TITLE: The Philosophy of Louis Althusser in his ‚theoreticist' period AUTHOR: Petr Kužel DEPARTMENT: Social Sciences and Philosophy, Department SUPERVISOR: Mgr. Michael Hauser Ph.D. ABSTRACT: The thesis focuses on a philosophy of Louis Althusser in his "teoreticist" period, i.e. 1960-1967. The work is divided to four essentials sections: epistemology, ontology, psychoanalyse and ideology. We put accent on epistemological problematic, which is in this period of a development of Althusser's philosophy unequivocally dominant. In introduction of this text is explained historical and political context, in which Althusser realized his "theoretical intervention". The thesis treat on Althusser's conviction, that inadequate theory leads to deformed political practice and that Marxist theory exists till now in his "applied form", notably in The Capital. According to Althusser this Marxist theory wasn't adequately theoretically formed. Our work characterises Althusser's tentative to create and theoretically formulate this theory. This Althusser's tentative is connected with an effort to draw a "line of demarcation" between the Marxism and the pre-Marxist idealist notions, which are foreign to authentic Marxism. Althusser's critique focuses on Stalinism, "theoretical humanism", empiricism and Hegelianism. In present...

<p>Васпитно-образовни школски систем у једној уређеној друштвеној заједници,<br />подразумева основну школу, као неалтернативну институцију, намењену<br />почетном системском васпитању и образовању полазника, одређене старосне<br />доби, који су истовремено и будући носиоци одрживости предметне друштвене<br />заједнице.<br />Од појаве првих облика спонтаног инстинктивног радног самоваспитавања<br />субјеката, преко установљења свести о потреби истовременог и васпитавања и<br />образовања субјеката, те бројних преображаја друштвене заједнице, узрокованих<br />политичким, културним и/или индустријским револуцијама, а по протеку дугог<br />временског периода, настале су прве школе.<br />На простору Европе, у другој половини XVII века, од стране великог чешког<br />педагога и реформатора Јана Амоса Коменског, понуђен је оригинални идејни<br />концепт &bdquo;опште основне наставе&ldquo;, засноване на предмeтно-разредно-часовном<br />систему, а наведени концепт несумњиво је послужио у стварању нове школе.<br />Историја је забележила, да се развој основне школе на простору Србије, одвијао<br />врло споро, неуједначено, и са бројним потешкоћама. У Кнежевини Србији,<br />године 1863. на законити начин, први пут је установљена основна школа, као<br />васпитно-образовна институцијa, а у Краљевини Србији, 1898.године, на законит<br />начин, први пут je уведен нови наставни предмет, под називом Ручни рад, у<br />четворогогишњу основну школу, за мушку и женску децу, од првог до четвртог<br />разред, да би тек 1959.године, била заснована јединствена обавезна осмогодишња<br />школа, за сву децу одређене старосне доби. У Србији, наставним планoм и<br />програмoм за основну школу, из 1959.године, уместо наставног предмета под<br />називом Ручни рад, био је заступљен од IV до VIII разреда, наставни предмет под<br />називом Основи општетехничког образовања. Надаље, вршене су бројне измене и<br />допуне наставног плана и програм за основну школу, а тим променама био је<br />обухваћен и наставни предмет Основи општетехничког образовања, коме је<br />мењан назив (Општетехничко образовање, Основи технике, Техничко<br />образовање, и Техничко и информатичко образовање), мењана затупљеност по<br />разредима (од IV до VIII разреда; од V до VIII разреда), мењан фонд часова и<br />мењан наставни програм.<br />Потенцијалне могућности и значајност наставног предмета Техничко обрaзовање,<br />односно, Техничко и информатичко образовање, у процесу основношколског<br />васпитања и образовања, којима се омогућава ученицима стицање квантитативних<br />и квалитативних комлексних васпитно-образовних школских постигнућа, те<br />вишегодишње праћење наставе из наведеног наставног предмета, активно и<br />непосредно учешће у реализацији наставе, преузимање искустава других,<br />објективно изучавање грађе са стручних и научих скупова, те лични допринос<br />афирмацији наведеног наставног предмета, допринели су да се спроведе<br />предметно педагошко експериментално истраживање, а све ради доприноса<br />унапређењу наставе и увећању исходних ученичких васпитно-образовних<br />постигнућа.