The larger architectural context of cities must be understood in order to effectively design buildings. If a building ignores its surroundings, it will not hold up to time and will adversely affect the city in which it stands. This can be seen in multiple of disarrayed cities and their commercial-driven building inventory. So, what makes a good city stand out, and how can this be applied to buildings? There are the four basic principles designers and planners seemed to have forgotten. The first is the layout of basic city components and their influence on current and future identity. The second is the aesthetic principles of scale and proportion. Choosing appropriate material permanence to your location is also important because it enhances or subtracts from the city’s identity. And finally, the experience of the observer must be impactful. If these principles are applied correctly and harmoniously, they can effectively heal the conflicting issues of transportation, pedestrian access, social venues, historic reverence and much more. But most importantly, they can be applied to buildings. Buildings can individually initiate the healing of an urban fabric if they are cognizant to their surroundings. Therefore in this thesis, I want to apply these four basic principles in the rehabilitation of a malfunctioning junction in my hometown of Helena, Montana. By designing a singular building with a guiding master plan, I hope to stimulate a chain reaction. This transformation would take the current issues and interweave these principles into an effective solution that will not only revitalize the area but also become a tourist destination.

No description available.

Biometric technology, leveraging distinctive physiological or behavioral traits for identification, has transformed authentication methods. This thesis explores biometric data sensitivity from theoretical and human perspectives. Theoretical analysis examines factors like uniqueness, permanence, and potential misuse, while empirical research surveys societal attitudes towards biometric sensitivity. Discrepancies between theoretical constructs and real-world perceptions underscore the complexity of this issue. Privacy, security, and trust emerge as central concerns, emphasizing the need for comprehensive approaches in biometric technology development and policy-making. The discussion interprets survey findings, highlighting implications for stakeholders. Future research could explore cultural influences on biometric perceptions, conduct longitudinal studies, and investigate innovative solutions to privacy and security concerns. Collaboration between academia, industry, and policymakers is crucial for advancing biometric technology ethically and responsibly in an increasingly digital world.

Ce travail participe aux recherches contemporaines qui s'attachent à améliorer notre compréhension de ce que nous appelons les « objets d'expérience », et en particulier des objets ordinaires. Il s'arrête sur une dimension qui leur apparaît propre, leur permanence, c'est-à-dire leur continuité spatio-temporelle, telle que nous pouvons la constater et en faire usage dans l'expérience perceptive ou le discours, et leur identité intersubjective – en dépit des différentes visées qu'autrui et moi pouvons avoir sur eux. L'objet est pluriel, son identité, qui n'est pas simplement logique, manque de critères nets, mais cela ne peut remettre en question son existence, comme le voudraient les éliminativistes que nous affrontons. Mais les universalistes, les intellectualistes et tous les idéalistes sémantiques qui, à l'inverse, voient des objets partout, par notre seul pouvoir de les penser, confondent objet réel et objet de pensée. Nous défendons un réalisme contextualiste de l'objet ordinaire qui en précise l'existence dans les contextes où il fait sens d'en parler, et d'abord le contexte perceptif, puisqu'il semble définitoire des normes d'objectification et d'objectivation les plus courantes dans nos pratiques identificatoires, réidentificatoires et catégorisantes, de s'inscrire au sein de la perception et de l'action. Ce sont des processus plus ou moins simples cognitivement et plus ou moins répandus éthologiquement qui sont enjeu selon les cas. Cette pluralité implique d'en explorer les terrains, en particulier dans le plus jeune âge lorsque beaucoup des normes réglant notre saisie cognitive du réel sont en formation. C'est pourquoi notre investigation choisit rapidement de se faire philosophie de la connaissance afin de comprendre la genèse des objets ordinaires dont nous parlons, plutôt que d'essayer de dresser de façon abstraite une liste exhaustive de leurs critères d'identité. Nous défendons que la permanence de l'objet peut être comprise à trois niveaux, perceptif, social et logicolinguistique. Le bébé atteint ces niveaux d'objectivité par des concepts naturels (concepts affordantiels et modules innés, qui ont une inscription corporelle et un développement social), des concepts expérientiels (prototypiques et essentialisants, aidés par nos activités humaines de socialisation et d'attention partagée, qu'on trouve aussi dans le monde animal), et des concepts lexicaux, hérités de notre langue. C'est l'occasion de remettre en cause l'opposition trop facile entre l'inné et l'acquis, ou le nativisme et le constructivisme. À chacun de ces niveaux, il y a des raisons d'utiliser, en un sens non mentaliste mais naturaliste et fonctionnaliste, la notion de représentation, pour comprendre ce qui fait la transcendance de ces objets distaux, traités à partir des stimuli proximaux mais différents d'eux. On peut user d'un discours réaliste à leur sujet, sans présupposer que celui-ci se fonde sur des capacités cognitives rationnelles propositionnelles, synthétiques, inférentielles ou judicatives de haut niveau et nécessairement spécifiques à l'humain, mais sans céder non plus aux oppositions classiques entre réalisme indirect et réalisme direct, ou conceptualisme et non-conceptualisme. De même, on défendra, au-delà des débats entre continuisme et discontinuisme sur l'humain et l'animal, un émergentisme qui pense à la fois la continuité des espèces et leurs différences chaque fois propres dans leur rapport aux objets de leur environnement, tels qu'ils sont visés dans des normes naturelles et sociales. / The understanding of the ordinary objects of our daily experience implies a definition of spatiotemporal and intersubjective levels of permanence. This is due to the fact that these objects, whose existence we defend against eliminativism and mereological nihilism, can be said to endure or perdure, at least in our experiences and our discourses about them. This existence in time and space and between subjects of experience cannot be defined by mere logical features. That is why we choose a contextualist approach of objects, and study perceptual situations where identifications and categorizations occur, especially at the early stages of objectification and objectivation which babies are able to achieve. The newborn and the young child indeed need to gain object permanence, a phenomenon first described by Gestalt psychologists like Michotte and Piaget's school of developmental psychology, and which has been even more accurately studied by cognitive psychologists such as Elizabeth Spelke, Dominique Baillargeon, Susan Carey or Susan Gelman. We defend the thesis that three types of object permanence can be distinguished (perceptual, social and logical-linguistic). Object transcendence can be described as an emergent feature of these stages. Babies acquire these levels of objectivity through normal and universal phases of development, even though different cultural environments can influence rhythms of maturation and the intentional behaviors relating to objects, which children develop. To access ordinary objects, infants need natural concepts (affordantial concepts and innate modular abilities - quite common among animals -, which are embodied and developed through social stimulations), experiential concepts (prototypical and essentialist tendencies, stimulated by joint attention and social phenomena that also occur in the animal world), and inherited lexical concepts. Nativism and constructivism work together and a realist, naturalist and emergentist approach of our cognitions of objects and their representations (understood only as a functional ability to register distal objects from proximal stimuli) enables us to overcome classical oppositions between direct and indirect realism, conceptualism and anti-conceptualism, as well as the continuity-thesis and the discontinuity-thesis between human and non-human beings.

