je zastupljen od IV do VIII razreda, nastavni predmet pod<br />nazivom Osnovi opštetehničkog obrazovanja. Nadalje, vršene su brojne izmene i<br />dopune nastavnog plana i program za osnovnu školu, a tim promenama bio je<br />obuhvaćen i nastavni predmet Osnovi opštetehničkog obrazovanja, kome je<br />menjan naziv (Opštetehničko obrazovanje, Osnovi tehnike, Tehničko<br />obrazovanje, i Tehničko i informatičko obrazovanje), menjana zatupljenost po<br />razredima (od IV do VIII razreda; od V do VIII razreda), menjan fond časova i<br />menjan nastavni program.<br />Potencijalne mogućnosti i značajnost nastavnog predmeta Tehničko obrazovanje,<br />odnosno, Tehničko i informatičko obrazovanje, u procesu osnovnoškolskog<br />vaspitanja i obrazovanja, kojima se omogućava učenicima sticanje kvantitativnih<br />i kvalitativnih komleksnih vaspitno-obrazovnih školskih postignuća, te<br />višegodišnje praćenje nastave iz navedenog nastavnog predmeta, aktivno i<br />neposredno učešće u realizaciji nastave, preuzimanje iskustava drugih,<br />objektivno izučavanje građe sa stručnih i naučih skupova, te lični doprinos<br />afirmaciji navedenog nastavnog predmeta, doprineli su da se sprovede<br />predmetno pedagoško eksperimentalno istraživanje, a sve radi doprinosa<br />unapređenju nastave i uvećanju ishodnih učeničkih vaspitno-obrazovnih<br />postignuća.<br />U periodu od 1996/1997 pa zaključno do 2010/2011 godine, u osnovnoj školi,<br />sprovedeno je predmetno pedagoško eksperimentalno istraživanje, a za<br />karakteristične školske godine istražen je uticaj promena nastavnog programa<br />7<br />za nastavni predmet Tehničko obrazovanje, odnosno, Tehničko i informatičko<br />obrazovanje, na obrazovna postignuća učenika osmog razreda, merena skorom na<br />testu znanja TO (kumulativno gradivo od petog do osmog razreda), i istražen je<br />uticaj navedene promene nastavnog programa na motivaciju učenika za navedeni<br />nastavni predmet, merenu skorom na skali motivacije za nastavni predmet MNP.<br />Nalazi predmetnog pedagoškog eksperimetnalnog istraživanja potvrdili su<br />postavljene hipoteze, odnosno, utvrđena je uzročno-posledična veza između<br />promena nastavnog programa i obrazovnog postignuća učenika osmog razreda i<br />njihove motivisanosti za navedeni nastavni predmet.<br />Nesporno je, da je predmetno pedagoško istraživanje aktuelno u vremenu i<br />prostoru, da zbog svoje originalnosti, pobuđuje zainteresovanost stručne i<br />naučne pedagoške javnosti, i za očekivat je, da dobijeni rezultati, doprinesu<br />razvoju osnovnoškolskog obrazovanja, korekcijama i inoviranjima budućih<br />reformskih zahvata u domenu nastavnih planova i programa, i time unaprede<br />nastavu iz navedenog nastavnog predmeta. Implementacijom dobijenih rezultata<br />a kroz unapređenje nastave iz navedenog nastavnog predmeta, doprineće se i<br />formiranju funkcionalnih znanja, umeća i veština kod učenika, čime će se i<br />poboljšati primenjivost njihovih stečenih znanja, umeća i veština u daljem<br />školovanju i u životnoj i radnoj &bdquo;školi&ldquo;.</p>