<br />У периоду од 1996/1997 па закључно до 2010/2011 године, у основној школи,<br />спроведено је предметно педагошко експериментално истраживање, а за<br />карактеристичне школске године истражен је утицај промена наставног програма<br />7<br />за наставни предмет Техничко образовање, односно, Техничко и информатичко<br />образовање, на образовна постигнућа ученика осмог разреда, мерена скором на<br />тесту знања ТО (кумулативно градиво од петог до осмог разреда), и истражен је<br />утицај наведене промене наставног програма на мотивацију ученика за наведени<br />наставни предмет, мерену скором на скали мотивације за наставни предмет МНП.<br />Налази предметног педагошког експериметналног истраживања потврдили су<br />постављене хипотезе, односно, утврђена је узрочно-последична веза између<br />промена наставног програма и образовнoг постигнућа ученика осмог разреда и<br />њихове мотивисаности за наведени наставни предмет.<br />Неспорно је, да је предметно педагошко истраживање актуелно у времену и<br />простору, да због своје оригиналности, побуђује заинтересованост стручне и<br />научне педагошке јавности, и за очекиват је, да добијени резултати, допринесу<br />развоју основношколског образовања, корекцијама и иновирањима будућих<br />реформских захвата у домену наставних планова и програма, и тиме унапредe<br />наставу из наведеног наставног предмета. Имплементацијом добијених резултата<br />а кроз унапређење наставе из наведеног наставног предмета, допринеће се и<br />формирању функционалних знања, умећа и вештина код ученика, чиме ће се и<br />побољшaти примењивост њихових стечених знања, умећа и вештина у даљем<br />школовању и у животној и радној &bdquo;школи&ldquo;.</p> / <p>Vaspitno-obrazovni školski sistem u jednoj uređenoj društvenoj zajednici,<br />podrazumeva osnovnu školu, kao nealternativnu instituciju, namenjenu<br />početnom sistemskom vaspitanju i obrazovanju polaznika, određene starosne<br />dobi, koji su istovremeno i budući nosioci održivosti predmetne društvene<br />zajednice.<br />Od pojave prvih oblika spontanog instinktivnog radnog samovaspitavanja<br />subjekata, preko ustanovljenja svesti o potrebi istovremenog i vaspitavanja i<br />obrazovanja subjekata, te brojnih preobražaja društvene zajednice, uzrokovanih<br />političkim, kulturnim i/ili industrijskim revolucijama, a po proteku dugog<br />vremenskog perioda, nastale su prve škole.<br />Na prostoru Evrope, u drugoj polovini XVII veka, od strane velikog češkog<br />pedagoga i reformatora Jana Amosa Komenskog, ponuđen je originalni idejni<br />koncept &bdquo;opšte osnovne nastave&ldquo;, zasnovane na predmetno-razredno-časovnom<br />sistemu, a navedeni koncept nesumnjivo je poslužio u stvaranju nove škole.<br />Istorija je zabeležila, da se razvoj osnovne škole na prostoru Srbije, odvijao<br />vrlo sporo, neujednačeno, i sa brojnim poteškoćama. U Kneževini Srbiji,<br />godine 1863. na zakoniti način, prvi put je ustanovljena osnovna škola, kao<br />vaspitno-obrazovna institucija, a u Kraljevini Srbiji, 1898.godine, na zakonit<br />način, prvi put je uveden novi nastavni predmet, pod nazivom Ručni rad, u<br />četvorogogišnju osnovnu školu, za mušku i žensku decu, od prvog do četvrtog<br />razred, da bi tek 1959.godine, bila zasnovana jedinstvena obavezna osmogodišnja<br />škola, za svu decu određene starosne dobi. U Srbiji, nastavnim planom i<br />programom za osnovnu školu, iz 1959.godine, umesto nastavnog predmeta pod<br />nazivom Ručni rad, bio je zastupljen od IV do VIII razreda, nastavni predmet pod<br />nazivom Osnovi opštetehničkog obrazovanja. Nadalje, vršene su brojne izmene i<br />dopune nastavnog plana i program za osnovnu školu, a tim promenama bio je<br />obuhvaćen i nastavni predmet Osnovi opštetehničkog obrazovanja, kome je<br />menjan naziv (Opštetehničko obrazovanje, Osnovi tehnike, Tehničko<br />obrazovanje, i Tehničko i informatičko obrazovanje), menjana zatupljenost po<br />razredima (od IV do VIII razreda; od V do VIII razreda), menjan fond časova i<br />menjan nastavni program.