Made available in DSpace on 2016-04-26T20:48:40Z (GMT). No. of bitstreams: 1 Patricia Silva Gomes.pdf: 1071079 bytes, checksum: e406874e42c8d301fb8ad4a1b18b2083 (MD5) Previous issue date: 2014-03-18 / Conselho Nacional de Desenvolvimento Científico e Tecnológico / The main objective of this research is to present and analyze the process of population aging in Brazil and its consequences on the labor market and public employment policies. It was adopted the literature, and used as sources of empirical data the statistics provided by the United Nations (UN), the Organization for Economic Cooperation and Development (OECD) and the Brazilian Institute of Geography and Statistics (IBGE). First, it is concluded that in Brazil there are not specific labor public policies for the elderly. Although the guidelines for labor public policy (or employment) for the elderly in Brazil are set out in legal documents, outside the social security field, there is not government action aimed at changing the level of employment among older people, or actions that let his stay or return to the labor market. The labor public policies for older people can mitigate the negative effects of the considered population aging on the labor market, similar to what already occurs in OECD countries, and allow the permanence and rehabilitation of elderly in the Brazilian labor market. It also concludes that Brazil is experiencing the called demographic dividend (relative increase in the economically active population), i.e. the lowest dependency ratio. Therefore, this is the best time to implement the labor public policies suggested. Finally, the government and society must not allow this opportunity is missed / O objetivo principal deste trabalho é apresentar e analisar o processo de envelhecimento populacional no Brasil e as suas consequências no mercado de trabalho e nas políticas públicas de emprego. Neste trabalho foi adotada a pesquisa bibliográfica e usadas como fontes de dados empíricos as estatísticas disponibilizadas pela Organização das Nações Unidas (ONU), Organização para Cooperação e Desenvolvimento Econômico (OCDE) e Instituto Brasileiro de Geografia e Estatística (IBGE). Primeiramente, conclui-se que no Brasil não existem políticas públicas de emprego específicas para o público idoso. Embora as diretrizes para as políticas públicas de trabalho (ou emprego) para os idosos no Brasil sejam previstas nos documentos legais, fora do campo previdenciário, praticamente não há ação governamental com o objetivo de alterar o nível de emprego entre os idosos, ou ações que permitam sua permanência ou reinserção no mercado de trabalho. As políticas públicas de emprego para os idosos podem amenizar os efeitos considerados negativos do envelhecimento populacional sobre o mercado de trabalho, a exemplo do que já ocorre nos países da OCDE, e permitir a permanência e a reinserção dos idosos no mercado de trabalho brasileiro. Conclui-se também que o Brasil está vivenciando o denominado bônus demográfico (relativo aumento da população economicamente ativa), ou seja, a menor razão de dependência. Portanto, este é o melhor momento para implementar as políticas públicas de emprego. E, por fim, é necessário que o governo e a sociedade não permitam que esta oportunidade seja perdida

<p>The essay seeks to clarify some of the decisive but often obscured issues in the famous debate between Jacques Derrida and Jonn F. Searle. The debate commenced in 1977 with the publication in <em>Glyph</em> of Derrida’s lecture <em>Signature Event Context</em> from -71, followed by Searle’s <em>Reiterating the Differences</em>. A Reply to Derrida and subsequently Derrida’s reply <em>Limited Inc a b c …</em> which encouraged Searle to renew his criticism. I situate the debate within a philosophical context where questions of the aim of philosophy and the nature of philosophical writing cannot be excluded from the specific topics that are being discussed. Starting from Derrida’s controversial reading of Austin, where a few key points of criticism are placed under scrutiny, I proceed to problems of writing and communication where special attention is paid to the concept of iterability and Searle’s remark that this has been confounded with permanence in Derrida’s exposition. The concept of ”writing” is examined as a crux in the understanding of the two philosophers. And iterability is then found to be derieved from the theorization of absence in relation to that very concept. Iterability designates an essential possibility of absence and implies the possibility of every mark to be grafted onto new contexts of significance. Thus it draws the consequences of a general repeatability, within which difference is underscored as the inevitable outcome. The last section of the essay relates to the phenomenological project of investigating the genesis of idealization and traces the emergence of iterability in Derrida’s further writings on Husserl, where repetition can be perceived of as constitutive for ideality and thus for identity. Bearing on this observation, the type/token-distinction, proposed by Searle to undo the problem of iterability, is subjected to further inquiry and linked to the process of idealization, within which iterability is revealed to have a temporal relevance that also affects the notion of permanence. The claim is then made that iterability should be understood as a fundamentally ambiguous phenomenon through its dual relation to identity and difference. Its utility is found to be hinged upon the status of the possible. Finally, the question of iterability as concept is posed, which entails its interdependence upon notions of dissemination and différance.</p>

The essay seeks to clarify some of the decisive but often obscured issues in the famous debate between Jacques Derrida and Jonn F. Searle. The debate commenced in 1977 with the publication in Glyph of Derrida’s lecture Signature Event Context from -71, followed by Searle’s Reiterating the Differences. A Reply to Derrida and subsequently Derrida’s reply Limited Inc a b c … which encouraged Searle to renew his criticism. I situate the debate within a philosophical context where questions of the aim of philosophy and the nature of philosophical writing cannot be excluded from the specific topics that are being discussed. Starting from Derrida’s controversial reading of Austin, where a few key points of criticism are placed under scrutiny, I proceed to problems of writing and communication where special attention is paid to the concept of iterability and Searle’s remark that this has been confounded with permanence in Derrida’s exposition. The concept of ”writing” is examined as a crux in the understanding of the two philosophers. And iterability is then found to be derieved from the theorization of absence in relation to that very concept. Iterability designates an essential possibility of absence and implies the possibility of every mark to be grafted onto new contexts of significance. Thus it draws the consequences of a general repeatability, within which difference is underscored as the inevitable outcome. The last section of the essay relates to the phenomenological project of investigating the genesis of idealization and traces the emergence of iterability in Derrida’s further writings on Husserl, where repetition can be perceived of as constitutive for ideality and thus for identity. Bearing on this observation, the type/token-distinction, proposed by Searle to undo the problem of iterability, is subjected to further inquiry and linked to the process of idealization, within which iterability is revealed to have a temporal relevance that also affects the notion of permanence. The claim is then made that iterability should be understood as a fundamentally ambiguous phenomenon through its dual relation to identity and difference. Its utility is found to be hinged upon the status of the possible. Finally, the question of iterability as concept is posed, which entails its interdependence upon notions of dissemination and différance.

Submitted by Leonardo Lucifora (lucifora@gmail.com) on 2017-11-05T10:03:48Z No. of bitstreams: 2 Dissertacao-4.3.pdf: 942636 bytes, checksum: 3c91e1c1c6e48a9fdc3e18de5c7ac3ee (MD5) Carta Leo001.pdf: 258655 bytes, checksum: 0f9dea8999331c479b9e9e81c7f90d47 (MD5) / Rejected by Ronildo Prado (producaointelectual.bco@ufscar.br), reason: Oi Leonardo, Faltou inserir a folha de aprovação na dissertação. Se não estiver contigo faça a solicitação na Secretaria do Programa de Pós-Graduação. Fico no aguardo para finalizarmos o processo. Abraços Ronildo on 2017-11-06T18:48:14Z (GMT) / Submitted by Leonardo Lucifora (lucifora@gmail.com) on 2017-11-07T11:49:50Z No. of bitstreams: 2 Carta Leo001.pdf: 258655 bytes, checksum: 0f9dea8999331c479b9e9e81c7f90d47 (MD5) Dissertacao-4.4.pdf: 1274617 bytes, checksum: 889cdb73063825931e932312c3eaecef (MD5) / Approved for entry into archive by Ronildo Prado (bco.producao.intelectual@gmail.com) on 2018-01-18T12:04:47Z (GMT) No. of bitstreams: 2 Carta Leo001.pdf: 258655 bytes, checksum: 0f9dea8999331c479b9e9e81c7f90d47 (MD5) Dissertacao-4.4.pdf: 1274617 bytes, checksum: 889cdb73063825931e932312c3eaecef (MD5) / Approved for entry into archive by Ronildo Prado (bco.producao.intelectual@gmail.com) on 2018-01-18T12:05:00Z (GMT) No. of bitstreams: 2 Carta Leo001.pdf: 258655 bytes, checksum: 0f9dea8999331c479b9e9e81c7f90d47 (MD5) Dissertacao-4.4.pdf: 1274617 bytes, checksum: 889cdb73063825931e932312c3eaecef (MD5) / Made available in DSpace on 2018-01-18T12:12:28Z (GMT). No. of bitstreams: 2 Carta Leo001.pdf: 258655 bytes, checksum: 0f9dea8999331c479b9e9e81c7f90d47 (MD5) Dissertacao-4.4.pdf: 1274617 bytes, checksum: 889cdb73063825931e932312c3eaecef (MD5) Previous issue date: 2017-09-13 / Não recebi financiamento / The main objective of this research was to construct guidelines for a future formulation of policies of access and permanence for students from disadvantaged economic sectors, based on the current legislation, that intend to enter in the courses of master academic and doctorate. This was done through the collection of information on the lattes platform and on institutional sites, both of free access, and also through questionnaires applied to undergraduate and graduate coordinators. It was also part of this objective to verify what are the current institutional policies geared specifically to graduate students. Finally, the following proposals for guidelines for actions for access were elaborated: a) Increased dissemination of UFSCar's research groups to motivate undergraduate students to join these groups; b) Offer of language courses for UFSCar undergraduates who wish to enter the master's and doctoral courses; c) Assistance in the elaboration of research projects, both at the undergraduate level (CI projects) and at the postgraduate level (Master's projects, mainly). Actions for permanence: d) Improvement of UFSCar infrastructure to meet people with special needs; e) Encouraging the active participation of postgraduate students in the discussions involving scholarship, housing, food and transportation; f) Expand the offer of scholarships that take into account socio-economic criteria, in addition to the academic criteria. For both of them: g) To create spaces for discussion at UFSCar that deal with the problems of access and permanence in postgraduate courses of students from economically disadvantaged social strata, involving teaching staff, technical-administrative staff, undergraduate students and graduate students. / O objetivo