<br />Potencijalne mogućnosti i značajnost nastavnog predmeta Tehničko obrazovanje,<br />odnosno, Tehničko i informatičko obrazovanje, u procesu osnovnoškolskog<br />vaspitanja i obrazovanja, kojima se omogućava učenicima sticanje kvantitativnih<br />i kvalitativnih komleksnih vaspitno-obrazovnih školskih postignuća, te<br />višegodišnje praćenje nastave iz navedenog nastavnog predmeta, aktivno i<br />neposredno učešće u realizaciji nastave, preuzimanje iskustava drugih,<br />objektivno izučavanje građe sa stručnih i naučih skupova, te lični doprinos<br />afirmaciji navedenog nastavnog predmeta, doprineli su da se sprovede<br />predmetno pedagoško eksperimentalno istraživanje, a sve radi doprinosa<br />unapređenju nastave i uvećanju ishodnih učeničkih vaspitno-obrazovnih<br />postignuća.<br />U periodu od 1996/1997 pa zaključno do 2010/2011 godine, u osnovnoj školi,<br />sprovedeno je predmetno pedagoško eksperimentalno istraživanje, a za<br />karakteristične školske godine istražen je uticaj promena nastavnog programa<br />7<br />za nastavni predmet Tehničko obrazovanje, odnosno, Tehničko i informatičko<br />obrazovanje, na obrazovna postignuća učenika osmog razreda, merena skorom na<br />testu znanja TO (kumulativno gradivo od petog do osmog razreda), i istražen je<br />uticaj navedene promene nastavnog programa na motivaciju učenika za navedeni<br />nastavni predmet, merenu skorom na skali motivacije za nastavni predmet MNP.<br />Nalazi predmetnog pedagoškog eksperimetnalnog istraživanja potvrdili su<br />postavljene hipoteze, odnosno, utvrđena je uzročno-posledična veza između<br />promena nastavnog programa i obrazovnog postignuća učenika osmog razreda i<br />njihove motivisanosti za navedeni nastavni predmet.<br />Nesporno je, da je predmetno pedagoško istraživanje aktuelno u vremenu i<br />prostoru, da zbog svoje originalnosti, pobuđuje zainteresovanost stručne i<br />naučne pedagoške javnosti, i za očekivat je, da dobijeni rezultati, doprinesu<br />razvoju osnovnoškolskog obrazovanja, korekcijama i inoviranjima budućih<br />reformskih zahvata u domenu nastavnih planova i programa, i time unaprede<br />nastavu iz navedenog nastavnog predmeta. Implementacijom dobijenih rezultata<br />a kroz unapređenje nastave iz navedenog nastavnog predmeta, doprineće se i<br />formiranju funkcionalnih znanja, umeća i veština kod učenika, čime će se i<br />poboljšati primenjivost njihovih stečenih znanja, umeća i veština u daljem<br />školovanju i u životnoj i radnoj &bdquo;školi&ldquo;.</p>

This dissertation collects three essays which deal with financial development in emerging markets. Owing to the appliance of different econometric methods on several data sets, insights in the behavior of and the impacts from financial markets are generated. Usually, the financial markets in emerging countries are characterized by the presence of credit constraints. In the first chapter it is shown that the financial development in 19th century Germany generally affected the economy in a positive way. Additionally, when different economic sectors are under investigation, it is revealed that the reaction due to financial development is not homogeneously across the sectors. A structural vector autoregression (VAR) framework is applied to a new annual data set from 1870 to 1912 that was initially compiled by Walther Hoffmann (1965). With respect to the literature, the most important difference of this analysis is the focus on different sectors in the economy and the interpretation of the results in the context of a two-sector growth model. It is revealed that all sectors were affected significantly by shocks from the banking system. Interestingly, this link is the strongest in sectors with small or non-tradable-goods-producing firms, such as construction, services, transportation and agriculture. In this regard, the growth patterns in 19th century Germany are reminiscent to those in today's emerging markets. The second chapter deals with the integration of the stock markets of mainland China with those of the United States and Hong Kong. Market integration and the resulting welfare gains as risk sharing, increasing investment and