principal desta pesquisa foi construir diretrizes para uma futura formulação de políticas de acesso e permanência para estudantes oriundos de setores econômicos desfavorecidos, com base na legislação atual, que pretendem ingressar nos cursos de mestrado acadêmico e de doutorado. Isto foi realizado através da coleta de informações na plataforma lattes e em sites institucionais, ambos de livre acesso, e também por meio dos questionários aplicados aos coordenadores de graduação e de pós-graduação. Também fez parte deste objetivo verificar quais são as atuais políticas institucionais voltadas especificamente para pós-graduandos. Por fim, foram elaboradas as seguintes propostas de diretrizes de ações para o acesso: a) Maior divulgação dos grupos de pesquisa da UFSCar para motivar o ingresso dos alunos de graduação nesses grupos; b) Oferta de cursos de idiomas para os alunos de graduação da UFSCar que pretendem ingressar nos cursos de mestrado e doutorado acadêmicos; c) Auxílio na elaboração de projetos de pesquisa, tanto em nível de graduação (projetos de IC) como em nível de pós-graduação (projetos de mestrado, principalmente). Ações para a permanência: d) Melhoria da infraestrutura da UFSCar para atender pessoas com necessidades especiais; e) Incentivo à participação ativa de discentes de pós-graduação nas discussões que envolvem bolsa, moradia, alimentação e transporte; f) Ampliar a oferta de bolsas que levem em consideração critérios socioeconômicos, além dos critérios acadêmicos. Para ambos: g) Criar espaços de discussão na UFSCar que tratem da problemática de acesso e permanência na pós-graduação, de estudantes de camadas sociais economicamente desfavorecidas, envolvendo servidores docentes, servidores técnico-administrativos, alunos de graduação e alunos de pós-graduação.

Made available in DSpace on 2017-07-10T18:33:47Z (GMT). No. of bitstreams: 1 Raquel Mendes do Carmo.pdf: 272494 bytes, checksum: 65fa7212f969641f1ab0a3cb432899e4 (MD5) Previous issue date: 2010-07-09 / Coordenação de Aperfeiçoamento de Pessoal de Nível Superior / This work presents the relation between permanence in the field and the qualification of family farmers. In order to have this permanence and continuety in rural activity, the qualification allows, while social construction, an interaction between the elements involved, namely, the environment and people. Qualify means not only prepare them to cope with new technologies, but, educate them, teach them how to search for knowledge, in order to improve their action in activity and the environment in which they live. For the remaining it is needed the use of the qualification of the young farmer, to aggregate value to their activities, clearly and with the knowledge. An instrument for this knowledge occurs, is the Rural Family House (Casa familiar Rural) a helper in the decision to remain, the theoretical knowledge taught in addition to the practice helps the young farmer to learn accordingly to his own reality. In this way, to continue their activity, it is necessary, to learn and chase the activity diversification. For this learning becomes a qualification, the young farmer needs to be always constantly novitiate, that is, be looking for knowledge that promotes the activity and prepares for the work in rural property. With the qualification, the permanence becomes an activity able to bring benefits for the young farmers and also for their families, as well as enhances the family agriculture, therefore, the sector is responsible for food security in the country, that is, the basic food consumed by Brazilians. Denoting with it, the family farming shows a capacity of generation of income, and represents 75% of hand-to-work used in the field. Therefore, for this analysis, family farming, the permanence of the young farmer in the field and its relationship with the qualification, reflects the reality of the process. / O presente trabalho apresenta a relação permanência no campo e qualificação de agricultores familiares. Para que haja esta permanência e continuar na atividade rural, a qualificação possibilita, enquanto construção social, uma interação entre os elementos envolvidos, ou seja, ambiente e pessoas. Qualificar significa não apenas prepará-lo para lidar com as novas tecnologias, mas, educá-lo, ensinando-o, a aprender a buscar o conhecimento, a fim de melhorar sua atuação na atividade e no meio em que vive. Para a permanência faz se uso da qualificação do jovem agricultor, no sentido de agregar valor às suas atividades, de forma clara e com conhecimento. Um instrumento para que este conhecimento ocorra, é a Casa Familiar Rural uma auxiliadora na decisão de permanecer, pois além dos conhecimentos teóricos ensinados, a prática dos mesmos, favorece um aprendizado condizente com a realidade que o jovem agricultor presencia. Dessa forma, para continuar na atividade, faz-se necessário, aprender e buscar a diversificação da atividade. Para que este aprendizado se torne uma qualificação, o jovem agricultor precisa estar sempre em constante aprendizado, ou seja, estar buscando conhecimentos que alavanquem a atividade e o preparem para o trabalho que desenvolvem na propriedade rural. Com a qualificação, a permanência se torna uma atividade capaz de trazer benefícios para o jovem agricultor e também para a sua família, bem como valoriza a agricultura familiar, pois, o setor é responsável pela segurança alimentar do País, ou seja, dos alimentos da cesta básica consumidos pelos brasileiros. Denotando com isso, que a agricultura familiar apresenta capacidade de geração de renda, e representa 75% da mão-de-obra utilizada no campo. Portanto, para esta análise, a agricultura familiar, a permanência do jovem agricultor no campo e sua relação com a qualificação, traduz a realidade do processo.