growth benefits has become a central topic in international finance research. This chapter investigates stock market integration after stock market liberalization which is assessed by spillover effects from Hong Kong and the United States to Chinese stock market indices. Dividing the sample in pre- and post-liberalization phases, causality in variance procedure is applied using four mainland China stock market indices, two indices of the stock exchange in Hong Kong and the Dow Jones Industrials index in the main part. Evidence of global and regional integration is found, but no evidence for increasing integration after the partial opening of the Chinese stock markets, neither with Hong Kong nor with the United States. Based on the idea presented in the first chapter, the third chapter examines one of today's emerging markets. As China is experiencing remarkable economic growth in the recent decades, it is analyzed if and to what extent the ongoing deregulations in the financial system contribute to this development. Structural VARs for gross domestic product as well as for sectoral output data in conjunction with two different bank lending variables are applied. It is indicated that China is positive affected by financial development and that all sectors benefit from domestic bank lending enlargements but to different degrees. Especially in the sectors where mainly state-owned enterprises are represented - such as construction, trade and transportation - shocks in bank lending have a strong positive influence while sectors where private enterprises are prevalent, seem to be more credit constrained.

Ambitionen med denna uppsats är att skapa en översikt över hur modern forskning ser på den hierarkiska indelning av de kristna änglarna som Dante redogör för i Den Gudomliga Komedin, samt vad som ligger till grund för rangordningen. Dessutom analyseras sambandet mellan hierarkin och änglarnas kosmologiska funktioner och deras betydelse för upprätthållandet av världen. En viktig faktor för förståelsen av Dantes änglalogi är dess relation till senmedeltidens filosofi och kristna tro; hur den påverkades av – och i sin tur påverkade – sin kontext, vilken sedan bidrog till utvecklingen av den moderna västerländska synen på världen. Den teologiska diskurs som sträcker sig ända tillbaka till de första århundradena når nämligen en höjdpunkt i Dantes änglahierarki, där tron slutligen förenas med filosofin. I Dante möts således den kristna ängladoktrinen, med utgångspunkt i Bibeln, med den neo-platonska emanationsläran och Aristoteles kausalitetslära, vilka tillsammans utgör fundamentet för det senmedeltida västerländska sättet att se på verkligheten. I denna uppsats redogörs följaktligen för Dantes änglahierarki och änglarnas kosmologiska betydelse genom att analysera den assimilation av tro och filosofi som utgör dess metafysiska grund. / The ambition with this essay is to create a general idea of how modern research estimates the hierarchic division of the Christian angels, as Dante accounts for in The Divine Comedy, as well as the hierarchy it is based on. In addition to that, the connection between the hierarchy and the cosmological functions of the angels, and the subsequent task to uphold the world, is analyzed. An important factor for the comprehension of Dante’s angelology is its connection to the philosophy and Christian faith of the late medieval period; how it was affected by – and at the same time affected – its context, which eventually contributed to the generation of the modern Western world view. In fact, the theological discourse that expands from the first centuries of Christianity reaches a summit in Dante’s angelic hierarchy, where faith and philosophy finally consolidate. Thus, Christian angelic doctrine, with starting point in the Bible, meets in Dante the neo-platonic doctrine of emanation and Aristotle’s principle of causality, which together count for the foundation of the Western late medieval view of reality. The aim of this essay is consequently to investigate Dante’s angelic hierarchy and the cosmological functions of the angels, by investigating the assimilation of faith and philosophy that constitutes their metaphysical base.

Das Kausalitaetskonzept von Granger und die Impuls-Antwort-Analyse sind zwei Konzepte, die haeufig verwendet werden, um kausale Beziehungen zwischen zwei Variablen in vektorautoregressiven (VAR) Modellen zu untersuchen. Wenn das VAR Modell mehr als zwei Variablen umfasst, besteht eine Erweiterung des Standard Granger Kausalitaetskonzepts darin, Kausalitaet an hoeheren Prognosehorizonten zu messen. Die Kausalitaetsbeziehungen unter diesem erweiterten Granger Kausalitaetskonzept werden mit denen bei Standard Granger Kausalitaet (Ein-Schritt-Prognose) und mit Kausalitaet im Sinne der Impuls-Antwort-Analyse verglichen. Es wird insbesondere dargestellt, inwiefern das erweiterte Granger Kausalitaetskonzept als Verallgemeinerung der letztgenannten Konzepte aufgefasst werden kann. Wenn Kausalitaet an Prognosehorizonten groesser als eins gemessen wird und das VAR Modell mehr als zwei Variablen umfasst, impliziert die Nullhypothese, dass eine Variable nicht kausal fuer eine andere Variable sei, nichtlineare Restriktionen auf die VAR Koeffizienten. (In nichtstationaeren VAR Modellen treten nichtlineare Restriktionen sogar schon unter dem Standard Granger Kausalitaetskonzept auf.) Aufgrund der speziellen Form der Restriktionen kann es vorkommen, dass die Standard Wald Statistik nicht mehr die uebliche, asymptotische Chiquadrat-Verteilung hat. Dieses Problem wird im allgemeinen in der Praxis ignoriert. Beispiel 4.1, Proposition 4.1 und Korollar 4.1 zeigen jedoch, dass dieses Problem nicht irrelevant ist. Zwei Loesungen werden in Proposition 5.1 und Proposition 5.2 in Form eines randomisierten Wald Tests sowie eines Wald Tests mit verallgemeinerter Inverse angeboten. In einer anschliessenden kleinen Simulationsstudie werden Groesse und Macht dieser modifizierten Wald Tests relativ zu der des Standard Wald Tests untersucht fuer verschiedene stationaere trivariate VAR(1)-Modelle. In einem kurzen Ueberblick werden zudem Vor- und Nachteile alternativer Testverfahren (Bootstrap, sequentielle Tests) zusammengefasst. / The concepts of standard Granger causality and impulse response analysis are often used to investigate causal relationships between variables in vector autoregressive (VAR) models. In VAR models with more than two variables, the concept of standard Granger causality can be extended by studying prediction improvement at forecast horizons greater than one. The causal relationships which arise under this extended Granger causality concept are compared to those arising under the standard Granger causality concept (one-step forecasts) and those arising with impulse-response-analysis. In particular, it is illustrated inhowfar the extended Granger causality concept can be understood as a generalization of the standard Granger causality concept and even of impulse-response-analysis. If causality is measured at forecast horizons greater than one, and if there are more than two variables in the VAR system, the null hypothesis that one variable is not causal for another variable implies restrictions which are a nonlinear function of the VAR coefficients. (In nonstationary VAR models, nonlinear restrictions already arise under the standard Granger causality concept.) Due to the special form of the restrictions, the standard Wald test may no longer have the usual asymptotic chisquare-distribution under the null hypothesis. This problem is commonly neglected in practice. However, Example 4.1, Corollary 4.1 and Proposition 4.1 of this thesis illustrate that this problem is not irrelevant. Furthermore, Propositions 5.1 and 5.2 show that this problem may be overcome, at least in stationary VAR models, by using either a randomized Wald test or a Wald test with generalized inverse. Size and Power of these modified Wald tests relative to the standard Wald test are investigated in a small simulation study for different stationary, trivariate VAR(1) models. Moreover, the pros and cons of alternative testing strategies (bootstrap, sequential tests) are summarized in a brief overview.