<p>Досадашања истраживања указују на позитиван допринос примене ЛЕМ, односно сваке врсте експеримената (ученичких &ndash; УЕ и демонстрационих - ДЕ) знању ученика разредне наставе из интегрисаних природних наука. УЕ подразумевају примену имплицитне инструкције, док демонстрациони експерименти подразумевају примену експлицитне инструкције при њиховом извођењу. Међутим, није довољно истражено када при обрађивању одговарајућег садржаја интегрисаних природних наука, у одређеној старосној доби ученика, треба дати приоритет одређеној врсти екперимената, односно којој врсти инструкција за њихову реализацију. Ово је нарочито значајно када се одређени садржаји, које су ученици учили у претходним разредима (вертикално повезани) усложњавају по квалитету, квантитету и обиму. Једни од таквих садржаја су и садржаји о кретању и особинама материјала у трећем разреду.<br />Основни циљ истраживања у овој докторској дисертацији јесте да се испита: допринос примене ЛЕМ, односно УЕ и ДЕ квалитету и трајности знања ученика трећег разреда о кретању и особинама материјала у односу на традиционалну методу (ТМ), као и разлика у доприносу између примене УЕ и ДЕ на истој варијабли (когнитивни домен); мишљење ученика о доприносу примене ЛЕМ (УЕ и ДЕ) стицању тих знања (афективни домен) као и; корелација између квалитета и трајности знања ученика о одабраним садржајима са њиховим мишљењем о доприносу примене ЛЕМ (УЕ и ДЕ) стицању тих знања (когнитивно-афективни домен). У истраживању је учествовао N = 141 ученик трећег разреда из три основне школе са територије Општине Темерин, који су били подељени у три групе: Е1 (која је одабране садржаје учила уз примену УЕ &ndash; имплицитна инструкција), Е2 (која је одабране садржаје учила уз примену ДЕ &ndash; експлицитна инструкција) и К (која је исте садржаје учила уз примену ТМ &ndash; експлицитна инструкција). Методе итраживања су: метода теоријске анализе, експериментална метода, дескриптивна метода и статистичка метода. Примењене технике су тестирање и анкетирање. Тестирање знања ученика о кретању и особинама материјала спроведено је помоћу теста (пре-теста, пост-теста и ре- теста). Анкетирње је реализовано помоћу анкете (пре-анкете и пост-анкете). Питања у обе анкете су креирана према петостепеној скали Ликертовог типа. Пре-анкетом испитано је мишљење ученика Е1 и Е2 групе пре реализације садржаја о кретању и особинама материјала, како би се стекао увид у њихово мишљење о значају примене ЛЕМ у стицању њихових знања у претходним разредима. Пост-анкетом је испитано мишљење ученика Е1 и Е2 групе после реализације ових садржаја, како би се утврдило да ли је дошло до промене у њиховом мишљењу о значају примене ЛЕМ у стицању њихових знања. Резултати пост- анкете су коришћени и за анализу корелације између знања ученика Е1 и Е2 групе на пост-тесту и ре-тесту са њиховим мишљења о доприносу примене ЛЕМ.<br />ЛЕМ више (у већој мери УЕ, него ДЕ) у односу на ТМ доприноси укупном квалитету и трајности знања ученика о кретању и особинама материјала. Ученици Е1 групе остварили су квалитетнија знања (на нивоу евалуације) у односу на ученике Е2 групе, као и квалитетнија знања (на нивоу анализе, евалуације и синтезе) у односу на ученике К групе. Ученици Е2 групе остварили су квалитетнија знања (на нивоу примене евалуације и синетезе) у односу на ученике К групе. Трајност знања ученика Е1 групе о приближна је трајности знања ученика Е2 групе на свим когнитивним нивоима. Међутим, ученици Е1 групе показали су знатно боље задржавање наученог о одабраним садржајима у односу на ученике К групе на нивоу разумевања, примене и евалуације. Ученици Е2 групе остварили су приближна знања ученицима К групе по трајности на свим когнитивним нивоима.<br />Када се упореде резултати пре-анкете и пост-анкете закључује се да су после реализације садржаја о кретању и особинама материјала помоћу ЛЕМ ученици обе групе показали позитивније мишљење (на пост- анкети) о доприносу примене ЛЕМ стицању њихових знања. Поред наведеног уочено је и то да су ученици Е1 групе показали и знатно позитивније мишљење од ученика Е2 групе о доприносу примене ЛЕМ разумевању одабраних садржаја, њиховој заинтересованости на часовима и развоју социјалне интеракције.<br />Постоји позитивна корелација између квалитета (на нивоу знања, разумевања, примене, анализе и евалуације) и трајности знања (на нивоу знања, разумевања и примене) ученика Е1 групе о одабраним садржајима и њиховог мишљења о доприносу примене ЛЕМ стицању тих знања. Позитивна корелација уочена је и између квалитета (на свим нивоима) и трајности знања (на нивоу знања, разумевања, примене, анализе и евалуације) ученика Е2 групе о одабраним садржајима и њиховог мишљења о доприносу примене ЛЕМ тим знањима. Јача корелација између испитиваних варијабли код ученика Е2 групе у односу на ученике Е1 групе само је производ тога колико су остварене вредности у оквиру сваке варијабле приближне. С обзиром на то да су ученици Е2 групе остварили слабији успех у односу на ученике Е1 групе у оквиру свих испитиваних варијабли (квалитет и трајност знања о одабраним садржајима и мишљење ученика о доприносу примене ЛЕМ тим знањима), важно је нагласити да су остварене вредности (резултати) између њиховог знања и мишљења приближније (што је проузроковало и јачу корелацију), него код ученика Е1 групе (што је проузроковало нешто слабију корелацију).<br />Сугерише се да би садржаје о кретању и особинама материјала у трећем разреду требало реализовати уз примену једноставних експеримената (УЕ и ДЕ), при чему би предност требало дати УЕ, који се реализују уз примену имплицитне инструкције. Већом применом УЕ, у односу на ДЕ; утицало би се не само на квалитет и трајност знања ученика разредне наставе о природи, природним процесима и појавама, него и на њихово позитивно мишљење (ставове) о значају примене ЛЕМ у стицању тих знања, али и на сам развој експерименталних вештина и навика, које су ученицима касније неопходне за што самосталнију примену комплекснијих лабораторијских експеримената (у настави диференцираних природних наука).</p> / <p>Dosadašanja istraživanja ukazuju na pozitivan doprinos primene LEM, odnosno svake vrste eksperimenata (učeničkih &ndash; UE i demonstracionih - DE) znanju učenika razredne nastave iz integrisanih prirodnih nauka. UE podrazumevaju primenu implicitne instrukcije, dok demonstracioni eksperimenti podrazumevaju primenu eksplicitne instrukcije pri njihovom izvođenju. Međutim, nije dovoljno istraženo kada pri obrađivanju odgovarajućeg sadržaja integrisanih prirodnih nauka, u određenoj starosnoj dobi učenika, treba dati prioritet određenoj vrsti ekperimenata, odnosno kojoj vrsti instrukcija za njihovu realizaciju. Ovo je naročito značajno kada se određeni sadržaji, koje su učenici učili u prethodnim razredima (vertikalno povezani) usložnjavaju po kvalitetu, kvantitetu i obimu. Jedni od takvih sadržaja su i sadržaji o kretanju i osobinama materijala u trećem razredu.<br />Osnovni cilj istraživanja u ovoj doktorskoj disertaciji jeste da se ispita: doprinos primene LEM, odnosno UE i DE kvalitetu i trajnosti znanja učenika trećeg razreda o kretanju i osobinama materijala u odnosu na tradicionalnu metodu (TM), kao i razlika u doprinosu između primene UE i DE na istoj varijabli (kognitivni domen); mišljenje učenika o doprinosu primene LEM (UE i DE) sticanju tih znanja (afektivni domen) kao i; korelacija između kvaliteta i trajnosti znanja učenika o odabranim sadržajima sa njihovim mišljenjem o doprinosu primene LEM (UE i DE) sticanju tih znanja (kognitivno-afektivni domen). U istraživanju je učestvovao N = 141 učenik trećeg razreda iz tri osnovne škole sa teritorije Opštine Temerin, koji su bili podeljeni u tri grupe: E1 (koja je odabrane sadržaje učila uz primenu UE &ndash; implicitna instrukcija), E2 (koja je odabrane sadržaje učila uz primenu DE &ndash; eksplicitna instrukcija) i K (koja je iste sadržaje učila uz primenu TM &ndash; eksplicitna instrukcija). Metode itraživanja su: metoda teorijske analize, eksperimentalna metoda, deskriptivna metoda i statistička metoda. Primenjene tehnike su testiranje i anketiranje. Testiranje znanja učenika o kretanju i osobinama materijala sprovedeno je pomoću testa (pre-testa, post-testa i re- testa). Anketirnje je realizovano pomoću ankete (pre-ankete i post-ankete). Pitanja u obe ankete su kreirana prema petostepenoj skali Likertovog tipa. Pre-anketom ispitano je mišljenje učenika E1 i E2 grupe pre realizacije sadržaja o kretanju i osobinama materijala, kako bi se stekao uvid u njihovo mišljenje o značaju primene LEM u sticanju njihovih znanja u prethodnim razredima. Post-anketom je ispitano mišljenje učenika E1 i E2 grupe posle realizacije ovih sadržaja, kako bi se utvrdilo da li je došlo do promene u njihovom mišljenju o značaju primene LEM u sticanju njihovih znanja. Rezultati post- ankete su korišćeni i za analizu korelacije između znanja učenika E1 i E2 grupe na post-testu i re-testu sa njihovim mišljenja o doprinosu primene LEM.<br />LEM više (u većoj meri UE, nego DE) u odnosu na TM doprinosi ukupnom kvalitetu i trajnosti znanja učenika o kretanju i osobinama materijala. Učenici E1 grupe ostvarili su kvalitetnija znanja (na nivou evaluacije) u odnosu na učenike E2 grupe, kao i kvalitetnija znanja (na nivou analize, evaluacije i sinteze) u odnosu na učenike K grupe. Učenici E2 grupe ostvarili su kvalitetnija znanja (na nivou primene evaluacije i sineteze) u odnosu na učenike K grupe. Trajnost znanja učenika E1 grupe o približna je trajnosti znanja učenika E2 grupe na svim kognitivnim nivoima. Međutim, učenici E1 grupe pokazali su znatno bolje zadržavanje naučenog o odabranim sadržajima u odnosu na učenike K grupe na nivou razumevanja, primene i evaluacije. Učenici E2 grupe ostvarili su približna znanja učenicima K grupe po trajnosti na svim kognitivnim nivoima.<br />Kada se uporede rezultati pre-ankete i post-ankete zaključuje se da su posle realizacije sadržaja o kretanju i osobinama materijala pomoću LEM učenici obe grupe pokazali pozitivnije mišljenje (na post- anketi) o doprinosu primene LEM sticanju njihovih znanja. Pored navedenog uočeno je i to da su učenici E1 grupe pokazali i znatno pozitivnije mišljenje od učenika E2 grupe o doprinosu primene LEM razumevanju odabranih sadržaja, njihovoj zainteresovanosti na časovima i razvoju socijalne interakcije.<br />Postoji pozitivna korelacija između kvaliteta (na nivou znanja, razumevanja, primene, analize i evaluacije) i trajnosti znanja (na nivou znanja, razumevanja i primene) učenika E1 grupe o odabranim sadržajima i njihovog mišljenja o doprinosu primene LEM sticanju tih znanja. Pozitivna korelacija uočena je i između kvaliteta (na svim nivoima) i trajnosti znanja (na nivou znanja, razumevanja, primene, analize i evaluacije) učenika E2 grupe o odabranim sadržajima i njihovog mišljenja o doprinosu primene LEM tim znanjima. Jača korelacija između ispitivanih varijabli kod učenika E2 grupe u odnosu na učenike E1 grupe samo je proizvod toga koliko su ostvarene vrednosti u okviru svake varijable približne. S obzirom na to da su učenici E2 grupe ostvarili slabiji uspeh u odnosu na učenike E1 grupe u okviru svih ispitivanih varijabli (kvalitet i trajnost znanja o odabranim sadržajima i mišljenje učenika o doprinosu primene LEM tim znanjima), važno je naglasiti da su ostvarene vrednosti (rezultati) između njihovog znanja i mišljenja približnije (što je prouzrokovalo i jaču korelaciju), nego kod učenika E1 grupe (što je prouzrokovalo nešto slabiju korelaciju).<br />Sugeriše se da bi sadržaje o kretanju i osobinama materijala u trećem razredu trebalo realizovati uz primenu jednostavnih eksperimenata (UE i DE), pri čemu bi prednost trebalo dati UE, koji se realizuju uz primenu implicitne instrukcije. Većom primenom UE, u odnosu na DE; uticalo bi se ne samo na kvalitet i trajnost znanja učenika razredne nastave o prirodi, prirodnim procesima i pojavama, nego i na njihovo pozitivno mišljenje (stavove) o značaju primene LEM u sticanju tih znanja, ali i na sam razvoj eksperimentalnih veština i navika, koje su učenicima kasnije neophodne za što samostalniju primenu kompleksnijih laboratorijskih eksperimenata (u nastavi diferenciranih prirodnih nauka).</p> / <p><!--[if gte mso 9]><xml> <o:OfficeDocumentSettings> <o:AllowPNG/> </o:OfficeDocumentSettings></xml><![endif]--><!--[if gte mso 9]><xml> <w:WordDocument> <w:View>Normal</w:View> <w:Zoom>0</w:Zoom> <w:TrackMoves/> <w:TrackFormatting/> <w:HyphenationZone>21</w:HyphenationZone> <w:PunctuationKerning/> <w:ValidateAgainstSchemas/> <w:SaveIfXMLInvalid>false</w:SaveIfXMLInvalid> <w:IgnoreMixedContent>false</w:IgnoreMixedContent> <w:AlwaysShowPlaceholderText>false</w:AlwaysShowPlaceholderText> <w:DoNotPromoteQF/> <w:LidThemeOther>EN-US</w:LidThemeOther> <w:LidThemeAsian>X-NONE</w:LidThemeAsian> <w:LidThemeComplexScript>X-NONE</w:LidThemeComplexScript> <w:Compatibility> <w:BreakWrappedTables/> <w:SnapToGridInCell/> <w:WrapTextWithPunct/> <w:UseAsianBreakRules/> <w:DontGrowAutofit/> <w:SplitPgBreakAndParaMark/> <w:EnableOpenTypeKerning/> <w:DontFlipMirrorIndents/> <w:OverrideTableStyleHps/> </w:Compatibility> <m:mathPr> <m:mathFont m:val="Cambria Math"/> <m:brkBin m:val="before"/> <m:brkBinSub m:val="&#45;-"/> <m:smallFrac m:val="off"/> <m:dispDef/> <m:lMargin m:val="0"/> <m:rMargin m:val="0"/> <m:defJc m:val="centerGroup"/> <m:wrapIndent m:val="1440"/> <m:intLim m:val="subSup"/> <m:naryLim m:val="undOvr"/> </m:mathPr></w:WordDocument></xml><![endif]--><!--[if gte mso 9]><xml> <w:LatentStyles DefLockedState="false" DefUnhideWhenUsed="false" DefSemiHidden="false" DefQFormat="false" DefPriority="99" LatentStyleCount="371"> <w:LsdException Locked="false" Priority="0" QFormat="true" Name="Normal"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="9" QFormat="true" Name="heading 1"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="9" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" QFormat="true" Name="heading 2"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="9" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" QFormat="true" Name="heading 3"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="9" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" QFormat="true" Name="heading 4"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="9" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" QFormat="true" Name="heading 5"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="9" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" QFormat="true" Name="heading 6"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="9" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" QFormat="true" Name="heading 7"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="9" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" QFormat="true" Name="heading 8"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="9" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" QFormat="true" Name="heading 9"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="index 1"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="index 2"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="index 3"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="index 4"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="index 5"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="index 6"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="index 7"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="index 8"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="index 9"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="39" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="toc 1"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="39" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="toc 2"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="39" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="toc 