2015 is a turning point in the common history where the 2030 Agenda has set 17 Sustainable Development Goals (SDGs) to transform our world into a thriving and sustainable society in which humankind’s well-being is ensured while protecting the planet’s environmental boundaries. The same year, the European Commission adopted its first Circular Economy Action Plan with 54 actions to be implemented with a concise milestone: closing the loop. This inspiring concept of shifting to a Circular Economy (CE) in opposition to a linear economy is now gaining tremendous attention worldwide in the light of the emergency of redesigning our society to accelerate the journey towards a sustainable development. To successfully make this transition, a systemic change is required and it is a necessity to join forces to implement an extensive collaboration needed to align those two far reaching commitments. Thus, this study scrutinizes the interconnections between the CE targets and the SDGs targets using unique pairs of indicator time-series from 2000 to 2019 for 28 member states of the European Union (EU). The Global SDG Indicators Database and the Circular Economy Monitoring Framework of the European Commission were selected to perform this analysis. Firstly the correlations are disentangled into synergies for positive correlations and trade-offs for negative correlations using the Spearman’s rank correlation. Secondly this study aims at going further in the interpretation by examining causality in correlations found through a Transfer Entropy (TE) model measuring the power of coupling strength for two possible causal directions. This means that the directionality is assessed in a correlation by understanding which indicator in a pair is the cause and which is its effect. Hence a synergy could either be due to a positive impact of a CE target on a SDG target or to a SDG target that enhances a CE target. An analogous analysis is performed for a tradeoff. Broadly, the outcomes highlight a stronger causality in the interconnections in the direction CEtowards SDGs and overall the results show more positive interconnections with 22.43% of share than negative ones with 8.62% of share. The highest share of positive impacts of the CE on the SDGs isfound with SDG 7 (Affordable and Clean Energy), SDG 3 (Good Health and Well-Being) and SDG 15(Life on Land) while the highest share of negative impacts of the CE on the SDGs is found with SDG 2(Zero Hunger), SDG 9 (Industry, Innovation and Infrastructure) and SDG 10 (Reduced Inequalities). Additionally, the study identifies various speeds of development between countries in the alignmentof their SDGs progress and CE implementation. United Kingdom, Spain and France gather the best results in term of positive interconnections while Italy, Latvia and Luxembourg appear to have the highest share of negative interconnections. To succeed in both commitments, identified synergiesshould be leveraged and trade-offs efficiently tackled. / År 2015 var en vändpunkt i den gemensamma historien när Agenda 2030 satte de 17 Globala Målenför hållbar utveckling (SDGs) som syftar till att omvandla vår värld till ett välmående och hållbartsamhälle där mänsklighetens välbefinnande säkerställs samtidigt som planetens miljögränserskyddas. Samma år antog den Europeiska Kommissionen sin första handlingsplan för cirkulärekonomi med 54 åtgärder som ska genomföras med en enda milstolpe: att sluta kretsloppet. Detta inspirerande koncept om att byta till en cirkulär ekonomi (CE) i stället för en linjär ekonomi får nu stor uppmärksamhet över hela världen i ljuset av det akuta behovet av att omforma vårt samhälle för att påskynda övergången till en hållbar utveckling. För att lyckas med denna övergång krävs en systemförändring och ett omfattande samarbete är nödvändigt för att sammanfoga dessa två omfattande åtaganden. Därmed undersöker denna studie kopplingarna mellan CE-målen och SDG delmålen med hjälp av unika par av indikatortidsserier från 2000 till 2019 för 28 medlemsstater av Europeiska Unionen (EU). ”The Global SDG Indicators Database” och ”The Circular EconomyMonitoring Framework” av den Europeiska Kommissionen valdes ut för denna analys. Först kopplas korrelationerna loss till synergier för positiva korrelationer och avvägningar för negativakorrelationer med hjälp av Spearmans rangkorrelationskoefficient. Vidare syftar denna studie till att gå längre i tolkningen genom att undersöka kausalitet i de korrelationer som hittades med hjälp aven Transfer Entropy (TE)-modell för att mäta kopplingsstyrkan för två möjliga kausala riktningar. Detta innebär att riktningen i en korrelation bedöms genom att förstå vilken indikator i paret som är orsaken och vilken som är verkan. En synergi kan alltså bero på en positiv inverkan av ett av CEmålen på ett av SDG-delmålen eller tvärtom. En likartad analys utförs för en avvägning. På det helataget visar resultaten på en starkare kausalitet i kopplingarna i riktning från CE-målen till SDGdelmålen, och överlag visar resultaten att det finns fler positiva sammankopplingar med 22.43% än negativa med 8.62%. Den högsta andelen av CE-målens positiva effekter på SDG-delmålen återfinnsför mål 7 (Hållbar Energi för Alla), mål 3 (God Hälsa och Välbefinnande) och mål 15 (Ekosystem ochBiologisk Mångfald) medan den högsta andelen negativa effekter på SDG-delmålen återfinns för mål2 (Ingen Hunger), mål 9 (Hållbar Industri, Innovationer och Infrastruktur) och mål 10 (Minskad Ojämlikhet). Dessutom identifierar studien olika utvecklingshastigheter mellan länderna när det gäller deras framsteg i SDG-delmålen och genomförandet av CE-målen. Storbritannien, Spanien och Frankrike har de bästa resultaten när det gäller positiva sammankopplingar medan Italien, Lettland och Luxemburg tycks ha den högsta andelen negativa sammankopplingar. För att lyckas med både SDG och CE bör identifierade synergieffekter utnyttjas och kompromisser hanteras effektivt.