3"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="39" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="toc 4"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="39" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="toc 5"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="39" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="toc 6"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="39" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="toc 7"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="39" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="toc 8"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="39" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="toc 9"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="Normal Indent"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="footnote text"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="annotation text"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="header"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="footer"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="index heading"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="35" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" QFormat="true" Name="caption"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="table of figures"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="envelope address"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="envelope return"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="footnote reference"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="annotation reference"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="line number"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="page number"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="endnote reference"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="endnote text"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="table of authorities"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="macro"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="toa heading"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="List"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="List Bullet"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="List Number"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="List 2"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="List 3"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="List 4"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="List 5"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="List Bullet 2"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="List Bullet 3"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="List Bullet 4"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="List Bullet 5"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="List Number 2"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="List Number 3"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="List Number 4"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="List Number 5"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="10" QFormat="true" Name="Title"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="Closing"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="Signature"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="1" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="Default Paragraph Font"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="Body Text"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="Body Text Indent"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="List Continue"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="List Continue 2"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="List Continue 3"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="List Continue 4"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="List Continue 5"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="Message Header"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="11" QFormat="true" Name="Subtitle"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="Salutation"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="Date"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="Body Text First Indent"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="Body Text First Indent 2"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="Note Heading"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="Body Text 2"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="Body Text 3"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="Body Text Indent 2"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="Body Text Indent 3"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="Block Text"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="Hyperlink"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="FollowedHyperlink"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="22" QFormat="true" Name="Strong"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="20" QFormat="true" Name="Emphasis"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="Document Map"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="Plain Text"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="E-mail Signature"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="HTML Top of Form"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="HTML Bottom of Form"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="Normal (Web)"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="HTML Acronym"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="HTML Address"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="HTML Cite"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="HTML Code"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="HTML Definition"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="HTML Keyboard"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="HTML Preformatted"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="HTML Sample"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="HTML Typewriter"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="HTML Variable"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="Normal Table"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="annotation subject"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="No List"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="Outline List 1"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="Outline List 2"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="Outline List 3"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="Table Simple 1"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="Table Simple 2"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="Table Simple 3"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="Table Classic 1"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="Table Classic 2"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="Table Classic 3"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="Table Classic 4"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="Table Colorful 1"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="Table Colorful 2"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="Table Colorful 3"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="Table Columns 1"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="Table Columns 2"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="Table Columns 3"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="Table Columns 4"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="Table Columns 5"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="Table Grid 1"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="Table Grid 2"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="Table Grid 3"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="Table Grid 4"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="Table Grid 5"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="Table Grid 6"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="Table Grid 7"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="Table Grid 8"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="Table List 1"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="Table List 2"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="Table List 3"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="Table List 4"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="Table List 5"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="Table List 6"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="Table List 7"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="Table List 8"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="Table 3D effects 1"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="Table 3D effects 2"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="Table 3D effects 3"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="Table Contemporary"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="Table Elegant"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="Table Professional"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="Table Subtle 1"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="Table Subtle 2"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="Table Web 1"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="Table Web 2"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="Table Web 3"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="Balloon Text"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="39" Name="Table Grid"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" UnhideWhenUsed="true" Name="Table Theme"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" Name="Placeholder Text"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="1" QFormat="true" Name="No Spacing"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="60" Name="Light Shading"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="61" Name="Light List"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="62" Name="Light Grid"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="63" Name="Medium Shading 1"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="64" Name="Medium Shading 2"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="65" Name="Medium List 1"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="66" Name="Medium List 2"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="67" Name="Medium Grid 1"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="68" Name="Medium Grid 2"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="69" Name="Medium Grid 3"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="70" Name="Dark List"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="71" Name="Colorful Shading"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="72" Name="Colorful List"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="73" Name="Colorful Grid"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="60" Name="Light Shading Accent 1"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="61" Name="Light List Accent 1"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="62" Name="Light Grid Accent 1"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="63" Name="Medium Shading 1 Accent 1"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="64" Name="Medium Shading 2 Accent 1"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="65" Name="Medium List 1 Accent 1"/> <w:LsdException Locked="false" SemiHidden="true" Name="Revision"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="34" QFormat="true" Name="List Paragraph"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="29" QFormat="true" Name="Quote"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="30" QFormat="true" Name="Intense Quote"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="66" Name="Medium List 2 Accent 1"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="67" Name="Medium Grid 1 Accent 1"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="68" Name="Medium Grid 2 Accent 1"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="69" Name="Medium Grid 3 Accent 1"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="70" Name="Dark List Accent 1"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="71" Name="Colorful Shading Accent 1"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="72" Name="Colorful List Accent 1"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="73" Name="Colorful Grid Accent 1"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="60" Name="Light Shading Accent 2"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="61" Name="Light List Accent 2"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="62" Name="Light Grid Accent 2"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="63" Name="Medium Shading 1 Accent 2"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="64" Name="Medium Shading 2 Accent 2"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="65" Name="Medium List 1 Accent 2"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="66" Name="Medium List 2 Accent 2"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="67" Name="Medium Grid 1 Accent 2"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="68" Name="Medium Grid 2 Accent 2"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="69" Name="Medium Grid 3 Accent 2"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="70" Name="Dark List Accent 2"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="71" Name="Colorful Shading Accent 2"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="72" Name="Colorful List Accent 2"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="73" Name="Colorful Grid Accent 2"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="60" Name="Light Shading Accent 3"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="61" Name="Light List Accent 3"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="62" Name="Light Grid Accent 3"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="63" Name="Medium Shading 1 Accent 3"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="64" Name="Medium Shading 2 Accent 3"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="65" Name="Medium List 1 Accent 3"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="66" Name="Medium List 2 Accent 3"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="67" Name="Medium Grid 1 Accent 3"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="68" Name="Medium Grid 2 Accent 3"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="69" Name="Medium Grid 3 Accent 3"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="70" Name="Dark List Accent 3"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="71" Name="Colorful Shading Accent 3"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="72" Name="Colorful List Accent 3"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="73" Name="Colorful Grid Accent 3"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="60" Name="Light Shading Accent 4"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="61" Name="Light List Accent 4"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="62" Name="Light Grid Accent 4"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="63" Name="Medium Shading 1 Accent 4"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="64" Name="Medium Shading 2 Accent 4"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="65" Name="Medium List 1 Accent 4"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="66" Name="Medium List 2 Accent 4"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="67" Name="Medium