This research explores if Sweden, a country with high trust in the political system could be challenged by social media. The study focuses on one spectrum of social media, TikTok, that exploded during the covid-19 pandemic and is proof of how fast social media develops and reaches out to human beings. The study addresses a research gap regarding this new social media platform as it examines exposure to political content and impact on political behavior. Specifically, the study focuses on first-time voters voting behavior in the Swedish election 2022. This thesis is based on a digital survey sent out to 139 respondents during November 2022. The result indicates that there is a relationship between viewing time on TikTok and voting behavior among young voters in the Swedish election 2022. The study ends with a discussion about how specific political content the respondent was exposed to on TikTok could have had an impact on the political behavior in the Swedish election 2022.

No description available.

[pt] Este estudo explora fontes de dados não convencionais como dados textuais de jornais e pesquisas de internet do Google Trends em dois problemas empíricos: (i) analisar o impacto da mobilidade sobre o número de casos e mortes por Covid-19; (ii) nowcasting do PIB em alta-frequência. O primeiro artigo usa fontes de dados não estruturados como controle para fatores comportamentais não observados e encontra que um aumento na mobilidade residencial diminui significativamente o número de casos e mortes num horizonte de quatro semanas. O segundo artigo usa fontes de dados não estruturadas para fazer um nowcasting semanal do PIB, mostrando que dados textuais e Google Trends pode aumentar a qualidade das projeções (medido pelo EQM, EAM e outras métricas) comparado com as expectativas de mercado do Focus como base. Em ambos casos, dados não estruturados reveleram-se fontes ricas de informação não codificadas em indicadores estruturados convencionais. / [en] This study exploits non-conventional data sources such as newspaper textual data and internet searches from Google Trends in two empirical problems: (i) analysing the impacts of mobility on cases and deaths due to Covid-19; (ii) nowcasting GDP in high-frequency. The first paper resorts to unstructured data to control for non-observable behavioural effects and finds that an increase in residential mobility significantly reduces Covid-19 cases and deaths over a 4-week horizon. The second paper uses unstructured data sources to nowcast GDP on a weekly basis, showing that textual data and Google Trends can significantly enhance the quality of nowcasts (measured by MSE, MAE and other metrics) compared to Focus s market expectations as a benchmark. In both cases, unstructured data was revealed to be a valuable source of information not encoded in structured indicators.

This essay examines the relationship between exchange rate volatility, estimated using a GARCH model, and level of trade for Sweden and Finland. The data used was collected from Refinitive Eikon Datastream with monthly observations for the time period January 2005 - December 2022. The obtained results indicate that the volatility of the Swedish Krona and Euro positively increases the level of trade for Sweden respectively Finland according to the ARDL model. However, while examining different time perspectives the conclusions resulted in inconclusiveness for the countries and perspectives. The ARDL bounds test for Sweden corresponded with inconclusive results regarding a possible positive long term relationship between SEKs exchange rate volatility and level of trade. Furthermore, the Granger causality test did not state a short term relationship between the two variables for Sweden nor did it state a reversed relationship. On the other hand, for Finland, the ARDL bounds test and Granger causality test denied both a long term and short term positive relationship between the EURs exchange rate volatility and level of trade for Finland. However, for Finland a reversed Granger causality test was shown indicating that the level of trade has an impact on the volatility of the EURs exchange rate.